„Нешто се променило,
нешто велико, битно, али нам је још невидљиво.
Нешто се дубоко у нама окренуло,
нешто у шта смо били сигурни,
као да гледаш свој филм, а неко мења глумце и радњу,
као да гледаш свој филм, а неко иза гужва платно.
Нешто се променило“

Горибор, Нешто се променило

„Оче ђаконе, у последње вријеме примијећујем да се са људима нешто необично догађа! Као да су у једном моменту и тренутку изгубили радост и топлину! Нико више нема стрпљења да саслуша другог. Истовремено, сви имају потребу да пуно причају, а тако мало душекорисног и смисленог успјевају да кажу. А до прије само пола године није било тако! Као да је неко притиснуо неки прекидач или дугме и у једном дјелићу секунде све промијенио“ – док ми ово говори, у својој десној руци чврсто стеже малену бројаницу.

„Некада сам жалио што за свој подвижнички живот нисам одабрао неки мање удаљен манастир, како бих чешће виђао своју породицу и пријатеље. Међутим, последњих пар пута сам се тако растужио након сусрета са драгим људима, да сам једва чекао да се вратим у манастир и своју монашку келију. Само бих волио да знам шта се то тачно десило. Какав је то догађај или процес могао узроковати тако нешто?“

Неколико тренутака сам се размишљао, а онда, ипак, одлучио да му кажем следеће: „Јеси ли помислио некад да та промјена није везана за твоје пријатеље и познанике? Или бар не само за њих? Можда си се и ти , у међувремену, измијенио? Можда је почео да блиједи онај твој идеализам, који те је одређивао још од младићких дана, од када те познајем, па си сад почео људе да посматраш реалнијим очима.“ Након што сам изговорио ове ријечи, на тренутак сам се сјећањем вратио на наше студентске дане на Богословском факултету у Београду. Тих година сам га често затицао у холу факултета како са другим студентима живо дебатује на разне богословске теме. Разлика је у томе што је он тада био прилично крупан младић који је тренирао неки од борилачких спортова, док сада испред мене стоји високи, сувоњави монах, упалих образа. Оно што је код њега остало скоро па идентично је његов весели, благи поглед, испуњен топлином.

После краћег ћутања, на моја запажања и претпоставке дао ми је следећи одговор: „Не сматрам да је идеализам ако се трудим да људе посматрам као боље и занемарујем њихове мане и слабости. Ништа се ту код мене није промијенило и трудићу се да до краја мог земног живота то тако и остане.“

Рекох му да је подвиг љубави према ближњем у труду да га заволимо баш онаквог какав он и јесте. У ближњем не треба само да волимо његове врлине, него и да будемо свјесни његових слабости.

„Оче ђаконе, ти и сам знаш да је човјек створен по образу и подобију Божијем. Образ је оно што му је дато, док је подобије оно што му је задато. Човјек цијелог свог живота треба да се труди да постане бољи. Оно што ја волим у човјеку јесте управо тај труд и истрајавање у задобијању подобија. Зато ме и боли ова промјена о којој ти све вријеме причам. Као да су се људи предали и престали да се труде. Као да су одустали најприје од самих себе, па онда од свега осталог.“

Након ових ријечи је погледао у свој стари телефон нокију. Када се увјерио колико је сати, рекао је да му ускоро креће аутобус и поздравио се са мном. Док сам га посматрао како одлази у правцу аутобуске станице, учинило ми се да се чак и у његовим покретима одражава немирење са промјеном о којој ми је говорио, а која је очито дубоко узнемирила његову душу…

Аутор је професор Богословије Светог Петра Цетињског и ђакон у Цркви Свете Тројице у Старом граду у Будви

https://mitropolija.com/2026/03/11/promjena/

Друга недјеља Часног поста – Пачиста, посвећена је Светом Григорију Палами, а данас, када се наша Света Црква молитвено сјећа Светог свештеномученика Поликарпа Смирнског, у Цркви Св. Николе у которском Старом граду одслужена је Литургија, а по отпусту вјерном народу се обратио протојереј Ненад Калем.

О разлозима због којих је Света Црква установила да се данас чита јеванђељска прича о узетоме, о. Ненад је између осталог истакао да “није довољно бити само у близини Христовој већ да је потребно Христов бити и по дијелима”.

“Чули смо јеванђељску причу о чудесном исцјељењу одузетога у граду Капернауму. Овај јеванђељски примјер није нам случајно дат у овој другој нед‌јељи Светога и Часног поста, јер нам Света Црква, кроз читање јеванђелског текста, скреће пажњу на изванредан подвиг племенитих људи који су вид‌јели гужву испред куће у којој се налазио Исус и мношто народа који је чекао да види Христа. Они нису могли свога пријатеља од те гужве и тог народа да уведу у кућу, гд‌је је био Исус. Попели су и скинули кров од куће и спустили болесника код ногу Исусових, да би тај њихов пријатељ, који је био одузет, болестан, добио исцјељење и опроштај грехова. Кроз њихов примјер нам се показује да се само кроз уложен несебичан труд и напор може прићи Христу. На том путу очекују нас разне препреке и саплитања, како од демона, тако и од људи. Вид‌јели смо још, како јеванђелист описује, да су се многи људи и тискали и гурали око Христа, али, нажалост, ништа од Христовог духа није било у њима, јер, нису осјетили потребу овога човека, болесног и одузетог, да пропусте да би прошао у кућу у којој се налази Исус”, каже о. Ненад.

Тако, како истиче,  није довољно бити само у близини Христовој, као што су били ти људи, или бити у цркви, да би се рекло да је човек био у њој.

“Потребно је бити Христов и по дијелима. Нека би овај примјер несебичних људи и у нама распламсао трудољубље, да пред неизбјежним искушењима не поклекнемо, већ да свагда у добру истрајни будемо, а за мали труд Господ ће нас наградити и више него што мислимо”, рекао је о. Ненад.

Зато овај период године, ово вријеме поста, како је казао, треба да искористимо да се преиспитамо, да размислимо о смислу живота, да се протрудимо да проведемо рачуна о својој души и да се тако у посту и молитви, уподобимо самоме Христу.

“Да је све то могуће, примјер су нам дали свети оци, који су Богу приносили и покајање, и пост, бдења, труд, молитву… Тако су живјели и кроз то спасавали себе, али и друге око себе. Један од таквих великана је и Свети Григорије Палама, коме је и посвећена ова друга нед‌јеља поста. А ко је био Свети Григорије? Велики подвижник, молитвеник, учитељ Цркве, проповједник благодати, како су га називали свети оци. Он је рођен 1296. године у Цариграду, у истакнутој породици, поријеклом из Анатолије, из Мале Азије. У Цариграду је стекао најбоље образовање тога времена, али, међутим, световна наука га није толико интересовала и са своја два брата одлази на Свету Гору, око 1316. године. И ту, на Светој Гори, усавршавао се у Исусовој молитви, то јесте у техници сконцентрисане молитве срца, начину који је посебно прихваћен у монаштву још од 15. вијека. Такав вид молитве захтијевао је смирење и тишину, па су га називали мировање или тиховање, на грчком „исихија“, а монахе које су упражњавали ту молиту звали су исихастима“, рекао је о. Ненад.

Истиче веома велики значај Светог Григорија за Цркву, посебно за њену историју и догматско богословље.

„Наиме, почетком 14. вијека, Свети Григорије долази у богословски спор и сукоб са Варлавом Калабријским, једним схоластичаром са Запада, који је погрешно учио о божанској суштини и енергијама Божјим, сматрајући и признавајући у Богу само јединствену и несазнајну божанску суштину. Енергије Божје сматрао је створеном силом Божијом и да се Бог не може познати у непосредном духовном искуству, јер по његовим ријечима стварно сједињење са Богом и није било могуће.

Тако, Свети Григорије, подстакнут овим погрешним учењем и на молбу монаха са Свете Горе, пише своје највеће дијело, “Триаде”, и учење о разликовању између суштине и енергије Божије, гд‌је говори да је суштина Божија несазнајни дио бића Божијег, а да су Божанске енергије и благодат Божија достижне практиковањем молитвеног живота, посебно практиковањем Исусове молитве, гд‌је човек може доћи до највећег ступња молитвеног д‌јелања и угледати нестворену Божанску свјетлост, слично апостолима за вријеме преображења Господњег на Гори Тавор. Ово учење Светог Григорија би прихваћено од светих отаца и на Сабору у Цариграду 1341. године, а Варлам Калабриски био осуђен као јеретик. Тако Свети Григорије и свети оци зачуваше вјеру православну од још једног удара јеретика у историји Цркве“, казао је о. Ненад.

Зато му Црква даје велики значај и посвећује другу нед‌јељу Светога и Часнога поста.

„Поучени овим дивним примјерима из Светог Јеванђеља, и Светим Григоријем, нека би и нас Бог укријепио да истрајемо у нашем подвигу, да се што боље спремимо за васкрсење Христово и да се Богу подобимо, коме је слава и хвала у вјекове вјекова, амин“, казао је о.Ненад.

Извор: СПЦО Котор

Јеромонах Рафаило, игуман манастира Подмаине, одржао је у суботу вече, 28.02.2026. године, предавање на тему „Стуб и тврђава истине”.

Предавење је одржано у оквиру великопосних предавања које Саборни храм Светог Јована Владимира и Црквена општина Бар организују у току Великог поста.

Као и вјера тако и пост постоји, на овај или онај начин, код људи свих времена, без обзира на религиозну припадност. У Хришћанству као и у библијском Откровењу уопште, пост је нешто што се само по себи подразумијева. Сама нарав хришћанске етике у себе га укључује; он је у самој основи хришћанског поимања човјека, духовности и човјековог препорода и преображаја. Број дана поста у Цркви се временом повећавао или смањивао (ово друго више на Западу), али, бар у начелу и интенцији, никад није укинут, мада је у новије вријеме, у неким срединама, почео задобијати посвјетовњачене форме.У духу тзв. модернизације живота пост се јавља под видом вегетаријанства и дијете, прописиване од љекара.

Превиђа се, међутим, чињеница да и вегетаријанство има религиозни коријен. Оно углавном долази из далекоисточних религиозних вјеровања и заснива се на религиозном поштовању светиње живота. Преношено на Запад више се упражњава ради његовања тјелесног здравља, као и дијета. Дијета, пак, прописивана од љекара, на темељу великог повјерења у медицину код људи нашег времена, игра код људи улогу коју је некада имао пост.

Примијећено је да се умањивањем значаја поста повећава број вегетаријанаца и потреба за дијетом. Код нас је опет принудно и идеолошко потискивање вјере ишло напоредо са подстицањем презира према посту као нечему „застарјелом“ и „превазиђеном“. Вулгарно на том презиру засновано тумачење поста, доста раширено код нас, јесте да је пост посљедица економске биједе: људи посте због сиромаштва. Тиме се социјално тумачење свих људских односа преноси и на пост. Често се догађа да они који поричу пост као знак неслободе и као нешто непотребно, прихвате строге прописе вегетаријанства, а још више прописе дијете без обзира колико они стриктни били. Као оправдање за такву послушност љекару и прописима наводи се потреба здравља.

Оно што се у овој промјени односа према начину исхране превиђа јесте чињеница да је питање поста управо питање здравља, али постављено на један много комплекснији и садржајнији начин него што је то случај било код вегетаријанства, било код дијете. Једно је јасно: сва три начина уздржања од неке врсте хране постављају питање односа према исхрани, њеном начину и уопште значају за људски живот. Вјековно искуство свједочи да од начина и врсте исхране не само што зависи човјеков тјелесни раст и напредак и тјелесно здравље него и људско понашање. Хришћански пост, као хришћански однос према храни и њеној улози у обли- ковању људске личности, заснива се не само на том свељудском искуству него и на библијском и светоотачком опиту Цркве.

Пост као такав не узима у обзир само тјелесно здравље, него цјелосност људског бића, здравља, напретка и преображаја. Тако вегетаријанско поштовање светиње живота и дијетална брига о тјелесном здрављу представљају само један дио онога што садржи и ради чега је установљен пост.

Храна мијења философију живота

Однос према храни зависи од става који човјек има према себи и према смислу живота уопште. Став према животу и његовом смислу регулише однос према храни, као што храна и начин исхране мијењају философију живота.

Онај који сматра да је човјек „тијело и само тијело“, и у времену и у вјечности, бринуће се једино за своју тјелесност и искључиво за своје тјелесно одр- жавање и здравље. Код таквога све је подређено стицању хране и уживању у њој. Такав и кад се уздржава чини то искључиво тијела и његовог здравља ради.

Онај, пак, који вјерује да је човјек психофизичко биће, тј. биће устројено од душе и тијела, и који прихвата вјечни смисао човјеков, непролазност његове тјелесности и душевности (духовности), бринуће не само о његовању тјелесног здравља, него и о своме душевном и духовном здрављу, своме здравоумљу, посматрајући увијек и једно и друго – под видом вјечности и непролазности. Под истом призмом успоставиће и свој однос према храни и њеној употреби у свагдашњем животу.

Модерна медицина као и савремена психологија и психоанализа постале су, на темељу експерименталног познавања човјека, потпуно свјесне дубинског јединства, узајамности и међусобне зависности душевног и тјелесног у човјеку. Тјелесни живот и здравље зависе од душевног, душевни и духовни живот под великим су утицајем стања људског тијела. Многе тјелесне болести имају свој коријен у психи; душевни поремећаји су често проузроковани тјелесним манама и болестима. То што је модерна наука стекла, послије дугог лутања и трагања, често на путу заблуда и једностраности, Црква је то вјековима знала, указујући управо на пост као на моћно средство задобијања равнотеже душевног и тјелесног код човјека и постизања његовог цјеловитог здравља.

Какав значај сам Бог придаје храни види се по томе да је Његова прва заповијест у Рају била – заповијест о храни, тј. заповијест о неједењу са дрвета познања добра и зла. Ова заповијест Божја била је позив човјековој слободи на правилну употребу творевине (као хране), на успостављање правилног односа према љепоти свијета и према знању које се преко њега задобија. Гажење заповијести значи злоупотребу свијета и његових дарова, датих за „насладу и храну човјекову“. Отуда и дубинска промјена философије и схватања живота: обоготворење твари намјесто Творца, замјењивање пролазном храном – ријечи Божје (заповијести) која је живот и која даје живот човјеку, свијету и храни. Држање заповијести је значило – храњење Ријечју Божјом као Хљебом живота, који је Хљеб самога хљеба, Живот живота, Свјетлост свјетлости, Знање знања.

Пост управо жели да нас врати таквом изворном односу према храни, према творевини и према Богу. С обзиром на то да цио човјек учествује у злу, потребано је да цјелосно буде и у добру. Зло и злоупотреба се зачињу у срцу и у души, воља га прима и покреће а тијело претвара у дјело. То је унутрашња структура сваког људског гријеха, од оног Адамовог и Евиног до данас.

Зато је и прави пост, као повратак човјековој равнотежи и успостављању правилног односа према природи и Богу, пост и уздржање душе и тијела, он ангажује цијелога човјека. Уздржавање од одређених јела које није праћено уздржавањем од зла и недјела, од малог је или од никаквог значаја. Зато Црква у току овог четрдесетодневног поста позива вјерне: „Постимо се постом пријатним, благоугодним Господу. Истински пост је – отуђење од онога што је зло, уздржање језика, одбацивање гњева, ослобођење од похотљивости, оговарања, лажи и гажења заклетве.“ На другом мјесту у посним службама се каже изричито: „Постимо браћо духовно, постимо и тјелесно.“

Из књиге Митрополита Амфилохија ”Пост и молитва – повратак у Очев дом”

https://mitropolija.com/2026/02/27/mitropolit-amfilohije-crkveni-post-vegetarijanstvo-i-dijeta/

Црква је једна потпуно другачија стварност, на сасвим супротној страни у односу на религију. Она је догађај који се остварује као заједница односа.

Један риједак сусрет двојице изузетно значајних личности — истинских духовних оријентира у савременој свјетској православној теологији и не само— догодио се у „Парохијском архонтарикију“ Светог храма Благовештења у Пиреји, 20. октобра 2019 године, у оквиру програма „Парохија на дјелу…“.

Лично сам био свједок тог сусрета који је био посебно дирљив. Христо Јанарас када је угледао Митроплита Амфилохија имао је осмијех сина пред оцем којег није видио деценијама. Загрлили су се и тихим гласом и сузним очима казао митрополиту «хвала Богу што си такав, дајеш ми наду». Док смо сједели у гостионици у одстуству Митроплита Амфиохија, обратио нам се Јанарас и казао за Митроплита «он је један од највећих архијереја којег има васељенско православље и хришћанство уопште, цјеловита личност, који је врло озбиљно у свом животу и служби схватио Христа и Цркву». …“. Обојица су данас у вјечности, у Царству Бога Љубави кога су са толико животног жара славили изнад свега начином живљења и односа према другоме, као и ријечју, како писаном тако изговореном.

Дакле, Његово Високопреосвештенство, митрополит црногорско-приморски проф.др. Амфилохије Радовић и професор филозофије на Пантјском Универзитету у Атини и писац Христос Јанарас, учествовали су у једном несвакидашњем разговору, који се развијао кроз више тема.

Разговор је водио протојереј Спиридон Цимурис, теолог, професор франскуске школе De la Salle.

У наставку ћу вашој љубави пренијети најважније дјелове из разговора, по темама.

Црква, истина и искуство

Први тематски правац разговора односио се на Цркву онакву каква се данас појављује пред нашим очима — са многим проблемима, али и са живом надом.

Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски, истакао је да су теме о кима би требало разговарати: мисија Цркве, однос Цркве и религије, као и разумијевање Цркве као Тијела Христовог.

Са своје стране, Христос Јанарас нагласио је да су ова питања болна и дубоко рањавајућа, јер — како је истакао — изгубили смо разликовање између Цркве и религије.

Религија је, по његовим ријечима, догађај усредсређен на појединца, индивидуалистичко искуство, за разлику од Цркве која је заједница, начин постојања и живо искуство односа.

„Бирам једну вјеру која има одређене обавезе, која посједује неки морални кодекс — који могу да поштујем или да не поштујем. Тако су ствари унутар религије устројене да осигуравају и утврђују его.

Црква је, међутим, сасвим другачија стварност, на потпуној супротности у односу на религију. Она је догађај који се остварује као заједница односа.“

За Цркву, Бог је тројична заједница Личности — Отац, Син и Дух Свети. Тајна истинског постојања јесте једина суштинска дефиниција Бога у Библији а то је : „Бог је Љубав“. То је сам начин Његовог постојања.

Света Тројица је све, истакао је, са своје стране, Његово Високопреосвештенство, митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. Она је коријен постојања, само постојање као такво. И све што постоји — у Њој има своје утемељење.

И у Божанској Литургији, у возгласу „Благословено Царство…“, заиста је садржана Црква као догађај — не као идеологија, не као религија.

Она је Царство, и то јесте Црква — Тијело Христово. Црква позива све да постану заједничари, причасници те тајне.

„Црква је позив на преображење — кроз покајање, кроз промјену самог начина постојања. Она је отварање постојања за проживљавање тајне Бога као љубави.

Величанство Христово открива се у Његовој жртви, у љубави без граница. Он дарује Себе и непрестано предаје тајну божанске љубави у Цркви, као Своје Тело и Крв.

https://zurnal.me/susret-velikana-pravoslavne-teologije-mitroplit-amfilohije-radovic-i-hristo-janaras/

Празник Светог Симена Мироточивог, патрона Митрополије црногорско-приморске прослављен је свечано и саборно данас у Подгорици.

Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење Епископа делчевско-каменичког г. Марка из Македонске Православне Цркве, као и Митрополита милешевског г. Атанасија, Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског г. Димитрија, Митрополита будимљанско-никшићког г. Методија и Епископа диоклијског г. Пајсија, великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа. Архијерејској Литургији присуствовали су предсједник Скупштине Црне Горе г. Андрија Мандић, градоначелник Подгорице г. Саша Мујовић, предсједница Скупштине Главног града др Јелена Боровинић-Бојовић.

Након прочитаног Јеванђеља, бесједом се обратио Његово Преосвештенство Епископ делчевско-каменички г. Марко нагласивши да Свети Симеон није био само владар и државник, већ човјек дубоке и истрајне вјере. Подсјетио је да он није једини владар који је оставио земаљско царство, али да је јединствен по томе што је „више заволио скромну монашку келију него царску палату“. Управо то смирење – да отац постане духовни син, да владар постане монах – уздиже га међу светитеље.

Ослањајући се на јеванђељска блаженства, владика је истакао да смо „сиромашни духом без Бога, а богати са Богом“, те да је Божја правда – љубав, милосрђе и праштање. Једина истинска правда показана је на Крсту Христовом, у саможртвеној љубави.

„Висок је то критеријум,“ поручио је, „који се стиче трудом, молитвом и подвигом“, али нас управо тим путем Бог узима у Своје наручје и исправља сваку неправду.

На крају Свете Литургије, пред полазак Литије Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је у свом обраћању подсјетио да је Свети Симеон био велики ратник и државник, али прије свега човјек непресушне вјере. Није био без гријеха – као ниједан владар – али је знао да се каје, да пролива сузе и да врлинама надвлада слабости.

Подсјетио је на његову историјску мисију: да обједини Зету и Рашку, да ослободи свој народ и постави темеље државног, културног и духовног процвата, који ће у пуноћи засијати у личности Светога Саве.

„Када је то учињено како Бог заповиједа,“ нагласио је Митрополит, „држава је почела да напредује у сваком погледу.“

Високопреосвећени је истакао да су и потоње династије – Балшићи, Црнојевићи и Петровићи – себе доживљавале као наследнике Немањића, чувајући њихову духовну и државотворну традицију.

Посебно је поменуо блаженопочившег Митрополита Амфилохија Радовића који је установио литију од Храма Христовог Васкрсења до Немањиног града, обновивши не само храмове него и народно памћење и духовно јединство у повјереном му народу у Црној Гори.

^{Литија која води ка Небеском Јерусалиму}

Након Литургије, предвођени архијерејима свештенство, монаштво и више хиљада вјерника, родитеља и дјеце кренуло је у традиционални крсни ход од Саборног храма до Немањиног града, гдје су освештани славски дарови-колач и жито.

У обраћању на Немањином граду Митрополит Јоаникије је рекао да свака литија има дубљи смисао: она је наставак оне прве литије на Цвијети у Јерусалиму и символ пута ка Небеском граду, „вјечном Јерусалиму који је свима нама мати“.

Тај пут, нагласио је, јесте пут Христов – пут Светога Симеона и Светога Саве, Светога Василија Острошког и Светога Петра Цетињског – пут љубави, жртве и саборности.
Митрополит је подсјетио да се данас слави и празник светог Теодора Стратилата, чији дио моштију се чува у Саборном Храму Христовог Васкрсења, а онда са моштима благосиљао присутни народ и град Подгорицу.

Извор: mitropolija.com

У списима великог оца Цркве Исака Сирина стоји записано између осталих поука које он даје за познање човјека и његовог односа са Богом, говори о три нивоа на којима човек живи. Пре свега док човек живи у греху, каже Исак Сирин-он живи у разним страховима који га обузимају. Дакле, док није изашао на светлост Христову и сусрео се са Богом, око њега је безброј некаквих страхова. Плаши се од разних догађаја, хоће ли бити здрав, сиромашан, хоће ли запасти у какву невољу, хоће ли му се догодити нешто што не очекује, хоће ли запасти у ситуацију да не може да издржи нешто у животу и тако безброј страхова које човек осећа да га опкољавају са свих страна и све док се предаје греху, не може се избавити од тих страхова.

Даље, када човек напредује и дође у додир са Богом, у познање Бога-њему се јавља једна друга врста страха, а то је страх од суда Божијег. Дакле,када човек се сустретне са Богом и позна истину, у њему се јавља страх од суда- од оног коначног суда, када ће човек изаћи на светлост и када ће се обелоданитисва његова дела и када ће изићи пред лице Божије.

Када се сусретне са Богом , тај страх се измењује зато што он види да је Бог живот и онда размишља да ли ће он моћи да уђе у тај живот, у вечни живот и шта му је потребно за спасење. Док је у греху он не види ништа. Човеку који живи у греху и није се окренуо ка Богу, њему можете да причате колико хоћете о Богу, страху Божијем и царству небеском…на њега ништа не утиче, зато што је мртав духом и он не види ништа од тога што би га покренуло да измени живот. Зато, немојте да се чудите када многи људи које сусретнете у животу кажу да немају никаквог греха и не виде зашто би се кајали. Такав човек се још није дотакао Бога и није отворио своје срце да прими светлост у своје унутарње биће и он не види ништа. Не види да њиме влада грех и не види да се иза тог греха крије ђаво, а иза ђавола вечна смрт.

Прогледавши, човек почиње размишља како ће изаћи пред лице Божије. Плаши се суда Божијег и када бива покренут таквим страхом он лако почне да разумева да је нужно да би се измирио са Богом, да испуњава заповести Божије. Кроз то стиче све дубљи и дубљи однос са Богом, до мере када достигне ону пуноћу живота односа са Богом у овом свету који ће се преселити и у вечни живот, а то је однос љубави. Када човек заволи Бога, од тог тренутка престају сви његви страхови.

То су три нивоа у који ма сви живимо и боримо се. Ако још увек немамо у себи осећај страха о суда Божијег , ако нас не забрињава шта ће се десити кад изађемо пред лице Божије, шта ћемо дати као одговор на наш живот, онда још увек нисмо срели Бога.

Велики новојављени старац Порфирије Кавсокаливит исто говори, да што више будемо волели Бога, све више ћемо се радовати, а мање бринути. Љубав Божија према нама је стално отворена и испружена. Ствар је нашег срца, да ли ћемо примити Бога у своје срце, примити Љубав, јер је Бог љубав. И онда можемо да измеримо нашу љубав према Богу по количини страха коју имамо у себи и у исто време и радости. Уколико немамо радости и размишљамо стално шта ће бити и како ће бити, ми још увек не волимо Бога. Уколико волимо Бога ми се предајемо Божијој вољи у овоме свету. Видимо све дубље и дубље својом вером како се Бог брине о нама и да је нам све што је потребно, савршеено и на време. Кроз то се утврђујемо у нашој вери и онда наша вера нас води ка љубави где потпуно предајемо свој живот Богу и живимо слободно у овом животу истинском љубављу. Господ нас зове и каже: Дођите уморни и натоварени. То смо ми. Уморни и натоварени од мука, брига и разно-разних мисли које нас веју, муче, малтретирају. Господ нас зове да се ослободимо тога тако што се предамо Њему. Каже: „Дођите мени и ја ћу вас одморити“. Дакле, то је једини истински начин одмора у овоме свету и то зависи од нашег труда. Колико се будемо трудили толико ћемо добијати благодати Божије и љубави према Богу.

Наравно, није сваки труд иститинит. Мора човек да научи како да се правилно приближава Богу. Многи се људи сујетно труде  у овоме свету и огроман напор чине да зараде новац у овоме свету, да се обезбеде што више у овоме свету. Међутим, тај труд је узалудан, јер ће једног да на то све оставити, пре или касније тренутак смрти ће га одвојити од тога и зато се он плаши смрти. Не плаши се што ће изаћи пред суд Божији него се плаши што ће морати да остави све то за шта се привезао. Тај страх је страшан, агонијски и води човека у парализу душе и он затвара врата да Бог може да се усели у наше срце.

Циљ нашег живота је да се ослободимо материјалних ствари, да се предамо Богу што више, да се успокојимо управо у љубави Божијој. Своје срце да отворимо да примимо Бога и Он ће нас успокојити и дати нам мир који ће пре свега личити на нешто што није од овога света.

Христос кад је васкрсао каже апостолима: Мир вам свој дајем. Христос каже: Мој мир није исти као од овога света. Мир овога света је лажни мир. Дакле, оно што Христос нама даје и како се изражава љубав Божија у овоме свету је миром. Успокојењем.

Исто је и са молитвом. Ко се моли истински мора да научи у једном тренутку да чује Бога кроз своју молитву. Човек који не чује Бога у својој молитви, тај је окренут себи. Његово срце није спремно да прими Бога. Исто тако ћемо видети да се правилно молимо кад будемо спремни да чујемо и свог ближњег, јер то је исто. Онако како се молиш и имаш онос са Богом, тако је и према ближњима. Ако не чујемо свог ближњег, него само себе и своје проблеме намећемо, удаљили смо се од Бога.

Дакле, три ствари да запамтимо: страх који имамо долази од грехова. Кад будемо се дотакли друге врсте страха, кад се Бога дотакнемо, плашимо се какав ћемо одговор дати Богу на суду Његовом, мења се перспектива нашег живота, постаје нешто друго битно  у нашем животу и живот ћемо градити на основу тога, а из тога ће се родити и љубав према Богу, ако достигнемо ту висину. Да престану сви страхови-када заволимо Бога свим свииојим срце, нестаје страх, постајемо радосни и схватамо да смо истинска деца Божија. То је циљ нашег живота и зато нас је Бог створио. Призива нас у ту радост и васкрсење и победу над смрћу.То је радост којој треба да хрлимо, а од нас зависи како ћемо на то одговорити.

игуман Макарије

извор

У сусрет Часном посту, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске ”Светигора” вјернима на читање препоручује књигу блаженопочившег митрополита Амфилохија ”Пост и молитва – повратак у Очев дом”.

Књига је дио митрополитових Сабраних дјела и представља избор из његових поука, бесједа, чланака и предавања о посту и молитви, кроз све године његовог пастирског рада на Њиви Господњој и молитве Богу за сваку душу која му је повјерена на старање.

Приређивач овог издања, професор српског језика и књижевности Весна Тодоровић, о овом дјелу је између осталог записала:

”Језик једног човјека је најтачнија историја његовог живота и његова најдубља биографија. Јасним и спокојним језиком, износећи вјеродостојно духовно искуство, Митрополит Амфилохије са љубављу, али и критички посматра и анализира стварност нашег времена. Износећи искуство Цркве, а и по његовом мишљењу, једино што може да врати човјека њему самоме, а преко повратка њему и његовој природи, да га врати његовом Творцу и да му открије његов прави смисао јесте пост. Цијела творевина је као Божија трпеза дата човјеку на коришћење, на благословену употребу: ”Када отвориш руку Твоју све и сва се испуњава добротом” (Пс. 103). ”

”Књига ’Пост и молитва – повратак у Очев дом‘ износи једно чврсто увјерење и став да је сваки човјеков проблем у суштини проблем његове вјере, а да се покајањем, кроз пост и молитву задобија благодат Духа Светога, који је основа сваког; и психичког, и тјелесног, и духовног здравља човјека. То се образлаже анализом Литургије и других богослужбених чинова и молитава (посебно молитве Господе и Владико живота мога Светог Јефрема Сирина), дјелова из Јеванђеља, житија Светих отаца, примјера светих и побожних људи.”

”Ако се присјетимо да је Алан Тјуринг, генијални енглески математичар и отац модерног рачунарства, средином прошлог вијека, извршио самоубиство тако што је појео јабуку напуњену цијанидом, као мјесто памћења и опомене у свијести ће нам се појавити слика наших прародитеља и њиховог првородног гријеха, као огрешења о прву заповијест о посту која је човјеку дата. Ако потом пажљиво и са разумијевањем проанализирамо и прочитамо макар неколико текстова из овог зборника, вјероватно ћемо се запитати да нијесу можда модерне технологије тај нови плод са дрвета познања које се нуди заборавном човјеку!?”

”Говорећи о универзалним истинама о нама и нашој улози у свијету, о томе колико Бог воли људе и да није одустао никада, мни послије пада прародитеља у гријех, од намјере да човјека узведе у небо у Своје Царство, овом књигом Митрополит Амфилохије указује на то да је хришћанин дужан да свој живот и живот цјелокупне творевине живи и сагледава само из перспективе вјечности и кроз заједницу са Богом, да благосиља и прославља величанствено име Оца и Сина и Духа Светога, у сваком моменту свога живота, као захвалност и уздарје за мноштво и пуноћу дарова које је добио.”

Часни пост је вријеме у којем наша Црква, поред уздржавања од мрсне хране, вјерујућима препоручује и истиче потребу за усредсређенијом пажњом над мислима и дјелима, а то подразумијева и каквим ћемо штивом и садржајем напајати своје душе.

У том погледу ”Светигора” као гласило Митрополије црногорско-приморске и као издавач ове драгоцјене књиге митрополита Амфилохија у којој се налазе тумачења, препоруке и упутства о томе како да човјек исправно схвати пост и запути се њиме, препоручује ову књигу вјернима на читање.

https://mitropolija.com/2026/02/18/post-i-molitva-povratak-u-ocev-dom/

Игуман Савински Макарије, синоћ је, након Акатиста Пресветпј Богородици,  бесједио на тему Божијег промисла и Божијег допуштења и том приликом нагласио да се у животу свакога од нас дешавају та два дјества Божија.

„Први је промисао Божији- онај који дејстује у човеку и доноси му радост, мир, љубав и доноси све оно што је добро у човековом животу, када човек иде путем Божијим, када следи Бога на сваком кораку и на сваком месту. Дакле, човека који се труди свим силама да испуњава заповести Божије и он тим путем ходећи, путем промисла Божијег, радује се у овоме свету и пре свега, још и овде осећа наслеђе вечног живота.

Друго дејство Божије је допуштење Божије које се такође догађа свима нама и који је исто израз љубави Божије према нама, с тим што многи, знајући шта је Божије допуштење, плаше се од тога и имају страх када се нешто догађа што ми не очекујемо и што доживљавамо као неки лош догађај у нашем животу. Божије допуштење свакога од нас стиже само из једног јединог разлога, а то је када скрећемо са пута Божијег, а то значи само једно: да нас гордост само одводи на стрампутицу живота. Дакле, ништа друго као корен сваког греха није, осим гордости. Она је збацила и самог архангела са неба и она лови људске душе у овоме свету. Дошуштење Божије у овоме свету дејствује у оном тренутку када смо склони страсти и гордости, која чини у нама да се одричемо помоћи Божије и да се уздамо у саме себе. Дакле то је најједноставнији пример како дејствује гордост у нашем животу.“

Потом је игуман Макарије појаснио да је по учењу светих отаца допуштење Божије  двојако. Једно (теже, дубље и опасније) је оно које се назива допуштење ради одвраћања и друго допуштење ради уразумљења.  У том смислу допуштење ради одвраћања наступа када се погордимо и умјесто зу Бога, почнемо да се уздамо сами у себе, а Бог нас учи да ништа не можемо учинити без Њега.

„Да схватимо да ми никако не можемо да постигнемо савршенство без Њега. Дакле, допуштење ово прво које је теже и болније, одоноси се на оне људе који скрећу са путева Божијих и да кажемо не желе да се сједине са Богом. Удаљавају се од Бога и одричу се Бога. Иако Бога не можемо да поништимо тиме што се одвраћамо, него уништавамо сами себе, Бог онда допушта својим промислом на такве људе врло тешка животна искушења, они падају у тешке грехе, у гордост, гнев. Догађају им се тешке животне ситуације где они постају потпуно немоћни, болесни и из тога се врло тешко извлаче. Дакле, када Бог види да човек може да падне у гордост која бесповратно може да га одведе у пропаст, Он допушта да се човеку десе неке ствари у животиу, да човек не изгуби душу, односно читавога себе за вечн живот. То се зове дошуштење ради одвраћања.

Друга врста дошуштења Божијег која је блажа од ове јесте допутење ради уразумљења-допуштење које не одузима потпуно човеку благодат, него допушта да пада у искушења разна, не повлачи потпуно благодат, него тражи од њега да се човек бори са искушењима, са страстима које га нападају. Човек нема никаквог мира, стално је у невољама. Ми стално тежимо миру, а мир једино у Христу постоји. Не постоји мир ван Бога. Постоји лажни мир који се врло лако разруши и разнесе кад наиђу неке тешке животне околности. Дакле, онда Бог допушта да човек ратује у том стању, не повлачи благодат него благодат невидљиво сарађује са човеком у његовој борби против страсти и догађаја који су га снашли. А управо са циљем да се човек врати Богу, да почне да се узда у Бога свим својим срцем, свим својим бићем и да схвати, (то је оно прво блаженство, да сви закорачимо на пут спасења ка царству небеском, а то је блаженство „Блажени сиромашни духом“). Да достигнем ту меру да познамо да без Бога не можемо ништа да чинимо. Бог и сам каже у Јеванђељу: Без мене не можете ништа чинити. Ми то разумски схватамо, али практично, живо, у односу са Богом не знамо шта то значи, јер се уздамо у себе и онда се мучимо.

То дејство Божије никад се неће променити у овоме свету, јер Бог је човеку дао све силе и тако га створио да живи на тај начин да кроз то позна Бога истинитога и кроз то наследи вечни живот. То ће рећи, у односу на све ово да човек који у себи има благодат Божију неће никада пасти. Значи, ако ми успемо да смиримо себе, да се ослањамо на Бога, онда не можемо пасти у грех, јер грех и сагрешење се догађа искључиво оног тренутка кад човек отвори простор за гордост и благодат се повуче од човека и онда га сналазе догађаји ван промисла Божијег-допуштења Божијег. То је важно да схватимо како Бог дејствује у овоме свету, односно како љубав дејствује у овоме свету. Многи то не разумеју. Многи рзмишљају да је љубав идилични однос са Богом , међутим видимо да то није тако. Дакле, промисао Божија, дејство љубави Божије у овоме свету, некада се нама чини да је то страшно за нас. Међутим, то се односи на вечно спасење човека, тако да све што ради Бог и све што допушта- допушта ради нашег спасења.

Како се ми још осећамо кад се повуче Божија благодат и кад упаднемо у димензију Божијег допуштења. То се зове богоостављеност. Ми осећамо да нас је Бог напустио у неким тренуцима. Е та богоостављеност на два начина дејствује. То су оци објаснили на два примера која се пре свега налазе у Светом Писму.

Прва врста јесте ради тога да би се прославио Бог. Видите, тај пример у Светом Писму јесте праведни Јов. Шта то значи богоостављеност ради прослављања Бога?  Дакле, Јов је био богат човек, имао је свега, прослављао је Бога, а нико није знао да он прославља Бога. Међутим када се десило у његовом животу да све то изгуби у једном тренутку и питао се зашто му је Бог узео све, Бог је рекао: „Зато да би људи видели да ти верујеш у мене, да ме волиш и вратио му све назад. Дакле, смисао тог догађаја, богоостављености на такав начин јесте управо да се прослави Бог. Tу кључну улогу има наша вера-да волимо Бога и кад смо у невољи.

Пример друге врсте богоостављености је апостол Павле. Он због мноштва откривења и чудеса која су се дешавала кад је већ стекао и славу земаљску, деси му се једна богоостављеност- један жалац у тело-неки проблем у телу, нека болест. Та врста богоостављености се догађа да се човек не би погордио. (јер, видећи Божија чудеса, сви можемо помислити да то ми радимо и то је опасно). Зато је Бог допустио жалац у тело апостола Павла и кроз то указао на духовну суштину вере у Бога.

Није смисао нашег живота да будемо здрави и супериорни. Не. Ми можемо и болесни да прослављамо Бога. Можемо и у болесничкој постељи да будемо у заједници са Богом. Важно је јесмо ли у заједници са Богом или нисмо.  Тако да, никад се православни хришћанин не моли да га Бог излечи да нема никаквих проблема, него се моли да му Бог да трпљење да може да носи то што га снађе по промислу и допуштењу Божијем.

Обратимо се Богу својим умом, срцем , разумимо како Бог дејствује у овом животу и избавимо се страха и сваке зебње да може нешто да нам се догоди ван Божијег промисла или допуштења. Имајмо чврсту веру, немојмо никад да поклекнемо у свом животима .Молимо се Пресветој Богородици.“

https://mitropolija.com/2026/02/07/iguman-makarije-o-bozijem-promislu-i-bozijem-dopustenju/

Често се, а посебно око 7. фебруара, сјетим како су ријечи оца Луке (Анића) да ,,човјек осјећа блиску душу близу своје душе, да та душа постаје душа наше душе” изговорене у једној од емисија ,,Питајте свештеника” постале опит и философија живота нама који смо их те ноћи уживо чули, како су ,,освештале етар” (како је знао да каже наш Митрополит Амфилохије) и прошириле се, снагом оног морачког водопада ,,Светигора”, широм васељене, радио-таласима који (с правом) и носе назив Васељенски радио.

Нијесмо сви имали благослов да одрастамо у побожним породицама. Као дијете сам, кришом,научила молитву ,,Оче наш“ из једине духовне литературе коју сам случајно нашла у кући, црквеног календара, и често је понављала. Много касније сам схватила да су ме те искрене дјечије молитве и довеле до извора ,,воде живе”, са којег сам и ја имала благослов да пијем, а и даје, научивши да се љубав давањем умножава, подијелим,, захваљујући свом багословеном послу, са ближњима и слушаоцима наше ,,Светигоре”.

Већ у првој емисији са игуманом Цетињског манастира оцем Луком, сада већ давне 2004. године, као неки духовни скенер успио је да, одговарајући на питања слушалаца, схвати и који то проблем мене мучи (гледајући моју реакцију на свој одговор на једно од питања наших слушалаца).

Чим се емисија завршила питао је:

-Јеси ли се некад исповедала?

-Никад.

-Дођи код мене кад год хоћеш.

Наравно отишла сам одмах ујутру…и од тада више ништа није исто: падови, устајања…борба…до краја…Сви смо негдје осјетили ону ,,бесплатну” благодат коју нам Господ наш Исус Христос даје на уласку у Цркву Његову, онај осјећај кад можете да загрлите цио свијет, да волите све људе и кад пожелите да све што знате и имате подијелите са својим ближњима.

Помисила сам: Ово што отац Лука говори треба да чују сви. Као што су мени, његове ријечи свима могу да промијене живот.

И тако сам почела да снимам бесједе цетињског Игумана на литургијама…

А смирени монах, отац Лука, није то баш ни мало волио. Првих неколико пута ми није ни дозволио снимање, док су следећих неколико пута бесједе почињале ријечима:

У име Оца и Сина и Светога Духа…угаси то чудо (диктафон)…а онда је, по љубави и стрпљењу које је имао за све нас, пристао али под условом да диктафон остављам негдје ,,гдје се не види како народ не би видио да њега снимају”. Али штета је да се такви духовни бисери, помислила сам, не нађу, осим пред слушаоцима, и пред читаоцима па сам почела и да прекуцавам његове бесједе. Журила бих да му донесем још истог дана текст бесједе како би га он ауторизовао, што га је посебно нервирало али је и на то пристајао…

Смијао би се, оном својом дјечијом чистотом, када би се у тексту који бих му донијела нашло нпр. ЈосиП Исихаста…Он исправљао, а ја се трудила да учим брзо како ми се грешке не би понављале. Па иако сам од свог духовника добила надимак Слободанка-архидавеж…нисам одустајала.

Кад бих оцу Луки поменула да треба да објавимо књигу, смијао се говорећи: ,,То ће неком од нас двоје постхумно да излази. Теби, ти си стално болешљива”.

Иако отац Лука ништа од тога није схватао озбиљно, нисам одустајала. И даље сам снимала и прекуцавала све његове бесједе и она душекорисна предавања. Наслов оног одржаног у Београду 2007. године ,,Литургијска пјесма града и пустиње” понијела је, скоро двадесет година касније, коначно и књига која је изашла, са благословом Митрополита Јоаникија, у издању Издавачко информативне установе Митрополије Црногорско-приморске  ,,Светигора“. На жалост, постхумно оцу Луки.

Када би живот на оном нашем лијепом Цетињу понекад постајао тежак, Цетињски манастир био нам је други дом, а отворено, пуно љубави, чисто срце цетињског игумана сигурно уточиште. Његова љубав, стрпљење, радост, мир и молитва показали су нам шта значе оне ријечи светог апостола Павла у посланици Коринћанима: Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца.

Ово је лично мало уздарје за сву љубав и жртву којом нас је отац Лука миловао, за благослов ,,пилићима“ Јелени, Милици и њиховом потомству и молитвено заступништво пред Господомдуховног оца који је знао да душе, које су му повјерене, веже за њиховог Творца на прави начин, онако како је и сам говорио:

,,Сви космоси и сви светови сабрани не могу човеку дати радост као само једно људско лице, јер се у том лицу човек присаједињује са вечношћу, оно постаје вечност онолико колика је наша жеља за вечношћу. Колико имамо смрти у себи толико то лице за нас нема живота. За Светитеље је свако лице извор живота. И као што човеково усавршавање у Христу има један крај а то је бескрај, тако ће се и у вечном животу људи усавршавати у љубави једних према другима, у радовању једних другима јер је и радост категорија која расте у вечности. У том вечном радовању Богу и ближњем, човек ће моћи да каже исто оно што је још старозаветни Бог рекао и што је у Новом завету Христос поновио, моћи ће да каже: Ја јесам“.

На радост и духовну корист нас његове духовне дјеце, на радост браће и сестара који су свједочили да су им ријечи оца Луке у емисијама ,,Питајте свештеника” мијењале животе, остају књига ,,Литургијска пјесма града и пустиње“ и тонски записи свих говора оца Луке сабрани у емисији ,,Душа моје душе“ на Радију ,,Светигора“ који и даље ,,светли“, како нас је отац Лука и благосиљао.

,,Ко добије Царство небеско шта њему више треба? Какве су у ствари људске потребе? Шта нама треба? Треба нам мир и радост у Духу Светом. Треба нам познање Бога и онда све знамо. Треба нам Царство Божије у коме нисмо господари а господаримо тиме ако га задобијемо. Онда са њим имамо све”- говорио је мој духовни отац.

Оче Лука Христос васкрсе, па да се у радости опет сретнемо у нашој истинској отаџбини. А вама, рођени наши, остављамо ,,Литургијску пјесму града и пустиње” и ,,Душу моје душе“ молећи и ваше молитве.

Слободанка Грдинић

https://mitropolija.com/2026/02/06/jos-jedna-svijeca-na-grobu-oca-luke-anica-kako-je-nastala-knjiga-liturgijska-pjesma-grada-i-pustinje/

* Имао сам још тога да ти кажем, Илиас Лиамис

Отац Павле би почињао да нам говори, да одговара на једно питање о љубави, о молитви, о усамљености, о људским страстима, о односу родитеља и деце. И често би започињао одговор слатким речима, слатким колико их само истински отац може изговорити: "Чуј, добро дете моје!" Годинама сам скупљао материјал са његовим речима, материјал забележен на касетама, у белешкама, али највише у срцима оних који су га волели.

Није више међу нама, али његове речи ублажавају растанак! Није више међу нама, али његов глас лебди у ваздуху и потврђује да љубав побеђује смрт! Није више међу нама, али још увек чујемо како нам говори: "Имао сам још тога да ти кажем!"

Ако отвориш странице ове књиге, његове речи ће се коснути и твог срца. И видећеш оца Павла живог пред собом, како те гледа и погледом говори да смрт не постоји. 

Говори, старче! Слушамо те!

* Дете моје, Илиас Лиамис

"Дете моје..."

Који наслов би више приличио овој књизи, испуњеној речима очинске љубави? Који други наслов боље описао тугу, муку и бригу једног митрополита за хиљаде младих које је упознао? Који други би могао лакше допрети до тебе, драги читаоче, да одагна сваку сумњу да се блаженопочивши митрополит Сисаније и Сијатисте Павле обраћа теби лично, био ти млад човек који тражи свој пут, или родитељ који с љубављу одгаја своје дете? 

 Његово очинско "Дете моје" недостаје више него икада.

* Чуј, добро дете моје. Одговори митрополита Павла на питања младих

Књига бележи питања деце тинејџерског узраста, која су поставили блаженопочившем митрополиту Сисаније и Сијатисте Павлу. Његови одговори откривају његово искуство и посебан дар за комуникацију са младима, као и снажну љубав коју је увек испољавао у разговору са њима. 

 Млади су га питали са искреним ентузијазмом, а он је одговарао једноставно, одмерено и дубоко, у духу и тону који подесћају на мудрост и животно искуство светих стараца, како древних тако и савремених. Кроз разговоре које је осмислио и забележио Илиас Лиамис, стичемо драгоцене увиде у то како да боље приступимо деци, тинејџерима и младима, које често без јасног разлога губимо. 

 Ово је књига сусрета младих са православном духовношћу кроз речи једног блаженопочившег епископа који је свим срцем волео Бога и младе људе. 

https://prodavnica.zica.org.rs/cir/proizvod/cuj-dobro-dete-moje

Протојереј Слободан Лукић, парох будвански, говорио је у Јутарњем програму Радија Светигора, у контексту протеклих и предстојећих празника, о савременом човјеку и његовој непрестаној потрази за срећом, истичући да је управо та потрага често узрок све веће унутрашње празнине и незадовољства.

Према његовим ријечима, човјек данашњице све више тежи срећи која није истинска, па самим тим не може ни да је достигне. „Човјек је, трагајући за срећом, све више несрећан, јер тражи ону срећу која није права“, казао је отац Слободан, нагласивши да истинска и непомућена радост долази искључиво од Бога.

Подсјетио је да се у молитвама Светих отаца често помиње управо та врста радости, која није пролазна и није од овога свијета. Све што свијет нуди, било да је ријеч о успјеху, материјалном благостању или животним достигнућима, може човјека задовољити само на кратко. Иза тога, како је истакао, увијек остаје „клица горчине и неиспуњености“.

Истинску пуноћу радости, по ријечима оца Слободана, доносе празници у Цркви. Ипак, он је указао да чак и вјерници често осјећају како празнична радост брзо ишчили, првог дана она је снажна, али већ након тога почиње да слаби. То, како каже, није ништа необично, јер се хришћани још увијек налазе у стању ишчекивања.

„Ми у Символу вјере исповиједамо да чекамо васкрсење мртвих и живот будућег вијека. Иако се васкрсење већ збило и ми њиме живимо у Цркви, док смо овдје на земљи, још увијек га очекујемо у његовој пуноћи“, објаснио је он, додајући да ће тек у Царству Божијем радост бити потпуна и трајна, без икакве жалости.

Осврнувши се на савремено друштво, отац Слободан је подсјетио на ријечи Александра Шмемана, који је говорио да савремени човјек „празнује, али се не радује“. Та појава, како је казао, све је присутнија и код нас, јер су културолошке разлике између истока и запада данас знатно мање него раније.

Говорећи о томе како истинска радост празника може да дотакне човјека, истакао је значај поста и духовне припреме за прославу празника. „Није без разлога установљен пост прије великих празника. Пост нас учи да чистимо срце, јер само у чисто срце може да дође благодат Божија, која и доноси праву радост“, нагласио је он.

Према његовим ријечима, духовни живот подразумијева труд, борбу са гријехом, вјежбање у трпљењу и врлинама, као и сталну пажњу на начин живота. Чак и мали дјелић те истинске радости, како је истакао, довољан је да човјек преброди најтеже тренутке и да ту радост преноси другима.

Отац Слободан је додао да су падови неминовни, јер је човјек биће „од крви и меса“, али да је важно увијек имати на уму Христа и љепоту празника. Радост, како каже, не мора увијек бити везана искључиво за храмовни и богослужбени контекст, она се може пронаћи и у једноставним, животним тренуцима.

Као примјер навео је сјећања из дјетињства, попут падања снијега уочи Божића, која могу пробудити дубоку и искрену радост, јер, како је казао, и снијег је дио Божијега свијета. Ипак, нагласио је да су и ти извори радости смислени само ако су повезани са суштином и центром свега – Богочовјеком Христом и тајном спасења, односно тајном Цркве.

https://mitropolija.com/2026/01/15/otac-slobodan-lukic-covjek-danasnjice-tezi-sreci-koja-nije-istinska/