Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 22. априла 2018. године, у Недељу мироносица, свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Епископу саслуживало је свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће сабраног верног народа. Недеља посвећена мироносицама, првим сведоцима Христовог Васкрсења, као и Светом мученику Евпсихију, саборно и молитвено је прослављена у древној немањићкој светињи Ђурђевим Ступовима, а Литурији је претходило саборно венчање.

Венчање за више парохијана, који су годинама живели венчани само грађанским браком, а желели су да се сједине у светој тајни брака Православне Цркве, организовали су, по први пут, Епархија будимљанско-никшићка и Управа манастира Ђурђеви Ступови. Венчање је обавио Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је абране поучио речима архипастирске беседе.

-На овај дан, у свјетлости Васкрсења Христовог, гледамо на врлине, подвиге и вјеру светих жена мироносица, које су већином биле родом из Галилеје, а међу њима је било сродника Христових као што је Саломија, ћерка Јосифова Обручника, а мајка светих апостола Јакова и Јована. Оне су оставиле све и кренуле за Христом, као и апостоли, Јеванђеље Божје ставиле на прво мјесто као врховну вриједност. Толико им је омилила ријеч Христова, која их је и препородила, просвијетлила и дала им снагу да творе заповјести Божје, да су се у вјери показале, у једном моменту, чвршће од самих Светих апостола, казао је Владика и додао:

-По промислу Божјем, да би се апостоли потпуно смирили, Господ је повукао благодат од Светих апостола приликом Његовог распећа, те су се они поколебали и разбјежали. Али, остаде један који се није ништа зарицао, најмлађи, најчистији душом Свети апостол Јован Богослов испод крста Христовог са Пресветом Дјевом Богородицом и са женама мироносицама. Остадоше под крстом Христовим, показаше највећу вјеру и њих Господ удостоји да буду први свједоци Васкрсења Христовог. Управо жене мироносице Света Марија Магдалина и Марија Клеопова, Саломија и остале које су с њима биле, прве су дошле на гроб у недељни дан да, по јеврејском обичају, изврше обред над тијелом Христовим, али не нађоше тамо господа Исуса. Јавише им се анђели, јавио се и сам Господ и оне проширише Јеванђеље о васкрсењу Христовом прво апостолима, а онда, свака од њих, до краја живота свједочиле су ту спасоносну истину и спасоносно дјело, истакао је Владика који је, потом, обраћајући се венчанима, пожелио да живе у јединству љубави коју им једино може пружити Црква Христова.

-У ове дане када се излива велика благодат на цијелу Цркву Божју, велика Божја милост на све оне који вјерују у Христа уобичајили смо да вјенчавамо оне брачне парове који су већ склопили грађански брак. Може бити да они имају дјецу и да су им дјеца одрасла, али многи наши брачни парови живе у неблагословеном невјенчаном браку, нијесу склопили хришћански брак, а то онда за Цркву може бити само грађански брак који нема благослова Цркве. Зато позивамо све оне, а, чини ми се, да је још увијек већи број невјенчаних, него вјенчаних, дакле, позивамо, упозоравамо, па и молимо, не ради нас, него њих ради, ради среће њихове, њиховог благослова, да послушају глас Јеванђеља Божјег.

-Данас смо читали Јеванђеље о свадби у Кани галилејској и о тамошњем браку, који је Господ Исус Христос благословио, да посвједочимо у овом молитвеном чину да је брак благословен и да треба тражити тај благослов од Цркве. Нека буде благословен брак који су данас склопили Андреј и Варвара, Милисав и Соња, нека им Бог дарује сваку срећу, напредак њихових домова, њиховог потомства, да се изврше оне молитве које смо читали за њихов дом, за њихов пород, за њихову срећу и за њихово спасење, поручио је Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Владика СПЦ захумско-херцеговачки и приморски, Григорије, рекао је да се данас на дан Светих жена мироносица може слободно рећи да се слави људски род уопште, а у том људском роду највиша бића су жене

Он је у беседи верницима након служења Свете архијерејске литургију у Храму Светог Преображења Господњег у Требињу навео да је његов главни утисак када је реч о томе зашто су жене прве виделе васкрслог Христа, чињеница да су оне остале под крстом док су се апостоли разишли.

"Ако бисмо описали живот жена усмерних ка Богу, морамо признати да жене имају једну врлину која их ставља испред нас мушкараца а то је спремност на жртву. Ако бисмо хтели да описујемо шта је то жена у овом свету, у нашем народу најтачније би било рећи то је жива жртва. Опет ће неко рећи да је обрнуто, али ако је жена кћерка, супруга, мајка - она није ништа друго него жртва.

Ако се сетите своје кћерке, мајке, супруге, сетите се и како оне непрестано служе свима, и како им то није тешко, зато што су оне прихватиле жртву и да буду жртва. И сад неко може рећи како то и није нека велика слава и част бити жртва, али ако гледамо Христовим и хришћанским очима веће части и веће моћи од служења нема. А то нас је Христос научио", истакао је владика Григорије.

Он је рекао да су жене у нашем народу и те како спремне да служе, да се жртвују.

"Отуда је важно да схватимо како црква Христова и Христос гледају на жену као на узвишено биће због њене спремности на жртву и на служење. Погледајте бројне жене кроз историју цркве, све жене које су показале неизрециву спремност на жртву. Не морате гледати само оне жене које су у (црквеном) календару. Погледајте било коју жену око нас која служи, која је спремна на жртву и видећемо колику је Господ дао снагу и чврстину женама. Њихово служење и њихова спремност на жртву чини их у једном смислу већима од нас мушкараца", додао је владика Григорије.

Погледајте садржај часописа у ПДФ формату

 

Вече ромске поезије, културе и историје Рома у Саборном храму у Подгорици

 

  Преузмите аудио датотеку

У  крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржано вече ромске поезије, културе и историје.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је у Новом Саду још 19993. године објављен служебник на ромском језику.

„И то је показатељ љубави наше Цркве према Ромима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Казао је да су Роми народ без отаџбине, да је њихова отаџбина цијели свијет.

„У том погледу они су својим животним путевима и понашањем, ја бих рекао, припремили ову нашу савремену цивилизацију, глобалистичку цивилизацију која сад релативизује све те затворености у било које културне или друштвене просторе. Та глобализација има и својих врлина, али, онако како се спроводи, има и својих не малих мана. Она, дакле, носи у себи и то својство Рома, који, гдје год дођу, ту им је отаџбина“, казао је Владика.

Владика Амфилохије је додао да су Роми посебно познати по својој драгоцјеној музици.

„Познати су по својим пјесмама, које су прихваћене у читавој Европи. Код нас их је увијек било у великом броју, а тај број је, колико је мени познато, сада и повећан, с обзиром на све ове прогоне и сеобе које су се десиле, и са запшада и са истока, највише с Косова и Метохије. Те сеобе су се највише одразиле на српски и на ромски народ. Једно од најопипљивијих свједочанстава тога јесте Јасеновац – масовна гробница нашег и ромског народа“, рекао је он.

Митрополит Амфилохије је рекао да је заједништво у патњи и страдању најдубље заједништво.

„И кроз своје историјско страдање и кроз своју патњу, ромски народ носи на себи и Христово распеће на Голготи. Христос је жртвовао себе за спасење свих људи и свих земаљских народа, па према томе и за спасење ромског народа који, ето, и по свом начину живота носи свој крст историјски“, закључио је Митрополит Амфилохије.

У наставку вечери промовисана је књига поезије Ивана Тоскића и Драгана Попадића „Рјечник ромске душе“.

Пјесник и шахиста Драган Попадић, директор Радио-Тивта и, како је најављен, велики пријатељ ромског народа, рекао је у свом обраћању да у осјетљивим темама чак и добронамјерни људи бивају збуњени.

„Не знају како да се поставе, шта да кажу. Не би да увриједе, напротив… Али нису сигурни шта је исправно. Хоће ли рећи Ром или Циганин. Шта је исправно“, запитао је он.

Казао је је да је одговор једноставан.

„Као и у животу, важна је добра намјера, а не изговорена ријеч. Кад кажете “Циганине један цигански“, јасна је ваша намјера, јасно је да вријеђате. Ако кажете “топле циганске душе“, јасно је да о Ромима говорите са симпатијама“, рекао је он и додао да је много парадокса кад су Роми у питању.

По његовом мишљењу и сами Роми су томе допринијели.

„Мој пријатељ Иван Тоскић је Ром. Ја сам, што би Роми рекли Гаџо. Нас двојица желимо да у другом свјетлу покажемо ромску духовност и културу, традицију. Иуздали смо већ једну заједничку књигу поезије за дјецу “Што се не би мјесец јео“. Желимо да покажемо да Роми нису само уџерица на Конику, прошење по улицама, мусава дјеца која трче по блату… Желимо да мало другачије гледате на овај необични народ који нема јуначких пјесама“, казао је Попадић.

Иван Тоскић је рекао да је ово вече велики тренутак.

„Мало је Рома који су до сада улазили у православни храм. Вјерујте, Преосвештени Владико, данас је ових десетак Рома први пут ушло у један православни храм и то је, уствари, наш мисионарски рад. За то је био потребан труд, али је тај труд дао и резултат. Љубав према Христу код свих људи је иста, али начин на који се прилази вјери је различит. Ево, ми Роми, кажу, немамо вјере. Ми имамо вјере, али она није дефинисана. Ваља нам пуно радити, ваља нам се трудити да љубав Христову ставимо себи у срце. А то не можемо само ријечима. Морамо конкретно радити са људима, морамо им помоћи“, рекао је Тоскић.

Професор Универзитета Црне Горе др Миодраг Јовановић говорио је о Тоскићевој поезији.

„Чини нам се да у језику Тоскићевих пјесама и не постоје ријечи кућа и дом. За Роме је черга једина извјесност, у черги се догађају и радости и туге. Само се на први поглед чини како је језик Тоскићевих пјесама лишен стилиматичности. Дубља анализа показује како пјесник онеобичавањем ријечи зна да створи стилем, тј. различите стилске фигуре којима се добија препознатљив поетски израз“, казао је он.

Јовановић сматра да је Тоскић својом поезијом успио да читаоцу, што му је и био циљ, пренесе сву љепоту и колорит живота Рома.

„Нама остаје жал што не знамо ромски. Можемо само да претпоставимо колико би пјесме снажније зазвучале кад би их знали прочитати на Ивановом матерњем језику – ромском“, закључио је професор Миодраг Јовановић.

Вече су заједнички организовали Саборни храм Христовог Васкрсења и Демократски ромски центар.

Како преноси београдски "Данас" главна Априлска награда за укупан развој град Шапца додељна је Преосвећеном епископу Лаврентију.

У образложењу комисије за доделу овог највишег градског признања истиче се да је владика Лаврентије прошле године навршио 50 година архијерејске службе. Даље се каже:

Редакција Поука се придружује честиткама добитнику награде од суграђана, што је, знамо, увек најтеже, молитвеним ускликом:

НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА, ВЛАДИКО!