Живе речи утехе: Живе речи утехе

Руско-српски храм у Бања Луци

Thu, 05 Jul 2018 15:55:55 +0000

Развој пројекта започет је благословом Епископа бањалучког г. Јефрема у августу 2017. године. Аутори пројекта су руске архитекте и дипломци Одељења за храмску архитектуру Московског архитектонског института Алексеј Капустин и Александра Скабичевскаја.

У храму ће бити три капеле: у славу Преображења Господњег, Царских страстотерпаца и Светих Симеона и Саве. На састанку са архитектама из Москве, владика Јефрем је истакао да, упркос чињеници да је идеја о изградњи ове цркве у Бањој Луци стара скоро 100 година, сада је добила посебно значење, јер је храм посвећен сећању на Светог цара Николаја II и његову породицу на 100-годишњицу мучеништва царске породице.

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит Хризостом освештао антимисе

Thu, 05 Jul 2018 15:54:06 +0000

Саслуживали су архимандрити Кипријан Топаловић и Јован Градовић, протојереји-ставрофори Јадран Даниловић, Илија Чупић, Александар Топаловић, Владислав Топаловић и Горан Живковић, протојереј Никола Ковач и ђакони Ранко Ковач и Будимир Гардовић. Након свете Литургије антиминси су подељени управама манастира и парохија.

Извор: Српска Православна Црква

Протосинђел Георгије (Мићић) нови игуман манастира Лелић

Wed, 04 Jul 2018 08:26:30 +0000

Игуман Георгије духовни је син блаженопочившег архимандрита Авакума (Ђукановића), који је лелићком обитељи управљао од њеног оснивања. Отац Авакум био је духовни горостас, монах који је одрастао у времену знатно другачијем од данашњег. Радо су му долазили многи људи, и верујући и неверујући. Да чују мудре и једноставне речи монаха, који је толико година провео у манастиру. Речи, које превазилазе савремену теологију. На оцу Георгију је велика одговорност, јер није лако бити чувар ћивота Светог Владике Николаја, беседио је Епископ ваљевски Г. Милутин у част именовања новог старешине задужбине Лелићког Златоуста и оца му Драгомира.

Отац Георгије од сад треба још више да чита дела Светог Владике Николаја и да му се увече у својој келији моли да он руководи његовим разумом. Да дође пред ћивот кад никог нема и пита га шта да чини. Добиће одговор и неће грешити. Бићемо радосни, и он и ја као епископ његов и сви заједно који долазимо у ову светињу Божју. Помолимо се Господу да му помогне у свему и да „одгаји“ бар још неког монаха овде, јер нам монаштва треба – рекао је Владика Милутин.

Није теологија у богословском мудровању, него у старцима, духовним оцима којих и данас има на Светој Гори, у Русији, код нас… Ту побожност треба да слушамо, јер она надмашује свако учење које се понекад надима. Такав старац био је отац Авакум, кога ћемо молити да се у Царству Божјем моли за своје духовно чедо оца Георгија. Да и он замоли Светог Владику Николаја да Господа узмоли да отац Георгије буде прави игуман и да овај свети манастир постане извориште монаштва, као Ковиљ у Бачкој који данас броји преко тридесет монаха.

Након Свете Литургије, Епископ Милутин одслужио је парастос свим јунацима који су пали за отаџбину у страдалној српској историји, од Косовског боја до данашњих дана. Молитвени помен служен је крај спомен – капеле „У част и славу непобедивим јунацима палим за слободу у периоду 1912 – 1918.“, коју су, уз помоћ Краља Александра, 1933. године подигли сродници хероју. Капела је пре неколико година обновљена трудом игумана Георгија.

Наше је да се молимо Богу за душе свих који су положили животе за слободу, за наш народ на Косову и Метохији који и данас страда, као и да се рат више никад нигде не догоди. Овим поменом уједно отпочињемо обележавање стогодишњице завршетка Првог светског рата, најавио је Епископ Милутин.

За трпезом љубави, коју су по обичају вредна лелићка братија приредила у трпезарији, обратио се некадашњи председник Скупштине општине Ваљево и републики министар полиције Душан Михајловић. Изразивши захвалност Владики Милутину што је био део овог свечаног чина, Михајловић је честитао игуману Георгију ступање на нову дужност и уручио му игумански штап и свећу из Јерусалима. За успомену на овај дан, са жељом да лелићком светињом успешно руководи много година.

Радост, љубав и жеље за сваким добром оцу Георгију могли су се видети на лицима свих присутних. Јер, годинама уназад, уз архимандрита Авакума, као врлог и предусретљивог домаћина упамтили су га намерници са свих страна света.

Извор: Епархија ваљевска

На Радију Беседа представљен нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (АУДИО)

Wed, 04 Jul 2018 08:22:00 +0000

Православље излази са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Издаје га Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август излази двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116 Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113 e–mail:pravoslavlje@spc.rs – редакција pretplata@spc.rs – претплатa

Извор: Радио Беседа

Одржан завршни испит школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин (АУДИО+ФОТО)

Tue, 03 Jul 2018 14:30:11 +0000

Дипломски испит - практични и теоријски део - пред четворочланом Комисијомје одбранио господин Саша Свијић, професор клавира у музичкој школи Исидор Бајић у Новом Саду,стекавши звање црквеног појца. Кандидат је успешно положио све испите предвиђене програмом Школе и тиме је стекао право да приступи завршном испиту.

Чланови Испитне комисије били су: председник ̵презвитер Велимир Врућинић, старешина храма Светих Кирила и Методија у Новом Саду и управник Школе црквеног појања,господин Слободан Булатовић, професор Црквеног појања у истуреном одељењу Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин у Суботици, господин Филип Поповић, сарадник у настави на предмету Црквено појање у Школи црквеног појања Свети Јован Дамаскин, и јерођакон Јеротеј, сабрат Светоархангелског општежића у Ковиљу и професор Црквеног појања и Историје црквене музике у Школи црквеног појања Свети Јован Дамаскин при православној Црквеној општини новосадској, у својству ментора.

После одбране дипломског испита, присутнима у дворани Црквене општине новосадске обратио се отац Велимир, изасланик Епископа бачког г. Иринеја, честитавши господину Саши и наставним делатницима Школе Свети Јован Дамаскин.

Добро је изучавати појање не само да бисмо певали него да бисмо прослављали име Божје, а то је свима нама крајњи циљ. Појање ће бити на корист и спасење, умилно и корисно за душу нашу, али можемо да пренесемо то другима, да учествујемо у плану Божјем, казао је управник Школе црквеног појања.

Школа црквеног појања Свети Јован Дамаскин при православној Црквеној општини новосадској основана је, по благослову Преосвештеног Епископа бачког господина др Иринеја, у октобру 2011. године. Циљ Школе је да се теоријски и, пре свега, практично припреме полазници Школе за службу црквеног појца. Усавршавање траје пет школских година, а у оквиру наставе је и учествовање на свим црквеним богослужењима, као и хорске пробе у оквиру хора Школе.

Извор: Радио Беседа

Уведен у дужност нови парох у Гајдобри

Tue, 03 Jul 2018 14:17:26 +0000

Отац Бране је оцу Новици пожелео успеха на новој парохији, а новом пароху добродошлицу и плодоносан рад на њиви на Господњој. Досадашњи парох, отац Новица се захвалио парохијанима на помоћи, a нови парох отац Александар, обратио се верном народу заблагодаривши Богу, а затим и Његовом Преосвештенству на указаном поверењу.

Извор: Тавор

Промоција књиге ,,Непоновљива поновљивост“ протопрезвитера Александра Михаиловића у Мудраковцу (ФОТО)

Mon, 02 Jul 2018 15:17:27 +0000

,,Непоновљиво поновљив'' је Господ Исус Христос, према речима св. Јована Златоустог. Овај израз је био инспирација за назив књиге, а разумљив је само у контексту Свете Евхаристије. Књига садржи различите текстове, а неке од њих је о. Александар писао у својој младости. У потрази за адекватним сведочењем Христа у данашње време, о. Александар је присутнима говорио о значајном утицају хришћанства на културу и цивилизацију (инкултурализацији хришћанства) од Христовог доба до данас. Христос је својом појавом у историји ,,развалио врата Торе – Мојсејевог закона''. Хришћанство је потекло из јеврејске заједнице, али се веома брзо излило у различите народе. Кроз историју хришћани су давали свој допринос цивилизацијским тековинама.

Отац Александар је посебно нагласио да хришћанска проповед данас не може бити ограничена црквеном портом, да црква не треба да личи на неки музеј, кога одређује искључиво прошлост. Говорио је о потреби да се савремене теме и изазови данашњице сагледају из хришћанског угла и свету укаже на исправан став. У излагању се осврнуо на поједине актуелне биоетичке теме, попут еутаназије и вантелесне оплодње. Занимљиво излагање о. Александра подстакло је присутне да постављају питања, тако да је остатак вечери протекао у пријатном разговору.

Сања Николић, вероучитељица

ИЗВОР: Епархија крушевачка

Слава храма Светог Јована Шангајског у насељу Шангај, Батајница

Mon, 02 Jul 2018 14:16:15 +0000

У славу Господњу, а у част светитеља Јована Шангајског, савременика Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, Јована Максимовића, познатог ученицима славне Битољске богословије, у којој је између ратова једно време предавао, појало се једним устима.

Торжественом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство епископ сремски Василије. Саслуживали су игуман манастира Суково (Епархија нишка) јеромонах Серафим; протојереји-ставрофори Слободан Радојчић, архијерејски намесник земунски; Миле Јокић, архијерејски намесник старопазовачки, и Велизар Живановић; затим: Радоје Вукотић, старешина храма архангела Гаврила, и Споменко Грујић, старешина храма Рођења Пресвете Богородице, пароси батајнички, и протођакон сремскокарловачки Слободан Вујасиновић. Епископ сремски Василије је заблагодарио Господу и Светом Јовану Шангајском на данашњем Богом подареном светковању и дану у којем се сви радујемо због настајања храма у славу и част овог Божјег угодника.

За кратко време од освећења темеља (2014.г.) до данас подигнут је величанствени храм у којем се већ изводе унутрашњи радови. Својим изванредним појањем чланови хорова, који редовно поју на богослужењима у цркви Свете Петке у Сурчину и Светог великомученика Георгија у Бежанији, уз свештенство, монаштво из манастира Сукова, професора мр Предрага Миодрага и богослова, увеличали су литургијско сабрање. Апостол је читао проф. појања у Карловачкој богословији Јован Стојановић. После свете Литургије, на којој је верни народ приступио Светотајинској Чаши - Причешћу, Преосвећени владика сремски Василије је пререзао славски колач.

Цела црква је данас појала небозмени тропар Светом Јовану Шангајском. Славски колач и жито припремили су кумови Предраг Јефтић и Данијела и Сава. Честитајући храмовну славу и свим свечарима овај богоугодни дан, епископ сремски Василије је произнео кратко житије овог човека Божјег, за кога је његов савременик Свети владика Николај Охридски и Жички говорио да је и онда кад је Јован Шангајски био професор Битољске богословије, а Владика Николај епархијски битољски архијереј - па су се добро познавали - по свему био живи светитељ, велики подвижник и духовник, а затим велики мисионар у Шангају и тако пројавио речи Јеванђеља у Кини, а потом у Америци где данас пребива његово нетрулежно тело, у Сан Франциску.

Владика је поклонио храму наруквицу Светог Јована Шангајског, док ће честица нетљених моштију бити уграђена у часну трапезу када храм буде освећиван. Чудотворни Јован Шангајски је светитељ којем се обраћају за помоћ и Руси и Срби и кога оба народа доживљавају као свога, јер је уточиште нашао у Србији и у Српској Православној Цркви после промена у Русији 1917. године. Владика Василије је подсетио и на значај Првојерарха Руске Заграничне Цркве, Блажењејшег митрополита кијевског и галицког Антонија (Храповицког 1863-1936), који је Јована Шангајског увео у Цркву Христову као јерођакона, а потом као епископа Руске Заграничне Цркве у Шангају.

За помоћ и свесрдну подршку храму уручене су грамате заслужној господи: Миодрагу Станишићу, Драгану Суботићу, Момчилу Граорану и Младену Томићу. За све верне је приређена трпеза љубави у парохијском дому при храму Светог архангела Гаврила у Батајници. Данашњем сабрању присуствовали су многи свештеници Епархије сремске и међу њима вредни неимар протојереј-ставрофор Милорад Нишкић, данашњи исповедници јереји Александар Чавка, старешина храма у Угриновцима, и Чедомир Грујић из Јаска, заменик градоначелника Новог Сада Срђан Кружевић, верни народ из неколико епархија наше Свете Цркве, представници Градске општине Земун са сарадницима, представници грађевинских фирми, приложници и ктитори, председник Одбора за дијаспору Миодраг Линта.

Домаћини данашњег сабрања били су пароси при овоме храму: јереји Дарко Кончаревић и Драган Зорица. Велика им благодарност!

* * *

У Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године (19. јуна по старом календару) служио је владика Јован Шангајски Литургију. По свом обичају, после службе остао је у олтару још три сата. Онда је отишао у парохијски дом и ту се упокојио. На дан смрти пратио је чудотворну икону Пресвете Богородице („Курскаја - Коренаја"). Пред њом се и упокојио. О себи је написао следеће: „Откад знам за себе желео сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебиву тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за њу.“ Прибројан је збору светих (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске заграничне Цркве.

Зорица Зец

ИЗВОР: Српска Православна Црква

Митрополит Амфилохије у Гостиљу мартинићком: Ради Христа страдају многи, али се не одричу Господа!

Sun, 01 Jul 2018 16:06:02 +0000

Литургијску бесједу Митрополит је започео Христовим ријечима „Ко хоће за Мном нека се одрекне себе и узме крст свој, и нека иде за Мном“, подсјетивши да је ова ријеч Господња, позив свакоме људскоме бићу да крене за оним који је пут, истина и живот, за Христом Богом, јединим Спаситељем- искупитељем, чиј је јарам и бреме лако.

Тумачећи данашње Јеванђеље када је Господ дошао у земљу Гергесинску, гдје су била двојица безумника који су били страх и трепет свима из тог краја, Високопреосвећени је казао да оно што многи људи који себе сматрају разумнима нијесу у стању да исповједе, учинили су ти безумници- демонска сила, исповједили су Христа као Сина Божијега. Демонска сила трепеће пред Њим и исповједа га а човјек који је створен по слици и прилици Његовој, који носи на себи лик Божији, који је огледало славе Божије, ради кога је Бог и сишао на земљу и постао човјек- један од нас, човјек се одриче Њега.

„То одрицање се догађа кроз сву историју. Као што су они Гергесинци када су срели Исуса Христа, изашли пред Њега и тражили да иде од њих, да их остави, зато што су изгубили свиње које су им биле важније од живога Бога који је дошао да их призове, загрли Својом Божанском љубављу. И тако то бива кроз сву историју“, казао је Митрополит и истакао да су људима милија земаљска пролазна богатсва него да понесу Божији крст и крену за Господом.

Наглашавајући да је кроз историју рода људскога увијек било и оних који су носили Крст Христов, ходили за Њим и жртвовали себе за правду и истину Божију- за Бога као вјечну љубав, Архиепископ је рекао да таквих страдалника има и данас широм свијета, на КиМ, Украјини, Блиском Истоку, Сирији.

„Православна Антиохијска патријаршија – Црква Божија, која на тим просторима постоји вјековима, још од апостолских времена, она је данас гоњена и прогоњена. Многи страдају ради Христа, остајући вјерни Њему, исповједајући Га као Бога и Спаситеља свога, не прогонећи Бога из свога срца и живота као ови Гергесинци ради свиња, ради својих земаљских уживања“, рекао је владика и нагласио да се они сретајући са Господом, примајући, носећи и исповједајући Њега, жртвујући земаљско пролазно царство, опредјељују за вјечно и непролазно Његово Царство.

Подсјетивши да смо недавно прославили Видовдан, Митрополит Амфилохије је казао да је Видовдан свједочанство тог жртвовања онога пролазног, земаљског живота и царства за вјечно и непролазно Небеско царство. Нагласио је да су то својим страдњем посвједочили и мученик Вид у древним временима, Свети кнез Лазар и многи други мученици нашега рода од Светога Јована Владимира па до најновијих страдалника и мученика косовско-метохијских и јадовинских, глинских, јасеновачких, пребиловачких, и наших свештеномученика Јоаникија, митрополита црногорско-приморскога и преко 100 свештеника који су убијени од своје обезбожене браће само зато што су остали вјерни Христу.

„То су они који су се сретали са Господом, који су примили Господа, који су понијели крст Христов, исповједили га и својом мученичком крвљу посвједочили своју вјерност Њему“, закључио је у литургијској бесједи Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у манастиру Свете Петке на Гостиљу мартинићком.

Након причешћа освештан је славски колач. Овогодишњи кум славе Милан Стојовић, подсјетио је да већ 7 година живи овај најмлађи манастир у Црној Гори који је направљен на темељима куће у којој је и он рођен. Братсво Стојовић које је шест година домаћин славе на челу са Миланом припремило је хришћанску трпезу љубави око које се након Литругије сабрао вјерни народ.

Весна Девић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Изашао из штампе нови број часописа "Жички благовесник"

Sun, 01 Jul 2018 15:59:41 +0000

Њој је посвећено пет текстова. Први је из пера Светог Николаја Жичког, О правом Србину. Затим следи литерарни рад Маријане Николић насловљен Вечне речи монахиње Јефимије. У њему се препознаје изузетан таленат ученице Медицинске школе из Ужица за писану реч, као и веома редак дар за разумевање тема средњовековне историје. Професор др Драгољуб Даниловић је изнео историјску анализу значаја Светог кнеза Лазара и Светог деспота Стефана Лазаревића за очување немањићког државног наслеђа. Текст је актуелан јер проблематизује поимање тезе о „поразу“, посебно кроз приказ прилика након Косовског боја које сведоче о цветању, а не растакању, свих аспеката живота у тадашњој Србији. Текст протонамесника Александра Р. Јевтића је Воштаница на светломе гробу, својеврсан некролог тројици браће Милића са Косова. Близанци Срђан и Бобан су 1999. погинули на Косову за само десет дана, а најстаријем Срђану је убрзо препукло срце. Овим се јавности предочава цела потресна прича о тројици дивних младића, о којима је у књигама Моји соколови и Соколови поломљених крила посведочио њихов отац Драгољуб Милић. Текст професора др Новака Недића је посвећен лику и делу Салиха Селимовића. Намера текста је да читаоце упозна са овим храбрим човеком који без страха пише о свом српском пореклу, о српском идентитету простора и људи у Рашкој области, а никако називаном “Санџаку“ о чему је Салих веома аргументовано писао у књигама које се овде препоручују.

У делу посвећеном богословљу, историји Цркве и култури, настављен је истраживачки рад мр Александре Малешевић посвећен овога пута Хришћанском циљу постојања и прихватљивости БМПО-е. Настављен је и у претходном броју започети текст јереја Слободана Јаковљевића о Конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938). Ђакон Александар Ђуричић је кроз светописамску литературу предочио читаоцима важност разумевања Христове пророчке, свештеничке и царске улоге у домостроју спасења. Темом литургијског преображаја човека бавио се дипл. теолог Драган Стојишин. Следи текст под ауторовим иницијалима, а насловљен Савременом човеку од Браће Карамазов. У њему се актуализују теме великог писца, а бисери вере којима је украсио своја дела се сада упитно постављају пред савременог човека обремењеног сопственим егзистенцијалним дилемама. Историчар уметности Јасмина Златковић је написала текст о Цркви Светог Николе у Рамаћи, где ширу јавност упознаје са драгоценостима ове лепотице сакралне уметности, која је скоро па непозната иако се налази у срцу Шумадије. Протонамесник Дејан Марковић је и овога пута на Страници православног хумора покушао и успео да измами од наших читалаца оно што представља све већу реткост у савременом свету – осмех.

Рубрика Парохијске приче овога пута носи казивање насловљено Чини добро и добру се надај. У њему аутор јереј Богољуб Симеуновић износи лично искуство када је уз Божију помоћ остао у животу само захваљујући једном и једином присутном човеку у тренутку можданог удара. Претходни део приче говори о прихватању човека у наручје Цркве, иако су се према њему почели и најближи сродници одосити са одбацивањем.

У Лирском благовеснику се налазе три песме Васка Попе, након којих следи текст др Драгана Хамовића под називом Тајна слова расута по пољу. У амбијенту поратног модернизма, Зоран Мишић оспорава надреалисте у разумевању Растка Петровића. Тема „Шта је то косовско опредељење“ (1961), како и гласи Мишићев текст, је веома актуелна и данас. Упечатљива је и упозоравајућа Мишићева реченица: „Ако се данас присећамо косовског опредељења, то је зато што смо, у својој превеликој журби да се приближимо европској култури, заборавили да и наша традиција чини део те културе. Отварајући се модерном свету, као да смо заборавили на себе.“ Лирски благовесник је обогаћен са четири песме Вере Илић, неуропсихијатра и песникиње из Краљева. У њима се назире дубина коју чисти стихови откривају, али ипак остављају само наслућеном док одјекују бићем посвећеног читаоца.

Рубрика Веронаука садржи приказ о Основној школи „Сретен Лазаревић“ у Приликама код Ивањице, аутора вероучитеља Александра Пејовића. Следи текст вероучитеља Михајла Живковића о представи Свети Сава осам векова међу нама, а затим и текст вероучитељице Ане Црепуљаревић о промоцији Сликовног буквара Православља и ликовној радионици у Краљеву. Ови текстови сведоче о посвећености и труду који вероучитељи широм Епархије жичке улажу у рад са децом. Текстови које Жички благовесник обављују су само издвојени цветови тог великог букета пажљиво негованог цвећа Верске наставе у башти која се детињство зове.

Летопис богослужења Епископа жичког је приредио протођакон Александар М. Грујовић, подсећајући читаоце на богослужбене активности нашег Епископа Господина Јустина.

Сви текстови су праћени сликама и илустрацијама које улепшавају и визуелни доживљај који се уз текстове предлаже нашим читаоцима.

Уредник часописа,

протонамесник Александар Р. Јевтић

Извор: Епархија жичка

Прослављена слава Видовданског насеља у Новом Саду (АУДИО+ФОТО)

Fri, 29 Jun 2018 16:56:46 +0000

Захваливши куму г. Миловану Амиџићу, председнику Јавног градског саобраћајног предузећа Нови Сад, Славољупки Михајловић, директорици Основне школе Душан Радовић и вероучитељима те образовне установе, као и свима онима који су дошли да увеличају данашњу молитвену прославу, отац Бранко је поручио да док будемо ходили уском стазом која води у Царство Божје, ништа неће моћи да нас одвоји од вечне заједнице са Богом.

У нашем граду, званично се нигде не слави Видовдан на нивоу градских структура, тако да је слава на Видовданском насељу једино место где се сакупљамо на данашњи дан. Ми предлажемо да се ово место званично прогласи као место прославе Видовдана у нашем граду. Радујем се што смо се и ове године сабрали пред Заветним крстом пред којим су се сабирали и наши стари када су основали ово насеље. Захваљујући њима и ми данас живимо овде, и нека дâ Бог да овај кутак неба и земље на којем је Бог одредио да ми живимо буде благословен и да будемо увек Богу захвални ту где јесмо, казао је отац Бранко, уз напомену да је важно да знамо да је место нашег остваривања управо место на којем се налазимо.

Ту је наш рај, али може да буде и наш пакао, од нас зависи. Ја вас, са овог места, молим да наш избор увек буде добро. Добро мислити, добро желети и добро ће нам и бити. Да се увек сећамо наших предака који су славно положили животе своје за отаџбину нашу. Од нас се не тражи да проливамо крв, да полажемо живот, али се тражи да дамо минимум од себе, додао је настојатељ Вазнесењског храма у Новом Саду.

Након беседе свештеника, присутнима се обратио са честиткама и председник месне заједнице г. Драго Стојичић.

Стихове посвећене Светом кнезу Лазару и свим српским јунацима, рецитовали су ученици Основне школе Душан Радовић под вођством вероучитељâ Јелене Вукић Влајков и Бранислава Нијемчевића.

Видовданско насеље је основано 1922, а Заветни крст је подигнут 1929. године. Пре Другог светског рата овде је подигнута Основна школа Краљ Петар Први да би после рата назив био промењен у Ђура Јакшић. У њој се данас налазе истурена одељења клисанске Основне школе Душан Радовић.

Извор: Радио Беседа

Најава: Духовне свечаности у Бачкој Паланци од Видовдана до Ивандана (АУДИО)

Fri, 29 Jun 2018 16:14:13 +0000

Видовдан свечано прослављен у Петрограду и Кингисепу

Fri, 29 Jun 2018 16:02:17 +0000

На позив организатора Владика Кирило и делегација Митрополије црногорско-приморске, прво је учествовала на међународној научној конференцији на тему „Стогодишњица руске емиграције у Србији и Црној Гори и њена судбина„, која је одржана у Петрограду у сриједу 27. јуна 2018. године.

Међународна конференција отворена је фотопоставком из Архива Српске Православне Цркве, којим руководи директор др Радован Пилиповић са сарадницима. Потом су у програму наступили ансамбли „Даница“, „Ефимија“, „Огрлица од бисера“.

Ријечи добродошлице упутио је губернатор Ленињгадске области г. Александар Дрозденко. У име Преосвештеног епископа гатчинског и лужског Митрофана, обратио се свештеник Тимотеј Смирнов.

Поздрављајући учеснике конференције, Његово Преосвештенство Владика Кирило, пренио је поздраве Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија.

Владика је потом говорио о три личности у српском народу, које су дефинисали наш однос према Царству Небеском, о Светом Сави, Цару Лазару и Светом Петру Цетињском.

„Није било лако чувати православну вјеру на Балкану, ни у вријеме Немањића, Светог Саве и његовог оца Светог Симеона, ни у вријеме цара Лазара косовског а ни у вријеме Светог Петра Цетињског и његовог синовца Петра II Петровића Његоша. Светосавски завјет, Косовски завјет и завјет Светог Петра Цетињског увијек су били путеводитељи нашем народу који је знао да је земаљско за малена царство а Небеско увијек и довијека.

Поред тих светих завјета, наш народ у Црној Гори нераскидиво је био везан за једновјерну и једнокрвну братску Русију и братски руски народ“, нагласио је владика Кирило.

На конференцији је преко двадесет учесника, са Београдског, Московског, Петроградског, Бањалучког универзитета и са Академије наука изнијело своја излагања на тему руске емиграције у Србији, Црној Гори и Републици Српској.

У име Богословије Светог Петра Цетињског на тему „Руска емиграција у Црној Гори“, говорио је професор Александар Вујовић.

Видовданске свечаности су настављене у Кингисепу у епархији гатчинској, у манастиру Свих светих просијавших у петроградској области, гдје су на празник Видовдан, Свету Архијерејску Литургију служили Преосвештени Епископи Митрофан и Кирило, уз саслужење свештенства Српске и Руске православне цркве, и уз бројно молитвено учествовање руског и српског народа.

После причешћа освештан је славски колач и положен камен темељац за храм Светог цара Лазара косовског.

Владика гатчински и лушки г. Митрофан, се захвалио делегацији Митрополије црногорско-приморске и владики Кирилу на светом видовданском саборовању и овом приликом им уручио висока одликовања – ордење гатчинске епархије – Руске православне Цркве.

Владика Кирило је заблагодарио домаћину епископу Митрофану и пренио поздраве Митрополита Амфилохија , и потом уручио дарове владици и архимандриту Гурију насликану икону цара Лазара.

Прослава Видовдана настављена је уз манастирску трпезу љубави и културно-умјетнички програм.

Протођакон Владимир Јарамаз

Александар Вујовић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Крсна слава Војске Републике Српске (ФОТО)

Fri, 29 Jun 2018 15:59:47 +0000

Епископу су саслуживали: архимандрит Серафим (Кужић), архимандрит Варнава (Дамјановић), игуман Василије (Рожић), протопрезвитер Бојан Митрић, протопрезвитер Милорад Милинковић - настојатељ Канцеларије Оружаних снага БиХ, презвитер Немања Лакић - војни свештеник из Сарајева, презвитер Дејан Мандић, парох из Копра, и епархијски ђакон Немања Рељић.

Владика Сергије се обратио присутном народу, али и данашњим свечарима, свим припадницима Војске, пригодном литургијском бесједом о значају Видовданског и Косовског Завјета, упоредивши га са Старим Завјетом који нам се даде преко старозавјетних патријараха, почевши од Авраама преко Мојсија и осталих пророка. Овај Лазарев, Косовски Завјет није ништа мањи за нас Србе, он је наш идентитет преко којега смо задобили Царство небеско.

Послије заамвоне молитве извршен је парастос свима погинулим војсковођама, војницима и свима онима који посдрадаше часно за Православље и Име Христово од Косовског боја до послиједњих ратних дешавања.

Послије парастоса припремљена је славска трпеза љубави у црквеној порти, гдје је епископ Сергије заједно са домаћинима преломио славски колач и благословио кољиво, као и упутио најсрдачније честитке свима данашњим свечарима.

Извор: Српска Православна Црква