Живе речи утехе: Живе речи утехе

Викарни Епископ диоклијски Кирил: Свети Василије у острошкој светињи точи изворе живе воде! (ВИДЕО+ФОТО)

Tue, 10 Jul 2018 19:03:32 +0000

Саслуживали су му протојереј Бранко Вујачић из Подгорице и острошка сабраћа јеромонах Владимир и јерођакон Зосима, уз молитвено учешће бројног острошког монаштва и вјерног народа.

У острошкој светињи сабрао се велики број поклоника, који су из разних крајева свијета дошли на поклоњење Острошком Чудотворцу, а они који посте Петровдански пост, а који су се молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће.

Након причешћивања вјерних, сабране је бесједећи поучавао Владика Кирило који је казао да Свети Василије у острошкојсветињи точи изворе живе воде.

– Он је ишао Христовим путем до посљедњег свога даха и тако је он сам постао Чудотворац извор живе воде која тече у живот вјечни – казао је Владика Кирило.

Он је додао да долазећи у острошки светињу увијек се сјећа псалма ”казниће те праведник милошћу и уобличиће те, уље грешника да не намасти главу моју”.

– Када нам Господ или светац Божији учине милост, када нам опрости гријехове, са том милошћу нас највише уобличава. То не значи да ако овдје приступамо и добијемо опроштај, да треба да се вратимо и наставимо са чињењем тога гријеха, него да доживимо ту бесконачну милост Божију према нама, који нам опрашта тај гријех, али нас и изобличава и упућује да уље грешника не намасти главу нашу – казао је Владика Кирило.

Он је подсјећајући на ријечи Апостола Павла о светој тајни брака, казао да је данас све више младих који се не жене и не удају до касних година, неопредијељени су и не знају на коју ће страну, а све због човјековог мудровања које је препрека духовном животу.

– Човјек није изоловани систем. Наш Бог је тројичан, обитава у три лица. Тако је и човјек биће заједнице. Не може човјек да се затвори у себи и да думапо себи. Мора да се отвори, али на правилан начин наравно – казао је, између осталог, Владика Кирило. Заједничарење острошке братије и вјерног народа са Владиком Кирилом настављено је у Доњем манастиру.

Извор: Манастир Острог

Саопштење Митрополије црногорско-приморске: „Освајачи“ и „ослободиоци“ Свача

Mon, 09 Jul 2018 21:28:00 +0000

Људи који дају неодговорне и увредљиве изјаве о настојањима Митрополита Амфилохија, свештенства и вјерног народа Митрополије да служе на остацима древног хришћанског храма, као и новинари који, без настојања да испитају догађај, некритички преносе њихове изјаве, уствари су они који дижу тензије поводом овог сасвим мирног и редовног догађаја црквеног живота.

Чињенице говоре следеће: умировљени парох улцињски протојереј-ставрофор Радојица Божовић, којега сви Улцињани добро познају, служио је на Свачу већ двадесет година на празник Рођења Светог Јована Крститеља, у народу познат као Ивањдан. Митрополит Амфилохије је на Свачу, прије јучерашњег дана, служио на исти дан већ неколико пута (најмање три). Да ли је ико у јавности чуо за било какав проблем на Свачу свих тих година? Наравно да није, јер проблема није ни било, већ су повремено чак и локални мјештани исламске вјере узимали учешће на празничним слављима. Јуче се, потпуно неизазвано, појавила група људи, који су покушали да забране службу на остацима цркве Светог Јована и тиме навукли на себе пажњу јавности. Полиција је коректно поступала и без инцидента омогућила Митрополиту и окупљеном свештенству и народу да одслуже Свету службу, додуше поред цркве Светог Јована, што смо у Митрополији нерадо, али мирно прихватили, разумјевши да је то мјера компромиса да празник прође што је мирније могуће.

Иначе, црква Светог Јована (обновљена од краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша I), чији су остаци дјелимично сачувани, саграђена је у XIII вијеку, на остацима ранијих, много старијих храмова, међу којима је посљедњи срушен од Монгола 1242. године. Град Свач је везан за династије Војислављевића (од којих су, по појединим истраживачима, неки и сахрањени на Свачу), Немањића и Балшића, а посебно за личност која се на особит начин поштује у нашој Цркви – Светог Јована Владимира, који је у граду имао своју престоницу (по савременим истраживањима, могуће је и да је првобитно био сахрањен у овој цркви), а Митрополија је у његов спомен подигла велики храм у Бару. У непосредној близини Свача је и брдо Облик (Владимир) на коме су остаци цркве посвећене Светом Јовану Владимиру, која се помиње у XV вијеку, а по овоме светоме се и читава област зове Владимир. Не видимо како би икоме сметало да у тој цркви одслужимо службу Божију у славу Господа, а у спомен Светог Јована Владимира и његовог небеског заштитника Светога Јована Крститеља, тим прије што нико деценијама око ове службе није правио питање.

Што се тиче бриге за ову цркву појединих високих дужносника Општине Улцињ, који нису били на висини својих функција у коментарима јучерашњег догађаја, обавјештавамо јавност да је црква препуштена на милост и немилост сваком случајном пролазнику и управо је предлог Митрополије да се црква обнови, затвори и заштити, а да не остане заробљена челичном конструкцијом, постављеној претходних мјесеци, те да по њој не буду убудуће разбацане људске кости, које вјероватно потичу од ктитора овога храма. Не знамо одакле икоме идеја да врши некакве ”надзоре” послије Литургије, те да утврђује да ли је током молитве било некаквих ”интервенција” или ”материјалне штете”?! Такве изјаве су увредљиве и омаловажавајуће за све православне вјернике који су тога дана били окупљени на Свачу.

Закључак је, дакле, да се не ради ни о каквој ”провокацији”, ”освајању”, ”оргијању” од стране Митрополије, већ о уобичајеној празничној Светој Литургији, коју је, из непознатих разлога, покушала да спријечи мања група људи, чији представници, узгред, по личном изјашњењу, уопште нису хришћани, те није примјерено да имају потребу да распоређују ко ће, гдје, кад и како да служи хришћанске службе. За шта је, уосталом, направљен тај храм него да се у њему Богу молимо?

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит Амфилохије: Литургија је хођење за Господом!

Mon, 09 Jul 2018 21:26:32 +0000

„Сав живот у ствари је труд да вјеру задобијемо, да се сусретнемо са живим Господом, да Њега примимо у себе и крштавамо се у име Његово и тиме добијемо тај дар живота вјечнога, задобијајући Оца и Сина и Духа Светога. Сав живот у ствари је усмјерен да би ту вјеру задобили и да би на њој градили свој живот, наслонивши се на раме Господње ходећу са Њим и на Христолики начин живјећи овдје на земљи“, истакао је Митрополит и подсјетио да је Литургија управо хођење за Господом кроз благосиљање Царство Оца и Сина и Духа Светога, Царства небескога и кроз осликавање у свом животу Његовог лика и Богочовјечанског дјела.

Високопреосвећени је рекао да се током Литургије сјећамо свега онога што се ради нас догодила, Христовог распећа и упокојења, Његове смрти и Васкрсења, Његовог Узласка на небеса и седења са десне стране Бога Оца.

„Његова слава остаје са нама и међу нама силом Духа Његова Светога, којег призивамо на овој Светој служби Божијој да дође на нас, да освети нас и наше дарове и сиђе на наше дарове и да хљеб претвори у Тијело Своје а вино у Крв Своју и да се ми онда причешћујемо исповједајући Оца и Сина и Духа Светога“, истакао је владика и и додао да је Божанска сила најприсутнија у Тајни Светог причешћа оним Тијелом и Крвљу које се вазнело на небесима а које је са нама и међу нама силом Духа Светога животворног.

„Дух Божији је темељ Цркве Божије, темељ нашега живота, на коме градимо грађевину свога бића ослобађајући се од свега онога што нас одваја, удаљује од Господа“ нагласио је Високопреосвећени владика подсјећајући да се Царство Божије које започиње овдје на земљи и које у нама и међу нама, задобија покајањем, промјеном ума и срца и душе, узношењем себе Господу.

„Овдје се причешћујемо према својим моћима и немоћима и молимо се Њему да нас удостоји да се још присније Њега причешћујемо, у вјечном Царству Његовом да будемо носиоци тога Царства и Његови свједоци јер је то Царство Божије, Царство Бога љубави“, истакао је Архиепископ цетињски и појаснио да је Божја љубави она која се јавила и открила кроз Господа, љубав која не тражи своје која се дарује и жртвује, љубав која не тражи да јој служе него да служи, и да себе приноси Богу на дар и кроз Христа Господа и на Његов начин и ближњима својима на дар.

Говорећи о великој Светој тајни богочовјечанске љубави која се излила на нас, на којој се темељи Црква и свеукупна Божија творевина Митрополит је рекао да на њој треба да се темељи сав наш земаљски живот усмјерен према невечерњем Царству небеском.

„Дакле вјера, труд и подвиг непрекидни за добијање те вјере, за добијање живога присуства Божјега и сретање са Њим. Тајна сретења је тајна људскога живота, сретања са живим Господом и кроз Њега и у Њему сретања једних са другима, и то не само овдје на овој земљи него у вјечном Царству Божјем. Нека би нам Господ подарио ту вјеру и то осјећање живога присуства Божјега у свукупном нашем живљењу, у Светој тајни причешћа и у нашем живљењу по заповјестима Божијим у све дане нашега живота“ закључио је у архипастирској бесједи у манастиру Бешка Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит Порфирије: Вера у Бога чини човека боголиким!

Mon, 09 Jul 2018 21:24:13 +0000

У шесту недељу по Педесетници, 25. јуна/08. јула 2018. године, када Црква празнује успомену на Свету преподобномученицу Февронију, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије началствовао је Божанственом Литургијом у загребачком Саборном храму Преображења Господњег. Саслужујућем му свештенству и верном народу Митрополит се обратио литургијском беседом после прочитаног одељка из Јеванђеља од Матеја.

И ушавши у лађу, пређе и дође у свој град. И гле, донесоше му одузетога који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову, рече одузетоме: Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога. А Исус, видјевши помисли њихове, рече: Зашто ви зло мислите у срцима својим? Јер шта је лакше, рећи: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и ходи? Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе; тада рече одузетоме: Устани, узми одар свој и иди дому своме. И уставши отиде дому своме. А народ видјевши задиви се и прослави Бога, који је дао такву власт људима. (Мт. 9, 1-8)

Митрополит Порфирије је у својој беседи казао: „ Јеванђеље Христово, реч Божија, нам открива да човек није само тело и да свет, у којем живимо, није само материјалне природе. Стога, да бисмо схватили стварност, да бисмо разумели себе, није довољно да користимо само свој разум, свој ratio.

Наиме, свет јесте видљив и материјалан, али он не би био потпун када не бисмо знали да постоје и духовне силе, односно, да постоји и духовна страна света и, нарочито, духовна страна човека. Да бисмо разумели ту другу, духовну, димензију човека и творевине Божије, није довољно да размишљамо само математички и да користимо само научна, природна, знања. Неопходно је да имамо и веру. Али, неко би рекао, ако смо тело добили, зашто онда морамо да се боримо за веру? Зар није вера нешто што је нама по самој природи од Бога дато? Наравно да је вера дар Божији и да сваки човек, као икона Божија, носи у себи димензију вере, носи у себи клицу вере. Све смо добили као у заметку, као у клици, као у семену, и све у себи треба да развијамо да бисмо били потпун и истински човек. Ако бисмо, када узмемо у обзир само материјалну димензију живота, живели само спонтано и по нагонима, онда ми не бисмо били различити од бесловесног света, од животиња. Разум смо добили, управо, да би смо своје телесне димензије ставили у функцију тако да оне буду у складу са Законом Божијим, а то значи да функционишу у складу са Божанском намером о нама, другим речима, у складу са нашом природом. Исто тако и вера је нешто што је сваки човек добио, али она мора да се негује. Човек мора да улаже труд од себе да та вера има смисла у његовом животу, да уроди плодовима, да та вера буде једно дубоко, унутарње, око уз помоћ којег човек може да прозире и да види иза онога што је опипљиво и голим оком видљиво.

Тако, браћо и сестре, и у данашњој причи из Јеванђеља, по ко зна који пут, Господ показује колико је вера важна. Видимо у данашњем одломку из Јеванђеља да су људи, који верују у Бога, пред Христове ноге донели једног болесника који, по свој прилици, није имао живу веру, а био је болестан. И ако бисмо мислили да је неопходно да свако има личну веру и да она буде толико јака да би се десило чудо у његовом животу, онда у овом Јеванђељу нам се потврђује да наша вера, која се онда претвара у молитву према Богу, може имати ефекта и на људима који нису баш утврђени у вери. Другим речима, ако верујемо у Бога и молимо Му се за неког нашег ближњег, или за било кога, ако ја та наша вера истинска, ако заиста знамо кроз веру да Бог може из љубави према сваком човеку, кад га као деца замолимо, да учини чудо, то чудо ће се и десити. Не вером оних за које се ми молимо, него нашом вером, јер у овој причи Господ јасно каже: „ Видјевши Исус вјеру њихову“, односно, оних који су донели болесника, Он га исцели. Вера, дакле, има снагу да чини чуда уколико је чиста вера.

Вера нас повезује, зато што верујемо Богу и у Његову љубав и са другим људима. По чему смо ми једна јединствена заједница? По вери! Али по вери која није идеологија. По вери која нема за циљ да нас одваја од других и да нас чини да се осећамо да смо бољи, да смо изузетнији и која не чини да друге сматрамо, на било који начин нижима од нас или достојнима, не дај Боже презира или мржње. Вера у Бога чини човека активно боголиким, а Бог воли сваког човека и то истом, ако можемо употребити ту реч, количином љубави. Само зависи колико ко у себи има чисто око вере да може препознати ту љубав Божију. Највећи број људи, нажалост, нема вере у живога Христа и живи као да живот траје 80 или 90 година само. Нећемо улазити у то какав је смисао таквог живота, али ћемо рећи да ми, кроз Јеванђеље Христово, знамо да је човек створен за вечност и постоји у вечности. Зато је неопходна вера, најважнији темељ нашега постојања, и молитва која извире из вере. Један човек је рекао: „ Не знам да ли постоје чуда или не, али често, кад сам се молио Богу, дешавале су се неке случајности“, могао је то вером да препозна, „а када се нисам молио Богу није било ни случајности“. Другим речима, није хтео да каже да су се дешавала чуда, али ако имамо веру и молимо се Богу, и кроз молитву постајемо смирени, видећемо да Бог дејствује у нашем животу. Знаћемо и да не мора бити увек онако како ми желимо и да, заправо, то и није најбољи пут и најбоље решење.

Нека би нам Господ дао да имамо живу, чисту веру. Веру која хоће да живи по Јеванђељу да бисмо, онда, могли да осећамо блискима наше ближње са којима живимо и читав свет као храм Божији, те да бисмо ту веру, молитвом у себи, непрестано умножавали како би, кроз веру и молитву, живи Бог био присутан у нашем животу овде и сада, али и у векове векова“.

Извор: Српска Православна Црква

Епископ тимочки Иларион на Ивандан богослужио у манастиру Буково (ФОТО)

Mon, 09 Jul 2018 21:22:14 +0000

Празнично слово о светом Јовану Крститељу произнео је протосинћел Захарија (Митић), који светог пророка Захарију прославља као свога заштитника и имендан. Потом је честитао верницима празник, говорећи о значају и чудесној појави светог Јована, највећег између рођених од жена, кога је Господ послао као свога Претечу да приправи пут Господњи и позове на покајање. Потребно је да и данас као и у свим прошлим вековима свети Јован Крститељ својим ангелским животом буде пример овоме свету, подсећајући сав народ на речи Покајте се јер се приближи Царство Небеско.

Извор: Епархија тимочка

Слава у новосадском насељу Детелинара (АУДИО+ФОТО)

Mon, 09 Jul 2018 21:17:55 +0000

Након одслуженог празничног бденија протојереј – ставрофор Миливој Мијатов честитао је сабранима навечерје празника и поучио верни народ о значају и величини Светог Јована, пожелевши им да још дуго година долазе у свој храм и да га са љубављу и радошћу помажу и подижу. Празничном Литургијом је началствовао протојереј Владан Симић, уз саслужење протојереја Милана Малинића, презвитерâ Велимира Врућинића и Александра Игњатова и пароха домаћина протојерејâ Милоша Стојановића и Синише Панића.

Личност светога Јована је личност која представља камен разделник, камен граничник између Старога и Новога Завета. Позивајући људе на покајање и проповедајући о доласку Месије, Бог је удостојио светога Јована да на реци Јордан најпре види Духа Светога, а затим и да посведочи да то јесте Јагње Божје које је дошло да буде заклано за спасење света, истакао је протојереј Владан Симић у празничној беседи.

Духовној радости допринео је и хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској.

Истог дана, у 19 часова, вечерње богослужење је служио протојереј - ставрофор Ђорђе Ђурђев, уз саслужење протојерејâ Милана Малинића, Жељка Тешића, Предрага Толимира, презвитерâ Ђорђа Стојисављевића, Бранислава Спасојева и ђакона Владе Поповића. На вечерњем су били присутни и ђакони Мирослав Николић и Иван Васиљевић. После тропара извршен је чин благосиљања славског колача и кољива, које су у славу Божју, а у част светог Јована, највећег између рођениход жена, припремили кумови славе Ђорђе и Станислава Мијатовић. Напослетку је протојереј Милош Стојановић захвалио проти, браћи свештеницима, кумовима и благоверном народу што су се одазвали позиву и што су својим присуством увеличали ово молитвено славље. Кумство за следећу годину преузеле су Милица Грубишић и Мирјана Бановић.

Извор: Радио Беседа

Уведен нови парох при Светобогородичном храму у Бачкој Паланци (ФОТО)

Mon, 09 Jul 2018 21:15:03 +0000

Извор: Радио Тавор

Протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић: У Улцињу догодине организујемо велики православни сабор, Бардхи је некад својатао Румију, а Сулејмани сад Свач!

Mon, 09 Jul 2018 21:12:51 +0000

„У сваком случају, до прекјуче су за Свач и Цркву Светог Јована Крститеља углавном знали мјештани, свештеници, археолози и историчари. А од неђеље за тај хришћански средњовјековни град зна читава Европа. Претходних година година је на традиционалну јовањданску службу долазило по неколико стотина православних вјерника, а од сљедеће године ће ту, сигуран сам, бити велики православни сабор“, каже Џомић за наш портал.

Што се тиче прозивки на друштвеним мрежама о томе да, како кажу, сви људи живе у миру „док Ристо (Амфилохије) не дође“ или они који, с друге стране, мисле да, како је кренуло, православци у рођеној земљи неће смјети да се прекрсте, Џомића не узбуђују превише.

„Коментари по порталима за мене нису од превеликог значаја и не бих могао да их коментаришем, али је и без коментара јасно да увијек има људи који су за нешто или против нечега. То постоји у сваком друштву, па и у црногорском“, каже он.

Ипак, скреће пажњу на изјаву Бориса Раонића из Грађанске алијансе који је претходно оцијенио да се не смије дозволити да се „културно добро сведе на монету оргијања Српске православне цркве“.

„Неки су овај догађај искористили да поново вријеђају Цркву и да брижљиво његују језик мржње називајући службу Божју ‘оргијањем СПЦ’. Заиста, по свему нељудски и недостојно!“, сматра Џомић.

Он напомиње и да Амфилохијев долазак није никаква провокација, осим ако се, како наводи, под провокацијом не подразумијева и „само биолошко постојање потомака оних који су ту светињу саградили и у којој су се Богу молили“.

Каже и да ово није први пут да Митрополија Црногорско-Приморска и Црквена општина Улцињ организују свечану јовањданску службу на остацима истоименог храма у Свачу. Они то раде, како тврди, деценијама.

„Брутална је неистина, која је више пута поновљена ових дана, да је Митрополија на Свачу ове године први пут организовала богослужење. Одавно се на Свачу служи јовањданска служба, а томе су свједоци бројни Улцињани са вишедеценијским улцињским протом Радојицом Божовићем. Објављене су и фотографије на којима се види Митрополит г. Амфилохије на Свачу, на примјер, 2004. године. Били смо и 2016. године са свим учесницима међународног научног скупа о Светом Јовану Владимиру. Никада то наше мирно, молитвено присуство на Свачу никоме није сметало и никада до сада није било проблема. Очевидно, сада је једна политичка групица људи из једне албанске партије подстакнута да провоцира мирне вјернике, који су са својим митрополитом и свештеницима дошли да се помоле Богу у великој светињи. Апсурдан је покушај те групице људи да, не само као национална мањина него и као мањина грађана Владимира, да самовласно забране већини да приступи светињи којој та светиња припада за молитву“, мисли Џомић.

Протест групе Албанаца предводио је Хаџија Сулејмани из Демократске партије. Он је са неколико сународника направио живи зид с намјером да спријечи Амфилохија, свештенство и вјернике да дођу до храма. Сулејмани се срео „очи у очи“ с Амфилохијем, а док га је чекао, између осталог је рекао „Не може овђе човјек који је направио неколико ратова у Југославији…“. Ипак, Амфилохије је, уз помоћ полиције, прошао до храма, а испред њега је одржао литургију.

Џомић каже да би све могло да подстакне посјетиоце да помисле да се древне хришћанске светиње на том простору „налазе у Сирији, а не у Црној Гори“.

„Мехмет Бардхи је својевремено својатао Манастир Бешку и Румију, а Сулејмани данас Свач. Није спорно да је етничка и вјерска слика тамошњег становништва због познатих историјских разлога измијењена до непрепознатљивости, али није спорно ни да су то хришћанске светиње којима свако може да приступи и нико од мјештана никоме то не може да брани и да узима правду у своје руке. Јер, то је много опасно“, закључује он.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Саопштење Епархије милешевске

Mon, 09 Jul 2018 16:42:49 +0000

Због збуњујућих текстова о лошим односима између Епископа милешевског Господина Атанасија и умировљеног Епископа Филарета, које су се претходних дана, из нама непознатих разлога, појавиле у неким медијима, а имају очигледно за циљ да обмањују јавност, трујући ум и повређујући душу читалаца, осећамо за потребно да широј јавности саопштимо следеће:

Поменуте оптужбе су неосноване из простог разлога што они који тврде да су били присутни у манастиру Дубници у поподневним часовима 02. јула 2018. године ту заправо нису ни били, те због тога сматрамо да је излишно даље говорити на ову тему.

Из канцеларије
Епархије милешевске

http://milesevskaeparhija.rs/saopstenje-eparhije-milesevske/

Саопштење Црквене општине Улцињ

Mon, 09 Jul 2018 11:54:48 +0000

У старом граду Свачу поводом празника Рођења Светог Јована Крститеља, у недељу, 8. јула 2018. године, служена је архијерејска Литургија. Свету службу Божју је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Амфилохије са свештенством и великим бројем вјерника.

Литургија на овај празник и на овом мјесту се служи традиционално сваке године, већ неколико деценија. Никада није било проблема нити са државом која је власник овог локалитета и храма, нити са локалним мјештанима – Албанцима који су неријетко бивали и гости на славама. Митрополит је такође долазио и служио три пута. И ове године као и сваке друге, православни вјерници су организовали литургијску прославу празника храма на Свачу, не слутећи шта се спрема.

Група од десетак Албанаца је блокирала прилаз Митрополиту, свештенству и вјерном народу и на кратко их спријечила да прођу до светиње. Представник те групе, одборник улцињске скупштине, Хаџија Сулејмани, члан странке Демократске партије Албанаца, покушао је да објасни свој срамни поступак изговором да цркве нису православне и да нам он као муслиман и представник општине Улцињ, не дозвољава приступ истој. На питање Митрополита да ли знају да је то престони град Светог Јована Владимира, којег славе и Албанци, да ли зна да цркве нису ни „наше“ ни “ваше“ већ Божје, да не отимамо никоме ништа, већ чувамо што смо већ имали и традиционално одржавали, аргументи нису помогли и одговор нисмо добијали на та питања.

Забрињава чињеница да један муслиман даје себи за право, иако незнавен, да одређује чија је која црква и коме припада. Благословом Митрополита, свештенство и вјерни народ је прошао безбједно кроз барикаду. Због археолошких ископавања и конзервирања остатака храма, Литургија је служена испред храма. Полиција је од почетка прославе професионално и одговорно обавила свој посао омогућавајући Митрополиту, свештенству и вјерном народу да литургијски прослави овај празник, на чему смо им благодарни.

Увјерени смо да овај срамни чин представља само изузетак и да неће нарушити добре односе међу муслиманима, римокатолицима и православним вјерницима који заједно живе и раде на овим просторима поштујући традиционалне, културне и вјерске разлике. Православни вјерници у Улцињу ће и даље те разлике доживљавати као богатсво, а не извор мржње, нетрпељивости и сукоба.

Црквена општина Улцињ

Извор: Митрополија црногорско-приморска

СПЦ

Епископ мохачки Исихије, викар Епископа бачког богослужио у новосадском Саборном храму (АУДИО+ФОТО)

Sun, 08 Jul 2018 19:18:32 +0000

После прочитаног јеванђелског одељка, владика Исихије је у својој проповеди рекао: „С једне стране, имамо очигледног одузетог, потпуно немоћног чак и да искаже молбу за исцелењем. Господ Исус одговара му посредно, преко вере његових ближњих, који су носили одар на коме је одузети лежао. Са друге стране, имамо духовно огреховљене, одузете фарисеје који у себи, у својим помислима, осуђиваху Господа за хулу... Ова прича нас учи колико су важни покајање и смиреност, скромност и за само богопознање“.

Извор: Епархија бачка

Eпископ мохачки Исихије, викар Епископа бачког освештао обновљени крст за Светојовановски храм у Деспотову (АУДИО+ФОТО)

Sun, 08 Jul 2018 19:15:27 +0000

Није могуће тачно одредити када је сазидан данашњи храм у Деспотову. Зна се да је године 1787. подигнут наос храма. Касније је сазидан звоник и покривен даскама. Такође је познато да је у Деспотову постојао богослужбени живот и пре 1787. године. О томе сведочи антиминс из 1728. године. Иконостас, који је је осликао Јован Исајиловић из Даља, има изузетну уметничку вредност. Године 1871. звоник је обложен бакром. Од 1958. године храм се налази под заштитом Покрајинског завода за заштиту споменика културе и од великог је значаја.

Радост поводом славе храма и његове значајне годишњице употпунио је долазак Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихија, викара Епископа бачког, на вечерње богослужење. У склопу вечерњег богослужења владика Исихије је благословио славски колач и осветио кољиво, а потом је освештао новобновљени часни крст за звоник храма, уз саслужење бројног свештенства и ђаконства. Овом великом догађају присуствовао је и господин Бранислав Шушница председник Општине Бачка Паланка. На вечерњем богослужењу и чину освећења крста, певао је црквени хор Свети Јован Крститељ из Бачке Паланке, којим је дириговала Снежана Жујић.

Владика Исихије се обратио верном народу, честитавши храмовну славу у име Преосвештеног Владике Иринеја и у своје име, подсетивши на личност светог Јована, Претече и Крститеља, највећег од свих рођених од жене.

Надлежни парох презвитер Никола Темеринац је захвалио Епископу Исихију што је благоизволео осветити часни Крст Светојовановског храма, који ће својом силом чувати и бранити све житеље Деспотова. Ово је била прва посета Епископа мохачког господина Исихија, викара Епископа бачког, једном храму у Епархији бачкој.

Извор: Епархија бачка

Слава Светојовановског храма у Бачкој Паланци (АУДИО+ФОТО)

Sun, 08 Jul 2018 19:12:14 +0000

Вечерње богослужење у оквиру кога је пререзан славски колач и освећено славско кољиво, служио је прeзвитер Зоран Регодић, парох у Чуругу. Њему су саслуживали протонамесник Александар Зељковић, парох у Младенову и презвитер Даниел Кобиљски, парох у Локу

Црквени хор Свети Јован Крститељ, којим диригује професор Снежана Жујић, певао је на светој Литургији

Црквени кум ове године је био Драшко Аврамовић из Бачке Паланке, а за наредну годину, за кумовање се јавио господин Ненад Ћирић, такође из Бачке Паланке.

После вечерњег богослужења, у порти храма је одржан получасовни вокално-инструментални наступ Културно уметничког друштва Петар Кочић из Челарева.

Извор: Радио Тавор

Митрополит Амфилохије: Свјетлост која је засијала из Христовог гроба она обасјава и данас читаво човјечанство! (ЗВУЧНИ ЗАПИС)

Sun, 08 Jul 2018 15:23:20 +0000

„Свјетлост која је засијала из Христовог гроба она обасјава и данас читаво човјечанство и сав људски род, и призива нас све колико нас има на земљи, да не будемо синови таме и мрака, што значи синови гријеха и безбожништва, него да будемо синови вјечне Божанске свјетлости“, рекао је Митрополит и додао да поред Васкрсења овдје славимо и Светог Јована Крститеља, Претечу Господа Исуса Христа.

Високопреосвећени је рекао да Светог Јована славимо у храму гдје је кроз вјекове, још од древнохришћанских времена прослављан Бог и Свети Јован Крститељ. Подсјетио је да је све до 12. вијека Црква Божија – Истока и Запада, била једна Црква што је, што се тиче прослављања Васкрсења и Светог Јована Крститеља, и данас. Историчари су утврдили да је у вријеме Светога Јована Владимира Свач био његово престоница и да је он због тога када је убијен у Преспи, сахрањен у Пречистој Крајинској.

Истичући да сваке године прослављамо Светога Јована Владимира, не само у Бару гдје је подигнут велелепни храм посвећен њему, него и у Манастиру Св. Јована у Шин Ђону (Албанији), гдје се чувају његове свете мошти, Митрополит је истакао да се тамо сабирају сви православни независно да ли се осјећају Грцима, Албанцима, Србима…

„Ми смо једна Црква са Православном црквом у Албанији на челу са архиепископом Албанске цркве Анастасијем, а ово свето мјесто кроз вјекове је обједињавало све оне који су се овдје сабирали и данас треба да обједињује све, не да их раздваја. Зато сам данас, посебно благодаран што можемо као и претходних година овдје да служимо Службу Божију у част Светога Јована Крститеља“, бесједио је Митрополит.

Осврнуо се и на данашњи покушај групе Албанаца да спријече литургијско сабрање. Митрополит је казао да је то њихова срамота и да Муслиман који има страха од Алаха и Судњега дана зна да поштује светињу.

„Ми смо дошли данас да цјеливамо зидине од храма гдје су се сабирали кроз вјекове Хришћани Истока и Запада и гдје се ми сабирамо годинама. Зато сам благодаран директору полиције из Улциња и његовим људима који су данас овдје. Благодаран сам њима као и свим житељима око овога Светога храма који су га чували“ рекао је владика и додао да иако су они сада Мислимани, Албанци, њихови преци су припадали овој светињи, били Хришћани и да зато они поштују овај храм.

„Једна мала група људи покушала је на своју срамоту, да осрамоте Улцињ и оскрнаве ову светињу и да својим понашањем осрамоте Владимир и људе који живе овдје, честити албански народ“ истакао је Митрополит и подсјетио да се предводник групе која је покушала да их спријечи да дођу до Цркве на Свачу, представио као Муслиман, посланик у Парламенту Улциња.

„Он је као Муслиман дошао, на своју срамоту, да нас спријечи да служимо данас овдје. Не вјерујем да га је послао предсједник његове партије а сигуран сам да није добио разрешење ни од свог хоџе“, казао је Митрополит и истакао да ако је истински Муслиман и има страха од Алаха и Судњега, онда зна да поштује светињу.

Подсјећајући да су они који су дошли, тврдили да је то њихово, Митрополит је питајући се шта значи „њихово“, казао да је ово прије свега Божије мјесто и припада свеукупном народу који долази овдје са поштовањем и љубављу и према онима који сад живе на овом мјесту и премо овој древнохришћанској светињи која обједињује вјекове. Захвалио се Богу што је Управа за културна добра кренула да обнавља ову светињу и изразио наду да она неће бити само „остаци културе древне“ него мјесто култа што заправо значи молитва.

Он је казао да није било молитве овдје, људи који су служили живоме Богу кроз вјекове, не би било ни овога мјеста.

„Нема културе без култа, ако уништиш богомолитву шта поштујеш? Камење? Онда је то обоготворење камења“ истакао је владика и навео да је парохијски свештеник када је долазио да припреми храм нашао разбацане људске кости, ктитора овога храма, што не служи на част Управи за културна добра.

„Има ли веће светиње од костију наших предака? Гробље је светиња највећа на земљи. Они који су утемељили овај град – то је највећа светиња и они који скрнаве кости да би сачували зидине нит је разумно, нит је културно, али прије свега није људски. На поштовању према Богу, Алаху и према Судњем дану, поштовању према прецима својим и њиховим костима, на томе се гради будућност. То је првао истинско осјећање за културу“ истакао је Митрополит и још једном се захвалио полицајцима и њиховој Управи који су помогли да се та групица људи уразуми.

Изразио је наду да ће срамота ове групе бити прва и последња, јер без обзира како се опредјељивали они таквим понашањем губе благослов Алаха и Судњега дана.

„Дужни смо сви да ове древне светиње које нас сабирају очувамо, да се кроз њих обнављамо и да кроз њих обнављамо човјечност – љубав једни са другима, мир Божији да призивамо“, закључио је у архипастирској бесједи Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Након што је у част Светог Јована Крститеља – највећег рођеног од жене, освештан и пререзан славски колач, о историјату Храма Светог Јована Крститеља на Свачу у коме је крштен Свети Јован Владимир још као дијете, и древном средњевјековном граду Свачу говорио је археолог Младен Загарчанин који је радио археолошка истраживања на овом локалитету.

Извор: Радио Светигора