У току Литургије Владика је звањем протонамесника наградио старешину храма јереја Владу Вуковић за досадашњи труд и бригу о храму, поуком да и даље напредује и труди се заједно са својом парохијом. У  наставку Литургије Владика је крстио малог Данила, четврто дете оца Владе.

 

 

Владика је на крају Литургије одржао очинску беседу, протумачивши Св. јеванђење и похваливши труд и рад надлежног свештеника, рекавши да се парохијани угледају на свог свештеника, који је у овом тешком времену смогао снаге да одгаја тако велику породицу и улаже велики труд у старању око своје парохије. Одмах након литургијског сабрања у порти Цркве одржан је кратак културно – уметнички програм који је припремио КУД „Црнајка“. У наставку је уследио свечани ручак који је припремила Месна заједница Црнајка заједно са својим свештеником.

 

 

У току  трпезе љубави Преосвећени владика је на предлог надлежног пароха наградио институције, фирме и појединце који су највише помогли реновирање храма и захвалио се и осталима који су помогли да овај храм напокон доживи свој преображај.

 

 

Архијерејска грамата је додељена председнику општине Мајданпек господину Дејану Вагнеру, председнику МЗ Црнајка господину Ненаду Николићу, приватном предузећу „Мимел“ ДОО из Мајданпека, брачном пару Јели и Драгутину Диммитријевићу, Горану Димитријевићу, Зорану Димитријевићу, Зорану Илићу, Ивану Илићу, Звездану Новаковићу, Тихомиру Журкићу и Радиши Гавићу.

 

 

Посебно се Владика захвалио директору рудника Мајданпек на несебичној љубави према мајци Цркви и огромној подршци и помоћи како у обнови овог храма у Црнајки, тако и помоћи око свих храмова у општини Мајданпек, уручивши му икону крсне славе, Светог Јована Крститеља, да се пред њом моли, а она да штити и благослови и њега и његов дом и све који се пред њом помоле.

 

Историја Светоуспенског храма у Црнајки

 

 

Из извештаја, који је по наредби Кнеза Милоша 1832. године поднела комисија која је имала задатак да попише православне храмове у тадашњој Србији, у Црнајки је постојала црква која је подигнута 1819. године. Данас, у центру села, у непосредној близини школе, на месту на којем је била поменута црква, налази се храм посвећен Успенију Пресвете Богородице, подигнут 1896. године, а освећен годину дана касније од стране Епископа тимочког Мелентија. Храм је подигнут углавном од новчаних прилога или од доприноса мештана.

 

 

У порти храма, са јужне стране, налази се гроб свештеника Јована Павловића, који се упокојио 1918. године. После нестанка два немачка војника у лето 1943. године, немачки окупатор је 23. августа исте године стрељао четрдесет мештана и упалио храм. Теже последице су избегнуте брзом интервенцијом мештана који су пожар угасили. Трагови тог догађаја и данас су видљиви на делу иконостаса и на неким богослужбеним књигама.

 

 

Извор: Епархија тимочка

На дан празника, светом Литургијом је началствовао прота Миливој, уз саслужење  протопрезвитера-ставрофора Сергеја Барилика и презвитера Иве Озиманича из храма Светих Кирила и Методија у Михаловцу (Митрополија михаловско-кошицка), затим протопрезвитера-ставрофора Душана Колунџића, протопрезвитерâ Чедомира Чалића, Владана Симића, Бранка Вујиновића и Жељка Тешића, протонамесникâ Бранислава Мркића и Милорада Мировића, презвитерâ Игора Игњатова и Леа Малешевића, ђаконâ Александра Билића и Владимира Живковића, и братства храма на Телепу.

 

За певницом су били полазници Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској под руководством протопсалта и учитеља појања, јерођакона Јеротеја.

 

После прочитаног Јеванђељског одељка присутнима се обратио началствујући свештенослужитељ, отац Миливој, са пригодном празничном беседом. Отац Миливој је поздравио браћу и саслужитеље из Словачке, као и њихове парохијане. После заамвоне молитве и литије, освештани су славски дарови које је принео кум храмовне славе господинн Драгољуб Збиљић са породицом.

 

       

Извор: Радио Беседа

Какав је значај документа СПЦ о Косову и Метохији, као и значај саборног гласа Цркве у преломним тренуцима када се од Србије тражи да потпише правно-обавезујући споразум са тзв. државом Косовом?

 

Свети Архијерејски Сабор СПЦ је још 2003. године објавио Меморандум о Косову и Метохији. То је врло исцрпан и опширан текст који за Цркву има снагу закона. Саборска порука од ове године, о истом питању, ослања се у свему на поменути Меморандум додатно осветљавајући веома сложено стање са којим се народ сусреће и бори на Косову и Метохији, изражавајући наду „да ће се проблем, створен најпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупацијом Покрајине, решити искључиво мирним путем на начелима правде и права“. Кроз цео текст Поруке провејава свест да Косово и Метохија у свом укупном духовно-историјском значењу, за све православне Србе у свету, „представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања без које се губимо у процесу опште глобализације и секуларизације“. Обавезни смо да чувамо свој темељ, на такав начин осигуравамо будућност својој цркви и својој држави у целини.

 

Сведоци смо покушаја обезвређивања овог документа са образложењем да он не нуди решење. Шта је решење?

 

Најбоље је да се решење тражи, као што је и наглашено у Поруци, мирним путем у оквиру Резолуције 1244 и у складу са Уставом Србије.

 

Да ли ситуација наликује на ону из 1937. када Црква није подржала световне власти о веома крупном питању?

 

Морамо имати у виду да је питање Косова и Метохије за српски народ кључно, и ако гледамо од 1389. наовамо – свевремено, а питање Конкордата, колико год било важно, односило се на међуратни период наше историје и већ је ствар прошлости. Наш сабор није имао намеру да се сукобљава са актуелном влашћу у Србији него да јасно саопшти једногласно усвојено мишљење о Косову и Метохији и да помогне да се пронађе праведно и одрживо решење.

 

Шта ако Влада занемари глас СПЦ и верујућег народа?

 

Онда ће се знати кога су послушали. Било би добро да и њима поставите исто питање.

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Учесници прославе били су и изасланици Патријарха Александријског Теодора Другога (Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим) и московског Кирила (Епископ городецки и ветлужски г. Августин) и Архиепископ медонски Руске заграничне цркве г. Михаил.

 

Учествовали су и представници Имераторског православног палестинског друштва, основаног под покровитељством руских царева у другој половини 19. вијека због православне мисије у Светој земљи.

 

Међу угледним гостима били су академик Олег Колобов, представник овог друштва из Нижњег Новгорода, прф. др Светлана Колоб ова и предсједник Словенске академије наука из Москве Сергеј Бабурин.

 

У суботу, 19. маја манифестација је отпочела Светом архијерејском литургијом и освећењем новоподигнутог спомен-обиљежја царским страстотерпцима:

 

http://www.mitropolija.com/u-manastiru-dajbabe-osvestano-spomen-obiljezje-carskim-strastoterpcima-romanovima

 

Истога дана увече у крипти подгоричког саборног храма Христовог Васкрсења отворена је изложба фотографија „Црна Гора и Романови“ и уприличено предавање о њиховом животу, страдању и светости:

 

http://www.mitropolija.com/prof-dr-oleg-kolobov-ubistvo-romanovih-je-pokusaj-sprijecevanja-razvoja-ruskog-i-pravoslavnog-svijeta

 

Светом архијерејском литургијом у цркви Свете Петке и отварањем представништва Императорског православног палестинског друштва за Црну Гору, у Будви је у недјељу, 20. маја настављено четвородневно обиљежавање стогодишњице страдања руских царских страстотерпаца:

 

http://www.mitropolija.com/sabornom-arhijerejskom-liturgijom-i-otvaranjem-predstavnistva-imperatorskog-palestinskog-pravoslavnog-drustva-u-budvi-nastavljena-duhovna-manifestacija-porodica-romanov-sto-godina-svetosti/

 

Архијереји гости манифестације су након тога посјетили Цетињски манастир, гдје је служена свечана доксологија:

 

http://www.mitropolija.com/arhijereji-gosti-duhovne-manifestacije-porodica-romanov-sto-godina-svetosti-posjetili-cetinjski-manastir

 

Трећи дан обиљежавања стоте годишњице страдања Царских страстотерпаца Романових почео је саборном Архијерејском литургијом у никшићком саборном храму Светог Василија Острошког, задужбини цара мученика Николаја Другог Романова:

 

 http://www.mitropolija.com/treci-dan-duhovne-manifestacije-porodica-romanov-sto-godina-svetosti-saborna-arhijerejska-liturgija-u-niksicu

 

Истог дана увече, у Словенском културном центру у Никшићу је одржано предавање о царској породици:

 

http://www.eparhija.me/maj-2018-predavanje-u-niksicu

 

Манифестациуја је завршена у уторак, 22. маја Светом архијерејском литургијом у цркви Светог Николаја Мирликијског и освећењем новог парохијског дома при овоме храму у Бару:

 

http://www.mitropolija.com/cetvrti-dan-manifestacije-porodica-romanov-sto-goina-svetosti-arhijerejska-liturgija-i-osvecenje-parohijskog-doma-u-baru

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У пригодној беседи, Епископ Лукијан је нагласио да је потребно, поред будуће цркве која ће бити подигнута на овом месту, обратити пажњу и на домаћу цркву, односно породицу која је основна ћелија нашег друштва. Владика је позвао присутне да, по узору на наше чувене ктиторе, краљеве и претке, сви узму учешћа у изградњи храма. Захваљујући члановима грађевинског одбора Богородичиног храма у Светозару Милетићу, Епископ будимски је заблагодарио на труду око подизања храма. 

 

 

 

После освећења темеља, све присутне је поздравио протонамесник Славољуб Лугоњић, надлежни парох, поклонивши Епископу Лукијану икону Господа нашег Исуса Христа, на молитвено сећање на овај велики догађај. 

 

 

Извор: Радио Беседа

 

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, светом Литургијом началствовао је Епископ будимски и администратор Епархије темишварске господин Лукијан, а саслуживали су протопрезвитери-ставрофори Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први и Мирко Шипка, многобројно свештенство и ђаконство Епархије бачке.

 

 

Честитајући празник присутнима, владика Лукијан је нагласио важност сећања на старешине које су проповедале реч Божју. Данас обележавамо 150 година постојања овог храма, а неопходно је да се сетимо и свих оних који су, стремећи Богу, подигли овај храм са три торња, све у славу великога бранитеља вере православне - Светог оца нашег Николаја Мирликијског. Градећи овај храм, ваши преци су градили и себе. И данас, овде поред нас су душе свих оних који су некада стајали овде где ми данас стојимо, и радују се јер виде да њихово потомство није занемарило њихов труд и дело. Данас смо осетили укус вечности, јер у вечности света Литургија не траје сат и по, него непрестано, навео је Епископ будимски у својој беседи. 

 

 

После отпуста Литургије, презвитер Стојан Марић, парох сивачки је захвалио владици Лукијану на началствовању Евхаристијским сабрањем, уз молбу Његовом Преосвештенству да, у својим молитвама, помене верни народ Епархије бачке, из које је Епископ будимски и потекао.

 

Након свете Литургије, владика Лукијан је освештао обновљени Светосавски дом у Сивцу.

 

 

Извор: Радио Беседа

 

У храму су били присутни и господин Радивоје Стојковић, директор Гимназије Јован Јовановић Змај, Никола Перваз, председник Црквене општине у Новом Саду и господин Душан Васић, пређашњи председник Црквене општине новосадске. Током свете Литургије једним устима и једним срцем антифоно је појала певница Николајевске цркве, коју поред појца Бранислава Момирова, чине и полазници Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада. После литијског опхода око светог храма и благосиљања колача и кољива, сви присутни су наставили празнично славље за припремљеном трпезом у парохијском дому коју су, и ове године са љубављу, Господу у славу, а у част Светог оца Николаја, припремили парохијани ове новосадске парохије.

 

 

Извор: Радио Беседа

 

На дан празника, Његово Преосвештенство Епископ браничевски г. Игнатије служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење бројног свештенства, монаштва и верног народа. Након Литургије, у присуству више од десет хиљада верника извршен је свечани чин пресвлачења моштију Светог Зосима.Мошти су уз торжествену молитвену пратњу литијски пренете у свету испосницу, где је у подне одслужен акатист.

 

 

Извор: Српска Православна Црква

Началствовао је изасланик Свјатјејшег Патријарха московског г. Кирила Епископ городецки и ветлужски г. Августин, а саслуживали су му Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим (изасланик Патријарха александријског Теодора Другог), Архиепископ медонски г. Михаил и домаћин – Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са многобројним свештенством, уз молитвено учешће изабраног Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила и вјерног народа.

 

Одговарали су чланови никшићког Дјечјег црквеног хора „Преподобна мати Ангелина Српска“, под управом госпође Ане Бојић.

 

Након причешћа вјерних, Владика Јоаникије је, поздрављајући госте, рекао да су дошли да утврде везе које су наши преци његовали кроз многе претходне вјекове.

 

„Дозволите да најприје поздравим Његово Високопреосвештенство Митрополита Серафима, архијереја Зимбабвеа и Анголе, апостола Христовога у Африци, који је донио љубав, и своју и своје пастве, а највише смо му благодарни што нам је донио благослов и поздраве Блажењејшега Патријарха Теодора“, казао је он.

 

Владикама Августину и Михаилу казао је да српски и руски народ сједињује иста вјера, исти језик, исто поријекло и иста култура.

 

„И без обзира на то колико поједини раде на томе да се прекину те словенске везе, наше се везе милошћу и благодаћу Божјом настављају. И не само да се настављају, него и јачају. И то је велико охрабрење за све нас“, казао је Владика.

 

Посебно је поздравио Архиепископа Михаила изразивши, како је рекао, велику радост што је дошло до измирења и канонског општења Руске православне цркве и Руске заграничне православне цркве.

 

„Тиме је исцијељена једна дубока рана у цијелом православљу. Ми смо увијек дужни да радимо на јединству православља.Молили смо се Богу за то да Господ исцијели ту рану и мудрошћу руских архијереја и у отаџбини и за границом дошло је до измирења и то је, заправо, нова побједа православља“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки.

 

Додао је да је Свети цар Николај добровољно узео крст и добровољно пострадао, подобно Христу Господу, за свој народ.

 

„Видио је, у страшним временима, и будућу славу царства небескога, за које се жртвовао, и будућу славу Русије. А то је видио и наш Свети Владика Мардарије Ускоковић. Он је, тридесетих година прошлог вијека, када је у Русији владала пустош, када су убијани архијереји и свештеници, и вјерујући народ, када су цркве скрнављене и рушене, пљачкане, када је дошло до безакоња, све то гледајући говорио: Вјерујем у васкрсење Русије. И био је један од оних архијереја који је већ тада поштовао Светог цара Николаја као светитеља мученика, заједно са Светим Владиком Николајем и Светим Јованом Максимовићем и са многима другима“, рекао је он.

 

Подсјетио је да је први ктитор никшићког саборног храма Свети цар Николај.

 

„Наш народ то није заборавио. Помињемо га са свијешћу да без помоћи Русије нити би било ослобођења нашег народа од турскога ропства, нити би било овог светог храма.Ми смо тога свјесни и са благодарношћу се сјећамо велике љубави руског народа и руског цара, Цркве руске према Црној Гори и дужни смо да то увијек са љубављу истакнемо и да на тим темељима градимо наше будуће везе“, поручио је Владика Јоаникије.

 

Архиепископ медонски Михаил рекао је да данас стоји са трепетом у никшићком храму.

 

„Руска загранична црква увијек је имала у свом срцу српски народ. Мене је у све степене свештенства подигао Владика Антоније, који је био ученик Светог Јустина Поповића“, казао је он.

 

Он је говорио о историјским околностима у којима је формирана Руска загранична црква и о помоћи коју су јој пружали српски патријарси Димитрије, Варнава и Гаврило.

 

„Свети Јован Максимовић је прво боравио у Србији, а онда је спасавао душе нашег народа у заграничју. Не треба посебно наглашавати да смо ми браћа, јер је то наша свакодневна реалност“, рекао је Архиепископ медонски Михаил.

 

Рекао је да је наше вријеме, по благослову Патријарха Павла и Сабора Српске православне цркве, Митрополит Амфилохије началствовао на Сабору руских заграничних архијереја који је донио одлуку о канонском јединству с Московском патријаршијом.

 

„Наше судбине су нераздвојне кроз историју“, закључио је Архиепископ медонски.

 

Епископ Августин је рекао да је узбуђен што је данас служио Литургију у храму који је благословио руски цар Александар Трећи а његову градњу финансирао Александров син Николај Други.

 

„Из Русије је на ову свечаност овдје дошла једна значајна делегација. Ту су представник Императорског православног палестинског друштва академик Олег Колобов и предсједник Словенске академије наука Сергеј Бабурин. Хтио бих овдје да Владици Јоаникију, у знак сјећања на овај дан уручим један поклон“, рекао је он и Владици предао икону Светог Александра Невског.

 

Након Свете службе, у Епархијском дому је приређена свечана трпеза хришћанске љубави.

 

Владици Јоаникију је проф. др Олег Колобов уручио чланску карту и ознаку Императорског православног палестинског друштва, а Епископ будимљанско-никшићки је архијерејском граматом одликовао проф. др Светлану Колобову из Нижњег Новгорода за допринос развоју и учвршћивању духовних веза словенских народа.

 

Архијереји су, заједно са осталим гостима из Русије у поподневним часовима посјетили Царев мост код Никшића, такође задужбину цара мученика Николаја Другог Романова, и манастир Острог гдје су се  поклонили моштима Светог Василија Острошког Чудотворца.

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

О  Беседи, радију православне Епархије бачке:

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Господина Иринејa почетком априла 2009. године је над просторoм Новог Сада почело емитовање програма Беседе радија православне Епархије бачке. До септембра 2010. године програм који осцилује на 91,8 MHz је емитован из привременог простора из бараке поред Вазнесенске цркве на Клиси. Тог септембра су завршени обимни радови на адаптацији простора у згради у Змај Јовиној улици број 4 и Беседа се, заједно са осталим члановима Информативне службе Епархије бачке, преселила у нови дом.

 

Први пут овај црквени медији 17. (4.) децембра 2010. године прославио је свог небеског заступника преподобног Јована Дамаскина.

 

Извор: Радио Беседа

 

Генерална скупштина Конференције европских Цркава ће бити одржана од 31. маја до 6. јуна 2018. године, у Новом Саду. Догађај ће се бавити библијском темом Ви ћете ми бити сведоци -  истражујући тему правде, сведочења и гостопримства.

 

 

Представницима медија обратили су се г. Саболч Лоринц, главни координатор Генералне скупштине Конференције европских Цркава, г. Хенрик Хансон, координатор комуникационог тима Конференције европских Цркава и теолог Данило Михајловић, локални координатор,  у име Српске Православне Цркве.

 

 

Г. Хансон је најавио програм Генералне скупштине, истакавши да је главна тема о којој ће бити говора управо питање хришћанског гостољубља и та тема ће бити сагледана у светлу актуелних дешавања у целој Европи. Такође, координатор комуникационог тима је рекао да ће, поред сесија и радионица на којима ће више од 500 учесника из целе Европе истраживати теме правде, сведочења и гостопримства, током вишедневног заседања бити одржана и излагања најеминентнијих личности и представника Цркава и традиционалних хришћанских заједница.

 

 

Најзначајнији говорници ће бити Патријарх антиохијски и свег Истока Мар Игњатије Јефрем II, предстојатељ Сиријско-јаковитске Цркве, надбискуп кентерберијски Џастин Велби, надбискуп  Антје Јацкелен из Шведске цркве, Петра Босе-Хубер из Евангеличке цркве у Немачкој, а од локалних говорника биће присутни Епископ бачки г. Иринеј и Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, прецизирао је г. Хансон.  

 

 

Г. Саболц Лоринц, главни координатор Генералне скупштине Конференције европских Цркава, казао је да се не догађа често да Конференција европских Цркава посети одређени град како би организовала своју Генералну скупштину. Ово је први пут да Конференција европских цркава посећује Балкан, наравно Нови Сад, по питању оваквог догађаја. Реч је о великој заједници коју чини више од педесет земаља, казао је г. Лоринц, захваливши свима који су учествовали у организацији овог догађаја - Влади Србије, АП Војводини, Граду Новом Саду, Мастер-центру, а посебно домаћину Епархији бачкој и Епископу новосадском и бачком г. Иринеју.

 

 

Теолог Данило Михајловић навео је да је лого овог догађаја визуелно осмишљен тако да је његов централни мотив мост. То је био предлог да би се сви присутни подсетили страдања нашег народа током НАТО бомбардовања 1999. године. То је био један од разлога који су допринели да се, током вишедневног заседања Генералне скупштине конференције европских Цркава, организује једна врста молитвене шетње од једног новосадског моста до другог, како бисмо се сви подсетили неправедне трагедије која је задесила српски народ, рекао је г. Михајловић. Према програму Генералне скупштине, 3. јуна, у послеподневним часовима, учесници овог догађаја ће одржати молитвену шетњу од моста Дуге до новог Жежељевог моста, као један символ мира и изграђивања нових веза између Балкана и остатка Европе.

 

 

Током трајања Генералне скупштине биће одржане три конференције за медије – 31. маја, 3. јуна и 5. јуна. Сајт  https://assembly2018.ceceurope.org/  биће свакодневно ажуриран.

 

Конференција европских Цркава је удружење које броји 114 Православних, Протестантских, Англиканских и Старокатоличких Цркава из свих земаља Европе, као и још четдресет националних савета Цркава и организација у партнерству. Конференција европских Цркава  је основана 1959. године и има канцеларије у Бриселу и Стразбуру.

 

 

 

Извор: Епархија бачка

У Светој Архијерејској Литургији молитвено је учествовао Његово виокопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије а Свето Богослужење служили су изасланик Патријарха александријског г. Теодора Другога Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим, изасланик Свјатјејшег Патријарха московског и читаве Русије г. Кирила Епископ городецки и веглужски г. Августин, Архиепископ медонски Руске заграничне цркве г. Михаил и Епископ будимски Лукијан уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа.

 

На крају Свете Литургије бесједом је вјернике поучио Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије а након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља бесједио је Високопреосвећени Митрополит Серафим.

 

Извор: Радио Светигора