На интернету је ових дана то предавање најављено под називом  „Чудо под Острогом – у потрази за коријенима“ као прича Американца који је дошао у Црну Гору да пронађе своје претке. Начин како је најава овог предавања упакована и презентована поред злоупотребе имена Острог, указују и на недобронамјерност овог подухвата од стране организатора.

 

Напомињемо још једном да ово предавање нема ништа са Острогом.

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Архимандрит Стефан (Шарић), рођен је 29. јула 1978. године у Јајцу (Босна и Херцеговина) као четврто од шесторо деце благочестивих родитеља, од оца Радослава и мајке Миљојке, рођене Мајсторовић, добивши на крштењу име Драган. Основну школу завршава у Јајцу, а од десете године био је појац и чтец  своје парохијске цркве. С обзиром да је патријархално васпитан од својих родитеља у љубави према својој Цркви и Господу, одлучује да упише Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу, коју завршава 1998. године.У време школовања у Богословији, био је стипендиста Црквене општине которске где је на летњем распусту прислуживао у цркви Светог Луке и био члан познатог Српског Певачког Друштва „Јединство“.

 

Млади богослов Стефан потом наставља своје школовање уписујући Богословски Институт Универзитета у Беграду.

 

За време бомбардовања, одлази на одслужење војног рока и тада одлучује да крене монашким путем и прими монашки постриг. У периоду који следи, борави у манастиру Острог на послушању код оца Лазара, свог духовника.

 

По смрти оца Лазара, враћа се у бањалучку епархију и по благослову Епископа Јефрема 2002. године одлази у манастир Липље, где крајем 2002. године постаје монах, а на Благовести 7. априла 2003. године постаје јерођакон. Исте године, благословом патријарха Павла, постаје стипендиста на Московској духовној академији коју успешно завршава са највишим звањем и постаје кандидат богословских наука. Године 2006. бива једини студент који је на тему богословља одбранио свој рад ,,Опит систематизације богословског наслеђа преподобног Јустина Поповића“. Због сјајног дипломског рада, управо ће касније, митрополит Николај да га позове да постане професор Православне Богословије у Фочи.

 

По завршеним студијама у Москви, отац Стефан се враћа у манастир Липље и убрзо бива рукоположен за јеромонаха на чувеном Липљанском сабору 6. августа 2006. године. Те исте године, благословом Епископа Јефрема, постаје настојатељ манастира Липље и бива одликован звањем синђела за показану ревност и правилно обављање дужности намесника манастира.

 

Отац Стефан остаје на тој дужности настојатеља манастира Липље, све до преласка на место професора Богословије у Фочи.

 

У Богословији предаје ђацима генерације 2010/2011 године. По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, прелази у манастир Рајиновац за духовника овог манастира. Он брзо са сестринством организује живот манастира и креће са обновом манастирске цркве и због тога бива одликован чином протосинђа на славу манастира  Мале Госпојине 21. септембра 2012. године, од стране Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

 

Године 2014. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, одликовао је оца Стефана чином архимандрита, а 2016. године Пољска православна црква доделила му је Орден Равноапостолне Марије Магдалине.

 

Поред духовног рада у манастиру, отац Стефан је аутор књига о оцу Јустину Поповићу, о Светом Амвросију Оптинском („Свети Амвросије Оптински и учење о спасењу“) као и више чланака („Витлејем и Голгота у поукама Преподобног Амвросија Оптинског“, ,,Богословље“ и ,,Верски туризам – примери пионирског подухвата манастира Лепавина и Тумане“, СИТКОН2017 ) и рецензија („Српске славе и обичаји – темељи наше традиције“, Вулкан издаваштво).

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј поставио је 7. августа 2017. године архимандрита Стефана Шарића за настојатеља Храма Светог Саве на Врачару.

 

Тренутно је на трећој години докторских студија и одлично говори руски језик.

 

 

Извор: Храм Светог Саве

 

Празнично бденије служио је Његово Преосвештенство епископ врањски Пахомије, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије врањске. Својим појањем празнично сабрање увеличале су монахиње манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском. После бденија, у Галерији родне куће Преподобног Јустина одржана је свечана академија.

 

У културно-уметничком делу програма академије учествовале су монахиње из манастира Светог Стефана, ученици Гимназије "Бора Станковић" у Врању, ученице средње Медицинске школе у Врању и Музичке школе "Стеван Мокрањац" из Врања. С обзиром на то да је Православна епархија врањска посветила 2018. годину новопроглашеним светитељима Српске Православне Цркве, Светим Сурдуличким мученицима, присутни су могли погледати и изложбу о страдању српског живља и свештенства Српске Цркве у бугарској окупационој зони за време Првог светског рата. О страдању из тог времена присутне је подсетио протојереј Небојша Стојадинов.

 

 

Поводом епархијске славе, присутнима се обратио и епископ врањски Пахомије, који је уједно и отворио изложбу. Изложбену поставку приредили су Православна епархија врањска и Архив СПЦ, а ујправо она је први пут представљена публици у Сурдулици 28. и 29. маја 2018. године, поводом прве славе Светих Сурдуличких мученика.  

 

 

На сам дан прославе Преподобног Јустина и славе Епархије врањске, 14. јуна 2018. године, у Саборној цркви Свете Тројице у Врању служена је Света Литургија, којом је началствовао Његово Преосвештенство епископ нишки Арсеније, уз саслужење домаћина епископа врањског Пахомија, свештенства и монаштва Епархије врањске и Епархије нишке, а литургијском сабрању и епархијској слави присуствовале су и монахиње из манастира Решковица (Епархија браничевска) ,као и градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, председник Скупштине Врања др Дејан Тричковић, пуковник Слободан Стопа, командант 4. бригаде Копнене војске, г. Милош Стојковић, повереник манастира Хиландара. и многобројне друге званице. Беседу о Преподобном Јустину Ћелијском и Врањском произнео је епископ нишки Арсеније, који је уједно и поздравио присутне и свим епархиотима Епархије врањске честитао славу.

 

По завршетку Свете Литургије, од Саборног храма до Свеправославног центра, где се налазе родна кућа и прва црква подигнута у част Преподобног Јустина, обављена је литија, а епископи нишки Арсеније и врањски Пахомије благословили су славске колаче и жита.

 

 

Као и претходних година, по завршетку богослужбеног дела епархијске славе, подељене су награде истакнутим учесницима на епархијском такмичењу из Веронауке, а дипломе, књиге и новчане наград  награђенима уручили су епископи и градоначелник Врања. Најбоље рангираним ученицима на епархијском такмичењу из Веронауке, уз несебичну подршку и помоћ г. Милоша Стојковића, као резултат дугогодишње и успешне сарадње, Православна епархија врањска, Царска Лавра манастир Хиландар и Општина Чајетина, омогућили су бесплатан седмодневни боравак на Златибору.

 

Трпезом љубави у порти Свеправославног центра, коју су за ову прилику приредиле чланице Кола српских сестара "Преподобна Анастасија" и чланови Јустинове омладине, завршена је прослава празника Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског и славе Епархије врањске.

 

 

Извор: Српска Православна Црква

 

Разлог за ову посету било је доношење честице моштију Преподобне мати Ангелине у Лавру Светог Александра Невског, као и успостављање тешње сарадње међу двеју Цркава и двају народа.

 

По самом доласку у Петрогрд, госте је поздравио епископ кронштатски Назарије, викар Митрополита петроградског и намесника Лавре Светог Александра Невског Варсануфија. После поздрава, делегација је посетила Лавру и једно од најпознатијих гробаља у саставу Лавре, где су заупокојену химну отпевали и великом Достојевском.

 

 

Други дан свога боравка, 8. јуна, делегација је посетила малени градић Кингисеп, где су посетили манастир у ком се гради први храм у Русији посвећен Светом кнезу Лазару косовском. Ту су дочекани од архимандрита Гурија Кузмина, мисионара и чувара православља у некада обезбоженом Кингисепу. Он је први, посетивши Србију и осетивши велику љубав међу двама народима, решио да у првом манастиру који се зида у овој области Русије један од храмова посвети српском светитељу. Ту су, после молебна и доскологије, домаћини понудили делегацији и ручак, после ког је делегација наставила пут и посетила Светоспаски скит Лавре Светог Александра Невског, који се налази недалеко од градића Кингисепа.

 

У суботу, 9. јуна, чланови делегације су посетили Царско село, предграђе Петрограда, у ком су живели цар и чланови царске породице, а у ком је своје дане проводила и породица Светог Николаја Романова. После посете цркви посвећеној Пресветој Богородици и њеној икони „Знаменаја“, у којој су певале и царске кнегиње, делегација је посетила и сам дворац, где се уверила у лепоту здања и упознала са историјом царске лозе Романових.

 

 

 После посете Крстовоздвиженској цркви, која је подигнута из пепела на месту где су пре обнове бољшевици подигли споменик Лењину, делегација је посетила и цркву Светоспасопреображењског храма, у којој се најчешће молила војска и сам Свети цар Николај. Након посете велелепним здањима Царског села, делегација је у Лаври присуствовала празничном бденију уочи празника Свих светих у руској земљи просијавших, и посетила епископа Назарија те уручила пригодне поклоне.

 

У недељу, 10. јуна, Свету Литургију су у Саборној цркви Лавре служили епископи Назарије и Василије, уз саслужење свештенства Лавре и свештенослужитеља – чланова делегације. Пред сам крај Свете Литургије, предивни дар – икону са честицом моштију преподобне Ангелине српске – епископ Василије је предао Владици Назарију. Великом броју окупљених верника обратио се Сремски владика речима: „Многе старине повезују наша два братска народа и оне су толико дубоке да се не могу измерити временским оквирима, већ крећу од искони и трајаће до у вечност, до сусрета са Христом ... Мајка Ангелина заправо овим својим доласком први пут посећује Русију и на тај начин, ево после више од пет векова, узвраћа на подршку и љубав коју је руски народ у лику царева Ивана (Грозног) и Василија помогао преподобној у своје време како материјално, тако и богослужбеним књигама и сасудима. Зато овај сусрет јесте благодатни дар неба земљи и привременог вечноме...“

 

 

 Владика Назарије је заблагодарио на овом предивном поклону, те се после тога сабраним верницима, на позив Владике, обратио и др Милета Радојевић, истакавши да је овај сусрет историјски и да треба неговати везе између наших народа које везују иста крв, вера и историјско утемељење. Народ је након одслуженог молебна прилазио да целива икону преподобне мајке Ангелине и да се орадости овим даром који је стигао из братске Србије.

 

У понедељак, 11. јуна, делегација је посетила Светојовановски ставропигијални манастир на Карповки у Петрограду, где почивају мошти Светог праведног Јована Кронштатског и присуствовала молебну код раке преподобног. Уверивши се у љубав руског народа према овом дивном светитељу, наставили смо пут капеле Свете преподобне Ксеније Петроградске, на Смоленском православном гробљу. Уз лагану тишину испуњену молитвом и прозабама, сви присутни су се могли уверити каква је вера код људи овога града.

 

 

У поподневним сатима делегацију је, у Смољној палати, у којој се налази седиште градске управе – Губернаторство, примио  г. Говорунов, заменик градоначелника, који је истакао важност сусретања и размене међу православним народима. Договорени су и конкретни програми и планови да се односи продубе и учине још садржајнијим. После посете овим великим светињама и градској управи, делегација је посетила и Казанску цркву, као и Исакијевски катедрални храм у коме је присуствовала и престоном празничном бденију.

 

Последњег дана, у уторак 12. јуна, део делегације је посетио Ермитаж, чувени музеј уметности у Петрограду, док је други  део посетио Новодјевичиј манастир у ком заседа Свети Архијерејски Синод РПЦ када одржава седнице у северној престоници Русије. Уверивши се у братску љубав, осведочивши се у рађање вере у Русији, сви чланови делегације су се вратили оснажени и окрепљени, радујући се што Господ чини чуда и „пустињу“ чини плодном земљом, која доноси многи род у земљи руској.

 

 

протопрезвитер Јован Милановић

 

 

Извор: Српска Православна Црква

 

Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, уз саслуживање Митрополита запорошког и мелитопољског Г. Луке (Украјина), Епископа ваљевског Г. Милутина, тимочког Г. Илариона, аустралијско – новозеландског Г. Силуана, умировљеног Владике Атанасија, бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве, као и протојереја Валерија Михејева, пароха Руске Заграничне Цркве из Берлина. По Светој Литургији, преломљен је славски колач, а вредно ћелијско сестринство, на челу са игуманијом мати Гликеријом, приредило је агапе за све који су се у част Светог Аве Јустина сабрали у светињи на обали Градца, у којој је он Богу и свом роду служио преко три деценије.

 

 

Лепота Божја и његове творевине сабрана је у људском лику. У човеку се огледа лице живог Бога. Најсавршеније Бог је открио Себе, пуноћу Своје лепоте и доброте у личности Јединородног Сина Свога, Који је ради нас и нашег спасења постао човек. По Његовом лику, лепоту задобијају они који се са Њим сусрећу на земљи, а потом и у вечности. То су свети пророци, апостоли, а потом и сви који се крштавају у име Његово до краја света и века. Међу њима посебно место заузимају свети Божји људи, у којима је посебно диван Бог Израиљев, Бог изабраног народа. Ми се данас налазимо на месту на ком је засијала божанска лепота на посебан начин, где је Господ послао двојицу Својих нових изабраника – Светог Владику Николаја и Оца Јустина, казао је у празничној проповеди Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, један од ученика Светог Оца Јустина.

 

 

Овде је Господ послао два дивна, чудесна сведока, који не само да су веровали у Њега, не само да су писали и написали о Њему књиге драгоцене, него су се срели са Њим на начин на који су се са Њим среле жене мироносице, свети апостоли, боговидци и пророци. Бог је у наше време нашем народу послао двојицу светих, двојицу пророка, двојицу сведока Својих, не само нашега рода, него свих земаљских народа – рекао је Митрополит Амфилохије.

У данима тамновања у злогласном логору Дахау, Владика Николај сагледао је страхоте свог времена на пророчки начин. Бог му је подарио очи које виде тајне овог света. На овом месту он је започео ту тајну боговиђења, а овде је и његов ученик Свети Отац Јустин живео, подвизавао се, служио и срео се са живим Господом.

 

 

Читајте његове и списе Светог Владике Николаја и видећете да то нису писали обични интелектуалци, зналци знања, чак ни зналци Светог писма и књига светих Божјих људи. То су писали људи који су се срели са Христом Господом. Оно што су видели, чули, опипали рукама својим, као апостоли, посведочили су. Као што је Владика Николај пророк нашег времена, тако се и овде чуо пророчки глас Светог старца Јустина. Тај глас одјекује до данас. Његово виђење, знање и мудрост које је црпео из сусрета са Господом, Коме је читав живот посветио, сабирају нас и данас овде око његовог ћивота у древној светињи ћелијској – поручио је у славословљу Господу и своме учитељу Митрополит Амфилохије, изразивши посебну радост што се сабрања око имена Божјег и новопросијавших светитеља умножавају из године у годину.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин заблагодарио је Господу на лепом времену, које је допринело лепоти сабрања у ћелијској порти. Господу би увек требало да благодаримо што нам је дао живот и снагу, што нас је довео да се саберемо у светињи, где су архијереји, свештеници, ђакони и верни народ. То је Црква Христова, коју је Бог створио, а Свети Сава утврдио и призвао да се у њој Богу уподобљавамо да би наш лик личио на Господа Христа. Владика Милутин заблагодарио је Митрополиту Амфилохију што је предводио богослужење, игуманији Гликерији и сестрама које даноноћно раде и украшавају ово свето место, Митрополиту Луки који је дошао из далеке Украјине, Епископу тимочком Г. Илариону,младом архијереју који је заорао дубоку бразду на Њиви Господњој, свом духовном сину Владики аустралијско – новозеландском Г. Силуану, служитељу најудаљенијег олтара СПЦ,  чији је магистарски рад за тему имао Светог Оца Јустина, Владики Атанасију који често долази у манастир Ћелије, представницима Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама, архимандриту Доротеју, старешини манастира Свете Тројице у Бредареду (Шведска), бројном свештенству, монаштву и верном народу, које је је у ћелијску светињу пут довео са свих страна да прославе празник богомудрог Оца Јустина.

 

 

На лицима свих вас видим радост у Христу Господу и то је нешто најлепше. Ви сте, браћо и сестре, букет цвећа који на Христа Бога личи. Такви останите! Треба сви да се трудимо да такви будемо до краја живота – поручио је Владика Милутин, благосиљајући све учеснике светојустиновске свечаности у манастиру Ћелије.

Увек је посебна част и благослов бити у манастиру Ћелије, јер жарка љубав Светог Оца Јустина према Богу и ближњем, његова оданост изворима, увек надахњују човека да се преиспита где је, како је и шта ради, како би свако од нас према свом послушању и способностима служио Цркви и отаџбини, рекао је др Марко Николић, заменик директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Србије, који увек радо долази на поклоњења светињама Епархије ваљевске.

 

 

Заиста, радошћу је у овом дану сваки педаљ манастирског дворишта био испуњен. Безмало је четири деценије откако Ава Јустин више није са нама на земљи, али што светим људима наликује, његово присуство осећају сви који га прослављају и за молитвено заступништво му се обраћају.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Извор: Епархија ваљевска

 

У евхаристијском сабрању, учешће је узело мноштво свештеномонаштва, свештенства, монаштва и верних људи, чинећи тако овај спомен и имендан нашег Владике торжественим.

 

Након причешћивања Светим тајнама, игуман манастира Студенице архимандрит Тихон нам је кроз историју спасења објаснио само име и значајно дело мученика Јустина Философа, чији смо спомен вршили. Црквена заједница се на данашњи дан сећа и Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, који као ревносни богослов и светитељ даје слику Царства небеског још овде на земљи. Оба ова светитеља су богословствовали руководећи своје савременике ка спасењу, па су стога пример и за данашње генерације.

 

 

Старешина храма протојереј Радоја Сандо је у пригодној беседи честитао Владики Јустину празник уз молитве за мир, здравље и свако истинско добро, пожелевши му тиме много година на трону Светога Саве уз поклике: „Долгоденствуј Преосвећени Владико на многа лета!“

 

 

Празнични дух настављен је трпезом љубави припремљеном у дому Епископа.

 

 

Извор: Епархија жичка

 

У Светоархангелском манастиру у Ковиљу, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј и архимандрит Исихије, настојатељ манастира и изабрани Епископ мохачки, дочекали су чланове САНУ, предвођене председником ове институције  академиком Владимиром С. Костићем. Добродошлицу, пријатан и духовно користан боравак у манастиру, пожелео је владика Иринеј, који је истакао радост да, на иницијативу Академије наука, долази Академија у походе једној светињи, што, како Епископ бачки истиче, није уобичајено нигде у Европи.

 

 

То је показивање, схватање односа између вере и знања, Цркве и науке, хришћанства и научног истраживања. Сами знамо да је деценијама била таква тенденција да се сматрало да је вера, као пут сазнања, неприхватљива за науку и научнике. И обрнуто.  И једно и друго је била заблуда која није потпуно нестала ни код нас, ни у свету уопште. Сазнање да је вера компатибилна, усагласива и природно одређена да буде у сарадњи са науком и научницима, и обрнуто, то је вековно историјско искуство. Нити је могућно бавити се теологијом без икаквих научних претпоставки, нити је могућно ограничити наше знање само на неко емпиријско знање, казао је владика Иринеј у гостопримници манастира у Ковиљу. Такође, Епископ бачки је навео да је следећа година прилика да се САНУ и Српска Православна Црква заједнички ангажују поводом прославе осам векова аутокефалије Српске Цркве.

 

 

 

Сами епископи или теолози нису довољни нити могу да објасне све аспекте тог величанственог и пресудног догађаја за нашу историју. Карловачка митрополија је неговала укупни живот српског народа у туђинској империји, одржала га и омогућила уједињење српског народа. И то је једна од значајних годишњица. Ове године прослављамо годишњицу присаједињења Бачке, Барање, Срема и Баната Србији. Имамо много повода и разлога за сталну и трајну узајамну сарадњу, са свом свешћу о различитим путевима сазнања, али са једним заједничким циљем и усмерењем, објаснио је владика Иринеј.

 

 

У свом обраћању, академик Владимир Костић је рекао да чланови Српске академије наука и уметности нису данас случајно посетили манастир у Ковиљу. Као и Српска Православна Црква, и ми покушавамо да трагамо за нечим што се зове нормалност. Трагање за нормалношћу, трагање за вредностима. Не постоји ни старија ни заслужнија институција у овом нашем народу од Српске Православне Цркве. Српска Црква је залога нашег континуитета. Било је историјских периода када овај народ, сем своје Цркве, није могао да нађе ниједно друго уточиште сем тих манастирских дворишта. Да бисмо опстали морамо да знамо ко смо, одакле потичемо. Није више у питању да ли је неко верник или неверник, ради се о вредностима које заједно делимо, рекао је председник САНУ.

 

 

Господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, казао је да је Светоархангелски манастир у Ковиљу успео да изроди велики број људи који су задужили српски народ, и то не само на пољу духовности и молитве, већ и на пољу културе и науке. Манастирска слава је био највећи догађај који се дешавао у Шајкашкој. Десет до петнаест хиљада људи се овде окупљало, и у оно старо време то је било место где су се договарали послови, женидбе, то је био центар духовног окупљања и окрепљења, нарочито у време страдања и ратова, истакао је директор Историјског архива Града Новог Сада.

 

 

После поздравних беседа, Епископ Иринеј и академик Костић су разменили пригодне дарове.

 

 

Чанови хора Светоархангелског манастира у Ковиљу, на челу са диригентом јерођаконом Јеротејем, отпојали су неколико композиција. Чланови Српске академије наука и уметности су посетили главну цркву Светоархангелског манастира, потом параклис Светих Отаца Атонских, радионицу свећа и погон за производњу ракије. Отац Исихије је упознао присутне са фрескописањем храма сазиданог 1740. године. Иконостас је радио Аксентије Мародић, суботички сликар. У току је осликавање манастирске цркве, ради се фреско-сликарство, по древној техници на свежем малтеру, навео је изабрани Епископ мохачки.

 

 

Непосредно пре доласка у Светоархангелски манастир, код спомен-обележја на кући Лазе Костића, српског књижевника рођеног 1841. године у Ковиљу, чланове САНУ са историјатом насеља у Бачкој је упознао г. Петар Ђурђев. Отац Лазе Костића је био шајкашки капетан, Петар Костић, који је своју ратну славу извојевао у току 1848. године, у чувеној бици на Велики петак, која се одиграла између Мошорина и Вилова, када је био доведен у питање опстанак српског народа на овим просторима. Лазин отац је добио задатак да чува положаје код Вилова. Он је тако ушао у анале војне славе. С обзиром на то да је био шајкашки капетан, мало је времена проводио кући, тако да је Лаза Костић одрастао код свога ујака и код своје тетке. Та кућа се налазила овде где сад стојимо, у породици Јовановић. Лаза је ту имао прелепо детињство, рекао је г. Ђурђев.

 

 

 

Грађани Доњег и Горњег Ковиља су поставили ову плочу 1923. године, у знак сећања на великог новинара, правника, писца, који се родио у Ковиљу. Недалеко од храма у Ковиљу и куће у којој је Лаза Костић одрастао, налази се и споменик палим солунским добровољцима, односно жртвама које је Ковиљ дао у борби за национално ослобођење и уједињење, борцима који су погинули на Кајмакчалану. Директор Историјског архива Града Новог Сада је навео да је Ковиљ дао немалу жртву, уз објашњење да је 48 људи погинуло као добровољци у Првом светском рату, на страни српске војске. У Ковиљу је увек негована национална свест, српски језик и духовност, зато нас и не чуди да се најзначајнији манастир Епархије бачке, односно како ми овде поносно кажемо Шајкашки Хиландар, развијао управо овде и постао један од најзнаменитијих манастира у Карловачкој митрополији, додао је г. Ђурђев.

 

 

Српска академија наука и уметности је највиша научна и уметничка установа у Републици Србији, која у оквиру својих задатака, мисије и циљева развија науку и подстиче уметничку делатност.

 

 

 

 

Извор: Епархија бачка

У склопу музичког гостовања члановима хора је, љубављу организатора фестивала протопрезвитера Јержија Богацевича, директора фестивала и настојатеља православне цркве Рождества Пресвете Богородице у Бјелску, уприличено једнодневно поклоничко путовање, 2. јуна, православним светињама тога краја. 

 

Тако је хор прву посету учинио славном Благовештенском мушком манастиру у Супрасалу, где је хористе срдачно дочекао настојатељ манастира, Преосвећени Андреј, викар Архиепископа бјалисточког г. Јакова, у чијој се јурисдикцији и налази ова светиња. 

 

Путовање је настављено посетом катедралном храму Светитеља Николаја Мирликијског Чудотворца у Бјалистоку, где је и седиште истоимене Епархије, да би друга одредница у истом граду била посета храму Светог Јована Богослова, који је у изградњи, и параклису Светог Николаја Жичког, који се налази у истом дворишту. 

 

Следећа поклоничка станица био је женски манастир на Зверкама, који броји тридесет сестара и једна је од највећих светиња Пољске Православне Цркве која је, у последње две деценије, свесрдним заузимањем Блажењејшег Митрополита Саве изграђена на месту великомученичког страдања шестогодишњег дечака Гаврила Заблудовског, који на најсвирепији начин ритуално погубљен 1690. године од стране припадника секте Јудејствујућих, само зато што је био православне вере, и где су данас положене његове свете и целебне мошти. 

 

Поклоници су се благовремено вратили у место свог одседања и музичког наступа у градић Бјелск, и истога дана у вечерњим часовима у православном Светоуспенском храму, својим појањем пет химни Пресветој Богородици отворили други дан музичког фестивала, на којем је потом наступило још шест вишегласних хорова. 

 

Сутрадан је хор скупа са храмовним хором наизменично одговарао на светој архијерејској Литургији којом је началствовао Високопреосвећени Григорије, Архиепископ бјелски и викар варшавски, у градском катедралном храму Васкрсења Христова. У продужетку свете Литургије уследио је крсни ход клира и благоверног народа до оближњег православног црквишта, иза којег је приређен ручак. 

 

Поподневно време оплемењено је посетом цркви Рождества Пресвете Богородице у којој се налази древна чудотворна икона Мајке Божје под чијим благословом је осмишљен и одржава се поменути музички фестивал. Вечерњи часови последњег дана фестивала били су посвећени појању у славу и част Пресвете Богомајке. У градском Дому културе, осим хора Школе Црквеног појања Свети Јован Дамаскин при новосадској Црквеној општини, наступило је још шест полифоних вокалних састава. Концерту је присуствовао Високопреосвећени Архиепископ Григорије, локални представници власти и културе, уз већи број свештеника и ђакона. Што се пак тиче љубитеља музике, они су се у толиком броју одазвали да су, не само у свечаној дворани, него и у прилазном холу, попунили до последњег места. Овај дивни музички сусрет претворен је у величанствени хвалопој Пресветој Богородици и добру прилику да се братски односи међу православним словенским народима ојачају и буду ненаметљиви показатељ испуњавања животворне речи Христове: ,,По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом!” (Јн 13,35) 

 

Извор: Радио Беседа

1. да није старији од 18 година;

 

2. да није ожењен;

 

3. да је завршио основну школу, најмање са врло добрим успехом и примерним владањем;

 

4. да је душевно и телесно здрав;

 

5. да има развијен слух и глас за појање  и

 

6. да кандидат има основно знање из катихизиса и познавање Господњих и Богородичних празника.

 

         

Молбе за пријем подносe се преко надлежног парохијског свештеника, најкасније до среде 20. јуна текуће године.

 

Код надлежног пароха могу се добити и све остале потребне информације.

 

Извор: Епархија бачка

 

Александар Вујовић сусрео се са свештеником Дејаном Трипковићем, парохом ваљевским, духовником у казненопоправном заводу за младе и организатором трибина за младе, главним и одговорним уредником Радио Источник, протонамјесником Слободаном Алексићем и члановима редакције, Марином Марић, Јадранком Јовановић, Ивоном Матић. После обиласка Радија, учествовао је у новом издању емисије “Православље и млади” код уреднице Марине Марић.

 

 

Извор: Радио Светигора

Након уводног слова протојереја-ставрофора Драгана Мићића, старешине храма, о монографији је говорио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Теодосије.

 

Промоцији су, поред верника из Линца и околине, присуствовали и протојереј-ставрофор Ненад Михајловић, старешина Саборног храма Светог Саве из Беча, отац Никола Пантић из Гмундена и отац Далибор Брнзеј из Браунауа.

 

Монографија „Задужбине Косова и Метохије“ представља живо сведочанство о истрајном настојању Српске Православне Цркве да очува изузетну духовну и материјалну културу, своје вековне споменике и хришћанско наслеђе Косова и Метохије и садржи текстове историчара, теолога, публициста, уметника, као и историјска документа, повеље, разна саопштења и извештаје о хришћанском наслеђу Косова и Метохије.

 

Извор: Српска Православна Црква