Епархија будимска је најавила да ће свечано отварање изложбе „Епископ Данило (1927-2002)“, поводом двадесете годишњице упокојења, бити 30. априла 2022. године у Српском црквеном музеју у Сентандреји са почетком у 18 часова.

Извор: Eпархија будимска

У среду, 13. априла 2022. године, у организацији Удружења „Уједињењеˮ, у амфитеатру Спортског и пословног центра „Војводинаˮ у Новом Саду, одржано је представљање књиге Хибридни рат против Српске Православне Цркве, аутора Слободана Стојичевића.

На представљању књиге говорили су: пуковник професор др Илија Кајтез, потпуковник Љубан Каран, књижевник Марко Танасковић и аутор.

Књига Хибридни рат против Српске Православне Цркве објављена је 2021. године, у издању Српског одељења Међународног јавног фонда јединства православних народа. Аутор Слободан Стојичевић, правник, писац и преводилац, књигу је посветио успомени на свог деду, протојереја Душана Поповића, који је мученички страдао у манастиру Велуће код Крушевца 1944. године. У првом делу књиге говори се о теоријским поставкама нових начина ратовања, о техници мрежног деловања појединих невладиних организација које имају за циљ агресију цивилним средствима. У другом делу књиге се говори о последицама друштвених промена и антропоцентричног погледа на свет, док се у трећем делу говори о развоју медија и комуникација, али и о конкретним примерима хибридног рата који се води против Српске Православне Цркве путем различитих медија.

Обраћајући се присутнима на крају представљања књиге, Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј је похвалио излагања говорникâ и изнео поједина лична искуства о медијском рату против српског народа и Српске Православне Цркве, нагласивши да историју на крају пише Бог, а не светски моћници.

https://eparhijabacka.info/__trashed-2/22/53/13/04/2022/

Потписивањем споразума о сарадњи између Филмских новости и Радија Глас Православне Епархије нишке у Епархијском двору у Нишу, званично је започела сарадња нашег радија и архива и установе културе Филмске новости. Споразум су потписали Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније и господин Владимир Томчић, директор Филмских новости, а састанку су присуствовали и господин др Дејан Масликовић, научни сарадник, протојереј Дејан Арсић, секретар Епархијског Управног одбора, господин Драган Тадић, директор Радија Глас и г-ђа Маријана Прокоповић, новинар Радија Глас.

Г-дин Томчић је након потписивања споразума Радију Глас предао вредан и обиман архивски материјал који чине документарни филмови, међу којима је и филм о блаженопочившем Патријарху српском Господину Иринеју.

Његово Преосвештенство епископ нишки Арсеније се захвалио г-дину Томчићу на указаном поверењу и на уступљеном материјалу, који представља почетак, надамо се, плодоносне сарадње између Епархије и Филмских новости. По речима Епископа, ова сарадња представља камен темељац у настојању Радија Глас у формирању интернет платформе културе на којој ће се представљати значајна достигнућа у области културе, историје, традиције и православне вере.

Г-дин Томчић се захвалио Епископу нишком г. Арсенију на добродошлици и указао је на значај да Епархија, преко Радија Глас, представи не само веру, већ и историју и културу широј јавности, показавши спремност на проширивање сарадње.

Г-дин Томчић је Преосвећеном Владики даривао позлаћену копију печата кнеза Стројимира, из друге половине 9. века, који се чува у Историјском музеју Србије у Београду. Драгим гостима Владика Арсеније је даривао монографију "Историја Православне Епархије нишке" и монографију "Служитељ мира и љубави - Свети Владика Доситеј" протођакона Далибора Мидића.

По благослову Његовог Преосвештенства, протођакон Далибор Мидић, управитељ Музеја црквених старина Епархије нишке и архивист православне Епархије нишке, упознао је госте са поставком музеја, који је свечано отворио уочи Лазареве суботе 2021. године Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије.

Извор: радио "Глас"

Чланови Удружења мултипле склерозе Ваљево, предвођени председником Дејаном Драјићем, први пут су посетили најмлађу светињу Ваљева, Храм Светог Нектарија Егинског, известила је Епархија ваљевска:

Сусрет вредан непролазног сећања

Да носимо крст једни других или бар поделимо бремена колико нам могућности дозвољавају, призвани смо током свог живота на земљи. Тако су чинили свети људи, који су служењем Богу и ближњем завредели место у Царству небеском и крај престола Божјег данас се моле за људски род. Један од Божјих угодника чије молитве исцељују од мноштва обољења је и Свети Нектарије Егински, због чега му притиче верни народ широм православног света. Храм посвећен њему у Ваљеву увек широм отвара своје двери свима који желе да се обрате славном чудотворцу, део је добродошлице свештенослужитеља при Храму Светог Нектарија јереја Александра Филиповића члановима Удружења мултипле склерозе Ваљево, који су данас, предвођени председником Дејаном Драјићем, походили најмлађу ваљевску светињу.

Овај храм дело је пастирске бриге и љубави блаженопочившег Владике Милутина, који је препознао потребу своје духовне деце за близином Светог Нектарија. Свакодневно нам долази верни народ из нашег краја, али и свих делова наше земље и иностранства. Драго ми је што сте данас дошли групно и радоваће нас да нам и убудуће долазите било као група, било појединачно- рекао је отац Александар Филиповић. 

Упознавши госте са историјатом храма, он је прочитао молитву за здравље крај честице моштију светитеља и помазао их освећеним уљем. Сваком понаособ, у име братства Храма Васкрсења Христовог, свештеник Филиповић је даривао књижицу у којој су садржане „Беседа о правој вери“ Светог Саве и „Небеска Литургија“ Светог Владике Николаја, уље, воду и иконицу. Удружење, пак, он је обрадовао иконом Светог Нектарија великог формата, израђеном по благослову Владике Милутина. Поред братстава двају храмова, у даривању гостију учествовали су и Коло српских сестара „Преподобна Мати Евгенија“, чији је духовник отац Александар Филиповић и Светосавска омладинска заједница, коју предводи ђакон Мија Бојиновић. Сестре су за Удружење припремиле пакет производа неопходних за боравак у канцеларији (кафа, чај, хигијенске потрепштине), док су им Светосавци поклонили славски сет. Подстакнути пажњом оца Александра Филиповића и идејом чланице СОЗ- а Мирјане Живковић, чланови Удружења мултипле склерозе Ваљево одлучили су да Светог Нектарија Егинског прослављају као свог небеског заштитника. Тако, ове године ће се на његов празник (22. новембар) први пут свечарски окупити у њиховом дому у Поп Лукиној улици да радост поделе са свим драгима људима, који подржавају њихов рад.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска

Да је земља најбољи чувар историје свједочи нам велико мноштво археолошких налазишта и ископина које објелодањују једну историјску епоху и један временски период. Често је бивало да се многе вјековне тајне прикривене површином земље открију сасвим случајно и ненамјерно, и да та открића представљају нешто што за друштво и окружење постаје проналазак од великог значаја.

Међутим, историја сама по себи не носи никакву вриједност ако није испуњена вјером, и она као таква само бива мртво слово на папиру. О таквом проналаску, испуњеном крвљу, знојем и мукотрпним животом, али и кончином испуњеном вјером у Живога Бога свједоче нам кости (мошти) рмањских монаха, свештенослужитеља – угодника Божјих.

Ови ондашњи житељи Светониколајевске обитељи манастира Рмња и њихови земни остаци пронађени су приликом обновитељских грађевинских радова око самог храма Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у манастиру Рмњу. Њих десетак, по Божјем допуштењу благоизволили су да буду пронађени и откривени управо у данашње вријеме када се одвија васкрсење манастира Рмња, бисера на ушћу Унца у Уну, коме историја није била благонаклоњена, а о чему управо могу посвједочити управо поменути новопронађени мученици рмањски.

Када је истакнути српски писац и филолог Сима Н. Томић у часопису „Босанска Вила“ под псеудонимом Атом још почетком 20. вијека говорио о манастиру Рмњу, у данашње вријеме је од великог значаја присјетити се неколицине његових историјских свједочанстава. Управо је он по ријечи и „казивању старих“ у свој серијал „О манастиру Рмњу“ из 1904. године у поменутом часопису навео слиједеће: „С поља, око манастира, налази се неколико старинских гробова, који су обиљежени големим каменим плочама. Само с јужне стране цркве, на десет корачаја даљине, находи се један велики стећак од љутца камена, и на њему са све четири стране усјечен крст, који се виђа и по оним плочама. На овим споменицима нема никаквих натписа, па се зато и не зна чији су то гробови. Но ту јамачно леже трудне кости рмањских калуђера и других угодника манастирских, па онај стећак и оне плоче, које су свакако из старијег времена, јасно показују макар и то, да се Православна Црква наша у средњем вијеку такође служила надгробним споменицима тога облика.“

Неупитна је чињеница да пронађене кости припадају монаштву манастира Рмња и, како то казује Атом „угодницима манастирским“, јер сам њихов положај указује на то. Наиме велика већина скелета пронађена је уз саме темеље манастирског храма као и испред улазних (западних) врата. Корисно је навести да Атом такође свједочи о постојању извјесног калуђера Цвије Зорића и локацији његовог гробног мјеста „уз сам Манастир“, који је умро од напора приликом ношења на леђима уз брдо Тахир-Бега Куленовића. Да се овдје ради о свештенику по имену Цвијо Зорић говори нам у својој путописној црти Бранко Цвејановић гдје наводи да се лично сусрео приликом своје посјете Манастиру Рмњу, половином 19. вијека са свештеником удовцем по имену Цвијо Зорић, којега је народ због његовог врлинског живота и ревности називао калуђером. Он му је том приликом посвједочио о мукотрпном животу манастира и његовој бурној историји која се вијековима није смиривала већ је своје стреле усмјерила ка овој светињи уништавајући изнова и изнова све њене трагове и историјске детаље које су је красиле. Тако су данас његове мукотрпне и мученичке кости заједно са десетином угодника и мученика рмањских свједок постојања и трајања ове свештене обитељи.

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије положио је, 5. априла 2022. године, у присуству архимандрита Варнаве, настојатеља манастира Трескавца; архимандрита Василија, настојатеља манастира Клисине; и епархијског ђакона Немање Рељића, у параклису Светог Јована Златоуста у Манастиру Рмњу у новосачињени кивот свете трудбене кости рмањских светитеља и мученика.Том приликом, епископ Сергије је извршио мали помен свим свештеномонасима, монасима и трудбеницима манастира Рмња чије су кости пронађене, али и свима онима који су себе дословно уградили у темеље те свештене обитељи и бивали њен историјски бранич у тешким и бурним временима како би је сачували до данас неповријеђену, чувајући је до данас када она сама доживљава своју највећу обнову од периода њеног оснивања.

Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

У суботу, 9. априла 2022. године, на црквеном имању мисионарске парохије Рођења Пресвете Богородице у Вирџинији (САД), одржан је пролећни камп за децу, бележи парох о. Ђорђе Томић а преноси Епархија источноамеричка. Опширније у наставку у извештају о. Ђорђа.

У духу Часног поста и припреме за радосни празник Васкрсења Христовог, камп је почео са јутарњом молитвом гдје су деца заједно са својим учитељима појала црквене песме у славу Божију. Потом је уследио час Православне Веронауке где су кампери учили о празнику Васкрсења Господњег, богослужбеним одеждама и сасудама. Након часа, деца су имала прилику да науче како да праве просфору, хлеб који се користи током Свете Литургије, те разне врсте колача.

Потом су почеле спортске активности на црквеном имању које су трајале до ручка, а након заједничког обеда, кампери су имали прилику да праве бројанице и честитке за Васкрс, све док се није чула гласна сирена ватрогасних кола. Наиме, као изненађење за децу, имали смо посету ватрогасаца који су дошли да упознају децу са својим радом и свим елементима који се налазе у ватрогасним колима. Кампери, носећи ватрогасне капе које су добили од ватрогасаца, одушевљено су улазили у ватрогасна кола, постављајући многобројна питања о поменутом послу. Након одласка ватрогасаца, деца су имали час прве помоћи где су научили како да помогну некоме ко је у невољи. На крају дана, кампери су присуствовали вечерњој служби по чијем завршетку су провели још мало времена играјући се на црквеном имању. Када је сунце било при своме заласку, деца су се спремила за спавање и гледајући прилагођен филм за њихов узраст, утонили су у дубоки сан.

Следећег јутра, кампери су заједно са верним народом присуствовали Светој литургији где су се многобројна деца причестила и тиме на диван начин и уз Божији благослов завршила наше дводневно дружење.

На крају нам остаје да се захвалимо организаторима кампа, учитељима и волонтерима на несебичној помоћи и љубави којом су омогућили да проведемо два дивна дана са нашом децом. Надамо се да ћемо уз Божију помоћ успети у будућности да организујемо још много оваквих догађаја на радост наше деце и свих нас, записао је свештеник Ђорђе Томић.

Извор: Епархија истоноамеричка

Призренски богослови су известили о молитви у јединственој Цркви Богородице Љевишке, призренској лепотици посвећеној Успењу Пресвете Мајке Божје, задужбини Светог краља Милутина, грађеној с почетка 14. века, чија је вредност, али и угроженост, препозната од читавог света, те се од 2006. године налази на Унесковој листи светске културне баштине.

Богословија је објавила:

На празник Благовести и у суботу пете недеље Васкршњег поста служили смо у древној светињи и украсу царског Призрена - храму Богородице Љевишке. Молили смо се Мајци Божијој Елеуси да чува, штити и да ка Христу води све верне.

У граду Твоме Призрену,

Војвоткињо Богородице,

узносимо Ти песме победне,

Бранитељко наша,

и песме захвалне,

Избавитељко од свих невоља.

Но, пошто имаш моћ непобедиву,

од свих опасности избави нас,

да Ти кличемо:

Радуј се, Невесто неневесна!

Извор: Призренска богословија ФБ; Радио Слово љубве

Епископ аустралијско-новозеландски примио је 12. априла 2022. године у својој резиденцији новопостављеног амбасадора Републике Србије у Астралији, Новом Зеланду и Океанији, Његову Екселенцију г. Рада Стефановића. Епископ Силуан је у речима добродошлице поздравио г. Стефановића у име клира и верника Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду и пожелео му сваки успех у даљем раду. Амбасадор се захвалио на топлој добродошлици и истакао да је сарадња Амбасаде Републике Србије са овом епархијом СПЦ од изузетне важности за добро нашег народа на петом континенту. Владика и Амбасадор, са сарадницима, у наставку пријема, задржали су се у дужем разговору о стању и приликама у српској дијаспори на овим просторима као и заједничким плановима у даљем раду.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Српска православна црква преузима претходну католичку жупску цркву Am Schöpfwerk у Бечу-Мајдлингу (12. бечки округ). Сама српска парохија постаће поново део своје првобитне парохије у Алтмансдорфу, из које је издвојена 1982. године. Четрдесет година након оснивања жупе Am Schöpfwerk, Храм Светог Фрање Асишког предаје се српској православној Епархији аустријско-швајцарској. Ово су једногласно одлучили католички жупски савет и савет за управљање имовином у сагласности са руководством Бечке надбискупије.

У време када је основана парохија 1982. године, у насељу 12. бечког округа Am Schöpfwerk је живело око 5.000 припадника Римокатоличке заједнице. Парохија је пројектована као саставни део новог стамбеног комплекса у 12. бечком округу. Међутим, услед демографског развоја у последњих неколико деценија, број католика је пао на нешто мање од 1.000. Истовремено се повећао удео становника православне вероисповести. Пренос жупске цркве изграђене 1979-81 у Мајдлингу – на Српску православну цркву је стога прихватљив и истовремено гарантује очување храма у виду хришћанске богомоље.

„Затварање католичке жупе је увек болно”, изјавио је Даријуш Шуцки (Dariusz Schutzki), викар за Бечки градски регион. „Истовремено, радује нас што ће храм бити сачуван као хришћанска црква, у конкретном случају Српска православна богомоља, која ће сада бити доступна бројној и младој српској заједници на овој новој локацији.”

У разговору са члановима жупског савета, Његово преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј је обећао да ће будуће преузимање цркве Am Schöpfwerk у Мајдлингу бити на задовољство и некадашњих католичких верника, јер Српска православна црква негује срдачне односе са свим сестринским црквама. То такође значи да ће православни епископ, у неизмерној захвалности за разумевање и подршку Католичке цркве у Бечу, и убудуће стајати на братском располагању браћи католицима у новој српској цркви Am Schöpfwerk.

Извор: Епархија аустријско-швајцарска