Ваше Еминенције, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, Ваше Екселенције, високопречасни и часни оци, чланови Скупштине Конференције европских Цркава, драги пријатељи и гости, браћо и сестре,

Дозволите ми најпре да изразим своју велику благодарност Богу што се ова Скупштина Конференције европских Цркава одржава у окриљу наше Цркве, у Епархији бачкој и у Новом Саду. То је велика част за нашу Цркву, која је члан европске заједнице Цркава и која увек даје допринос и искрено сарађује у тој великој међуцрквеној организацији.

Морам да кажем да у времену у коме живимо, у коме има много неправде и зла , много непријатељстава и злочина, Црква има врло велико и уважено место. Стога се очекује да Цркве како у Европи тако и широм планете дигну глас против многих негативних појава у нашем времену и нашем свету. Потребно је да се тај глас чује где год је потребно - да стиша оне гласове које шире непријатељства и зло у овоме свету у коме се многи осећају несигурнима у свом животу, у коме се осећају лишенима својих основних људских права и свега онога што припада слободном човеку. Тај глас је Црква увек имала, и данас се тај глас очекује како од Цркве тако и од овога тела. Цео свет, и православни и инославни, треба да чује оно што Црква може и има право да каже. Данас се чују многи гласови, а ред је и свет очекује да чује глас Цркве, Цркве Божје, Цркве Христове.

Тема вашег разматрања је данас неопходна и оно што очекујем од овога тела јесте да се постигне пуна усаглашеност Цркава. Ако је икада било време да Црква има своје место и своју улогу - то је данас, а да би се глас Цркве чуо као један глас потребно је учврстити јединство у ставовима између Цркава. Иако има пуно разлике међу нама, те разлике су зацело много мање од онога што нас зближава и од онога што нам је заједничко. На томе заједничком ова разматрања треба да постављају своје темеље и да дејствујемо у овом свету у којем живимо. Желим пуно успеха овом телу, желим да донесе закључке који ће имати значаја и користи не само за Европу, него и много шире.

Користим овај тренутак да изложим наш велики проблем, проблем наше Цркве, нашег народа. Ви сте свакако чули за велики проблем и збивања на Косову и Метохији. Господо, Косово и Метохија је српска света земља, део наше историје, област наше културе, простор наших највећих светиња, наше хришћанске културе. Тамо су нам највећи манастири и цркве којих на броју има преко 1.500. Нажалост, последњих година многи су девастирани, многи су уништени, сада су опљачкани и, оно што је најтрагичније, српски народ је протеран са тих простора. Ужасна, велика неправда!

Српски народ је прогнан са Косова и Метохије и данас не сме и није у прилици да дође и посети свој дом који је или порушен или узурпиран. Прошле године се десио један немио случај који је остао без еха у свету. Дошао је изганик само да види своју кућу коју није видео петнаест година и када је ушао у двориште, тад је садашњи власник те куће, коју је узурпирао, узео пушку и убио човека у дворишту. За то нико није одговарао. И не само за то, него и многи, многи страшни злочини и догађаји дешавају се без реаговања.

И оно што бих вас ја замолио са овог места овде у нашем граду Новом Саду, јесте да Конференција европских Црква дигне глас против те неправде, против тога што се једном народу, српском, одузима 17 процената његове територије само зато да би се удовољило једном народу са којим смо ми дуго живели. Ми ни данас немамо ништа против да живимо заједно, али они не желе и уништавају све оно што је наше, почев од наших светиња па до гробаља, све са циљем и жељом да се униште сви трагови и корени историје једнога народа и једне културе. То је неправда коју данас свет гледа отвореним очима!

Ја молим ово узвишено тело да бар једном реченицом дигне свој глас и заштити невини српски народ који је прогнан и да захтева да се тај народ врати у своје домове, на своје просторе и да буде тамо где је више од хиљаду година. Наглашавам да је то једна страшна неправда нашег времена у којој учествују моћници овога света, нажалост, наши дојучерашњи пријатељи. Ово је апел и ово је молба да се и тај глас чује са овога узвишенога скупа. Хвала!

Ваша Светости, Ваша Еминенцијо, Ваша Екселенцијо, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, часни оци, браћо и сестре, уважени учесници и гости Генералне скупштине Конференције европских Цркава,

Срдачно вас, у име свештенства, монаштва и верних православне Епархије бачке, као и у своје име, поздрављам и желим вам добродошлицу. За православну Епархију бачку, а са њом у истој мери и за домаће Цркве Реформације, представља изузетну част и задовољство што имамо прилику да – по мери својих могућности, али искрено и братољубиво – будемо домаћини свима вама који сте са различитих страна „старог континента” дошли ради разговара на различите теме које се тичу хришћанске мисије у савременој Европи. Те теме су зналачки уоквирене поруком коју је Сâм Господ наш Исус Христос упутио Својим апостолима: „Бићете ми сведоци” (Дела ап. 1, 8).

Овај тренутак је свечан и радостан, између осталог и зато што је нашој отаџбини Србији, која се одвајкада налази на размеђу Истока и Запада, дата прилика да током рада Генералне скупштине остварује оно што јој је вековно призвање. Србија и наш град, Нови Сад, кроз векове свог постојања јесу место сусрета, дијалога и сарадње међу Црквама, религијама, народима и културама. Наша радост је утолико већа што ћете ви, представници различитих хришћанских Цркава Европе, једни друге упознавати са оним што је данас – као и увек, уосталом – најпотребније и најважније, а то је питање: како ми, савремени хришћани, сведочимо Христа Господа, Распетога и Васкрслога?

Драги пријатељи, – ви који сте у Србији већ били и чија лица са радошћу и љубављу поново гледамо, и ви, нови пријатељи, које стичемо захваљујући речима Господњим које су вас по први пут упутиле у Нови Сад, – наредних дана имаћете прилику да се осведочите да у Новом Саду, другом по величини граду у нашој земљи, већински српски и православни народ живи у узајамном прихватању, поштовању и духовном прожимању са припадницима других религијских и етничких заједница. У овом делу Србије живи двадесет и пет нација. Стога ми себе видимо као Европу у малом. У Новом Саду, поред храмова већинске Српске Православне Цркве, видећете и храмове Римокатоличке Цркве и Цркава Реформације, затим велику и дивну синагогу, а своје молитвено место имају овде и наши суграђани муслиманске вере. И то је део и начин нашег сведочења Христа Господа. Увек имамо на уму да је „Бог који је створио свет... створио од једне крви сваки народ човечанства” (Дела ап. 17, 24–26), како је апостол Павле говорио на Ареопагу. Имајући свест о томе, прави хришћанин у сваком човеку, независно од његове вере, етничке припадности, боје коже и социјалног статуса, препознаје живу икону Божју и у њему љуби свог боголиког брата или сестру.

Добродошли у Србију! Добродошли у Нови Сад!

СПЦ

У Мастер-центру у Новом Саду 31. маја 2018. године отворена је Генерална скупштина Конференције европских Цркава. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј подсетио je присутне на страдање српског народа и Српске Цркве на Косову и Метохији и замолио их да подигну свој глас у борби против неправедног и насилног одузимања Косова и Метохије - територије Републике Србије. Преосвећени Епископ бачки г. Иринеј је истакао да су Србија и Нови Сад кроз векове свог постојања били и остали место сусрета, дијалога и сарадње међу Црквама, религијама, народима и културама. -Хришћанска култура је основа међусобног уважавања и складног заједничког живота у Војводини, поручио је председник Покрајинске владе г. Игор Мировић.

Друштвена неравнотежа у Европи, изазови за Цркву, прогон хришћана у Сирији и Ираку, слобода вероисповести и правда за мањинске и већинске заједнице, сведочење о климатским променама, праведан удео у Божјој земљи и њеним богатствима, миграције у Европи – теме су о којима више од 500 учесника Генералне скупштине Конференције европских Цркава разговара у Новом Саду, од 31. маја до 6. јуна 2018. године (званична интернет страница - www.assembly2018.ceceurope.org).

После заседања Управног одбора Конференције европских Цркава (КЕЦ) и закључка омладинске предскупштине, 31. маја 2018. године, у Мастер-центру у Новом Саду је одржана прес-конференција, током које је најављен програм Генералне скупштине и упућена порука о значају улоге хришћана у развоју позитивне будућности за Европу.

Отац Хеики Хутунен, генерални секретар Конференције европских Цркава, бискуп Кристофер Хил, председник Конференције европских Цркава, Беате Фагерли из Цркве у Норвешкој, и у име домаћина Српске Православне Цркве, теолог Данило Михајловић, обратили су се присутнима у Конгресној дворани Мастер-центра, заједнички нагласивши мисију Цркве у данашњим економским, миграционим и политичким приликама у Европи. Такође, похваљена је посвећеност, труд и гостољубље локалног тима који пружа значајну подршку организацији овог важног догађаја.

После прес-конференције, у Мастер-центру је уприличено свечано отварање Генералне скупштине. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ бачки г. Иринеј, председник Покрајинске владе г. Игор Мировић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. Милета Радојевић и многе друге личности из црквеног, јавног и политичког живота наше земље и света су присуствовали овом догађају.

Патријарх Иринеј је изразио задовољство јер се Конференција одржава у оквиру наше Цркве, у Епархији бачкој, која, како је рекао, увек даје свој допринос и искрено сарађује у тој религијској организацији. -То је велика част за нашу Цркву која је члан Европске заједнице Цркава. У времену у којем живимо, у коме има много неправде, Црква има велико и уважено место. Ово религијско тело савременом свету је неопходно јер свет очекује да чује јединствен глас Цркве и глас Божји, рекао је патријарх Иринеј. Светејши је подсетио јавност на страдање српског народа, наших православних храмова, манастира и гробаља на Косову и Метохији, и замолио да светски челници подигну свој глас у борби против неправедног и насилног одузимања територије Републици Србији – Косова и Метохије (прилог Радио Беседа).

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј пожелео је добродошлицу члановима Управног одбора Генералне скупштине, делегатима и учесницима сесија, истакавши да је нашој отаџбини Србији, која се одвајкада налази на размеђу Истока и Запада, дата прилика да током рада Генералне скупштине остварује оно што јој је вековно призвање. -Србија и наш град, Нови Сад, кроз векове свог постојања јесу место сусрета, дијалога и сарадње међу Црквама, религијама, народима и културама. Наша радост је утолико већа што ћете ви, представници различитих хришћанских Цркава Европе, једни друге упознавати са оним што је данас – као и увек, уосталом – најпотребније и најважније, а то је питање: како ми, савремени хришћани, сведочимо Христа Господа, Распетога и Васкрслога? Драги пријатељи, – ви који сте у Србији већ били и чија лица са радошћу и љубављу поново гледамо, и ви, нови пријатељи, које стичемо захваљујући речима Господњим које су вас по први пут упутиле у Нови Сад, –наредних дана имаћете прилику да се осведочите да у Новом Саду, другом по величини граду у нашој земљи, већински српски и православни народ живи у узајамном прихватању, поштовању и духовном прожимању са припадницима других религијских и етничких заједница. У овом делу Србије живи двадесет и пет нација. Стога ми себе видимо као Европу у малом. У Новом Саду, поред храмова већинске Српске Православне Цркве, видећете и храмове Римокатоличке Цркве и Цркава Реформације, затим велику и дивну Синагогу, а своје молитвено место имају овде и наши суграђани муслиманске вере.И то је део и начин нашег сведочења Христа Господа. Увек имамо на уму да је „Бог који је створио свет... створио од једне крви сваки народ човечанства” (Дела ап. 17, 24–26), како је апостол Павле говорио на Ареопагу. Имајући свест о томе, прави хришћанин у сваком човеку, независно од његове вере, етничке припадности, боје коже и социјалног статуса, препознаје живу икону Божју и у њему љуби свог боголиког брата или сестру. Добродошли у Србију! Добродошли у Нови Сад, навео је владика Иринеј (прилог Радио Беседа).

Председник Покрајинске владе г. Игор Мировић је рекао да је велика част што је Конференција европских Цркава донела одлуку да у нашој земљи, Војводини, Новом Саду одржи Генералну скупштину, нагласивши да Србија пружа значајну институционалну подршку за деловање Цркава и верских заједница. -На нашем простору доминанта је хришћанска култура која се вековима преноси, и баш то је једна од кључних спона која у Војводини повезује припаднике различитих нација и конфесија и подсећа на међусобно уважавање и складан заједнички живот, изјавио је председник Покрајинске владе (прилог Радио Беседа).

Бискуп Кристофер Хил, председавајући КЕЦ-а казао је да се овим скупом показује значај међуверског окупљања европских Цркава и верских заједница које афирмишу верске различитости и позитивне друштвене вредности.

Отварање Генералне скупштине је обележено и на отвореном, у центру Новог Сада, где се окупило стотине људи да чују духовно оснажујуће и инспиративне речи љубави и наде. Организатори су се определили да мост буде символ читавог догађаја, те су дрвену конструкцију моста поставили на бину да подсећа и изнова позива на грађење нових, стабилнијих веза и односа међу хришћанским народима.

У току наредна три дана, теме о којима ће бити говора на Генералној скупштини Конференције европских Цркава биће Гостољубље, Праведност и Сведочење. У петак, 1. јуна, од 10.45 часова, у дворани Мастер-центра, присутнима ће се обратити Његова Светост Патријарх Мор Игњатије Јефрем из Сиријско-јаковитске Цркве, који ће објаснити појам гостољубља као хришћанске врлине, а у светлу актуелне мигрантске кризе у Европи. Следећег дана, Лиза Шнајдер из Евангеличке Цркве у Бадену ће одржати излагање о правичности и колико је иста присутна у Европи и њеним институцијама (2. јун, 10,45), а 3. јуна, после богослужења и посета локалним црквама, у послеподневним часовима, учесници Генералне скупштине ће одржати молитвену шетњу од моста Дуге, до новог Жежељевог моста, као символ мира и изграђивања нових веза између Балкана и остатка Европе. 

Састанак Генералне скупштине који ће бити одржан 3. јуна од 14 до 16 часова нагласиће улогу Цркава и верских заједница у одговору на кључне изазове у савременој Европи. Дискусије ће бити усмерене на визију будућности и покретање дијалога између главних говорника и вођства КЕЦ-а, са нагласком на надахнуће за будући рад КЕЦ-а. Главни говорник ће бити бискуп Петра Босе-Хубер из Евангеличке Цркве у Немачкој.

Извор: Епархија бачка

СПЦ

Генерална скупштина Конференције европских Цркава заседаће од 31. маја до 6. јуна у Новом Саду. Учествују: Патријарх Мар Игњатије Јефрем, предстојатељ Сиријско-јаковитске Цркве, Надбискуп кентерберијски Јустин Велби, Епископ бачки г. Иринеј, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Бискуп Петра Босе-Хубер, и други.

Генерална скупштина Конференције европских Цркава (КЕЦ) биће одржана на две локације у Новом Саду. Једна је Мастер центар, а друга је хотел Парк. Омладински предскупштински догађај, радионице и састанци Одбора биће одржане од 28. до 31. маја у хотелу Парк. Млади људи (између 18 и 30 година) имају значајну улогу на Генералној скупштини Конференције европских Цркава у Новом Саду 2018. Истражујући надахњујућу тему Генералне скупштине Бићете ми сведоци ови млади људи ће допринети својом визијом за сведочење, правду и гостољубивост, и шта то значи њима као младим хришћанима, активним у развоју позитивне будућности за Европу.

Сви пленуми Генералне скупштине биће реализовани у Конгресном центруМастер. У оквиру Конференције биће одржана и три тематска дана: Дан посвећен Сведочењу своје вере, Дан посвећен Гостољубљу као хришћанској врлини а у светлу актуелне мигрантске кризе у Европи, и Дан посвећен правичности и томе колико је она присутна у Европи и њеним институцијама. Такође, црквене добротворне организације из целог света имаће прилику да представе своје поље деловања и досадашња постигнућа. Од српских верских установа, у великој дворани Мастер центра, 31. маја, 1, 2, 4. и 5. јуна, изложбени штанд ће имати Земља живих, Фонд Владика Платон Атанацковић, Привредник, Екуменска хуманитарна организација и Библијски институт.

У четвртак, 31. маја, у 13.30 часова, у просторијама Мастер центра у Новом Саду, биће уприличена прес-конференција, на којој ће се обратити: Oтац Хеики Хутунен, генерални секретар Конференције европских Цркава, бискуп Кристофер Хил, председник Конференције европских Цркава, Беате Фагерли, бискуп у Норвешкој и теолог Данило Михајловић из Српске Православне Цркве. Истога дана, у 16.30 часова, у Мастер центру, Епископ бачки г. Иринеј, бискуп Кристофер Хил и председник Владе АП Војводине г. Игор Мировић отвориће свечаност и заседање Генералне скупштине Конференције европских Цркава. Програм ће бити настављен у вечерњим часовима, тачније од 19.30 часова, у Католичкој порти. Детаљнији програм доступан је путем следећег линка: https://assembly2018.ceceurope.org/sr/

На овом скупу у Новом Саду јавност ће имати прилику да чује и види каква је улога Цркава и чему то у Европи, ових дана, хришћанска Црква може да посведочи. Миграције су нешто са чиме становници Европе имају прилично потешкоћа, имајући у виду актуелна дешавања у Сирији, Ираку, Либану и у свету уопште. Такође, хришћанско поимање питања правде, како оне унутрашње, тако и оне економске правде, у смислу поседовања довољно средстава за живот - биће постављено пред учеснике догађаја. 

Процес консултација КЕЦ-а о будућности Европе имаће средишњу улогу у разговорима на Генералној скупштини у Новом Саду. Биће представљен нацрт поруке Скупштине на тему будућности Европе. Омладина и различите Цркве ће поделити своја виђења, узимајући у обзир искуство у Европској унији и ван ње, и одржаће се дијалог између протестантских и православних гледишта. Припремљен је и видео снимак КЕЦ о будућности Европе.

Лого Генералне скупштине Конференције европских Цркава визуелно је осмишљен тако да је његов централни мотив мост. То је био предлог да би се сви присутни подсетили страдања нашег народа током НАТО бомбардовања 1999. године. То је био један од разлога који су допринели да се, током вишедневног заседања Генералне скупштине Конференције европских Цркава, организује једна врста молитвене шетње од једног новосадског моста до другог, како бисмо се сви подсетили неправедне трагедије која је задесила српски народ. Према програму Генералне скупштине, 3. јуна, у послеподневним часовима, учесници овог догађаја ће одржати молитвену шетњу од моста Дуге до новог Жежељевог моста, као један символ мира и изграђивања нових веза између Балкана и остатка Европе.

Конференција европских цркава представља међународну организацију која посредује у међурелигијском дијалогу и заступа интересе Цркава пред међународним институцијама као што су Европска Комисија и Европски Парламент. Наведено Удружење броји 114 Православних, Протестантских, Англиканских и Старокатоличких Цркава из свих земаља Европе, као и још четрдесет националних савета Цркава и организација у партнерству. Српска Православна Црква је чланица ове међународне организације. Руска Православна Црква је 2008. године замрзла своје чланство у Конференцији. Римокатоличка Црква није чланица, али сарађује са Конференцијом на неким пројектима.

Конференција европских Цркава је основана 1959. године и има канцеларије у Бриселу и Стразбуру.

Ово је први пут да Конференција европских Цркава посећује Балкан, тачније Србију и Нови Сад, по питању одржавања Генералне скупштине. На овом догађају, који ће бити одржан од 31. маја до 6. јуна, у Српској Атини, заједнички ће бити разматрана библијска тема Бићете ми сведоци, уз додатне осврте и коментаре актуелних појмова правде, сведочења и гостољубивости из перспективе европских хришћана. Улога КЕЦ-а је да повеже Цркве и обезбеди њихов заједнички глас пред европским институцијама о најважнијим питањима која су од њиховог узајамног интереса.

Од тренутка када је КЕЦ основан, у време Хладног рата, када је тежиште његове мисије било на повезивању хришћана Истока и Запада, па све до данас, прилике, како у друштву тако и у самим црквама, значајно су се промениле. Пред различитим изазовима, као што су секуларизам, пораст сиромаштва, корупције, урушавање глобалних климатских услова, кршење основних људских и верских права, Конференција европских Цркава тражи начин како да успостави комуникацију и донесе одредбе које ће саму организацију учинити ефикаснијом и тако испунити њен циљ, а то је да она буде призната и искоришћена као платформа која ће олакшати комуникацију, пружити неопходне информације и експертизу Црквама чланицама на локалном, регионалном и националном нивоу.

Највише управно тело КЕЦ-а је Скупштина и одржава се на сваких 5 година. Ове године, домаћини Генералне скупштине су Цркве које су чланови КЕЦ-а у Србији, укључујући Српску Православну Цркву и Цркве у Војводини, Реформатску хришћанску Цркву у Србији и Црној Гори, Словачку евангеличку Цркву аугсбуршке вероисповести у Србији и Евангеличку методистичку Цркву у Србији.

Учешће Српске Православне Цркве у раду ове европске платформе односило се и односи се на случајеве по питању прогона Архиепископа охридског Митрополита скопског г. Јована, односа Цркве и државе у Црној Гори, поштовања верских слобода и људског достојанства, положаја Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, као и по питању имовинских права.  

Током протеклих година Конференција европских Цркава је, у више наврата, подигла свој глас и посредовала код владе БЈР Македоније да се обезбеди фер суђење Архиепископу охридском Јовану и одбрана са слободе. Скупштина КЕЦ-а на заседању у Будимпешти 2013. године, позвала је комесара за људска права при Савету Европе и специјалног представника ЕУ за људска права да хитно размотре случај Митрополита Православне Охридске Архиепикопије, који је више година неправедно провео у затвору у Идризову.

Конференција европских Цркава је апеловала на „прекид злостављања српске, ромске и других заједница" на Косову и Метохији, истичући да "скрнављење древних светиња представља губитак за културно и духовно наслеђе читавог света".

У организацији Конференције европских Цркава, Радне групе Европског парламента за антирасизам и различитости, Верске комисије за мигранте у Европи и Митрополије загребачко-љубљанске, 2016. године у Православној гимназији у Загребу, одржана је Међународна конференција на тему Верске мањине као део културно разноврсних друштава. Разматрани су европски и правни стандарди о заштити права верских мањина, актуелни изазови верских мањина у Европи, најбоље праксе праведног поступања са верским мањинама у европској традицији, улога међународних фактора у борби против кршења права верских мањина, као и будућност верских мањина у Европи.

Конференција европских Цркава је била једна од заиста ретких међународних организација која је 1993. тражила укидање санкција против Југославије.

Ова организације позива све људе и институције на бољу сарадњу, како би се спречио прогон верских мањина, створили услови за миран суживот у различитим друштвима, и на крају, обезбедио стални дијалог између већинских и мањинских Цркава и заједница у целом свету.

Претходне скупштине Конференције европских Цркава одржане су у Будимпешти (2013), Лиону (2009), Трондхејму (2003), Грацу (1997), Прагу (1992), Стирлингу (1986), Стирлингу (1986), Чанији (1979), и многим другим градовима широм света.

Извор: Епархија бачка

Пројекат је покренут од стране џемата града Беча, који делује у оквиру Исламске заједнице „Бошњака“ Аустрије, а реализован је уз финансијску и моралну подршку, не само ИЗБА, већ и меџлиса Исламске заједнице у Аустрији, „бошњачких“ џемата и приватних спонзора.

Ифтару су присуствовали представници политичких партија Републике Аустрије, омладина из џемата Капфенберг, те џемата Грац, исламског центра у Грацу и многи други.

У име градоначелника Беча, присутнима се обратио г. Омер Ал Рањи, као и референт за омладину ИЗБА г. Митхат Мујовић. Ово је први велики пројекат исламске омладине, а организатори се надају да ће у будуће бити реализовано још оваквих догађаја, ако Бог да (ин ша Алах).

Позив ИЗБА српском Епископу представља руку пријатељства и показује жељу за унапређењем добрих односа.

Први пут и свечано, 28. и 29. маја 2018. године, у Сурдулици су прослављени Свети мученици сурдулички, уврштени у Диптих Светих Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2017. године, а на предлог Епископа врањског г. Пахомија и пуноће Епархије врањске. 

Обележавање овог великог празника и догађаја, како за саму Епархију врањску и Општину Сурдулицу, тако и за целу Православну Цркву и државу Србију, почело је вечерњом службом у цркви Светог великомученика Георгија у Сурдулици, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, у присуству домаћина сабрања Епископа врањског г. Пахомија, свештенства и верујућег народа Епархије врањске.

Након вечерње службе и посете спомен-костурници у којој су похрањене мошти Светих сурдуличких мученика, на градском шеталишту испред Културног центра отворена је изложба, коју су приредили Епархија врањска и Архив Српске Православне Цркве. О изложби и њеном значају говорио је др Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве из Београда. Протојереј Небојша Стојадинов подсетио је на страдање српског живља и свештенства Српске Православне Цркве у Бугарској окупационој зони у време Првог светског рата, а присутне је поздравио и Епископ врањски г. Пахомије, који је и отворио изложбу. У име Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Србије, изложби и првој слави присуствовао је г. Марко Николић, помоћник директора Управе, а ученици веронауке приредили су културно-уметнички програм. 

На дан празника Светих сурдуличких мученика, 29. маја 2018. године, светом Литургијом у порти сурдуличке цркве, началствовао је Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије уз саслужење Преосвећених Архијереја полошко-кумановског г. Јоакима и врањског г. Пахомија, великог броја свештенства и монаштва, као и верног народа. Литургију су појањем увеличале монахиње из манастира Светог Стефана у Горњем Жапском и Светог Пантелејмона из Лепчинца, као и чланови хора Свети кнез Лазар из Крушевца. 

Након благосиљања славског колача, који је поводом прве славе припремила Општина Сурдулица, на челу са председницом др Александром Поповић, беседу о Светим сурдуличким мученицима на крају свете Литургије одржао је Епископ врањски г. Пахомије. 

Након благосиљања славског колача, који је поводом прве славе припремила Општина Сурдулица, на челу са председницом др Александром Поповић, беседу о Светим сурдуличким мученицима на крају свете Литургије одржао је Епископ врањски г. Пахомије. 

Eпископ је заслужним појединцима у очувању духовних, националних, културних и историјских вредности доделио је архијерејске грамате, а додељене су и награде најбољим учесницима на деветом конкурсу Отаџбина и слобода – прошлост, садашњост и будућност чија је овогодишња тема била Бесмртна светлост мученика осветљава наш пут.  Кумство за следећу годину у име Града Врања преузео је др Дејан Тричковић, председник Скупштине Града. 

Црквена општина Сурдулица, Коло српских сестара из Сурдулице при Црквеној општини и 4. бригада КоВ-а за све присутне приредили су трпезу љубави, а у порти цркве изведен је и богат културно-уметнички програм. Присутне госте и вернике поздравили су и празник честитали и Епископ бихаћко-петровачки G. Сергије и г. Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама.   

Извор: Епархија врањска

СПЦ