Живе речи утехе: Живе речи утехе

Епископ новосадски и бачки др Иринеј и викарни Епископ мохачки Исихије на Петровдан богослужили у манастиру Бођани (АУДИО+ФОТО)

Fri, 13 Jul 2018 14:55:19 +0000

Владика Иринеј је након прочитаног јеванђелског одељка, у својој проповеди, тумачећи појам врховних апостола, истакао: Он не значи да су они били нешто изнад других, или изнад било кога у Цркви Христовој, али значи да су имали огромну, беспримерну ревност у вршењу своје апостолске службе, при чему првенство ни у ком случају не означава нашу људску амбицију да владамо једни над другима, ... да гледајући себе као прве у коначној линији видимо само себе, а друге и не видимо. Епископ Иринеј је такође нагласио да је служба првенства у ствари крст, а не неко преимућство, као што је Христос Онај Који првенствује у свему, али је Себе понизио до смрти на крсту.

Извор: Епархија бачка

Петровдан - слава новосадског насеља Слана бара (АУДИО)

Fri, 13 Jul 2018 14:52:30 +0000

Говорећи о значају Петровдана за житеље Слане баре, отац Боро је подсетио да је потребно да благодаримо Творцу, Господу за свако добро, за сваку милост и за све оно што смо незаслужено добили. Свако онај ко се захваљује Богу и Бог ће њега благословити. И ми треба да благодаримо што се налазимо овде, на овом светоме месту, крај овога светог Крста који је направљен пре Другог светског рата и деценијама на овом месту представља красан почетак. Наши преци су заблагодарили Богу подижући овај Крст. Бог је благословио ово насеље што можемо да приметимо ако упоредимо колико је некад било кућа и колико их има сада. Морамо да имамо чврсту веру, да заволимо и чинимо добро. Ако тако будемо живели и ми ћемо заслужити Царство небеско и прибројати се тамо апостолима Петру и Павлу које данас славимо, навео је отац Боро.

Протопрезвитер Бранко Ћурчин је захвалио куму славе, господину Срђану Вукмировићу и његовој породици, председнику Месне заједнице Слана бара, господину Дејану Шијаку, као и Славољупки Михајловић, директору Основне школе Душан Радовић на организацији прославе великог празника. На радост свих свечара, ученици ове Основне школе, предвођени својом вероучитељима Маријом Јовановић, Олгицом Стојимировић и Јеленом Влајков Вукић, извели су пригодан уметнички програм.

Слана бара се налази у северном делу Новог Сада, између Видовданског насеља на југу, Клисе на северу и западу, и Великог рита и Малог Београда на истоку. После Првог светског рата, 1921. године, тадашња градска управа је донела одлуку о насељавању Слане баре, а изградња Међународног пута и моста преко канала Дунав-Тиса-Дунав, олакшала је везу насеља са градом. Становници насеља су 1938. године основали Удружење за улепшавање Слане баре. У центру насеља 1939. године постављен је Крст висок три метра, посвећен апостолима Петру и Павлу, а Петровдан је проглашен славом насеља. Чин освећења Крста извршио је тадашњи парох ченејски, прота Никола Драгојлов. Током Другог светског рата прекинута је прослава престоног празника насеља Слана бара, да би 1990. године, била обновљена и свечано обележавана до дана данашњега.

Извор: Радио Беседа

Петровдан - храмовна слава у Руменки

Fri, 13 Jul 2018 14:49:49 +0000

На сам дан празника Светих апостола Петра и Павла, Литургију је служио протопрезвитер-ставрофор Ђорђе Ђурђев, парох при Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење оца Радосава. После прочитаног јеванђељског одељка, прота Ђорђе је присутнима честитао данашњи празник и поучио о улози коју су апостоли Петар и Павле имали у историји хришћанства. У склопу литургијског славља обављен је опход око светог храма, а после богослужења сви су прешли у парохијски дом за трпезу љубави.

Вечерње је служио протонамесник Винко Стојаковић, парох кисачки, уз саслужење протонамесника Радосава. После вечерњег богослужења извршено је благосиљање славског колача и кољива. Кум овогодишње славе био је Милош Козаров са породицом из Руменке, а кумство за следећу годину прихватила је Љиљана Зељковић са породицом. После вечерњег богослужења, КУД Руменка је приредило пригодан програм на задовољство свих присутних.

Извор: Радио Беседа

Слава ПетроПавловог манастира у Херцеговини (ВИДЕО)

Fri, 13 Jul 2018 14:41:27 +0000

Светој Чаши је, као и увек на овај дан, приступило више стотина верника који су се причешћивали из неколико путира. Верни су потом у свечаној литији уз појање тропара извршили опход око манастирске порте. Испред храма Светог аспостола Петра преломљен је славски колач. Потом се присутнима обратио владика Григорије.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Острог Тв Студио: Петровдан на Цетињу (ВИДЕО)

Fri, 13 Jul 2018 14:39:21 +0000

Из Епархије нишке: Монашење у манастиру Светог Димитрија у Дивљани (ФОТО)

Fri, 13 Jul 2018 14:34:38 +0000

Извор: Епархија нишка

Најава: Годишња прослава Светог Мардарија Либертивилског

Fri, 13 Jul 2018 14:32:34 +0000

ВЕЛИКЕ ЖРТВЕ И ПОБЕДЕ СРПСКОГ НАРОДА У ВЕЛИКОМ РАТУ 1914-1918.

Thu, 12 Jul 2018 23:17:00 +0000

ПОУЧНО СЛОВО О ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Прослављена слава Алмашке капеле Светих Апостола Петра и Павла на новосадском Алмашком гробљу (АУДИО+ФОТО)

Thu, 12 Jul 2018 19:48:56 +0000

На сам дан празника, светом Литургијом началствовао је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслуживање новосадских свештеника. Освештана је традиција да парохијани Алмашког храма на овај празник долазе у капелу, те у самом храму тога дана нема богослужења.

Ова година представља годину својеврсних јубилејâ у животу Алмашке капеле. Наиме, један од јубилеја јесте 155-годишњица подизања капеле (1863), али, такође се сећамо и других значајних датума попут 230-годишњице рођења и 150-годишњице упокојења ктитора капеле – блаженопочившег епископа бачког Платона (Атанацковића), као и 165-годишњице упокојења Василија Атанацковића.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, а трудом и залагањем настојатеља капеле протопрезвитера Владана Симића, започета је рестаурација капеле која се, у тренутку писања ових редова, приводи крају. Рестаурацијом зидног сликарства руководили су професори-консерватори Ђура Радишић и Марио Вукнић, као и госпођица Николина Малинић. У нади да ће се овај бисер црквене уметности и архитектуре поново оденути величанственошћу епохе у којој је настао, завршавамо овај скромни прилог стиховима о. Владана Симића:

Алмашка капела

Вековни чувар оних што спију

И загробне тајне коју крију

Спомен на ктитора и његова дела

У небо се диже ова капела .

Ко стражар на кули старога града

Бди над мртвима Новог Сада

И забораву не да ниједно име

Да сви кроз њу довека живе.

Одолева времену и људској муци

И целив даје ктиторској руци

Што спава у њеној светој утроби

И вековима пркоси свакој злоби.

Покрива тамјаном и к^ада велом

Оног што род је љубио делом

И сину своме подиго дом

Да победу однесе над сваким злом.

И нама је занавек оставио место

Да молитве приносимо пред Божији Престо

за њега и све што овде спију

И вечног живота тајну крију.

Боже, подари нам Духа и воље

Да чувамо ово свето поље

И Апостола благослов подари нам

молитве вечне нек овде буде плам.

Да бисер Алмашког старог краја

Буде водитељ до Твога Раја

И овде уснуле од памтивека

Пробуди љубављу Богочовека.

Извор: Радио Беседа

Митрополит Амфилохије: Црква Христова је утемељена на Духу живом и живоносном! (ФОТО)

Thu, 12 Jul 2018 12:45:08 +0000

Одговарали су чланови цетињског Црквеног пјевачког друштва „Његош“.

Митрополит Амфилохије је у току Литургије у чин јерођакона рукоположио сабрата цетињске манастирске обитељи монаха Емилијана (Зарева).

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да снага Цркве Божије није у људским идејама, наукама и знању.

„Није утемељена на крви и на тијелу, на ономе што данас јесте а сјутра није, него је утемељена на Духу живоме и живоносном. И зато је она побјеђивала кроз вјекове. Гоњена и прогоњена, распињана, на крст заједно са Господом прикивана кроз вјекове, и до наших времена… И данас је нагоњенија установа на земљи Црква Христова – и на истоку и на западу“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Подсјетио је да у Сирији, гдје су некад проповиједали апостоли Петар и Павле, у Антиохији, тамо гдје су хришћани добили име хришћани, данас гледамо страшно уништење хришћана.

„Који су претрпјели страдања вјековна. Али ово данашње страдање је теже, опасније и опакије него сва та страдања“, рекао је он.

Казао је да је Христова вјера данас гоњена и на западу и код нас.

„Међутим, ни врата паклена њу неће побиједити. Двојица првоврховних апостола, зар и они нијесу гоњени и прогоњени? Свети апостол Павле бацан је у море, затваран, тучен и пребијан. Сав његов живот, како и сам описује је био у страдању и у патњи. Међутим, Онај кога је он видио на путу за Дамаск, и о коме свједочи, Он му је дао снагу да све то издржи, да буде Његов живи свједок, не само док је ходио по земљи, док је страдао за Њега, него је остао живи свједок Његов до данашњега дана, заједно са првоврховним апостолом Петром“, казао је Владика.

Владика Амфилохије је подсјетио да су обојица првоврховних апостола свој земаљски живот окончали мученички.

„Ено храма величанственога у Риму посвећенога Светом апостолу Павлу ван зидина града старога Рима, гдје су и његове мошти, гдје је мученички пострадао. Ено и другога храма Светога апостола Петра у Риму, гдје су у древном гробљу, такође ван зидина старога Рима, пронађене његове мошти. У току Другога свјетскога рата истраживан је његов гроб и пронађени су остаци његових моштију“, казао је Владика Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је подсјетио и на гоњење Цркве Христове у Црној Гори у току Другог свјетског рата.

„Страшно је што је то гоњење било од братске руке, али од руке затроване мржњом. Пуњене су јаме по Црној Гори од братске руке. То убијање је трајало, и овдје у Црној Гори добило свој врхунац у рушењу ловћенске цркве Светога Петра Цетињскога“, нагласио је он.

Додао је да је оно што је Божје неуништиво и да је једно од свједочанства те истине и чињеница да је из срушене цркве на Ловћену никло већ шеснает истих таквих цркава.

„Једна се гради у Америци, једна у Словачкој. Не може оно што је Божје бити уништено, него оно увијек изнова ниче и васкрсава. Свједочи Христа Бога и кроз њега васкрсавају људске душе. А главни свједоци Христа Бога јесу управо апостоли Петар и Павле, који се зато и називају првоврховни. И није случајно што је прва црквица на Цетињу, чији остаци се налазе поред темеља старога Цетињског манастира, била посвећена управо Светим апостолима Петру и Павлу. И отуда и овај данашњи сабор на Цетињу“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након Светог причешћа из Цетињског манастира је пут темеља старог манастира и цркве на Ћипуру кренула празнична Литија.

Ту је, на остацима црквице Светих апостола Петра и Павла, благосиљан славски колач.

Митрополит Амфилохије је на крају богослужења подсјетио да је стари Цетињски манастир подигнут 1484. године.

„Овдје су темељи храма Светих апостола Петра и Павла, који је старији од самога манастира. Дакле, ми овдје славимо на темељима цркве која је стара најмање 600 година, и то показује да је оно што је Божје – неуништиво. И оно што је у име Божје грађено, оно увијек изнова васкрсава. Тако и људско тијело и људска душа: и када умире, она не нестаје, не губи се него улази у њедра Божја и припрема се за вјечно и непролазно царство Божје. То је наша вјера, то је стварност Божија овога свијета, стварност и Божија и људска“, рекао је Владика.

Објаснио је да је због тога важно да се сјећамо старих темеља на којима смо саграђени.

„Широм васељене данас се прослављају Свети апостоли Петар и Павле, на свим земаљским језицима. Сви они који су се крстили у име Исуса Христа, они прослављају и те дивне свједоке који су по поријеклу физичком Јевреји, али су прије свега и изнад свега хришћани, први апостоли Цркве Христове“, нагласио је он.

Владика је заблагодарио Богу због сабрања на овом мјесту послије толико вјекова.

„Да опет прославимо Свете Божије угоднике и првоврховне апостоле. Њиховим молитвама да Господ учини да се и ова црквица обнови. То је и моја молитва дуго времена, али треба мало да се усагласе и ови који мисле да то од њих зависи“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Стогодишњица „Дана молитве за Србију“ у Вашингтону

Thu, 12 Jul 2018 12:25:28 +0000

Дана 28. јула 1918. године, влада Вудро Вилсона, председника Сједињених Америчких Држава, издала је проглас којим се тај дан одређује за „Дан молитве за Србију“. Одређено је да се тога дана српска застава вијори код Беле куће и да се звона цркава широм Америке огласе у част српских жртава у Првом светском рату. Велики број Срба из Америке оставио је своје породице и огњишта у Новом свету желећи да помогне својој браћи у борби за част и слободу у отаџбини и придружио се српској војсци. Многи од њих се никада нису вратили. Препознајући њихове жртве и љубав према српском народу, али сећајући се и великих пријатеља нашег народа у Америци, Српска Православна Црква организује прославу стогодишњице прокламације председника Вилсона, пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата.

Под духовним покровитељством Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја, Српска Православна Црква – Епархије у Сједињеним Америчким Државама организује у престоном граду Вашингтону вишедневну прославу ових значајних догађаја. Прослава ће почети у среду, 25. јула 2018. године, отварањем сесије Конгреса САД молитвом коју ће произнети Његово Преосвештенство Владика г. Иринеј. У поподневним часовима тога дана биће уприличен пријем у просторијама Конгреса у организацији Српског кокуса у Конгресу САД, Амбасаде Р. Србије у Вашингтону и Одбора Српске Православне Цркве за обележавање стогодишњице Првог светског рата.

За наредни дан, 26. јул 2018. године, у Националном прес клубу предвиђен је научни скуп о улози Српске Православне Цркве и српског народа у Првом светском рату. Очекује се да ће на скупу и Стејт Департмент бити заступљен на високом нивоу. Покровитељ скупа је Српска народна одбрана, чији је први председник и оснивач Михаило Пупин одиграо главну улогу у организацији помоћи нашем народу током Првог светског рата. По завршетку рада скупа планиран је пријем за све учеснике.

Током скупа биће премијерно постављена визуелно-литерарна изложба под насловом „Тамо далеко: 1918-2018“ у организацији Art Exchange из Вашингтона и њихових партнера.

У петак, 27. јула 2018. године, планиран је свечани пријем у Карнеги Институцији у Вашингтону у организацији представништва Републике Српске, а у част Њене Екселенције гђе Жељке Цвијановић, премијерке Републике Српске. У наставку ће бити одржан културни програм под покровитељством Српског народног савеза. Учесници су гудачки квартет Школе за музичке таленте из Ћуприје и Српско певачко друштво „Лира“ из Вашингтона.

На саму стогодишњицу прокламације, у суботу 28. јула 2018. године, света архијерејска Свеправославна Литургија биће служена у Саборном храму Светог Николаја Америчке Православне Цркве у присуству више архијереја и већег броја свештеника. Поред архијереја Српске Православне Цркве очекује се присуство архијереја и свештенства из других православних јурисдикција у Америци. По завршетку свете Литургије, чланице Кола српских сестара при Српској православној цркви Светог Луке у Вашингтону припремиће послужење за присутне.

У вечерњим часовима тога дана, планиран је свечани банкет у Националном прес центру. Уважене званице из пословног света и света политике, заједно са српским родољубима, имаће прилику да прикладно обележе завршетак Великог рата, одају пошту српским жртвама, као и да се са захвалношћу сете пријатеља нашег народа из Америке у том, за Србију, тешком периоду.

Последњег дана прославе, у недељу 29. јула 2018. године, биће служена света архијерејска Литургија у Српској православној цркви Светог Луке у Вашингтону. У наставку Литургије следи породични пикник на црквеном имању.

Позивамо сву браћу и сестре, родољубиве Србе, да нам се придруже у прослави овог за наш народ значајног јубилеја. Обележимо заједно успомену на наше велике претке и одајмо им дужну почаст по речима владике Иринеја: „Сви путеви воде у Вашингтон на прославу дана када се српска застава вијорила код Беле куће!“

протонамесник др Василије Вранић

Извор: Српска Православна Црква

Викарни Епископ диоклијски Кирил: Свети Василије у острошкој светињи точи изворе живе воде! (ВИДЕО+ФОТО)

Tue, 10 Jul 2018 19:03:32 +0000

Саслуживали су му протојереј Бранко Вујачић из Подгорице и острошка сабраћа јеромонах Владимир и јерођакон Зосима, уз молитвено учешће бројног острошког монаштва и вјерног народа.

У острошкој светињи сабрао се велики број поклоника, који су из разних крајева свијета дошли на поклоњење Острошком Чудотворцу, а они који посте Петровдански пост, а који су се молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће.

Након причешћивања вјерних, сабране је бесједећи поучавао Владика Кирило који је казао да Свети Василије у острошкојсветињи точи изворе живе воде.

– Он је ишао Христовим путем до посљедњег свога даха и тако је он сам постао Чудотворац извор живе воде која тече у живот вјечни – казао је Владика Кирило.

Он је додао да долазећи у острошки светињу увијек се сјећа псалма ”казниће те праведник милошћу и уобличиће те, уље грешника да не намасти главу моју”.

– Када нам Господ или светац Божији учине милост, када нам опрости гријехове, са том милошћу нас највише уобличава. То не значи да ако овдје приступамо и добијемо опроштај, да треба да се вратимо и наставимо са чињењем тога гријеха, него да доживимо ту бесконачну милост Божију према нама, који нам опрашта тај гријех, али нас и изобличава и упућује да уље грешника не намасти главу нашу – казао је Владика Кирило.

Он је подсјећајући на ријечи Апостола Павла о светој тајни брака, казао да је данас све више младих који се не жене и не удају до касних година, неопредијељени су и не знају на коју ће страну, а све због човјековог мудровања које је препрека духовном животу.

– Човјек није изоловани систем. Наш Бог је тројичан, обитава у три лица. Тако је и човјек биће заједнице. Не може човјек да се затвори у себи и да думапо себи. Мора да се отвори, али на правилан начин наравно – казао је, између осталог, Владика Кирило. Заједничарење острошке братије и вјерног народа са Владиком Кирилом настављено је у Доњем манастиру.

Извор: Манастир Острог

Саопштење Митрополије црногорско-приморске: „Освајачи“ и „ослободиоци“ Свача

Mon, 09 Jul 2018 21:28:00 +0000

Људи који дају неодговорне и увредљиве изјаве о настојањима Митрополита Амфилохија, свештенства и вјерног народа Митрополије да служе на остацима древног хришћанског храма, као и новинари који, без настојања да испитају догађај, некритички преносе њихове изјаве, уствари су они који дижу тензије поводом овог сасвим мирног и редовног догађаја црквеног живота.

Чињенице говоре следеће: умировљени парох улцињски протојереј-ставрофор Радојица Божовић, којега сви Улцињани добро познају, служио је на Свачу већ двадесет година на празник Рођења Светог Јована Крститеља, у народу познат као Ивањдан. Митрополит Амфилохије је на Свачу, прије јучерашњег дана, служио на исти дан већ неколико пута (најмање три). Да ли је ико у јавности чуо за било какав проблем на Свачу свих тих година? Наравно да није, јер проблема није ни било, већ су повремено чак и локални мјештани исламске вјере узимали учешће на празничним слављима. Јуче се, потпуно неизазвано, појавила група људи, који су покушали да забране службу на остацима цркве Светог Јована и тиме навукли на себе пажњу јавности. Полиција је коректно поступала и без инцидента омогућила Митрополиту и окупљеном свештенству и народу да одслуже Свету службу, додуше поред цркве Светог Јована, што смо у Митрополији нерадо, али мирно прихватили, разумјевши да је то мјера компромиса да празник прође што је мирније могуће.

Иначе, црква Светог Јована (обновљена од краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша I), чији су остаци дјелимично сачувани, саграђена је у XIII вијеку, на остацима ранијих, много старијих храмова, међу којима је посљедњи срушен од Монгола 1242. године. Град Свач је везан за династије Војислављевића (од којих су, по појединим истраживачима, неки и сахрањени на Свачу), Немањића и Балшића, а посебно за личност која се на особит начин поштује у нашој Цркви – Светог Јована Владимира, који је у граду имао своју престоницу (по савременим истраживањима, могуће је и да је првобитно био сахрањен у овој цркви), а Митрополија је у његов спомен подигла велики храм у Бару. У непосредној близини Свача је и брдо Облик (Владимир) на коме су остаци цркве посвећене Светом Јовану Владимиру, која се помиње у XV вијеку, а по овоме светоме се и читава област зове Владимир. Не видимо како би икоме сметало да у тој цркви одслужимо службу Божију у славу Господа, а у спомен Светог Јована Владимира и његовог небеског заштитника Светога Јована Крститеља, тим прије што нико деценијама око ове службе није правио питање.

Што се тиче бриге за ову цркву појединих високих дужносника Општине Улцињ, који нису били на висини својих функција у коментарима јучерашњег догађаја, обавјештавамо јавност да је црква препуштена на милост и немилост сваком случајном пролазнику и управо је предлог Митрополије да се црква обнови, затвори и заштити, а да не остане заробљена челичном конструкцијом, постављеној претходних мјесеци, те да по њој не буду убудуће разбацане људске кости, које вјероватно потичу од ктитора овога храма. Не знамо одакле икоме идеја да врши некакве ”надзоре” послије Литургије, те да утврђује да ли је током молитве било некаквих ”интервенција” или ”материјалне штете”?! Такве изјаве су увредљиве и омаловажавајуће за све православне вјернике који су тога дана били окупљени на Свачу.

Закључак је, дакле, да се не ради ни о каквој ”провокацији”, ”освајању”, ”оргијању” од стране Митрополије, већ о уобичајеној празничној Светој Литургији, коју је, из непознатих разлога, покушала да спријечи мања група људи, чији представници, узгред, по личном изјашњењу, уопште нису хришћани, те није примјерено да имају потребу да распоређују ко ће, гдје, кад и како да служи хришћанске службе. За шта је, уосталом, направљен тај храм него да се у њему Богу молимо?

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит Амфилохије: Литургија је хођење за Господом!

Mon, 09 Jul 2018 21:26:32 +0000

„Сав живот у ствари је труд да вјеру задобијемо, да се сусретнемо са живим Господом, да Њега примимо у себе и крштавамо се у име Његово и тиме добијемо тај дар живота вјечнога, задобијајући Оца и Сина и Духа Светога. Сав живот у ствари је усмјерен да би ту вјеру задобили и да би на њој градили свој живот, наслонивши се на раме Господње ходећу са Њим и на Христолики начин живјећи овдје на земљи“, истакао је Митрополит и подсјетио да је Литургија управо хођење за Господом кроз благосиљање Царство Оца и Сина и Духа Светога, Царства небескога и кроз осликавање у свом животу Његовог лика и Богочовјечанског дјела.

Високопреосвећени је рекао да се током Литургије сјећамо свега онога што се ради нас догодила, Христовог распећа и упокојења, Његове смрти и Васкрсења, Његовог Узласка на небеса и седења са десне стране Бога Оца.

„Његова слава остаје са нама и међу нама силом Духа Његова Светога, којег призивамо на овој Светој служби Божијој да дође на нас, да освети нас и наше дарове и сиђе на наше дарове и да хљеб претвори у Тијело Своје а вино у Крв Своју и да се ми онда причешћујемо исповједајући Оца и Сина и Духа Светога“, истакао је владика и и додао да је Божанска сила најприсутнија у Тајни Светог причешћа оним Тијелом и Крвљу које се вазнело на небесима а које је са нама и међу нама силом Духа Светога животворног.

„Дух Божији је темељ Цркве Божије, темељ нашега живота, на коме градимо грађевину свога бића ослобађајући се од свега онога што нас одваја, удаљује од Господа“ нагласио је Високопреосвећени владика подсјећајући да се Царство Божије које започиње овдје на земљи и које у нама и међу нама, задобија покајањем, промјеном ума и срца и душе, узношењем себе Господу.

„Овдје се причешћујемо према својим моћима и немоћима и молимо се Њему да нас удостоји да се још присније Њега причешћујемо, у вјечном Царству Његовом да будемо носиоци тога Царства и Његови свједоци јер је то Царство Божије, Царство Бога љубави“, истакао је Архиепископ цетињски и појаснио да је Божја љубави она која се јавила и открила кроз Господа, љубав која не тражи своје која се дарује и жртвује, љубав која не тражи да јој служе него да служи, и да себе приноси Богу на дар и кроз Христа Господа и на Његов начин и ближњима својима на дар.

Говорећи о великој Светој тајни богочовјечанске љубави која се излила на нас, на којој се темељи Црква и свеукупна Божија творевина Митрополит је рекао да на њој треба да се темељи сав наш земаљски живот усмјерен према невечерњем Царству небеском.

„Дакле вјера, труд и подвиг непрекидни за добијање те вјере, за добијање живога присуства Божјега и сретање са Њим. Тајна сретења је тајна људскога живота, сретања са живим Господом и кроз Њега и у Њему сретања једних са другима, и то не само овдје на овој земљи него у вјечном Царству Божјем. Нека би нам Господ подарио ту вјеру и то осјећање живога присуства Божјега у свукупном нашем живљењу, у Светој тајни причешћа и у нашем живљењу по заповјестима Божијим у све дане нашега живота“ закључио је у архипастирској бесједи у манастиру Бешка Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска