На централном градском тргу вјернима се обратио протопрезвитер-ставрофор Велибор Џомић,старјешина цркве Светог Ђорђа, ријечима да литија пролази улицама главнога града Црне Горе у вријеме кад хришћани свијета на четири стране прослављају васкрсење Христово, побједу живота над смрћу.

 

 

„Славимо вјечни и непролазни живот који нам је Христос открио својим васкрсењем. Са тугом говоримо да у овај дан пролазимо окрвављеним улицама нашега града. Падају главе, гине омладина. Велике трагедије су задесиле многе породице од прошле до ове године“, рекао је он.

Он се помолио за погинуле да их Господ упокоји и подари им опроштај сагрешења и живот вјечни.

„Молимо се Господу да упокоји све оне који су пали у међусобним обрачунима, да и њима опрости свако сагрешење, да оне који су их убијали приведе к тајни покајања. Да оне који су преминули у миру Господ упокоји у царству своме, да свима нама који ходимо овим градом, овом земљом у овом времену подари вјере, наде, доброг здравља, љубави, покајања и међусобног праштања“, рекао је отац Велибор Џомић.

 

 

На мјесту гје се налазио манастир Светог Марка, Владику Кирила, свештенство и вјерни народ добродошлицом је, по устаљеној традицији, дочекала породица Ђечевића.

Благодарећи им на срачном дочеку, Владика је рекао да у Светом Писму стоји да су благословене ноге оних који проповиједају мир.

„А благословена је и та кућа и тај дом из које мирни одговор долази. Таква је ваша породица и ваша кућа. Увијек нас дочекујете с миром, с љубављу и чувате спомен наше велике светиње – древнога Марковог манастира“, рекао је Владика.

 

 

Пожелио је породици Ђечевића да јој Бог умножи потомство и утврди њен дом.

„Да пожелимо да има више таквих људи на овом свијету, јер кад би их било више било би мање мржње, мање страдања и мање непријатних догађаја у нашем времену“, рекао је Владика Кирило.

По повратку, у порти цркве Светог Ђорђа благосиљан  је славски колач Кола српских сестара „Свети апостол и јеванђелист Марко“, чије чланице су приредиле послужење за учеснике овог крсног входа.

Подмладак фолклорног ансамбла „Ђурђевданско коло“ на крају је извео краћи празнични програм.

 

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Извор: Радио Беседа

 

На сам дан празника Евхаристијским сабирањем началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког  господина Иринеја, протојереја-ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог, протонамесника Бранислава Мркића, архијерејског намесника новосадског другог,  умировљених пароха,  нинбергшког,  протојереја-ставрофора  Душана Колунџића и бачкопаланачког Радослава Живанова, братства Саборног храма и  новосадских ђакона. 

 

 

 

После прочитаног Еванђелског одељка, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије, рекао је: ,, ... Бог хоће да сви људи дођу у заједницу са Њим и све чини да то тако буде. Он приступа појединачно сваком од нас и открива нам се свакодневно. Због тога што је Љубав, неизмерно поштује нашу слободу, очекујући да се ми у дубини душе покренемо ка Њему. За Бога су сви људи изабрани и Он не прави разлику да ли је неко Јеврејин или Самарјанин. Да је то тако, показао је дошавши данас у земљу где су зивели Самарјани и где је на своју иницијативу започео разговор са женом Самарјанком. Откривајући жени Самарјанки да зна њену душу али и да је не осуђује због грехова њених, Он јој уједно и помаже да призна свој грех и да у Њему препозна Христа Спаситеља. Бог не гледа на наше грехе него на наше покајање. Свети Георгије је изнутра у себи био сведок вере, клањајући се Богу у Духу и истини. Онда када је требало, одрекао се свега и звања и положаја, поставши истински сведок Божји. Црква га је поставила нама за образац вере и живота у Христу...”

 

 

Током свете Литургије  једним устима и једним срцем појао је хор Саборног храма у Новом Саду, ,,Свети Георгије.”

 

После литијског опхода око светог храма, Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије благословио је славски колач и кољиво које је ове године са љубављу, Господу у славу, а у част светог великомученика Георгија, принела кума храмовне славе, Радина Шћекић са сином Милованом и ћерком Миленом. 

    

 

После отпуста Свете Литургије, владика Иринеј је захвалио Митрополиту Порфирију на началствовању Евхаристијским сабрањем, честитајући празник свима присутнима.

 

 

 

Извор: Епархија бачка

 

Прво предавање је одржано 22. априла 2018. године у Историјском музеју града Бафала у савeзној држави Њујорк. Поред Музеја, организатори су били Тесла фестивал из Бафала и парохија храма Светог архиђакона и првомученика Стефана из Лакаване. Посећеност предавању је била неочекивано велика - скупу је присуствовало преко две стотине људи. Највећи број посетилаца били су Американци који нису православни, а који веома поштују лик и дело Николе Тесле. Због редова испред Музеја предавање је морало да почне нешто касније, да би сви посетиоци могли да купе карту и добију место.

 

На почетку догађаја присутне су поздравили Меган Мекнил (Megan McNeill), програмски координатор Историјског музеја, и Мартин МекГи (Martin McGee), оснивач Тесла фестивала. Одмах потом је приказан модел Николе Тесле, дело вајара Лерија Грифиса (Larry Griffis). Идеја је да Никола Тесла у Бафалу добије свој парк, наспрам зграде у којој је држао свој чувени говор и да у том парку буде споменик нашег научника урађен према овом моделу. Пре самог предавања ексклузивно је, са дозволом Музеја Николе Тесле у Београду, публици представљен веома квалитетан краткометражни филм на енглеском језику о Николи Тесли, у продукцији Музеја из Београда. Потом се путем видео-поруке обратио и директор Музеја Николе Тесле, др Бранимир Јовановић, један од највећих познавалаца лика и дела нашег генијалног проналазача. Он је поздравио присутне и најавио будућу сарадњу са презвитером Оливером Суботићем на пољу расветљавања феномена духовности Николе Тесле.

 

 

Потом је презвитер Оливер Суботић, у 45-минутном предавању на енглеском језику, навео више конкретних аспеката када је реч о духовности Николе Тесле: његово породично окружење, период младости, духовне ставове научника у периоду светске славе, његов став према хришћанству и другим светским религијама, однос према Србији и српском народу, традицији, култури… указујући на хришћанско опредељење нашег славног научника у суштинском смислу. Предавач је на крају направио поређење између највећег српског светитеља, Светог Саве, и највећег српског проналазача, Николе Тесле, указујући да су оба великана нашег народа верно слушали призив свога срца и свој живот схватали као мисију поверену од Бога, због чега су неуморно радили на умножавању таланата и сваки на свој начин делали за добробит ближњих. Презвитер Оливер Суботић је на крају указао да сваки родитељ, учитељ, свештеник… и уопште сваки човек има свој животни мисионарски задатак, наводећи пример Георгине-Ђуке Тесле, чија мисија није била да постане светски проналазач, али јесте била да васпита светског проналазача, што је и учинила. Велики број Американаца је после предавања постављао питања, а по завршетку се обраћао организаторима и предавачу у непосредном разговору.

 

 

Потом је предавач у пратњи организатора посетио Нијагарине водопаде са којих је крајем 19. века по први пут у историји цивилизације електрична енергија пренесена на већу раздаљину осветљавајући град Бафало.

 

Друго предавање је одржано 26. априла 2018. године у библиотеци храма Светог Стефана у Лакавани. То предавање је одржано на српском језику, на молбу одређеног броја старијих Срба који су желели да га чују на свом матерњем - српском језику.

 

Треће предавање о духовности Николе Тесле одржано је у Бостону, савезна држава Масачусетс, 28. априла 2018. године, у конференцијској просторији храма Светог Саве. После обраћања оца Александра Влајковића, старешине храма и организатора предавања, уследило је приказивање филма о Тесли и обраћање видео поруком др Бранимира Јовановића. Потом се отац Оливер Суботић обратио присутним парохијанима храма, који се нису скупили у великом броју, али су по образовној структури били пробрана публика, што се приметило посебно из питања која су касније уследила. С обзиром да су у питању били искључиво Срби, предавање је било на српском језику. Отац Александар Влајковић је на крају захвалио у своје име и име присутних парохијана, пожелевши неко ново предавање у Бостону на ову тему.

 

 

Претходно, током дана, презвитер Оливер Суботић је имао прилику да посети Богословски факултет Часног крста и један од најпрестижнијих универзитета света – Харвард. Посећена је и поставка у бостонском Музеју науке која се тиче Теслиних открића, уз присуство веома ефектној презентацији.

 

Четврто предавање о Теслином духовном лику  је одржано у Њујорку, 29. априла 2018. године, у просторијама грчког храма Светог Елефтерија, у коме се српска заједница окупља на Литургију док се не обнови, у пожару страдали, њујоршки Саборни храм Светог Саве. После обраћања протођакона Јована Аничића, референта за образовање Епархије источноамеричке и организатора предавања у овој парохији, приказан је филм о Тесли и видео-обраћање директора Музеја Николе Тесле. Поред присутних Срба који су остали после свете Литургије, предавање су пратили и Грци који су се нашли у сали и који су били заинтригирани личношћу Николе Тесле. Предавач је из тог разлога предавање држао на енглеском језику, да би и присутни Грци могли да чују реч о генијалном српском научнику. По завршетку предавања, протођакон Јован је повео предавача у обилазак знаменитости града Њујорка. Том приликом посетили њујоршки хотел Њујоркер где је Никола Тесла живео последњих дест година свога живота и у коме се и упокојио. У послеподневним часовима уприличена је и посета Богословском факултету Светог Владимира.

 

 

У Сједињеним Америчким Државама очигледно влада велико интересовање за Николу Теслу, и то, по свему судећи, највише међу самим Американцима. Стога ће, ако Бог да, најављена књига о духовном лику Николе Тесле на енглеском језику бити одлична прилика да упознају нашег научника из једног новог угла, до сада недовољно осветљеног.

 

протонамесник Владислав Голић

 

 

 

Извор: Српска Православна Црква

 

По светој Литургији, освећена је мозаичка икона изнад улаза у манастирски храм, преломљен славски колач и одслужен помен упокојеном игуману манастира Лелић, архимандриту Авакуму (Ђукановићу). Свечаност је заокружена славском трпезом, коју су вредна лелићка братија, предвођена оцем Георгијем, приредила за све госте.

 

-Назван је Нови Златоуст због говорничког дара, каквим су били украшени ранохришћански пастири. Попут апостола, путовао је широм планете, проповедао Реч Божју и сведочио Васкрслог Христа подвигом, трудољубљем, често и страдањем, каквима су испуњена житија Спаситељевих савременика. Како међу православним народима, тако и међу онима који се хришћанским именом не зову… Господ га је светитељском славом овенчао, подаривши нам га као светило и образац јеванђељског живљења и молитвеника пред престолом Својим. Свети владика Николај био је истински, одани и предани слуга Господа Христа. О томе сведоче његове мошти, око којих се ми данас сабирамо, а он је то показао још у младим годинама, када је одбранио докторску дисертацију „Вера у Васкрсење Христово као основна догма Апостолске Цркве, казао је у празничној проповеди умировљени Епископ средњоевропски г. Константин.

 

 

Заблагодаривши Епископу ваљевском г. Милутину на части да предводи литургијско славље, владика Константин подсетио је на јеванђељску причу, читану протекле недеље, о исцељењу болесника у бањи Витезди, које је учинио Господ Христос. У Синаксару за Недељу раслабљеног говори се да је тај човек, када је Господу суђено, пришао и ударио му шамар, заборављајући доброчинство које му је Господ учинио. Свесно или несвесно, и ми често Господу не узвраћамо благодарношћу, указао је Владика Константин.

 

 

-И ми често ропћемо на име Божје, а очекујемо да нам Господ увек чини оно што ми мислимо да нам је добро, а Господ зна далеко више и боље од нас шта нам је на корист, на добро и спасење. Прослављајући овај дан, сетили смо се у својим молитвама и блаженоупокојеног архимандрита Авакума, који је овде годинама приносио своје молитве. Верујем да се сада пред престолом Свевишњега радује са Светим Владиком Николајем што се православни српски народ окупља око његове светиње. Радује се што не заборавља речи Светог Владике Николаја, који се назива и Петим Јеванђелистом, јер је он семе Христове науке по примеру Светог Саве ширио и у Србији и по свим крајевима где Срби живе. Он је сведочио веру у Васкрсење Христово и пред онима који нису православни, који нису ни хришћани – рекао је Епископ Константин, благосиљајући учеснике литургијског сабрања у манастиру Лелић.

 

 

Епископ Константин са свештенослужитељима осветио је мозаичку икону изнад улаза у манастирску цркву, на којој су представљени Господ Христос, Пресвета Богородица и Свети Николај Мирликијски, чијем је Преносу моштију посвећена задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира у родном Лелићу. Потом је преломљен славски колач и одслужен помен архимандриту Авакуму. Сабрање је завршено агапама у трпезарији и дворишту манастира. Овогодишњи домаћини славе били су протојереј Бранимир Петковић, старешина Светотројичног храма у Цириху, и Лелићани Саша Крстић и Зоран Радосављевић са породицама. Домаћини славе за наредну годину биће свештенослужитељи Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву са верним народом Ваљева и Цириха.

 

 

Извор: Епархија ваљевска

 

Тако ће, после више од 140 година, најзначјнијих светиња у Србији, поново имати своје винограде у престоници српског виногорја – Жупи. Ради се о површини од близу 7 хектара. Овом великом догађају присуствовао је и Раде Јевтовић, генерални директор Вино Жупе, која је уз општину Александровац помогла у реализацији овог значајног догађаја.

 

 

Извор: Епархија жичка

– Крушевац је центар Србије, испуњен светосавском традицијом, именован косовским заветом светога цара Лазара, богат  црквама и добрим  људима, вредним српским домаћинима, а лепоте које имамо овде у Србији, нема нико на свету, дуго сам овде био епископ, преко три деценије и никада нисам имао никаквих проблема, само радости, обнову и изградњу храмова и људи – а та се радост овим дочеком у Крушевцу – умножава, рекао је Патријарх српски Сосподин  Иринеј приликом свечаног дочека у Саборном храму светог Ђорђа у Крушевцу.

 

Дочеку Патријарха, празнику свих Крушевљана – присуствовале су бројне породице са децом, како би поздравили Патријарха и примили благослове духовног оца Српске Православне Цркве.

 

 

Свечаном дочеку патријарха у Крушевцу са више српских владикâ, присуствовали су директор БИА и бивши градоначелник Крушевца Братислав Гашић, градоначелница Јасмина Палуровић са сарадницима, представници војске, полиције, политике и јавног живота Града, монаштво и свештенство Епархије крушевачке.

 

У уметничком програму, са најлепшим српским песмама о Србији и Светој Земљи КиМ – наступио је хор "Свети кнез Лазар" и етно група Епархије крушевачке  "Божури Царева Града".

 

Радни део редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који се наставља у Београду, према благослову патријарха Иринеја, наставак је молитвеног сабрања, које је као и претходних година  одржано у седишту наше Свете Цркве, пред светим моштима српских патријараха – Пећкој Патријаршији.

 

Извор: Епархија крушевачка

 

Епископима је саслуживало свештенство и монаштво епархије бихаћко-петровачке и других братских епархија, уз присуство мноштва вјерујућег народа из околине али и шире.

Након прочитаног Светог Јеванђеља присутнима се обратио Епископ Никодим поздравивши све присутне. Ова светиња васкрсава данас и ми славимо пуних двадесет година од периода када су три монаха ступила у ова света здања и започела њену обнову, како материјалну тако понајвише духовну, нагласио је између осталог Владика далматински.

Владика Сергије се захвалио својим гостима који су и поред мноштва обавеза пронашли времена да дођу и присуствују овогодишњем саборском окупљању у манастиру Рмњу, и самим тим увеличају овај веома важан догађај за епархију бихаћко-петровачку. Владика је такође позвао на будност све вјерне, пренио је позив наших светих предака и мученика позвавши наш богољубиви народ да остаје на својим огњиштима и домовима јер је ово земља мученичка и света.

Послије божанствене Литургије у манастирској порти припремљена је трпеза љубави за све присутне.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка.

 

Бесједа Епископа Никодима у манстиру Рмњу- 2018

 

Рођен 8. септембра 1972. године у Котору. Дипломирао на Богословском факултету 1999. године, апсолвирао философију на Философском факултету у Београду. У чин ђакона рукоположен на Недељу Православља 1999. године а за свештеника, на празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2000. године у Цетињском манастиру. Одлуком Светог Архијерејског Синода 1998. године постављен на место предавача Светог Писма Старог и Новог Завета и Историје Српске Православне Цркве у Цетињској богословији. На мајском заседању СА Сабора 2002. године на предлог Митрополита Амфилохија наименован је на функцију в. д. ректора Цетињске богословије, коју је и преузео 1. септембра 2002. године. У мају 2016. године изабран за ректора Богословије.

 

 

Од 10. октобра 1999. године до ступања на службу ректора обављао и дужност главног уредника Радио-Светигоре. Као студент издао две збирке песама. Своје богословске коментаре и полемичке текстове објављује у ревији Светигора и дневним листовима Дан, Вијести и Глас Црногорца.

 

Отац Гојко ће 3. маја одржати предавање са истом темом у сали Музичке школе у Бору у 19 часова, а 4. маја у храму Светог великомученика Георгија у Кладову, такође, у 19 часова.

 

Извор: Епархија тимочка

Подсећајући на значај Матице српске као храма културе нашег народа, владика Иринеј је истакао да је Библиотека Матице српске најзначајнија и најугледнија не само на нашем говорном подручју, него и много шире.

 

Достојанство и светиња књиге као такве није ни у једној култури и цивилизацији, ни у једној религији или погледу на свет, толико наглашена колико у хришћанству, у Цркви или и шире, ако хоћете, у јудеохришћанској историји света. Када су се појавили први муслимани, традиционално се то везује за седми век, када је писац или писци Корана, говорио о хришћанима, својим суграђанима и саплеменицима, и о Јеврејима такође, називао из је људима књиге, јер је и спољашњем посматрачу било очигледно да се и у храму и у личном и у саборном животу хришћана, негде на централном месту налази једна књига – Свето Писмо, навео је Епископ бачки, објашњавајући да сама реч Библија, као други термин за Свето Писмо, значи књига.  

 

Владика је додао да свака аутентична књига јесте огледало вечне Књиге, Библије. Ова наша Библиотека Матице српске, са толиким мноштвом књига и часописа, са свим оним што је уградила од како је пре 180 година заснована до данас, у нашу културу и у духовни живот нашег народа, чини да је ово данас заиста један диван празник, казао је Епископ бачки г. Иринеј, уз честитке Матици српској и Библиотеци Матице српске на дивним јубилејима.

 

Библиотека Матице српске ове године обележава два јубилеја – 180 година од како је 14. августа 1838. године отворена за јавност и 175 година од њеног првог професионалног сређивања након чега је јавности постала потпуно доступна.

 

Вечерашњој свечаности у дворани Матице српске присуствовали су министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић, председник Матице српске професор Драган Станић, управник Библиотеке Матице српске г. Селимир Радуловић, председник Скупштине Војводине г. Иштван Пастор и председник Покрајинске владе Игор Мировић, као и представници других културних и библиотечких институција.

 

Уколико желимо да обновимо државу и народ, морамо се вратити драгоценом огњишту - свету књига, казао је управник Библиотеке Матице српске г. Селимир Радуловић и додао да је данашњи дан не само празник Библиотеке, већ и целе српске културе.

 

Библиотека Матице српске данас је обележила и завршетак радова на обнављању атријума и каталога Библиотеке. Уручена је Награда Златна књига Библиотеке Матице српске, која је ове године припала познатом српском композитору Светиславу Божићу, дописном члану САНУ, професору универзитета и аутору поетске озвучене библиографије. Захвалница Библиотеке Матице српске уручена је Мари Тодоровић, дугогодишњем библиотекару саветнику БМС, која је изузетно допринела њеном унапређењу и модернизацији.

 

Извор: Епархија бачка

 

Овом сабрању претходила је Света архијерејска литургију коју су служили  Митрополит Амфилохије, епископи Јоаникије, Атанасије и Кирило уз молитвено учешће умировљеног Епископа Атанасија.

 

Након прочитаног Јеванђелског зачала умировљени Епископ Атанасије рекао је да је доказ Христовог Васкрсења и ова Света литургија, Храм, и сви ми који усправно стојимо у знак Његовог Васкрсења.

 

-То што смо се овдје окупили на путу за  Саборни састанак у Пећкој патријаршији то је предање Цркве. Примјера ради отац Св. Григорија Богослова, Григорије старији је рукоположен  када су се епископи враћали са Никејског сабора, Првог Васељенског на Назианз гдје је он био свештеник. Нона његова супруга, мајка Св. Григорија је издејствовала да сврате и да га рукоположе. Тако смо се и ми данас на путу за Сабор у Пећкој патријаршији, старом сједишту Српске цркве гдје нас Спас окупља као дјецу, ученике и наследнике своје, окупили овдје у Цркви Св. Георгија заштитника свих Светих Немањића, поборника хришћанства и Цркве, истакао је владика Атанасије.

 

 

Подсјећајући да његов пут иде ка Призрену на обиљежавању 90 година од како је Св. Јустин Поповић дошао и предавао на Призренској богословији, Епископ је позвао све присутне да принесу своје молитве Богу за учеснике Сабора, наш народ на КиМ за које ће то бити укријепљење, али и нада да ће Косово и Метохија остати у саставу Србије јер је то одувјек било и биће ако Бог да.

 

-Да се молимо да Господ Светим Духом  помогне наше владике на челу са Патријархом јер је Сабор слика Небеског сабрања. Црква је Сабор који се никада не разилази, започиње  нашим крштењем, ступањем у Цркву и наставиће се у вјечност, Сабором свих Светих. Велика је ствар да се саборизујемо. Црква је тијело Христово, заједница Христова а Литургија је оличење Цркве што је и данас овдје посвједочено. Окупљени смо у овој светињи од најмањих до највећих и то је Царство небеско на земљи, предујам или како би се рекло „предјело“ вечере Царства небеског, казао је Епископ Атанасије.

 

 

Истичући да оваквим сабирањем потврђујемо наш идентитет, ко смо и шта смо, умировљени Епископ захумско-херцеговачки је изразио посебно задовољство што је у цркви велики број дјеце којима се у историји једино Христос обраћао.

 

Након Литургије присутнима се обратио и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је казао да је овдје био први пут 1961. и да је тада затекао пустињу а да је током другог боравка у Беранама, деветесетих затекао само два свештеника, проте, Фемића и Бабовића.

 

-Питао ме тада прота Бабовић: „Кад сам дошао из Црне Горе?“ Тада су Васојевићи били и остали, како је краљ Никола записао,  стожер Рашке земље. Тада није народа било у црквама тако да је и ово сабрање чудо Божије. Нашим васкрсењем духовним васкрсава и ова светиња, град, народ. Враћамо се сами себи и нашим вјековним предањима а то не можемо без дјеце, казао је Митрополит.

 

 

Подсјећајући на благослов Св. Петра Цетињског да породице на Цетињу које имају више од четворо дјеце добијају златник са ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Архиепископ цетињски је породици са шесторо дјеце свештеника Жељана и попадије Милице додијелио златник и припадајући новчани дио овог фонда.

 

Пожелевиши свима срећан празник Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је такође подсјетио да се из Берана, гдје су столовали митрополити будимљански увијек ишло на Сабор у Пећку патријаршију тако да је и ово сабрање велики Божији дар и наставак тог предања.

 

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска