У трећу, Крстопоклону недељу свете Четрдесетнице, 11. марта 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Свете Тројице у Неготину. Саслуживали су архимандрит Козма игуман манастира Буково, протојереј-ставрофор Љубисав Соколов парох параћински, архијерејски намесник неготински протојереј Зоран Јовић, старешина храма протојереј Милан Радовић, јереји Марко Пајчин и Марко Јокановић, јерођакон Илија (Јовановић), ђакони Дејан Соколов, Мирослав Николић и Вук Јовановић. На литургијском сабрању појао је хор Саборног храма под диригентском управом проф. Светлане Кравченко.

У току литургије владика је рукоположио у чин ђакона дипломираног теолога Уроша Памучара из Неготина, који ће као ђакон службовати у Зајечару.

У беседи владика је поздравио и благословио све који су се сабрали у ову свету недељу посвећену православљу и Часном и Животворном крсту Господњем у неготинском храму. Истакао је да је нова благодат посетила данас све присутне рукоположењем ђакона Уроша, који ће и убудуће, као и до сада, својим богоугодним животом, радом и примером сведочити нашу веру и следовати за Господом. Нагласио је потом и значајну улогу коју имају супруге свештених лица у заједничком животу, служењу у Цркви и проповеди јеванђеља Христовог.

епархија тимочка

Митрополит Амфилохије освештао Дјечију играоницу при Саборном храму у Подгорици

На велику радост вјерног народа, многобројне дјеце и свештенства, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије освештао је јуче ( 11. марта) просторије Дјечијег сабиралишта – играонице при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Играоница је освештана у присуству свештеника и великог броја дјеце, која најљепше и најздравије одрастају кроз игру.

Митрополит је казао да је играоница намијењена свој дјеци овога града и да за њу посебну благодарност дугујемо оцу Драгану, али и донаторима.  Митрополит је дјеци испричао предање о цару Давиду када је био дијете, након чега су дјеца ушла да се играју у освештаној играоници.

Тако је и званично отворена прва црквена играоница на овим просторима, чиј је управник протођакон Владимир Јарамаз.

Дјечија играонице при Саборном храму у Подгорици, изграђена је и реализована благословом Митрополита Амфилохија а идејом и ријешењем протојереја-ставрофора Драгана Митровића, старјешине Саборног храма а захваљујући труду и помоћи многих људи,  добротвора.

На Саборном храму у трећу седмицу Часног  поста у јутарњим часовима служена је Света литургија  којом је началствовао протојереј Миладин Кнежевић, уз саслужење протојереја – ставрофора Драгана Митровића, Далибора Милаковића и протојерејâ : Мирчете Шљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.

У славу и у част Божију, током Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница и храмовни хор “Свети Апостол и Јеванђелиста Марко.”

Борис Мусић

Фото : Борис Мусић

Видео: Рајо Јеврић

Годишња скупштина Епархије источноамеричке

13. Март 2018 - 13:17

Одлуке Годишње скупштине Епархије источноамеричке

Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег, посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине Епархије источноамеричке, Српске Православне Цркве, сабрасмо се у просторијама храма Светог Великомученика и Победоносца Георгија, у Богом чуваном граду Клирвотеру у савезној држави Флориди од 16. до 17. фебруара, Лета Господњег 2018. године.

Кажи свему збору синова Израиљевих, и реци им: 
будите свети, јер сам ја свет, Господ Бог ваш. (3.Књ. Mојс. 19,2)

Данас када прослављамо Преподобног Исидора Пелусиота, Дух Свети нас Сабра у заједницу тела Христовог да би нас Он привео Оцу нашем небеском. Пројавивши пуноћу Цркве Божје, сабрани око једног Епископа, око оца и пастира нашега Г.Г. Иринеја, поздрављамо пуноћу Цркве Православне, Цркве Српске, у лику Његове Светости Архиепископа пећког, митрополита београдско-каровачког и Патријарха српског Г. Иринеја.

Благодаримо Богу Свемогућем на дару да живимо у овој земљи где у правом смислу речи можемо уживати радост међусобног и свеправославног јединства. Чувајући једниство унутар својих парохија а следујући примеру свога Епископа, свакодневно имамо прилику да заједничаримо са другим православним народима и традицијама те приликом тих сабрања долази до изражаја реч Апостола да „нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један човјек у Христу Исусу“ (Гал 3, 28). Зато се сада и овде сви заједно молимо да Господ учврсти веру православних хришћана и да нас води путем јединства. 

Благодаримо Свемогућем Богу и зато што свакодневно походи народ свој! Ове године смо посебно благодарни на изобилној милости коју је излио на православне широм света, а посебно на нас овде, откривајући нам нетрулежно тело Светог Мардарија либертивилског и свеамеричког. У години када прослављамо стогодишњицу његовог доласка у Сједињене Америчке Државе, Господ нам га сада поново дарује да буде и даље сведок речи Његове. У јулу месецу 2017. године, величанственом прославом у манастиру Светога Саве у Либертивилу, који и подиже Свети Мардарије уградивши себе у њега, обележен је јубилеј његовог доласка у мисију. То је била још једна прилика за пројаву саборности и јединства, не само Цркве српске, него целе пуноће Цркве православне. Диван је Бог у светима својим (Пс. 67, 36). 

Са овога места поздрављамо Његово Краљевско Височанство Престолонаследника Александра и његову супругу принцезу Катарину. Свагда их имамо у својим молитвама да их Господ оснажи и подржи у њиховом труду на помоћи нашем народу у отаџбини. У више наврата током претходне године, они и други чланови породице Карађорђевић, посетили су нашу Епархију и Епископа. Одговорност за сопствени народ их подстиче да организују овај део нашег народа у расејању а ради помоћи својим сродницима и пријатељима у земљи наших праотаца. Осим тога, Њихова Краљевска Височанства улажу велики труд да на најбољи начин представе нашу културу и традицију да би привукли и подстакли и друге народе да помажу онима којима је помоћ потребна. Дугогодишње искуство на овом пољу потрвђује благослов Божји који је њима. На многе године!

Такође поздрављамо Њихова Преосвештенства Епископе средњезападноамеричког г. Лонгина и диоклијског г. Кирила. Поздрављамо и Његово Преосвештенство Епископа западноамеричког г. Максима и Православни институт Светих Севастијана и Мардарија. Ове године смо имали прилику да по први пут убиремо плодове њиховог рада и на источној обали, у нашој Епархији источноамеричкој. Од 13. до 15. фебруара, свештенство и верни народ Северне и Јужне Америке, имали су прилику да разговарају о изазовима који се постављају пред хришћане данас а све у духу предања и етоса Цркве православне.

Са великом бригом за опстанак нашег народа на својим вековним огњиштима, изражавамо поршку Његовом Преосвештенству Г. Теодосију, Епискпу рашко-призренском и свима који помно прате дешавања везана за опстанак наше јужне покрајине, Косова и Метохије, и спасење њених житеља и светиња. Све више притиснути од моћника овога света, молимо се Господу да онима који ће сносити одговорност пред богом и народом, у историји и изван историје, подари мудрости у овим тешким временима за нашу земљу и народ у целини. Са великом тугом у срцу изражавамо најискреније саучешће породици трагично настрадалог Оливера Ивановића. Вечан му спомен. Са надом у Васкрслог Господа нека би његов рад био на добро целог српског народа а посебно на Косову и Метохији.

Црква Божја није од овога света. Стога ће и страдати све до другог доласка Христовог. Иако живимо у земљи где нам не прети непосредна опасност рата, прогона и глади, наша Епархија и васколика Српска Црква је рањена пожаром који је уништио про-катедрални храм Св. Саве у Њујорку. Слава Богу, у овом кратком периоду од Васкрса, 2016, након стравичног пожара велики део посла је обављен у припреми за обнову. Трудом Епископа Иринеја, старешине Саборне цркве, протојереја-ставрофора др Живојина Јаковљевића, предводника послова, архитеке С. Дона Живковића, повереништва и целе Цркве Божје првог града света, Њујорка, згариште је рашчишћено и прпреме за наставак радова су у току. Свемогући Бог је и овде пројавио Своју милост и показао нам да увек јесте међу нама, и на исти начин јесте међу нама. Током рашчићавања светог олтара, свете мошти уграђене у часну трпезу пронађене су неоштећене. Благодаримо свима који својим молитвама, знањем и средствима помажу васкрсење наше катедрале. Никада не смемо заборавити љубав наше браће православних у граду Њујорку који нам у овим тешким временима притичу у помоћ. Посебно бисмо истакли пример Високопреосвећених Г. архијереја, Архиепископа Димитрија и Митрополита Илариона, свештенства и верника Грчке и Руске Православне Цркве, који увек широм отварају врата нашој заједници уступајући им своје просторе сабрања. Нека би им Господ широм отворио врата Царства Небеског!

Благодаримо Богу што смо током претходне године били у могућности да спорведемо у дело одлуку Светог Архијерејског Сабора да се Епархијски центар налази у највећем граду Епархије, у граду Њујорку. Нова Епископска резиденција и Епархијски центар се налази на адреси 65 Overlook Circle, New Rochelle, NY. 

Размотривши живот наших парохија благодаримо Богу за сва добра којим нас дарује. Овај наш Сабор, односно Скупштина, је такође сведочанство Божјег присуства међу нама: „јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (Мт. 18, 20). Стога и ми позивамо све верна чада Цркве да се редовно сабирају и сједињују са Христом – причешћују се Њиме! Следујмо речима Светог Игњатија Богоносца: „Старајте се да се чешће окупљате на Евхаристију и на славу. Јер када се често састајете на једном месту, онда се руше силе Сатанине, и уништава се његова погуба једнодушношћу наше вере“ (Ефесцима 13, 1).

Христос нам каже, а историја попотврђује, да Цркву Божију ни врата пакла неће надвладати (Мт 16, 18). Тако смо у години која је за нама прославили сто година постојања цркве Светог Стефана у Лакавани, Њујорк; 50 година цркве Светог Стефана Дечанског у Колумбусу, Охајо; 50 година цркве Светог Георгија у Клирвотеру, Флорида и 25 година цркве Светог Саве у Бостону, Масачусетсу. Свим овим парохијама честитамо значајне јубилеје и желимо многе и благе године у животу у Христу!

Да је Црква Божија живи организам који дише Духом Светим и развија се, сведочи нам и делатна љубав нашега народа у виду градитељства. Нови храм се диже у славу Божију у Орланду и Атланти. Приводе се крају радови на храмовима у Мајамију и Норт Порту у савезној држави Флориди. Такође, током године освећено је земљиште за капелу посвећену Светом Владици Николају у Колумбусу која ће, као прва у Америци, бити подигнута по угледу на Његошеву капелу са Ловћена. Подигнут је и освећен нови парохијски дом у Клирвотеру а у наредној години биће освећене и фреске у Шарлоту, Северна Каролина. 

Са овога места позивамо све родитеље да своју децу васптавају у науци Христовој. У свакој науци је најважнији пример тако и њих молимо да сами буду приер својој деци у животу у Христу. Скренули бисмо пажњу на то да деца у одређеном узрасту почињу да преиспитују свет око себе и да му се супростављају. Том приликом је најважније да родитељ својим примером настави да показује шта је то што је важно у његовом животу. Онога момента када деца покажу бунт и према Цркви, важно је да родитељ не одустане него да истраје у свом личном примеру. 

Одсек за просвету и хришћанско образовање Епахије источноамеричке, под руководством ђакона Др Јована Аничића, наставља са својим важним активностима у погледу унапређења васпитања наше омладине. Као најплодоноснију актвност истакли бисмо одржавање летњих и зимских кампова у кампу Светог Саве у Шејдланду, Пенсилванија, као и манастиру Св. Марка у Шефилд Лејку, Охајо, који су већ годинама места сусрета и упознавања српске православне омладине широм Сједињених Америчких Држава и Канаде. Веома успешни зимски кампови одржани су у Орланду и Клирвотеру. Захваљујемо се свима који успешно организују овакве видове дружења а на првом месту Савезу Кола српских сестара Епархије источноамеричке. Истакли бисмо и одржавање првог породичног дана у манастиру Нова Марча, Охајо. Први број Дечјег магазина, двојезичног (српско-енглеског) издања, објављен је пред сам празник Рођења Христовог. Видовдан, празник од изузетног значаја за српски народ, ће се у будуће прослављати на нивоу намесништава. Сабор потврђује потребу за формирањем омладинског покрета. Нека би Господ оснажио све прегаоце на Њиви Господњој који се труде да образују нашу омладину.

Поред наведеног, важно је истаћи да ће наша Епархија источноамеричка бити домаћин приликом обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата. Централна прослава на северноамеричком континенту ће бити одржана у граду Вашингтону 28. јула 2018. године.

Страјући се једни за друге, старамо се за Цркву. Ослушкујмо потребе заједнице. Некад можемо помоћи својим стручним саветом, некада својим временом издвојеним за своју заједницу а некада и финансијским средствима која су потребна за живот у овом свету. Ова три примера су основ нашег хришћанског стратељства, принципа по коме Црква ево већ два миленијума живи у овом свету.

Помесна Црква Божја, Епархије источноамеричке, са својим предстојатељем изражава најдубљу захвалност вредним пастирима на њиви Господњој који су се током прошле године повукли са актвног пархијског служења: протојереју-ставрофору Роднију Торбићу и протојереју-ставрофору Ђорђу Милеуснићу. Онима који познају ове дивне свештенослужитеље не треба много говорити о њиховом сведочењу Васкрслог Христа. На многе године, драги оци!

Сабор Епархије источноамеричке најдубље захваљује цркви Светог Георгија у Клирвотеру и њиховом свештенику протојереју-ставрофору Драгану Љ. Зарићу, архијерејском намеснику сентпитерсбуршком, на гостопримству и старању за све овде сабране, како учеснике Института тако и Сабора. Радост је била велика заједничарити са њима те се молимо да их Господ удостоји заједничарења у Његовој вечној заједници.

Извор: Епархија источноамеричка

Најстарија средња школа у Црној Гори није призната од стране Владе, нема је у евиденцији вјерских школа, ни у уговору о сарадњи Владе са вјерским заједницама, што је довело до тога да та школа не добија ни цента од кровне државне институције. Цетињска богословија је дошла у такву ситуацију и поред тога што, како каже њен ректор Гојко Перовић за “Слободу”, као и све друге институције, има правни и економски промет у држави Црној Гори.

-Претпостављам да су узроци овој непријатној истини у томе што је Влада Црне Горе потписала уговор о међусоб- ној сарадњи са свим вјерским заједницама - осим са Православном црквом! А такав би уговор морао да укључи и питање статуса вјерских школа. Дакле, Влада игнорише најбројнију цркву у Црној Гори и најстарију високошколску институцију, сматра Перовић. Када је у питању регистрација Богословије, што је једна од кључних препрека за финансирање, Перовић каже да је то ствар сарадње са Владом. -Али, како почети ту сарадњу у већ описаним условима игнорисања? Највиши представници власти редовно одлазе на све свечаности у медреси - и то је лијепо. Само, треба ли да нагласим, ни на један наш позив, поводом било које школске свечаности, а недавно смо прославили 150 година од оснивања школе - никада се нису одазвали, истакао је Перовић. Коментаришући одлуку Владе да са пола милиона евра помогне школу “Мехмед Фатих” у Тузима, Перовић каже да нема ништа против такве помоћи.

- Н е м а м ништа против тога да Влада помаже рад медресе. Напротив , мислим да је то добро. Непријатно само звучи када објаснимо какав је истовремени однос ове власти према православној Богословији, додао је он. Он истиче да Цетињска богословија никада није добила ни цента, а њихов цјелокупни годишњи буџет је много скромнији од пола милиона евра. У Влади су одлуку о финансирању медресе окарактерисали као системско препознавање образовних субјеката који легално функционишу, али и као вид борбе против свих оних који немају лиценце, тј. јавно важеће образовне програме и не желе да буду дио система. -У сваком случају, Влади није неопходан уговор ни регистрација да би, као Влада свих грађана, с времена на вријеме, могла да се сјети да помогне рад црквене школе, закључује Перовић.

У оквиру годишњих свечаности у славу владике Саве Косановића, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 4. марта 2018. године, на другу недељу Часног поста посвећену Светом Григорију Палами, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке са којима и гостујући свештенослужитељ архимандрит Варнава, игуман манастира Трескавица у Епархији бихаћко-петровачкој.

Литургијском проповеди обратио се архимандрит Варнава, говорећи о људској природи и томе да човек својим гресима престаје бити човек и изобрази се, али покајањем он поново дође себи, поново постане човек, сети се дома Очевог.

-Знајући то, велики и милостиви Бог установио је у Цркви својој, Духом Светим руковођеној, и све остале, али, посебно, овај Велики и Часни пост, јединствен, необичан, пребогат, прелијеп, пресадржајан молитвама, богослужењима, начином пролажења кроз њега самог. Током цијелог поста православни хришћани, од краја до краја васељене, свјесни себе и свог стања, говоре какав дух да Бог одузме од њих, а какав да им да. И стављају тачку на ту молитву, говорећи: Господе, дај ми да видим сагрешења моја још једном. Тиме не завршавају него опомињу колика је цијена човјека и каже се: Да не осуђујем брата свога, казао је отац Варнава, који је додао је да је Часни пост и долажење себи плаћано крвљу у историји Цркве.

-Зато се Црква данас сјећа великог мислиоца, великог богослова, човјека који је видио Бога, а истински богослови су они који виде Бога, Григорија, Архиепископа солунског, који је у једном моменту, увидјевши опасност заблуде несагледавања самог себе у Богу, у законима Његовим, у јеванђељским заповјестима, подигао свој глас и борио се за то што је осјетио Блудни син кад је дошао себи, кад се преобразио и сјетио оног достојанства које је Бог, као Отац уготовио њему као сину. Црква га се нарочито сјећа данас, у другу недјељу Часног поста, да нас напомене шта је задатак ових дана у којима стојимо - сагледати себе, браћо и сестре, поручио је архимандрит Варнава.

По обављеном причешћу бројних верника архипастирским словом обратио се Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, напомињући да се свештенство никшићке Саборне цркве, по иницијативи Удружења Бањана и Рудињана, у овај дан молитвено сећа великог ктитора овог светог храма, блаженопочившег митрополита Саве Косановића.

-Он је оставио завјештање да са сахрани поред мале никшићке цркве, мада је било ријечи о томе да он буде никшићки Епископ када је обновљена Епархија захумско-рашка. Велика личност, треба да се подсјетимо, јер су његова ријеч и његов примјер данас толико актуелни, не мање него у вријеме када је он свједочио Јеванђеље Христово, бранио свету православну вјеру и српско име, у временима аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, казао је Владика.

-Босна и Херцеговина је на Берлинском конгресу, подсетио је Владика, додијељена на управу аустроугарској монархији. План аустроугарске монархије или, боље речено, Њемачке био је, а то је, по ријечима епископа Јоаникија, актуелно и данас: што већа Албанија и што мања Србија, никад Србија и Црна Гора заједно. То је био стари аустроугарски план; и никад Срби преко Дрине. Тај план су врло грубо, насилно почели спроводити у Босни и Херцеговини, тамо гдје је митрополит Сава био Владика. Почели су да подижу католичке манастире, доводе монаштво из разних крајева, врше мисију, пропаганду да би том народу промијенили идентитет, рекао је Његово Преосвештенство додајући да је митрополит Сава био непожељан, јер се томе успротивио.

-Аустроугарске власти, нарочито злогласни управник Босне министар Калај, направили су за њега неиздрживу ситуацију и митрополит Сава је поднио оставку. Принуђавали су га на унију, а његов одговорио је био: Никад за никад. То је имало своје последице. Велики страдалник, велики мученик, исповједник. Нијесу му дали ни два метра земље на имању, које је откупио да би се сахранио поред своје задужбине Сарајевске богословије. Многи су прећутали ту велику неправду. Дакле, пророчка личност, велика. Био је човјек обдарен, не много школован, али је добро схватио о чему се ради и борио се јуначки. Имао је подршку од благочестивог народа, уживао велики углед у народу, али је, као и сам народ, био обесправљен.

-Блаженопочивши Митрополит упокојио се мирно, као светитељ Божји, никога не осуђујући, за све благодарећи Богу, јер је служио Христу и све за Христа поднио добровољно, за своју свету православну вјеру. Није он само омиљен у Бањанима његовим, него у цијелом српском народу. Још ће се говорити о његовој жртви, његовом подвигу, мучеништву, страдању, задужбинарству, његовој мисли и ријечи, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

По одслуженој Литургији, Владика је са свештенством и у присуству верног народа посетио гробно место митрополита Саве Косановића у старом градском гробљу. Годишњи помен владици Хаџи Сави Косановићу одслужили су архимандрит Варнава и ђакон др Никола Маројевић.

Земни остаци блаженопочившег Митрополита дабробосанског Саве Косановића од 2003. почивају поред цркве Светих Петра и Павла у непосредној близини Саборне цркве Светог Василија Острошког, чији је био велики приложник.

епархија будимљанско-никшићка

Извор: 

Светосимеоновска прослава у Подгорици

Светом архијерејском литургијом у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, свечаном Литијом улицама Подгорице, благосиљањем славског колача и освећењем споменика светитељу на Немањином граду на ушћу Рибнице у Морачу, у Подгорици је 3. марта прослављен празник преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање.

Светом службом у саборном храму началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживали су му господа Епископи рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије и бихаћко-петровачки Сергије, као и многобројно свештенство СПЦ.

Одговарали су чланови Црквеног хора „Свети апостол и евангелист Марко“ из Подгорице.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Сергије је рекао да можда не би било погрешно да кажемо да, ако је икада постојала ренесанса у Срба, онда је то било у вријеме Светог Симеона и његових потомака.

„Ако се икада знало за ред и поредак код нас, онда је то било у вријеме светих Немањића. А тај ред и поредак Свети Симеон није увео из неке своје политичке визије или идеологије, нити по угледу на неке друге народе и њихове владаре, него је тај ред велики Стефан Немања нашао у Јеванђељу Христовом кога је он живио у својој пуноти. Овај, дакле, ред и поредак о коме маштају и нагађају многи политичари данас, Свети Симеон је спроводио из литургијског и духовног поретка Православне цркве, чије је одано чедо био и остао“, казао је Епископ бихаћко-петровачки.

Нагласио је да је Свети Симеон као обожени човјек у свему био подобан Свечовјеку о коме говори Свети  Владика Николај Жички.

„Ако смо икада били људи и народ Божји који је живио тајну васкрсења Христовога, уживајући све благослове неба и земље, онда смо то били у вријеме Светог Симеона. И то све захваљујући баш њему, Светом Симеону“, поручио је Владика Сергије.

Након светог причешћа, Епископи су са свештенством и вјерним народом кренули у Светосимеоновску литију, која се од храма, са читањима Јеванђеља, кретала булеваром Светог Петра Цетињског до Немањиног града  на ушћу Рибнице у Морачу.

Ту је благосиљан славски колач, а светосимеоновску бесједу је изговорио историчар Милош Ковић.

Он је рекао да Срби ни прије Стефана Немање нијесу трпјели туђу власт, али да је од његовог доба њихова воља да буду независни сасвим доследна и неодступна.

„Срби, од тада, хоће да су своји на своме, у својим слободним српским земљама. О томе сведоче дела Светог кнеза Лазара, Светог Петра Цетињског, вожда Карађорђа, краља Петра Карађорђевића“, рекао је он.

Он је истакао да су у тој борби Срби увијек побјеђивали све док су је водили у име Светог Симеона, Светог Саве и Светог кнеза Лазара.

„У њихово име срушили смо три царства. Наше победничке заставе вијориле су се на Мартинићима и Крусима, на Мишару и на Дубљу, на Вучјем долу, Куманову, Брегалници, Церу, Колубари, Солунском фронту“, казао је он.

Ковић је нагласио да је пропаст почела онога часа када смо тај завет напустили.

„Када смо наместо Христа и Светога Симеона ставили Европу и Запад, када смо своје завете и своја сећања заменили за туђа обећања и туђе успомене, кад смо наместо Цркве ставили државу, када смо пожелели да будемо неко други, уместо онога што смо вековима били“, казао је професор Ковић.

Потом је у манастиру Светог Симеона Мироточивог освештан споменик овом светитељу, рад академског вајара Миодрага Живковића из Београда.

Митрополит Амфилохије је на крају светковине подсјетио да је на овом мјесту рођен Свети Симеон Мироточиви.

„Има неких овдје код нас који то поричу. Али, ко зна боље од синова гдје се њихов отац родио. И Свети Сава и Свети Стефан Првовјенчани су записали гдје се родио њихов свети отац“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Острог тв студио: Промоцијом монографије „Задужбине Косова и Метохије“ почела Светосимеоновска прослава у Подгорици

Монографија „Задужбине Косова и Метохије – историјско, духовно и културно наслеђе српског народа“, њено друго допуњено издање на српском, као и треће издање које је недавно објављено на енглеском језику, представљено је у петак 2. марта 2018. у крипти подгоричког Саборног храма Христовог васкрсења.

Овим је почела овогодишња прослава празника преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање.

Храм Светог Саве на Аеродрому већ трећу годину за редом организује прикупљање средстава намењених најсиромашнијим верницима. Помоћ се дели у виду купона за храну који се деле потребитима после Васкрса, који могу да се искористе у том периоду. Верници који су у могућности оставе прилог у продавници храма, а затим се од тог новца припрема храна. Прве године је сакупљено више око 500 оброка, а друге више од 600. Број се сваке године увећава, што најбоље сведочи о томе да је ова акција препозната као апсолутно смислена и непоходна у времену у ком живимо.

Хришћанска солидарност је основна црта свих црквених заједница која је утемељила нашу веру, од најраних времена па до данашњих дана. Остаје нада да ће се ова хуманитарна акција проширити, и да ће остати препознатљиво обележје наше црквене заједнице на Аеродрому.

У току Васкршњег Поста, братство храма организује предавања на различите теме. Она се одржавају после недељних литургија, већ дужи низ година. Тематика предавања је усмерена на горућа питања у нашем народу, или на она питања која још увек нису препозната као важна. Отац Немања Младеновић је одржао предавање о изазову савремених технологија где је истакао велику зависност младих, и човека уопште од савремених друштвених мрежа. Наведени су резултати истраживача у области информатике, која нам говоре да је зависност од интернета скоро неизлечива, и да је она заузела прво место за разлику од традиционалних облика зависности од алкохола, дроге и осталих порока. У том технолошком хаосу, највише су почела да страдају деца, која већ у раном узрасту постају зависници од интернет технологија и паметних уређаја. Оно што је највише забрињава јесте губитак времена, и немогућност контролисања сопственог времена од стране човека, као Богом створене категорије у којој се спасавамо. Просто речено, време има нас, а ми немамо време. Решење је у једном трезвеном и паметном коришћењу интернета и времена, у складу са речима апостола Павла: Све ми је дозвољено али ми није све на корист. На крају предавања верници су поставили низ питања што нам говори о интересовању које је побуђено овом темом.

Циклус предавања обухвата низ области: Православље и изазови савремених технологија (отац Немања Младеновић), Слободни у Христу (отац Александар Мирковић), Црква и дух света (ђакон Александар Ђорђевић), Пут ка покајању - пут ка Христу (отац Иван Антонијевић), Зашто мени, Боже мој? (отац Бранислав Матић).

Братство храма Светог Саве

Извор: Епархија шумадијска