Живе речи утехе: Живе речи утехе

Годишњица избора и устоличења игумана Хиландарског архимандрита Методија

Fri, 20 Apr 2018 09:29:41 +0000

Избор игумана:

Хиландарски монаси су избор игумана извршили у складу са строгим прописима светогорског устава и унутрашњим правилима самог манастира која и данас чувају основна начела Хиландарског типика Светог Саве. Савремена аутономија Свете Горе Атонске чува хиљадугодишња самоуправна права 20 манастира који чине ову „монашкурепублику“, па тако и право да манастирска братства самостално бирају игумане међу својим монасима.

Устоличење:

Устоличење је извршила комисија Свештене општине Свете Горе, на челу са представником манастира ВеликеЛавре и представницима манастира Ватопеда, Зографа, Есфигмена и Констамонита. Потом је уследила саборна Литургија игумана и јеромонаха са Свете Горе уз присуство бројних поклоника из Србије. Присуствовали су игумани манастира Ватопеда, Пантоктатора, Ставрониките, Ксенофонта, Филотеја, Есфигмена, представници укупно 16 светогорских манастира као и гувернер Свете Горе.

Животопис игумана Методија:

Архимандрит Методије је рођен у Чачку на Божић 1970. године од оца Момчила и мајке Милке. На крштењу је добио име Владимир. Након завршене средње школе и одслужења војног рока, из Чачка, где је на његов духовни живот нарочит утицај имао о. Сава из манастира Светог Вазнесења, упутио се у Београд где је студирао Електротехнички факултет и похађао Мисионарску школу при храму Св. Александра Невског код блаженошпочившег проте Љубодрага Петровића.

Припадајући поколењу српске омладине коју је тихи глас Духа Светог пробудио за чежњиву љубав према Богу, Владимир се дуго припремао и 1994. коначно упутио у најстарију српску учионицу, у Свети манастир Хиландар. У монашку схиму, под именом Методије, постригао га је хиландарски игуман Мојсије. Угледни хиландарски старац и духовник Агатон, био је његов дугогодишњи духовни руководитељ.

У чин јеромонаха рукоположен је 1997. Од 1999. године је непрестано обављао послушање манастирског епитропа, потом, по одлуци блаженопочившег игумана Мојсија, био и његов заменик. Од 1999. био је духовник, а од 2003. године је примио у послушање духовно руковођење млађе братије од којих је већину привео монашком постригу.

Отац Методије је председник Управног одбора Задужбине Светог манастира Хиландара, установе коју је манастир основао 2003. године у Србији ради добротворног рада и бриге о хиландарском наслеђу.

Након разорног пожара који је 2004. године прогутао половину Хиландара, отац Методије је добио задужење да руководи подухватом његове обнове, која до данас успешно траје, а готово 70 одсто манастирског комплекса је завршено, о чему је између осталог,игуман Методије, у октобру 2017. говорио за Радио Слово љубве:

На многаја љета архимандриту Методију!

Извор: Радио Слово љубве

Интервју Митрополита црногорско-приморског Амфилохија РИА Новостима (звучни запис)

Thu, 19 Apr 2018 18:00:43 +0000

-У вријеме предсједничких избора у Црној Гори позвали сте народ да гласа за кандидате који иступају против уласка државе у НАТО. Зашто?

НАТО је милитаристичка организација која се свети противницима европских и америчких центара моћи. У вријеме Варшавског уговора молили смо се Богу да би он ишчезао, како би се онда словенски православни народи ослободили од бољшевизма. Ми смо тада полагали наду на европску и америчку демократију. Но, нажалост, шта се десило? НАТО, који је основат као супротстављање Варшавском договору, сада је сам постао милитаристичка организација која намјерава да управља судбином свијета, која је „у име“ демократије и људских права почела бомбардовање наше државе Југославије, затим Србије и Црне Горе. Пострадале су стотине и хиљаде људи, порушени су мостови, болнице, државни и духовни центри… Мноштво људи је изгинуло, нарочито на Косову и Метохији.

Што је најстрашније, отели су Косово и Метохију, жили куцавицу српског народа и Српске цркве и створили некакву лажљиву нову државу. Увјерен сам да су тиме припремили оно што сада раде на Украјини. Они потпирују грађански рат, у коме браћа убијају браћу. Подржавају мржњу између православног народа Украјине и руског народа.

Сада видимо да бомбардују Сирију. То је безумље и стид за европске народе и Америку. На основу чега они граде будућност овог свијета, настављајући братоубилачки рат? Ја као Митрополит црногорски припадам Цркви која је створила Црну Гору као државу. Зато не могу да не кажем да је то безумље. Није могуће на таквим темељима градити будућност ни Црне Горе, ни Европе, ни Русије, ни Сирије, ни Азије, ни Америке.

Зато искрено нисам сагласан са уласком у НАТО. И не само ја, него и осамдесет и пет процената становништва Црне Горе. Такође нијесам сагласан ни са признањем лажне државе Косово. То је саградио НАТО кроз бомбардовање, а они (власт Црне Горе – ред.) их подржавају.

-Због чега су онда, без обзира на негативан став Црногораца, државне власти ријешиле да ипак приступе НАТО-у?

То су приватни интереси. То није интерес Црне Горе. Некада су они тражили помоћ Русије, и Русија им је помогла да дођу до независности. Сада су се окренули од Русије, уводе јој санкције. Сав народ зна да је безумље то што они раде.

То су људи који су се обогатили пошто су прогласили независност Црне Горе. Но нажалост, то није Црна Гора која је била у вријеме краља Николе Првог Петровића. То је Црна Гора коју је основао Јосип Броз Тито, комунистичка Црна Гора – у тим границама. Древна Црна Гора није била без Косова и Метохије. То је било међународно признато и у вријеме краља Николе, тако је било и у вријеме Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Југославије…

-А шта је интерес представника власти?

Да сачувају себе, да сачувају своју власт. Они имају паре, за кратко вријеме су се обогатили. А Црна Гора је постала најсиромашнија држава у Европи. Све што је саграђено у вријеме комунизма уништено је. Предузећа су уништена, све је отето и уништено. Само се групица људи обогатила, постали су буржуји против којих су се борили њихови учитељи комунисти. Сада су они сами постали буржоазија.

Русија им је помогла да постану независни 2006. године. А сада они узимају политику НАТО-а као своју и избацују Русе из Црне Горе. Руси су овдје уложили огроман новац, а они то сада пљачкају и дају другоме. Те некретнине сада добија дружина црногорских властодржаца с Косова.

Из тих разлога признали су и независност Косова. Сада нашег Ђукановића подржава Харадинај – злочинац и убица. Ја сам 1999. године био тамо и знам какве је све злочине починио тај човјек. Побио је стотине православних и других који се нијесу слагали с његовом политиком.

-Зашто онда људи, без обзира на све симпатије према Русији и настројење против НАТО-а, гласају за ту власт?

Народ је сиромашан. Они му обећавају будућност, зато их и гласа. Код нас, кад је дијете болесно, бака му слива „страву“. То је посебан начин лијечења, када сипају воду на стомак дјетета, док бака чита некакву молитву. Исто тако треба сливати „страву“ данашњим Црногорцима, можда и шире… Много је страха у народу. Треба се ослободити.

-Чега се људи плаше?

Људи желе да им дјеца уче, да имају малу плату у неком предузећу, нарочито запослени код државе. Плаше да то не изгубе, то је основно. Зато и гласају тако.

-Утиче ли политичко разногласје на односе наша два народа?

Утиче, али не задуго. Ово је пролазно, нема будућности. Будућност ће се градити на вјековним везама наших народа и наших Цркава. Руси не морају одавде да иду, јер наше везе су вјековне. Народ воли Русе. Ми волимо царску породицу, ове године их прослављамо. Сто година је од тог злочина (убиства царске породице – ред.) који се десио тада и наставља се до нашег времена. Њим је почео и нацизам, и фашизам, и бољшевизам, а сада и НАТО – све је почело убиством царске породице. Огроман злочин. Али ми се надамо да је Бог крепак и, по ријечима Александра Невског, Бог није у сили него у правди. Данас се то испуњава.

Наш Свети Петар Цетињски, најпознатији Црногорац и велики свети човјек, творац државе, који је саградио истинску Црну Гору, предао је власт свом наследнику Петру Другом. Тада га је овај упитао: „Шта ми остављаш“? Патар Цетињски је одговорио: „Држи се Бога и Русије“. И написао је у свом завјештању: „Ко не био вјеран једнојезичној, једнокрвној Русији, од таквога живога месо отпадало, да буде проклет три стотине и три хиљаде пута“. То ради садашња Црна Гора.

-Какви су односи ваше митзрополије са РПЦ?

Наши односи су веома дубоки.У Подгорици је на освећењу храма Христовог Васкрсења био Патријарх Кирил, а темељ тога храма поставио је Патријарх Алексиј 19993. године. У храму Светог Саве у Београду срели смо се с митрополитом Иларионом. Наше везе су дубоке, продужава се наша узајамна љубав.

-Ја знам да сте дали благослов за градњу храма Светог Василија Острошког у Петрограду – првог српског храма у Русији, посвећеног код Руса популарном светитељу. У манастир Острог сваке године долазе хиљаде Руса…

Дао сам и надам се да ће и Патријарх московски дати за то свој благослов, заједно с Митрополитом Варсонуфијем санкт-петергбуршким. А ја сам се већ обратио нашем Патријарху Иринеју с молбом за благослов. Тај храм биће и подворје наше Цркве. Нека да Бог да тако и буде.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Монах Павле (Кондић): У спомен мати Параскеве, игуманије манастира Месића, о полугодишњем помену

Thu, 19 Apr 2018 17:57:57 +0000

Показавши велику ревност према вери и монашком животу, током више година искушеништва, епископ банатски Висарион Костић, замонашио је, по чину расофорне монахиње, у манастирском храму Месића, искушеницу Стану и дао јој име Параскева, на празник Преображења Господњег, 19. августа 1959. године. Монахиња Параскева је, од доласка у манастир Месић, била под будним оком духовне мајке и игуманије Теодоре, која је заједно са, тада малобројним сестринсвом, у тешким временима обнављала Светопретечин манастир Месић, духовни бисер православног Баната.

Епископ браничевски Хризостом Војиновић је, у својству администратора епархије банатске, замонашио у чин мале схиме монахињу Параскеву у капели епископског двора у Вршцу, на празник Ваведења 1980. Том приликом је у беседи рекао:„Вечерас смо присуствовали и постригу у малу схиму монахиње мајке Параскеве. У обреду смо чули и оне Господње речи:“Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу!“. Мати Параскева је као сасвим мала једном то већ искусила на себи. За време рата, пред неком изненандном опасношћу, њени су безглаво побегли у збег а њу, онако малецну, оставили… Кад је опасност прошла и њени се вратили, нашли су је онако саму, гладну, беспомоћну и преплашену – још живу… Најближи су је оставили а Бог је, ето, сачувао, те смо вечерас – после двадесетак година од доласка у манастир – присуствовали њеном свечаном давању завета Господу Христу, који нека јој свесрдно помогне да положене завере и одржи! Нека Бог и Света Петка, на чији се дан мати Параскева родила, и на чији празник дошла први пут у манастир Месић, чувају и буду на помоћи како њој тако њеном манастиру и мајци Игуманији и свим у Христу сестрама.“[1]

Показавши велику ревност према манастиру Месић, као и послушност Цркви, епископ банатски Хризостом Столић, произвео је монахињу Параскеву у чин игуманије на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља 1992. године и поверио јој управу манастира.

Великим трудом игуманије Параскеве и месићког сестринства, завршена је грађевинска обнова манастира Месића коју је започела још игуманија Теодора Милошевић, док је на духовној обнови и узрастању своме и сестринства радила непрекидно, до издиханија.

Велику љубав показала је према сестрама које су у манастир Месић пристигле поготово од ступања на епископску службу др Амфилохија Радовића, 1985. сада митрополита црногорскоприморског. Смирењем и ревношћу за Дом Божји била је узор младим сестрама које су се духовно обликовале у манастиру под руководством исповедника, епископа Амфилохија. Већина од њих је и кренула за својим духовним оцем у Црну Гору 1991. и сада су игуманије манастира Ждребаоник, Бања код Рисна, Бешка, Дуга и др.

Игуманија Параскева, упокојила се 24. октобра 2017. уочи празника своје небеске покровитељке, свете Петке. Заупокојену Литургију служили су митрополит Амфилохије и епископ банатски Никанор Богуновић а потом, на платоу испред храма свечано монашко опело игуманије Параскеве, уз саслужење и појање преко 100 свештеника, свештеномонаха, монаха и монахиња и бројног народа Божјег из разних епархија Српске цркве. Сахрањена је у монашком гробљу у порти манастира у коме је послужила Богу и народу 60 година.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Одбачена кривична пријава Црногорског покрета против Митрополија Амфилохија

Thu, 19 Apr 2018 17:55:45 +0000

Црногорски покрет је у пријави навео да је Митрополит Амфилохије у септембру на литургијама на Цетињу и Црмници повезивао Црногорце са воловима, а Црногорце католичке и исламске вјероисповести са атеистима, те да је изјавом у вези са враћањем крста на подгоричку Сахат-кулу увриједио муслимане и турску државу, са намјером да посије сјеме раздора између подгоричких муслимана и православаца.

У пријави Црногорског покрета наведено је да су волови „синоним за менталну заосталост“, те да је Митрополити Амфилохије тим поређењем намјерно нарушио углед националног имена Црногорац.

Основно државно тужилаштво је образложило рјешење о одбацивању кривичне пријаве Црногорског покрета на основу транскрибованих излагања.

У образложењу пише да се, у цјелини цијенећи, овакви Митрополитови наводи не могу сматрати јавним излагањем порузи било којега народа, већ управо позивом на мир, толеранцију и међусобно поштовање људи.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Састанак Епископа тимочког Илариона са директорима неготинских школа

Thu, 19 Apr 2018 16:13:28 +0000

У току састанка владика се упознао са тренутном ситуацијом у школама, где је евидентно смањење броја ученика поготово у сеоским срединама, па је број првака сваке године све мањи. Тема разговора је била и квалитет и успех верске наставе, анализиран је досадашњи рад и услови рада вероучитеља, као и проблеми са којима се сусрећу. Потврђено је да поједини вероучитељи имају изузетан допринос у унапређењу наставно – образовног програма. Њихова сарадња са наставницима осталих школских предмета је успешна.

Циљ састанка је успостављање што боље сарадње Епархије тимочке и школских установа, како би у заједничкој сарадњи остварили још боље разулатате у васпитању и образовању деце, јер су вера и традиција неодвојиви део баштине сваког народа и чврст темељ будућим нараштајима.

Извор: Епархија тимочка

Најава: Патријарх српски Иринеј на освећењу храма у Млаки

Thu, 19 Apr 2018 08:45:34 +0000

Епархија пакрачко-славонска и парохија Јасеновачка најавиле су освећење обновљеног храма Св. Илије у Млаки за 22. април 2018, на празник јасеновачких мученика, а Свету Литургију и освећење служиће Његова Светост Патријарх српски Иринеј. Дочек Патријарха Иринеја биће 21. априла у Пакрацу.

Извор: Радио Слово љубве

Митрополит Амфилохије: Молим Бога да уразуми Вучића да не изда Косово!

Thu, 19 Apr 2018 08:41:27 +0000

„Ако је нешто могло да се схвати као напад, онда је то било када смо држали опело Влади, гдје је на челу био Ивица Дачић и Скупштини Србије. Дачић каже: Ја сам сад васкрсао. Дај Боже, он је рођен у Призрену, видим да ипак има здравије осјећање. Дај Боже да оно и преовлада. Чак је скоро рекао да ће тражити да се поништи Бриселски споразум. Ја се молим Господу, да Бог уразуми и Вучића и да пониште тај споразум„, рекао је митрополит Амфилохије.

Један од најутицајнијих епископа у Српској православној цркви, напунио је у јануару 80 година, наводи Недељник.

Митрополит је коментарисао и недавно најављене промјене у Уставу СПЦ, као и о промјени избора за патријарха. На питање да ли је „апостолски жријеб“ одужио своје, митрополит Амфилохије каже:

„То је била реакција на насиље Комунистичке партије и принуду коју су имали за вријеме избора патријарха Викентија и патријарха Германа. Друго је што, ипак, они нису, што се каже, играли уз њихове дипле. Али је то био повод да не може власт да утиче. Видјећемо. А можда не би било лоше ни да остане, пошто власт увијек хоће да се петља.

Ова два избора жријебом су одлична. Други пут сам и ја био кандидат и Богу сам благодаран што ме је прошао тај жријеб“, рекао је Митрополит.

На питање зашто не би желио да буде патријарх, рекао је:

„Зато што је ово моја мјера. С друге стране, искрено речено, због цркве у Црној Гори. Осећам да је то моје звање и прозвање, од 1953. године сам ту…“

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит Амфилохије: Обурдавањем цркве са Ловћена обурдана је Црна Гора

Wed, 18 Apr 2018 19:30:28 +0000

„Тим злочином, извршеним над Светим Петром Другим на Ловћену, врхунило је оно зло, богоубилачко и братоубилачко, послијератно, код нас. Морам да кажем да је обурдавањем цркве са Ловћена обурдана Црна Гора. И све дубље и дубље, ево до данашњега дана Црна Гора иде у провалију“, казао је Митрополит црногорско-приморски синоћ у Даниловграду говорећи на културно-духовној вечери посвећеној попу Луки Ђуровићу.

Он је подсјетио да је, ипак, из те обурдане ловћенске цркве већ никло шеснаест истих таквих храмова широм свијета.

„Ево једна се сад гради у Америци, једна у Словачкој. Тамо сам био недавно, а Георгије, епископ михаловско-кошицки ме је замолио да урадимо пројекат да се тамо сагради црква са Ловћена. Слетјела је, ено, и у Бар, код храма Светог Јована Владимира. А и у Крушевцу је подигнута једна таква црква“, казао је Владика Амфилохије и нагласио да је све то свједочанство да је оно што је Божје неуништиво и да не могу бити заборављени они који су дјелали Божје и народно дјело.

Митрополит Амфилохије је рекао да је свака власт од данас до сјутра.

„А народ остаје. И он зна да је ова Митрополија још од Светог Јована Владимира коријен и темељ свеукупног бића Црне Горе. И не само Црне Горе него и свеукупног нашег народа. Свети Јован није жртвовао друге себи и своме властољубљу него се на христолики начин жртвовао за друге, као и сви они послије њега који су жртвовали себе за ближње своје, за правду Божју, за истину Божју, за љубав Божју. И ова Црква, нема друге, она мора да настави тако“, нагласио је Владика.

Владика је подсјетио на народну мудрост да је свака сила до времена, а да је Божја сила свевремена.

„То треба да схвате и савремени моћници, па и ови наши домаћи. Свака њима част, али нека не мисле да су непролазни“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Васкршњи број „Жичког благовесника“

Wed, 18 Apr 2018 19:25:18 +0000

Поред текста са празничном темом из пера Светог Николаја Жичког као оснивача овога часописа, уследили су текстови Епископа жичког г. Јустина на тему Благовести, протојереја-ставрофора Милића Драговића на савремену тему Немам времена која на специфичан начин разобличава отуђење данашњице, као и текст вероучитеља Михаила Живковића о радости као изворном обележју хришћанског живљења прожетог искуством Крста и Васкрсења.

Богословски осврт на тему вантелесне оплодње и сурогат материнства је посебно драгоцен ако се у виду има актуелност ове теме и потреба пастирског старања свештенослужитеља да одговоре на дилеме са којима се њихове парохијани суочавају. Текст о цркви брвнари у Сечој Реци код Косјерића је освежио историјско памћење, али и дао одређене закључке који приказују како су свештенослужитељи у 19. деку деловали чувајући не само верски, већ и у ширем смислу културно-образовни идентитет свог народа.

Текст о мокрогорском проти Ратку Благојевићу је показао и мрачну страну скорије историје нашег народа, у коме је свештенство поред улоге народног учитеља често било овенчавано и венцем мучеништва за веру православну. Текст о конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938), аутора јереја Слободана Јаковљевића, обогатио је садржај темом која ће се у наставцима објављивати и у наредним бројевима. Текст о поклоничким путовањима Кипрана по Србији је изнео на светло дана како нас данас виде очи оних који долазе у ову земљу као странци.

Нова рубрика Парохијске приче у савременом казивању догађаја којима смо сведоци покушала је да прикаже живу веру свакидашњице како бисмо били оснажени Духом који дише где хоће и кад хоће. Страница православног хумора је наставили да тражи и ствара осмех на лицу наших читалаца.

Рубрика Лирски благовесник је поред текста уваженог Драгана Хамовића о песништву Рајка Петрова Нога, овога пута укључила и две песме Весне Радовић. Ове песме, из циклуса Зовем се Јефимија, инспирисане су ранохришћанском и српском средњовековном историјом. Њихов садржај и начин казивања, неодољиво нас подсећају на пут којим су српско песништво усмерили Настасијевић, Попа, Павловић, Лалић и други који су знали да наша књижевна историја и стваралаштво не почињу са двадесетим веком.

Приказ издања Манастир Жича на старим разгледницама и фотографијама, аутора Виктора Маричића и Миланк Јемуовић, упућује да ово пажње вредно дело о нашој древној светињи буде узето у руке и прелистано од стране сваког љубитеља лепих речи и слик.

Рубрика Веронаука овог пута поред приказа једне од школа са простора наше Епархије укључила је и извештај о извођењу веронауке у окружењу савремене паметне учионице у ОШ Вук Караџић у Краљеву. Посебну радост доносе дечји поетски и ликовни радови на тему Васкрса, где су кроз реч и слику исказани дечји доживљаји најрадоснијег празника.

Летопис је испратио богослужбене активности широм наше Епархије којима је предстојао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин.

уредник часописа

протонамесник Александар Р. Јевтић

Извор: Српска Православна Црква

Лоза Светог Стефана Немање са Хиландара засађена у манастиру Љубостиња

Wed, 18 Apr 2018 10:31:59 +0000

У Цркви Свете Тројице у Трстенику и манастиру Љубостиња засађена је света лоза са Хиландара.

Калем лозе добио је Ранко Пантелић, калемар из Селишта код Трстеника, и одлучио да неколико примерака засади у портама цркве у Трстенику и манастира у Љубостињи.

Пантелић је рекао да су успели да произведу педесетак калемова које ће засадити у околини Трстеника.

"Успели смо да окалемимо 79 примерака, од којих смо произвели 49 калемова прве класе. Они су већ нашли своја места, и то претежно у Расинском округу и у манастирима на овом подручју", рекао је Пантелић.

Председник општине Трстеник Александар Ћирић истакао је да је велика привилегија што ће света лоза са Хиландара бити засађена у околини Трстеника.

"Захваљујући вредним калемарима из околине Трстеника, за које се чуло чак до Хиландара, и који су добили благослов од свештенства, успели су да ову лозу умноже и добију калемове које ће засадити у нашој општини. Ово је за нас велика част и привилегија", рекао је Ћирић.

Настављени радови на храму Светог Нектарија Егинског у Суботици

Wed, 18 Apr 2018 08:08:00 +0000

Уз изразе захвалности досадашњим донаторима који су помогли да се отпочне градња храма, Црквена општина упућује молбу свима који желе да својим прилогом помогну како би ово богоугодно дело било окончано на корист и радост свих нас. Своје прологе можете уплатити на рачун: 355-3200231423-72, са назнаком донација за изградњу храма Светог Нектарија у Суботици.

Извор: Српска Православна Црква

Црква је ту да помогне народу кад је најтеже

Tue, 17 Apr 2018 17:55:17 +0000

У периоду великих празника, парохијани храма Светог кнеза Лазара на Љубићу, заједно са свештенством организовали су акцију прикупљања помоћи за суграђанку Зорану Стојић која је тешко повређена у саобраћајној нерећи у Подгорици и која се тренутно налази на лечењу у Београду. Позиву се одазвао велики број грађана који су прикупили око 120.000 динара. Старешина храма Светог кнеза Лазара Владан Хаџи Милосављевић је предао прикупљени новац породици повређене девојке уз молитве за брз опоравак и повратак дому.

Овом приликом свештеник Владан Хаџи Милосављевић је истакао да се Црква, иако је у изградњи Парохијског дома, стара о својим парохијанима. -Ту смо да притекнемо у помоћ како у личним и појединачним тешкоћама и болестима тако и у елементарним непогодама, казао је свештеник и истакао да је Црква и у претходном периоду то радила и настојаће да у тим подухватима истраје и у будућности са намером да у оквиру новоизграђеног Парохијског дома отвори један вид народне кухиње за сироте, немоћне, старе и децу без родитељског старања.

-Поред основне обавезе Цркве, сви окупљени око храма Светог кнеза Лазара имају заједничку вољу и жељу да братски буду ту једни за друге олакшавајући тиме тешке ситуације у којима се нађу њени парохијани, рекао је отац Хаџи Милосављевић.

Извор: Глас Западне Србије

Епархијске вести

Епископ тимочки Иларион богослужио у новосаграђеном храму у Малајници код Неготина

Tue, 17 Apr 2018 10:56:26 +0000

Епископу су саслуживали свештенослужитељи Епархије тимочке.

Владика је у беседи говорио о значају подизања новог храма и освећењу звона, која ће се убудуће оглашавати са цркве позивајући верни народ на сабрање и молитву. Њихов звук је вековима чувао и просвећивао хришћански род сведочећи вечну истину и Васкрсење Христово, а тако ће бити и у будућим временима. У сваком празновању и тузи звона су звонила, често упозоравајући на опасности и избављајући од разних несрећа, те су зато освајачима наших земаља увек сметала. Велика је радост и благослов у оном месту где се чује њихов звук, рекао је владика.

Потом је подсетио на светог апостола Тому и данашњи празник, јер је то дан када се Господ још једном јавио апостолима и утврдио их у вери.

Два нова звона за цркву су приложили мештани Малајнице.

Извор: Епархија тимочка

Света Архијерејска Литургија у Заводу за смештај одраслих лица у Малим Пчелицама

Tue, 17 Apr 2018 10:55:59 +0000

У среду Светле Седмице у храму “Светог Луке Кримског”, који се налази у комплексу Завода за смештај одраслих лица у Малим Пчелицама, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештеника: протојереја ставрофора Животе Марковића, протојереја Драгана Брашанца, протонамесника Бранислава Матића и јереја Ненада Милојевића.

Овај прелепи храм, иначе црква-брвнара, претпрошле године у среду Светле Седмице је свечано освећен. Непосредно пред освећење у храм је донета честица моштију Светог Луке Кримског. Наш Епископ је између осталог даривао овај Свети храм и моштима Светог кнеза Лазара и Свете Анастасије (мајке Светога Саве).

На Литургији су били присутни корисници завода и радници ове установе од којих се већина причестила.

Литургију је својим умилним појањем украсило друштво “Србских православних појаца” из Београда.

После прочитаног јеванђеља, протонамесник Сретко Петковић се обратио присутнима пригодном беседом.

ТВ ;ХРАМ