<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/page/4/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x426;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x445; &#x41D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x408;&#x430;&#x441;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x438;&#x445;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85-r28220/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_09/20250906-190731-226.jpg.f8c23696321b0a111229e178daa76a0e.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	У Манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу Светом Литургијом започета је централна прослава Светих Новомученика Јасеновачких.
</blockquote>

<p>
	Домаћин, Епископ пакрачко-славонски Јован, са великим бројем верног народа дочекао је Високопреосвећене Митрополите: црногорско-приморског Јоаникија, будимљанско-никшићког Методија, димитријатског Игнатија, Архиепископа михаловско – кошичког Георгија из Православне Цркве чешких и словачких земаља, Архиепископа анфидонског Нектарија, изасланика атинске Архиепископије, Димитрија представника Јерусалимске Патријаршије, и Преосвећене Епископе: швајцарског Андреја, вашингтонско-њујоршког и источноамеричког Иринеја, липљанског Доситеја, архимандрита Методија игумана манастира Хиландар, архимандрита Теоктиста игумана манастира Сопоћани и архимандрита Михајла игумана манастира Светих Архангела код Призрена.
</p>

<p>
	Митрополит Игнатије, беседећи након прочитаног јеванђелског зачала, поучио је сабране рекавши: „Грчки народ дубоко саосећа са вашом тугом и потресеношћу, јер и ми добро знамо цену жртве, прогона, окупације и изгнанства. Оба наша народа издржала су исте буре историје. Суочили смо се са варварством нацизма и фашизма, оплакивали смо своју децу, али своје душе нисмо предали. То представља нераскидиву везу, као и наша заједничка Православна вера.“
</p>

<p>
	Након свете Литургије освештани су славски дарови и преломљен је славски колач на хумци код споменика Камени цвијет у спомен подручју Јасеновац.
</p>

<p>
	Бисту Диане Будисављевић, рођеној Аустријанки која је спасила преко 15.000 деце из логора смрти, освештао је Епископ Андреј.
</p>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> Храм ТВ</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28220</guid><pubDate>Sat, 06 Sep 2025 21:10:24 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440; &#x41A;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x430;-&#x434;&#x443;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x43E;&#x430;&#x437;&#x430; &#x438; &#x43C;&#x458;&#x435;&#x441;&#x442;&#x43E; &#x438;&#x441;&#x446;&#x458;&#x435;&#x459;&#x435;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D1%86%D1%98%D0%B5%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B0-r28215/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_09/1388549716_-----.jpg.b3ca63727943ccad05194f2bd0e201c2.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	На тринаестом километру од Бродарева према Бијелом Пољу, у селу Врбница, у кањону ријеке Лим, између два гранична прелаза Србије и Црне Горе, тик уз жељезничку пругу Београд-Бар, налази се по много чему чувени православни манастир Куманица. Како је то неко раније записао, ријеч је о светињи која спаја не само двије братске државе одвојене политиком, већ сједињује и људе свих вјера који долазе у овај манастир по лијек.
</p>

<p>
	Поуздано се не зна када је манастир подигнут, вјероватно између 13. и 15. вијека, али је од 18. вијека био у рушевинама. Пројектом пруге Београд-Бар требало је да шине иду преко дијела манастира, али је ипак помјерен потпорни зид на пет метара од цркве. Једино је љековита вода, која је својевремено текла испод самих темеља храма, отекла испод пруге, али је и данас користе вјерници, пију је и њом се умивају, тврдећи да лијечи све што се може излијечити.
</p>

<p>
	Почетком осамдесетих година прошлог вијека црква је дјелимично обновљена, а коначно прије 13 година када је Музеј из Пријепоља покренуо обнову. На двијехиљадиту годишњицу од Христа.
</p>

<p>
	Након обнове, поново су се чула манастирска звона, молитве, дошли су монаси и врата светиње увијек су отворена за ходочаснике, путнике и невољнике којима је потребна Божја помоћ. Вјерници обично запишу имена најближих, како би их монаси поменули у молитвама –прича нам мати Гаврила, монахиња која води бригу о манастиру.
</p>

<p>
	Не зна се ко је подигао манастир, али се вјерује да је ктитор била властелинска породица Куманичићи, која је потицала из ових крајева, а касније се помињу у области Рудника. Према некима потиче од монаха побјеглих из Куманова, док је Александар Дероко, познати српски архитекта и писац и члан САНУ сматрао да потиче од имена Куманаца, Бугара.
</p>

<p>
	Манастир је посвећен  арханђелу Гаврилу. У њему се чувају мошти Светог Григорија Куманичког, који се у једном запису помиње као српски просветитељ и бивши архиепископ из богоизабране лозе Немањића.
</p>

<p>
	Свети Григорије је на овом месту живио тешким монашким животом, одакле одлази у Грчку на Атос гдје гради манастир Григоријат. Како је манастир запаљен 1761. године, монаси манастира Хиландара доносе светитељске мошти, али је убрзо послије тога Куманица срушена.
</p>

<p>
	Археолози Дејан Радичевић и Емина Зечевић пронашли су у олтару цркве саркофаг са моштима. Открили су га у олтарском дијелу цркве, на мјесту гдје се ријетко када, или никако не сахрањује. Претпоставља се да је ријеч о једном од највећих тадашњих црквених великодостојника. У Полимљу се често може чути и легенда по којој су мошти светог Саве склоњене пред најездом Турака у последњи час, односно да су на Врачару спаљени нечији туђи остаци, те да су чудотворне мошти српског архиепископа управо овдје похрањене.
</p>

<p>
	На дан Светог архангела Гаврила, 26. јула сваке године око манастира се окупи на хиљаде православаца, католика, муслимана, али  и атеиста, који преноће под ведрим небом крај светих зидина, надајући се излечењу. Вјерује се да посјетом Куманици слијепи прогледају, хроми проходају, а нероткиње рађају. Током ноћи се пале свијеће за здравље живих и покој душа и разгрешење мртвих. Сељани у Врбници  помињу случај младе муслиманке из Бијелог Поља коју је родбина овдје донијела на носилима јер је била непокретна. Свештеници су јој очитали молитву и оставили да преспава под ведрим небом. Ујутро су је миропомазали освећеним уљем из кандила светог Григорија и дјевојка је проходала. Стога није за чуђење што овдје можете видјети и православце, католике и муслимане у исто вријеме.
</p>

<div>
	 
</div>

<p>
	-„Чувар куманичког храма ставио је испред мене стару црквену књигу и рекао да читам. Кад сам рекао да не видим ништа, он настави: ‘Сад ћеш видјети, само се удуби боље’. Видио сам прво обрисе, а онда се десило чудо, почеше да израњају слова, а онда се цио текст показа као на длану“, причао је седамдесетогодишњи Милан.
</p>

<p>
	<b>До 400 крштења годишње</b>
</p>

<p>
	Отац Николај, старјешина манастира обновљеног 12. новембра 2000.године, годишње у Куманици крсти и до 400 људи. У последње вријеме, често у Куманицу долазе супружници без  дјеце којима се читају молитве за пород. Води се евиденција, и од 80 брачних парова само  за првих осам година откако је манастир обновљен (до 2008 године) , њих 50 је добило пород . Исцјељења су се дешавала и у прошлости, а у манастирским књигама записани су бројни случајеви.
</p>

<p>
	<b>Први писани трагови из 16.вијека</b>
</p>

<p>
	Прво писано помињање манастира везује се за 1514. годину. У рушевинама су сачувани делови плоча за које се поуздано тврди да потичу из раздобља од краја 13. до средине 15. вијека, али је простор на сјеверној страни манастира уништен при градњи жељезнице, па је поузданије датовање првобитне цркве онемогућено. Претпоставља се да је златно доба живота манастира било у другој половини 16. и током 17. вијека. Вјерује се такође да је манастир доживио урушавање и запуштење у другој половини 18. вијека.
</p>

<div>
	 
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	Извор: <a href="https://www.in4s.net/kumanica-svetinja-cija-moc-sjedinjuje-sve-vjere/" rel="external nofollow">ИН4С</a>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">28215</guid><pubDate>Thu, 04 Sep 2025 11:59:10 +0000</pubDate></item><item><title>&#x417;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x447;&#x43D;&#x43E; &#x441;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x440;&#x430;&#x448;&#x43A;&#x43E;-&#x43F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x43C; &#x43D;&#x435;&#x442;&#x430;&#x447;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x43D;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x430; &#x43E; &#x43D;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x201E;&#x442;&#x435;&#x43C;e&#x459;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x443;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x443;&#x201C; &#x438;&#x437;&#x43C;&#x435;&#x452;&#x443; &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x438; &#x43A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x438;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x438;&#x442;&#x443;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%E2%80%9E%D1%82%D0%B5%D0%BCe%D1%99%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83%E2%80%9C-%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-r28097/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_08/gracanica.jpg.7b6b3153428193bf57408aaf66111e9a.jpg" /></p>
<p>
	<strong style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;">Поводом најновијег текста објављеног у дневном листу<span> </span><em>Danas</em><span> </span>и пласирања од стране „Покрета обнове краљевине Србије“ потпуно нетачне идеје о наводном постојању нацрта тзв. „темeљног уговора“ између Српске Православне Цркве и Приштине,  Епархија рашко-призренска са највећом одговорношћу истиче следеће:</strong><br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<span style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;">Тврдње о постојању или припреми било каквог уговора између Српске Православне Цркве и косовских институција представљају апсолутну неистину и злонамерну конструкцију без икаквог основа у стварности.</span><br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<span style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;">Никакав текст, нацрт или предлог који се бави питањем статуса Српске Православне Цркве као „уговорне стране“ у односу са владом Косова нити је постојао, нити постоји у процесу разматрања у било којем телу Српске Православне Цркве, било Сабору, било Светом Синоду, нити је икада достављен Његовој Светости Патријарху или Епархији рашко-призренској.</span><br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<span style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;">Садржај у медијима пласираног документа тобожњег „темељног уговора“ јасно указује на то да је реч о правно неписменој и политички мотивисаној фабрикацији, која није могла настати унутар било којег званичног органа Српске Православне Цркве.</span><br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<span style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;">Посебно, инсинуација да би Српска Православна Црква прихватила да таквим уговором отвори пут за формирање „Косовске православне цркве“, која би у перспективи преотела српске светиње, представља крајње безочну клевету на рачун наше Цркве и њеног историјског сведочења и страдања на простору Косова и Метохије и болан ударац нашем свештенству, монаштву и верном народу у овом тешком времену.</span><br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<span style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;">Подсећамо да су у званичном саопштењу Епархије рашко-призренске из октобра 2024. године ове и сличне лажне информације, које је крајње недобронамерно изнео Момир Стојановић из „Српског националног већа КиМ“, демантоване као груб насртај на сва настојања наше Цркве да очува своје вековно постојање на Косову и Метохији. Најновија објава ПОКС-а и писање Danasa нажалост не заостају по одсуству и најосновнијег поштовања према истини и борби наше Цркве за свој опстанак.</span><br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<span style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;">Због тога најоштрије одбацујемо све наводе појединих медија о наводном учешћу јерараха Српске Православне Цркве у било каквим преговорима или разговорима на ову тему. Такви текстови не само што обмањују јавност, већ служе дестабилизацији унутарцрквене дисциплине и уносе немир међу вернике.</span><br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<span style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;">Српска Православна Црква и њена подручна Епархија рашко-призренска увек су се залагали за опстанак нашег народа, поштовање права и слобода Цркве и очување наше духовне и културне баштине на Косову и Метохији, уз снажне гаранције међународне заједнице.</span><br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	 
</p>

<p>
	<span style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;">Епархија рашко-призренска позива све медије, посебно оне који се баве темама од националног значаја, да пре објављивања овако озбиљних тврдњи обавезно провере истину са надлежним институцијама, уместо што преузимају незваничне конструкције са друштвених мрежа и портала без икакве одговорности за последице.</span><br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<span style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;">Српска Православна Црква ће, као и до сада, наставити да са пуним достојанством и духовном одговорношћу, штити своје светиње, вернике и културно-историјско наслеђе на Косову и Метохији, без икакве политизације, држећи се својих еванђелских принципа.</span><br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<span style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;">Епархија рашко-призренска</span><br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	<span style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;">Грачаница, 1. август 2025.</span>
</p>

<p>
	<span style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;"><a href="https://spc.rs/sr/news/aktuelno//14524.zvanicno-saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-povodom-netacnih-navoda-o-navodnom-%E2%80%9Etemeljnom-ugovoru%E2%80%9C-izmedu-srpske-pravoslavne-crkve-i-kosovskih-institucija.html" rel="external nofollow">СПЦ</a></span><br style="background-color:#ffffff;color:#141617;font-size:18px;" />
	 
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28097</guid><pubDate>Fri, 01 Aug 2025 09:24:30 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43E;. &#x41E;&#x43B;&#x438;&#x432;&#x435;&#x440;&#x430; &#x421;&#x443;&#x431;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x45B;&#x430; &#x201E;&#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430; &#x422;&#x435;&#x441;&#x43B;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43E; &#x459;&#x443;&#x431;&#x438;&#x442;&#x435;&#x459; &#x433;&#x443;&#x441;&#x430;&#x43B;&#x430; &#x438; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x435;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x43F;&#x435;&#x441;&#x430;&#x43C;&#x430;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BE-%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%E2%80%9E%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99-%D0%B3%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0%E2%80%9C-r28056/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_07/viber_slika_2025-07-22_12-54-43-398.jpg.f07bb8a478fcaccbb53c5fa068d04403.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	Протојереј др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, у петак 25. јула 2025. године, одржаће у манастиру Михољска Превлака предавање на тему „Никола Тесла као љубитељ гусала и српских епских пјесама“, са почетком у 20 часова.
</p>

<p>
	Предавање којим ће отац Оливер освијетлити духовне и културне слојеве личности нашег великог научника, откривајући његову везу са српским предањем и поезијом, биће уприличено у оквиру 31. Сабора Братства православне омладине Црне Горе, који ће се одржати 25. и 26. јула 2025. године у манастиру Михољска Превлака.
</p>

<p>
	Позивамо све заинтересоване да својим присуством увеличају овај духовни и културни догађај.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_07/viber_slika_2025-07-22_12-54-43-398.jpg.ee6d8baeba44d6b03a13cacfdf93a58c.jpg" data-fileid="50235" data-fileext="jpg" rel=""><img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="50235" data-ratio="71.73" width="1054" alt="viber_slika_2025-07-22_12-54-43-398.thumb.jpg.3ac7f749ef0448827f3de1e00f3b239a.jpg" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_07/viber_slika_2025-07-22_12-54-43-398.thumb.jpg.3ac7f749ef0448827f3de1e00f3b239a.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png" /></a>
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<a href="https://mitropolija.com/2025/07/23/predavanje-o-olivera-subotica-nikola-tesla-kao-ljubitelj-gusala-i-srpskih-epskih-pesama/" rel="external nofollow">https://mitropolija.com/2025/07/23/predavanje-o-olivera-subotica-nikola-tesla-kao-ljubitelj-gusala-i-srpskih-epskih-pesama/</a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28056</guid><pubDate>Wed, 23 Jul 2025 11:21:11 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430;&#x434;&#x430;&#x43C;&#x43E; &#x441;&#x435; &#x440;&#x435;&#x448;&#x435;&#x45A;&#x443; &#x433;&#x43E;&#x440;&#x443;&#x45B;&#x435;&#x433; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x431;&#x43B;&#x435;&#x43C;&#x430; &#x458;&#x435;&#x440; - &#x43D;&#x435; &#x434;&#x430;&#x43C;&#x43E; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x45A;&#x435;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%9A%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%9B%D0%B5%D0%B3-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D1%80-%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5-r28035/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_07/20250716-123340-163.jpg.17c4dbee670d39558a35364c6a6e432d.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	Поводом суочавања Покровског храма у Лозници са покушајима незаконитог отуђења црквене порте од стране Града, свештеник Горан Поповић, старешина лозничке богомоље, за Радио Слово љубве је изразио наду да ће тренутна ситуација као "резултат негативне кампање која се две и по године води против цркве", бити превазиђена. Он је подсетио да је сам Епископ шабачки г. Јеротеј, који осећа "дубоко разочарање, на неки начин и запрепашћење" свим овим што се дешава, "лично уложио велике напоре и труд да се ситуација превазиђе", те да постојећи "горући проблем исисава огромну количину енергије из свих актера, нарочито из Епископа којем је веома стало да ово питање решимо". Подсетимо, Одељење за планирање и изградњу Града Лознице унело је у Нацрт измена и допуна Плана предлоге којима се директно угрожава и скрнави сакрални простор црквене порте Покровског храма - на парцели која је законом заштићена као културно добро-споменик културе (Лознички град) на три позиције се Нацртом плана атакује на културно наслеђе, одузима се приватна имовина СПЦ и уништава простор шанца из Првог српског устанка и непосредно окружење Покровске цркве. Епархија шабачка је у најновијем саопштењу истакла захтев државним, као и градским властима Лознице, да из Нацрта уклоне поменуте предлоге којима се, како је наведено, припрема терен за будућу експропријацију тј. одузимање црквене имовине. Отац Горан поручује - "Не дамо светиње!" - те на крају разговора емитујемо познату песму истога имена у извођењу Хора Манастира Тројеручица.
</blockquote>

<div>
	<div>
		<i class="fa"></i> Отац Горан Поповић за Слово љубве: <span> </span>

		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<audio controls="" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>

<p>
	<a href="https://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=46860" rel="external nofollow">Епархија шабачка: Не дамо светиње!</a>
</p>

<p>
	<a href="https://www.youtube.com/@eparhija.sabacka/videos" rel="external nofollow">Снимци са јавне расправе - јутјуб канал Епархије шабачке</a>
</p>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> Радио Слово љубве</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28035</guid><pubDate>Thu, 17 Jul 2025 11:39:07 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x430; &#x440;&#x430;&#x448;&#x43A;&#x43E;-&#x43F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x430;: &#x414;&#x430; &#x441;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x433;&#x43D;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x435; &#x441;&#x443; &#x43F;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x452;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x436;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D1%81%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r28011/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_07/06b9e912-1814-45af-a009-4ddbb1beb803-1003x570-1.jpeg.be556524473db9c8a1e2512ed13ac8b0.jpeg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	Поводом разорних пожара који су последњих дана захватили многе крајеве централне Србије, Косова и Метохије, као и читавог Балкана, уништивши десетине домова, имања и и друге имовине, наша Епархија изражава најдубље саосећање са свим породицама које су погођене овом трагедијом. Упућујемо искрене молитве Господу да подари безбедност, утеху и снагу свима који су у овим тешким данима изгубили свој дом или били принуђени да се иселе.
</p>

<p>
	Посебно скрећемо пажњу на страдање наших верника у општини Зубин Поток и у повратничком селу Осојане у Метохији, где су пре неколико дана избили пожари који су до темеља уништили четири породичне куће, спалили пшеницу спремну за жетву и угрозили читаву заједницу која ионако живи у изузетно тешким условима. Мештани села, заједно са монахињама из манастира Гориоч, ризиковали су сопствене животе како би спасили околне куће од уништења. Без оклевања су носили апарате за гашење пожара кроз дим и пламен, истрајавајући у напорима да обуздају ватрену стихију и спрече још већу штету за своју заједницу. Њихов несебични пример пробудио је у многима обновљени осећај јединства, одговорности и наде.
</p>

<p>
	И поред ових јуначких напора, штета је огромна. Породице које су после страдања 1999. године поново изградиле своје домове, сада су поново остале без крова над главом. Многи старији и најугроженији становници изгубили су не само своје куће већ и мале личне драгоцености, породичне фотографије и успомене које никаква обнова не може надокнадити. Мештани су са горчином сведочили да су им домови сада изгорели по други пут у једном поколењу, што је додатно продубило трауме и сећања на прогонство.
</p>

<p>
	Стога, Епархија упућује позив хуманитарним организацијама, добротворним фондовима, црквеним заједницама и људима добре воље да у складу са својим могућностима организују прикупљање средстава и друге потребне помоћи за породице које су у овим пожарима изгубиле све. Посебно је потребна помоћ мештанима Осојана и других угрожених села да обнове своје домове, поново успоставе електричне везе и основну инфраструктуру, и поврате осећај безбедности и достојанства.
</p>

<p>
	Уједно позивамо надлежне институције да предузму хитне и ефикасне мере како би се отклонили узроци ових трагедија, укључујући и небезбедне и застареле електроенергетске мреже у повратничким срединама, које су, према сведочењима мештана, директно допринеле избијању пожара. Многи електрични стубови су оштећени и накривљени, држе их само жице, што представља сталну опасност по људе и имовину.
</p>

<p>
	На крају, похваљујемо храброст свих добровољаца, мештана и монахиња које су својом солидарношћу, саосећањем и неустрашивом акцијом показали шта значи живети као једно тело у Христу, где страдање једнога носе сви са солидарношћу. Нека њихово сведочанство љубави, жртве и човекољубља буде надахнуће свима нама да помогнемо својим ближњима у невољи.
</p>

<p>
	Нека Господ заштити све који страдају, дарује снагу онима који обнављају своје домове и загреје наша срца делима милосрђа, доброчинства и мира.
</p>

<p style="text-align:right;">
	Извор: Епархија рашко-призренска
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28011</guid><pubDate>Fri, 11 Jul 2025 11:13:51 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x43A;&#x430; &#x443; &#x441;&#x442;&#x438;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x438; &#x43D;&#x43E;&#x442;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x43C;&#x430;&#x43B;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x41C;&#x438;&#x445;&#x430;&#x435;&#x43B;&#x435; &#x402;&#x443;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-r28010/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_07/Untitled-2-980x431.png.2143eb5331eded8e45c8778c52f2759c.png" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	У Парохијском дому у Никшићу, 9. јула 2025. године, уприличена је промоција видео спота за пјесму „Света Петко“ коју изводи дјевојчица Михаела Ђуровић, ученица Музичке школе „Васа Павић“ у Подгорици и чланица хора „Преподобне мати Ангелине“ из Никшића.
</p>

<p>
	Пјесма „Света Петко“ настала је сасвим случајно: када је имала пет година Михаела је написала стихове, изразивши тиме, како је казано у уводној ријечи, дубоку љубав према великој светитељки и заштитници жена и дјеце. Композицију, аранжман и спот за пјесму урадио је музички продуцент Симеон Радуловић.
</p>

<p>
	„Духовне пјесме оплемењују свако друштво. Остављају дубок печат у културном, историјском и умјетничком стваралаштву. Промовишу праве духовне вриједности и учвршћују нашу вјеру, дајући дјеци подстрек да буду истрајни и да слиједе Божје заповијести како не би скренули са правог пута“, казала је Александра Ђуровић, модераторка вечери.
</p>

<p>
	По ријечима др Будимира Алексића, потпредсједника Владе Црне Горе за образовање, науку и вјерска питања, Света Петка, једна од највољенијих светитељки нашег народа, заштитница жена, болесних и невољних, својим животом и примјером учи вјерни народ понизности, вјери, постојаности и снази тихе молитве која је потребна у времену искушења, отуђења и обешчовјечења.
</p>

<p>
	„Њено име непрестано одзвања у срцима оних који јој се моле, а њен лик остаје дубоко уткан у нашу духовност, традицију, културу о чему свједочи и овај подухват младе и изузетно талентоване Михаеле Ђуровић, која је чланица хора од своје четврте године. Ова пјесма није само умјетнички израз, она је молитва и захвалност, она проговара у име свих нас, она је и позив да се присјетимо ко смо, чему тежимо и коме се обраћамо када нам је најтеже. Кроз стихове и ноте ауторка је покушала да пренесе дио тог светог надахнућа које нас прати кроз вјекове и које кроз дјечју душу најбоље и најближе успијева да се примакне Богу“, навео је Алексић.
</p>

<p>
	Пјесма је снимљена уз благослов протојереја-ставрофора Слободана Јокића, који се обратио на вечери промоције. Он је казао да се за свако дијете које је Бог обдарио неким даром треба додатно молити и потрудити око њега да тај таленат не би пропао, на старијима је да им покажу пут којим треба да се усавршава њихов дар и таленат.
</p>

<p>
	„Велика нам је радост што смо могли да помогнемо и да дамо благослов за овај пројекат, првијенац да Михаела кроз њега узраста и да, ако Бог да, сјутра све оно што изабере и за шта се опредјели да ради да је Господ руководи, да је благослови, јер без Божјег благослова хришћани не можемо ништа радити. Зато је овај пројекат, у ствари, већ на почетку добар и лијеп зато што је, прије свега, тражен благослов од Господа. Када на томе темељимо онда нема ни буре, ни вјетра, ни олује која може било шта уздрмати или покварити“, рекао је свештеник Јокић.
</p>

<p>
	Програм је употпунио наступ хора „Преподобне мати Ангелине“, којим руководи професорица Ана Бојић, на флаути је свирала Анастасија Вемић, као и звијезда вечери Михаела Ђуровић која је ученица харфе у Музичкој школи „Васа Павић“ у Подгорици.
</p>

<p>
	Премијерно је приказан видео спот за пјесму „Света Петко“, који је публика поздравила топлим аплаузом и честиткама. Стварању спота, који су подржали бројни људи добре воље, поред Михаеле, која је ауторка текста и музике, доприњели су музичари, сниматељи, монтажери и други који су талентом и душом учествовали у томе да прича о Светој Петки оживи кроз музику и слику.
</p>

<p>
	У најави је још један музички пројекат талентоване Михаеле Ђуровић, која припрема пјесму о Светом Нектарију Егинском.
</p>

<p>
	<a href="https://mitropolija.com/2025/07/11/sveta-petka-u-stihovima-i-notama-malene-mihaele-djurovic-iz-niksica/" rel="external nofollow">https://mitropolija.com/2025/07/11/sveta-petka-u-stihovima-i-notama-malene-mihaele-djurovic-iz-niksica/</a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28010</guid><pubDate>Fri, 11 Jul 2025 11:11:42 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x437;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x440;&#x430; &#x41A;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x448;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x443; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x443; &#x426;&#x440;&#x43D;&#x430; &#x420;&#x435;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0-r27895/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_06/20250616-192556-381.jpg.64748b6b744be9bb8afff6b8be040cc8.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<div>
	<blockquote>
		Братство манастира Црна река позива сав верни народ на молитвену прославу празника Светог преподобног Петра Коришког, средњевековног српског подвижника, чудотворца и исцелитеља. Празнично вечерње богослужење отпочеће у уторак 17. јуна 2025. године, са почетком у 17 часова, док ће Свету Литургију са почетком у 9 часова на дан празника служити Његови Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије, уз саслужење великог броја свештенослужитеља из више епархија Српске Православне Цркве.
	</blockquote>

	<div>
		 
	</div>

	<hr />
	<p>
		<i><b>Извор:</b> Радио "Cлово љубве"</i>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">27895</guid><pubDate>Mon, 16 Jun 2025 19:55:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x437;&#x430; &#x458;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x448;&#x430;&#x431;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-r27748/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_05/340612254_6798eae2c615d1bbac7929bb_.jpg.0263c6cd2b9fd4fe78631583bb242401.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	У појединим медијима објављена је данас лажна и злонамерна вест да је Епархија шабачка забранила студентима „да уђу у црквену порту“. Епархија шабачка никада никоме није забранила улазак у црквену порту или у свети храм, већ напротив, њене порте и храмови увек су били и биће отворени како за вернике, тако и за све оне који то нису али који поштују свештеност црквеног простора.<br />
	‍<br />
	Истина је у томе да Епархија шабачка није позитивно одговорила на иницијативу политичког активисте г. Душана Туфегџића, тренутно вође Покрета Буђење, који је хтео да, са својим истомишљеницима, у црквеној сали и порти храма у Штитару организује дочек за групу младих људи који су кренули на протест у Лозницу и да, на тај начин, оствари личну политичку корист.<br />
	‍<br />
	Храмови и црквене порте у Епархији шабачкој припадају свим вернима, без обзира на њихово политичко опредељење, а не само једној политичкој опцији. Стога они нису, нити ће икада бити, места за страначка окупљања, било да се ради о странкама на власти или у опозицији, већ су, пре свега, места за молитву.<br />
	‍<br />
	Канцеларија Епископа шабачког<br />
	‍
</p>

<p>
	<a href="https://www.eparhijasabacka.rs/menu/saopshtenje-za-javnost-eparhije-shabachke-2" rel="external nofollow">https://www.eparhijasabacka.rs/menu/saopshtenje-za-javnost-eparhije-shabachke-2</a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">27748</guid><pubDate>Wed, 07 May 2025 21:27:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x411;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x443; &#x43C;&#x430;&#x458;&#x443; - &#x441;&#x430;&#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x458;&#x43D;&#x438; "&#x414;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;&#x430; &#x438; &#x41C;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x458;&#x430;"</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%83-%D0%B1%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-r27744/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_05/20250506-090948-822.png.8c1f8f7b3d67529d1364ec1ddb26a2e9.png" /></p>
<p>
	 
</p>

<div>
	<blockquote>
		Братство храма Свете браће Кирила и Методија у Бусијама позива верни народ да узме учешће у духовним и културним садржајима који ће се реализовати поводом прославе храмовне славе – празника Свете браће Кирила и Методија.
	</blockquote>

	<div>
		 
	</div>

	<hr />
	<p>
		<i><b>Извор:</b> <a href="https://www.instagram.com/eparhijasremska/" rel="external nofollow">Епархија сремска, Инстаграм</a><span></span><a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_05/20250506-090948-822.png.b2860b2fe1a5f507467de0d91265acd9.png" data-fileid="50209" data-fileext="png" rel=""><img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="50209" data-ratio="126.42" width="598" alt="20250506-090948-822.thumb.png.d1bb932ded6c8ed60b731c60f80503c3.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_05/20250506-090948-822.thumb.png.d1bb932ded6c8ed60b731c60f80503c3.png" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png" /></a></i>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">27744</guid><pubDate>Tue, 06 May 2025 19:10:06 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x437;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x432;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x435; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x458;&#x430; &#x443; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x443; &#x41B;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x45B;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83-%D0%BB%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D1%83-r27735/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_05/20250503-204338-1000.jpg.a1090144082b4c00dd638e6cae35e5e6.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	Митрополит Фотије: Свети владико Николаје и сви свети из рода српског, не заборавите народ свој!
</blockquote>

<p>
	Дан у коме је његово име уписано у календару Српске Православне Цркве, односно у коме се збио његов три и по деценије чекан повратак у отаџбину, у манастир Лелић је довео бројни верни народ из свих српских крајева и расејања. Свету архијерејску Литургију у част празника Светог владике Николаја је служио Високопреосвећени Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије заједно са Високопреосвећеним Митрополитом аустралијско-новозеландским г. Силуаном и преосвећеним епископима осечкопољским и барањским г. Херувимом, ваљевским г. Исихијем, шабачким г. Јеротејем, лондонским и великобританско-ирским г. Нектаријем, мохачким г. Дамаскином, јенопољским г. Никоном, као и свештенослужитељима из више епархија. Богослужење је улепшало појање Хора свештеника, богослова и полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске, под управом протојереја Бранка Чолића.Откако су 3. маја лета Господњег 1991. мошти Светог владике Николаја пренете у храм Светог оца Николаја, којег је подигао заједно с родитељима Катарином и Драгомиром, његов родни Лелић молитвено је одредиште хришћана из свих крајева света. У његовим моштима је благодат и љубав у Господу за све нас, за сву Цркву и сав народ Божји, навео је у литургијској проповеди Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, указавши на вишегодишње странствовање великог проповедника речи Божје и пастира Светосавске Цркве. 
</p>

<p>
	– Ти, Свети владико Николаје, пастиру пастира и оче отаца читаве Српске Цркве и свега православног, Бог те је изабрао да будеш светило и град који на гори стоји, да нам у Христу Господу осветљаваш пут који нас, не земаљском, већ Небеском царству води. Ономе царству, које наш народ српски, распети и у Христу васкрсли, на Косову изабра и речима Светог цара Лазара, мученика косовског, у завет га преточи - рекао је митрополит Фотије.
</p>

<p>
	Подсетивши на широко образовање, две докторске титуле и сва знања из теологије и философије која је владика Николај стекао на угледним универзитетима, митрополит Фотије је истакао да се он после свега тога вратио у отаџбину и постао пастир свог народа, уроњен у тајну смиреног служења Господу Христу, која се збива у чистоти народне душе више него на великим универзитетима, јер је православље дух који у Христу оживљава. 
</p>

<p>
	– Свети Владико, знамо да Господ не оставља и не заборавља свој народ па и нас Србе није заборавио, иако као људи падамо и несавршени смо. Али, кајемо се и верујемо у Распетог и Васкрслог Господа, устајемо и васкрсавамо. Да нас Србе Господ није оставио најбоље видимо по томе што нам овде у срцу Србије два светлосна стуба подиже. тебе, Свети владико Николаје, свесрпски и свенародни пастиру, и Светог аву Јустина Ћелијског, сатрудника, пустињака и боговидца, који написа Житија светих да Срби ходе путем истине живота - део је хвале митрополита Фотија Господу за величанствене светиње дароване ваљевском крају попут Цетиња и Острога у братској Црној Гори, где се молитвама Светог Петра Цетињског и Василија Острошког бројна чудеса пројављују. 
</p>

<p>
	У празничном слову, владика Фотије се дотакао и прогона који је владика Николај доживео од безбожних власти, оних који су уместо крста одабрали да служе петокраки. Али, владика Николај је и после тога наставио да проповеда Јеванђеље, поучавајући народ да је циљ живота на земљи задобити Духа Светог и у Христа се обући, а то је могуће једино у Православној Цркви, јединој која је остала верна светом предању. Такође, подсетио је зворничко-тузлански архипастир, владика Николај је скретао пажњу Европљанима на три авети Старог континента - Дарвина, Ничеа и Маркса, чија су умовања, свако на свој начин, човека удаљавала од Бога и водила у ратне сукобе који су у црно завили многе народе. Владика Николај је својим животом сведочио Христа, просвећивао је својим делима (Охридски пролог, Омилије, Мисионарска писма…) и богомољачким покретом доносио реч спасења у Христу Господу који све даје. Стигао је владика Николај и до Свете Горе, до царске лавре Хиландара… Стигао је и до Црне Горе учећи да смо један народ, са великим архијерејима Српске Цркве Србију од конкордата заштитио и православље сачувао, провео је проповедник окупљене кроз богато прегалаштво горостаса са повленских гребена.
</p>

<p>
	– Свети владико Николаје, свесрспски и свенародни, данас, у твом Лелићу сабрани да твој празник славимо, из дубине душе теби и свима светима из Небеске Србије вапимо: Не заборавите народа свог, распетог, прогоњеног и страдалног! Помози, Свети владико Николаје и сви свети из рода нашег, да Косово и Метохију сачувамо и све друге српске земље не заборавите - узмолио је мМитрополит Фотије владику Николаја и сабор светих из српског рода да пред престолом Божјим узносе молитве да, пред искушењима данашњице, не поклекнемо и сачувамо оно што је у аманет од предака остављено.
</p>

<p>
	Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије је заблагодарио је митрополиту Фотију и браћи архијерејима, који су принели молитве крај кивота народног Владике да чува нашу веру и народ. – Дошли смо данас да покажемо да смо ми његова (владике Николаја) Црква, да будемо у заједници овде у овом комаду раја на земљи, али и читавој нашој Цркви која је нападнута са свих страна. Хоћу свима да пожелим да имамо благодат Господњу и молитве Светог владике Николаја. Христос васкрсе - поручио је владика Исихије.
</p>

<p>
	Свечаност је заокружена благосиљањем славских дарова и ломљењем славског колача. Међу бројним поклоницима лелићкој светињи, које је гостољубиво братство предвођено игуманом Георгијем данас дочекало, био је и г. Ненад Поповић, републички министар без портфеља, задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству. Овогодишњи домаћини славе били су Зоран и Славко Мићић из Рађевине, а колач за наредну годину је преузео Дејан Петровић из Ужица.
</p>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> <a href="https://spc.rs/sr/news/aktuelno//13944.proslava-praznika-svetog-vladike-nikolaja-u-manastiru-lelicu.html" rel="external nofollow">Епархија ваљевска</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">27735</guid><pubDate>Sat, 03 May 2025 19:58:14 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x41E;&#x441;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x448;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x438;&#x433;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x421;&#x435;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; : &#x41F;&#x43E;&#x43A;&#x430;&#x458;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x2013; &#x43E;&#x431;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x459;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x43B;&#x438;&#x447;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%E2%80%93-%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-r27656/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_04/1938013542_--1080x675.jpg.0251d2bbe31e22e3d7d358660f50ef09.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	У оквиру великопосног циклуса предавања која се одржавају у крпти Саборног храма Светог Јована Владимира, Архимандрит Сергије (Рекић) игуман манастира Острог, одржао је, у суботу 05. априла предавање на тему „Покајање – обновљење личности“.
</p>

<p>
	Игуман Сергије, дефинишући појам личности на светоотачки начин, истакао је да личност значи гледати лицем у лице један у другога и тако постојати, да личност треба да има слободу и способност да има живи однос са својим вјечним Творцем, а онда и са другим личностима од Бога створеним и у тој заједници се остварује личносност свакога човјека, а губитак заједнице је губитак личности.
</p>

<p>
	Навео је да личност представља вјечни појам и вјечно постојањем као и да заједница у којој се личност остварује треба да је заснована на љубави, повјерењу и слободи.
</p>

<p>
	Игуман Острошки подсјетио је да Јеванђеље почиње проповијеђу Христовом, а онда и проповијеђу Претече Јована Крститеља „Покајте се, јер се приближило Царство небеско“, као и да се и у Старом Завјету види да је покајање лијек против гријеха.
</p>

<p>
	Архимандрит Сергије је скренуо нашу пажњу на  Јеванђелску причу О блудном сину и навео је као примјер раскида заједнице личности и Творца, јер син који по својој жељи и слободи узима свој дио и одлази од оца , касније долази у ситуацију да је слуга непознатом човјеку коме чува свиње. Тај непознати човјек је у ствари ђаво, а свиње које држи су наше страсти. И као што је у тој Јеванђелској причи у блудном сину прорадила Божанска искра и он одлучио да се врати оцу и моли га да га прими као слугу, то поучава Острошки игуман,  треба да буде и пут којим треба да иде и наше покајање.
</p>

<p>
	Подсјетио је и на ријечи блаженопочившег Владике Атанасија да је љубав пажња.
</p>

<p>
	 
</p>

<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="113" title="Архимандрит Сергије (Рекић) – ПОКАЈАЊЕ, ОБНОВЉЕЊЕ ЛИЧНОСТИ" width="200" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/SGVFRThyd0Y?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">27656</guid><pubDate>Tue, 08 Apr 2025 21:38:31 +0000</pubDate></item><item><title>&#x201E;&#x41F;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x441;&#x430;&#x432;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x447;&#x43E;&#x432;&#x458;&#x435;&#x43A;&#x430;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%E2%80%9E%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%E2%80%9C-r27597/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_03/493814859_Snimakekrana2025-03-27124645.png.f39d4d275e7cc70557be5ead05010976.png" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	У организацији Црквене Општине Мостар у Владичанском двору одржано је предавање под насловом „Пост савременог човјека“. Присутне је поздравио и предавање отворио старјешина Саборног Храма, свештеник Душко Којић, напоменувши важност мира и поста у савременом добу. Предавањем је модерирао свештеник Бранимир Боровчанин а своја излагања на тему су имале гђа Жељка Беванда, предавач католичке вјеронауке, муалима гђа Емира Шоро, те Миља Тупањанин, православна вјероучитељица. Тема поста постала је једно од кључних питања у савременим вјерским, филозофским, социолошким и културним дебатама те су у четири тематска изглагања предавачи из разних аспеката приказали какав је утицај савремених промјена на појединца, како друштво реагује на те промене и какву улогу игра пост савременог човјека у тим процесима. Наглашен је духовни аспект поста као начина духовног узрастања али и његов позитиван утицај на човјеков организам.
</p>

<p>
	Жељка Беванда у свом излагању је навела да пост ослобађа човјека у сваком смислу, а не заробљава. ”Постом смо слободни људи, када кажемо нећу јести месо, нећу гледати телевизију, бити на друштевној мрежи, то човјека ослобађа”. Она је подсјетила на то да човјек данас више пажње посвећује материјалном и тјелесном, већ томе чиме ће нахранити дух, а храни га управо постом којим се и приближава Богу.
</p>

<p>
	Муалима Емира Шоро рекла је да је и данашњи ужурбани живот ипак спојив са вјерским и традиционалним начелима и практиковањем вјере, јер је вјера у свему томе дала олакшице и нема терета. ”Јако сам почаствована што сам овдје вечерас, јер мислим да је јако важно да све знамо једни о другима и изградимо свијест о суживоту и толеранцији, те да се поштујемо и живимо у слози.“
</p>

<p>
	Вјерочитељица Миља Тупањанин навела је да је ове године тема поста она која спаја, јер три конфесије посте у исто вријеме. ”Вечерас смо се осврнули на то шта је основна порука поста, а то је да изађемо из зоне сопственог комфора, обратимо пажњу на друге и тако се подсјетимо на јеванђељску поруку да ми служимо Богу када служимо ближњима.“ Она је додала да су данас млади људи окренути вјери и да их је дотакла духовна обнова.
</p>

<p>
	Закључак свих предавача био је да је пост вријеме радости и вријеме приближавања Богу али и другим људима.
</p>

<p>
	Текст: Милош Јањић
</p>

<p>
	<a href="https://eparhija-zahumskohercegovacka.org/predavanje-post-savremenog-covjeka/" rel="external nofollow">https://eparhija-zahumskohercegovacka.org/predavanje-post-savremenog-covjeka/</a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">27597</guid><pubDate>Thu, 27 Mar 2025 11:48:31 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x43A;&#x440;&#x443;&#x448;&#x435;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x414;&#x430;&#x432;&#x438;&#x434;: &#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x435;&#x441;&#x442;&#x443;&#x458;&#x435;&#x43C; &#x438; &#x434;&#x435;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x443;&#x458;&#x435;&#x43C;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BA%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%BC-%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%BC-r27473/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_02/image_870x_67c1db862b4d8.jpg.c85141e0dfab8c59aca7d331cbad747b.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Оглашавам се поводом злонамерних објава на друштвеним мрежама на мој текст који је представљен на сајту Епархије крушевачке под насловом<span> </span><i>Здухачи, манитоши и људи од вересије.</i><span> </span>У 11-ом одељку текста, испод<span> </span><i>Уводног</i><span> </span>дела стоји написано следеће:
</p>

<p style="text-align:justify;">
	“Ухваћени чином, они оплакују своје копије зато што ниједна није оригинал; и познато је да оне никада неће достићи оригиналност. Зато су ту огледалца..., не за душе него за бакаруше. Они дрежде по улицама, сабирају консензусе, чак имају своје ајванли-паше који их обучавају како да постану “српске усташе“и нови злодуси Лубјанке”.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Приписивати ми да сам под изразом “српске усташе” мислио на студенте Београдског Универзитета гнусна је лаж, учитавање туђих мисли и подметачина! Наиме, нити су студенти поменути, нити сам на њих мислио, што је очигледно када се прочитају макар два пасуса која су овом инкриминисаном пасусу претходила. Истине ради поновићу их како би контекст био јасан свима, и како бих и овом приликом потврдио да је ова медијска монтажа и манипулација управо сачињена од стране оних на које се синтагма из текста „српске усташе“и односила, а који свесно и намерно замењују тезе, пребацујући написано - са себе на студенте, еда се Власи не би досетили.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	9. пасус
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<i>По сунцу ишли</i>, ћудљиви даскали и карађози, своје службе недостојни, зато што се никада нису ни мало смирили, нити од страсти очистили, уображавају да је Црква макета и черга коју они имају право да обрћу, са свих страна загледају, па овде одлепи, онде залепи, тамо отргни, амо пришипетљај. Будући да их верни народ одбацује у матици, они завршавају у приобаљу. А тамо, када народ обмањују, они му и финансијско било ослушкују. И данас, баш као и досад, они ће се јавно исповедати нашем туђину, а сутра, или када им буде затребало, “дукнути се” и на Нови Зеланд стићи преко Голфскога Залива; они свуда трагају за интересом. А тамо су још само Абориџини остали непросвећени њиховим лицемерством, умешеним од џепарења по методима<span> </span><i>Круга двојке</i><span> </span>и лацманских згода за ласно и брзо преверавање.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	10. пасус
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Митопоетичари нам се загубљују на путу и обољевају од дупле експозиције. Нашавши се у магновењу, они више не владају нормалном оптиком, а ипак се „стваралаштва“ не одричу. И не маре што им<span> </span><i>светлост непогрешиво тежи ка тами;<span> </span></i>само да им се не дира у<span> </span><i>ласкаве одреднице, само да их медији даље ките бизарностима.<span> </span></i>Они фиксацијама објављују своје мутације; само што ће нешто заустити, ето белаја, па и понеког јеретичког жалца; наступи ли празник, или којекаква претумбација са светлог на сиво и тамно, неко од њихове ловине одмах мора бити жртвован – и тако годинама!
</p>

<p style="text-align:justify;">
	11. пасус
</p>

<p style="text-align:justify;">
	“Ухваћени чином, они оплакују своје копије зато што ниједна није оригинал; и познато је да оне никада неће достићи оригиналност. Зато су ту огледалца..., не за душе него за бакаруше. Они дрежде по улицама, сабирају консензусе, чак имају своје ајванли-паше који их обучавају како да постану “српске усташе” и нови злодуси Лубјанке”.
</p>

<p align="center" style="text-align:justify;">
	*
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Дакле, треба да се забрину они који су се провлачили кроз масе непосредно и са дистанце (мање или веће, а и поприлично удаљене) поступајућ и по усташким манирима, речима, упутствима, гестовима и акцијама. И којем би то лицемеру онда могло да смета оно што му је већ послужило да иза њега сакрије своја сваштоговорења и свашточињења?! Такви треба да престану да мисле, говоре и раде против заједничких интереса Српског народа и против Српске Православне Цркве, па ће им се веровати!
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Свом силом дакле лично демантујем клевету која треба да се претвори у моју одговорност, огрешење и кривицу према студентима. Врло јасно се запажа замка која ми је разапета, и у коју би моји клеветници и обмањивачи јавности хтели да ме гурну! Не прихватам лажну одговорност и етикетирање, а заинтересованима за истину опет предлажем да прочитају мој текст у целини, са сајта Крушевачке епархије.Ако им и поред приложених претходећих пасуса и даље није било јасно о чему и на кога се текст односи, онда им ми више не можемо помоћи.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Свети пророк Захарија нам упућује ове речи: “Немојте да зло смерате један другоме у срцу свом, немојте се радо криво заклињати, јер све то мрзим”, говори Господ (8, 17).
</p>

<p align="right" style="text-align:justify;">
	Архиепископ и митрополит крушевачки Давид<br />
	27.2.2025.
</p>

<p align="right" style="text-align:justify;">
	Извор: Епархија крушевачка
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">27473</guid><pubDate>Fri, 28 Feb 2025 17:57:23 +0000</pubDate></item></channel></rss>
