Живе речи утехе: Живе речи утехе

Епархија нишка најављује посету Његове Светости Патријарха српског Иринеја Предејану

Mon, 16 Jul 2018 16:07:06 +0000

У повести о овој светињи, на званичној интернет страници Епархије нишке, поред осталог стоји да Предејанска црква, грађена од 1869. до 1871. године, лежи на десној страни обале реке Мораве, у подножју села Предејана, на лепој узвишици, изнад државног друма Ниш- Скопље: "Покретач идеје за градњу храма био је Петар Љубеновић са породицом, мајстор зидар био је Китан Дебарлија са својим друштвом, а по завршетку градње позван је тадашњи Владика Пајсије да дође и изврши освећење храма. Владика даде свој благослов проти архимадриту Данилу и он изврши освећење храма уз учешће свештеника Петра Миленковића као и многобројног народа. Храм би посвећен Св. архангелу Гаврилу", каже се у историјату светиње.

Извор: Епархија нишка

Патријарх Иринеј обишао један од најстаријих храмова у Србији

Mon, 16 Jul 2018 16:03:33 +0000

Протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић: То није бесправно саграђен објекат!

Mon, 16 Jul 2018 15:40:27 +0000

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић

координатор Правног савјета

Митрополије Црногорско-Приморске

ИЗЈАВА ЗА РАДИО СЛОБОДНА ЕВРОПА

10. јул 2018. године

Да ли је капела у дворишту Манастира Дајбабе грађена без грађевинске дозволе и у зони заштићеног културног добра?

– Није ријеч о капели него о помоћном вјерском објекту са гумном чија је изградња, а што је констатовано и у инспекцијском записнику, започета још 1993. године у вријеме почившег игумана Теодосија (Балича), који је био родом из Јошице у Боки.

У вријеме почетка изградње тог објекта није било потребно прибављање грађевинске дозволе. Детаљни урбанистички план Дајбабска гора није усвојен до дана данашњег тако да се грађевинска дозвола није ми могла добити све и да је тражена.

Ни претходни Републички завод за заштиту споменика културе, а ни садашња Управа за заштиту културних добара нису одредили зону заштићене околине културног добра. И то је констатовано на надлежном мјесту. Није чак ријеч ни о истој катастарској парцели.

Да ли је тачно да сте поднијели захтјев за легализацију тог објекта, односно да ћете га поднијети у року од 15. јула?

– По мом правничком мишљењу, то није бесправно саграђени објекат у смислу чл. 152 новог Закона о планирању простора и изградњи објеката, који прописује да се бесправно саграђеним објектом не сматра објекат за који у вријеме изградње није постојала обавеза прибављања грађевинске дозволе. До данас нисмо поднијели захтјев за легализацију. Има још времена да размотримо став у вези евентуалног подношења захтјева за легализацију.

Зашто је капела грађена у класичном архитектонском стилу руских православних објеката?

– То је исто као да ме питате зашто је главна црква Манастира Дајбабе изграђена у стилу древних хришћанских катакомби. Чуди ме да нисте примијетили и црногорско гумно у саставу тог помоћног вјерског објекта. Зашто само видите куполу од читавог објекта? У сваком случају, то нема никакве везе са националном припадношћу игумана манастира.

Да ли то што је игуман Манастира Дајбабе Рус утиче на развој манастира и вјернике? Ако је одговор потврдан, подпитање је: на који начин утиче?

– Тачно је да је актуелни игуман Манастира Дајбаве по националности Рус, али је још тачније да је он православни хришћанин и то је за Цркву најважније, јер у њој сви људи и народи имају своје мјесто. Има и неке симболике у томе што је Рус, јер је оснивач манастира Преподобни Симеон (Поповић), иначе Цетињанин, био руски ђак и носилац руске монашке традиције у Црној Гори.

Присуство игумана Руса сигурно утиче на развој манастира и вјернике и то на најбољи могући начин, јер се моли Богу за њих и несебично служи тој Светињи. Најбоље би било да одете недјељом и празником на службу Божју у Манастир Дајбабе и тамо вјернике непосредно упитате о утицају дајбабског игумана.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

Mon, 16 Jul 2018 15:22:20 +0000

Десетине флоскула је упаковано у њихова саопштења. Сваку смо већ одавно чули и нису ни најмање оригиналне. Не очекујемо бољи однос. Министар, док је био градоначелник Цетиња, имао је игнорантски или отворено непријатељски однос према Митрополији, као и многи функционери те партије.

У конкретном случају се њихове примједбе састоје у томе да је „спорни“ парастос Драгољубу Михаиловићу у сеоској цркви у Жлијебима код Херцег Новог, наводна провокација Митрополије усмјерена против Црне Горе, њеног друштвеног склада и, замислите, антифашизма уопште.

На првом мјесту, министар и остали критичари превиђају да је ово парастос првјенствено царској породици Романов над којом је извршен најсуровији злочин од бољшевика у XX вијеку. При томе, требали би да знају да личност генерала Михаиловића и његово дјеловање у Другом свјетском рату до данас није до краја расвијетљено и око њега не постоје једнозначна и једнодушна мишљења. Но, нешто се засигурно зна: убијен је од Брозових власти послије комунистичког судског процеса, који не би издржао ни најблаже правно преиспитивање, како тадашњег, а особито данашњег правног поретка. Његови егзекутори су сакрили његов гроб. (Сјећамо се сви реновирања гробова окупаторских војника у Црној Гори, што је основна људска обавеза и за сваку похвалу) Зна се још и да је био и врховни заповједник Југословенске војске у отаџбини и Министар војске Владе Југославије у егзилу која није била у Берлину (нити је он био повјереник оне у Загребу, као што је био аутор дијела химне која се данас поје у Црној Гори), него у Лондону. Треба ли такође да подсјећамо да је та Влада формирана након пуча у којем је пало намјесништво због приступања Тројном пакту? Један од најватренијих слободоумних говора је тим поводом на Радију Београду одржао Патријарх српски Гаврило Дожић, бивши Митрополит црногорско-приморски. Знамо још и да је Михаиловић носилац највиших савезничких одликовања САД, Француске и Пољске, као први покретач отпора против нацифашизма у Европи. Не сумњају ваљда министар и ДПС у антифашизам једног Трумана или Де Гола? Дабоме да знамо и за много његових контроверзних одлука учињених током тог смутног времена, али његово лик и дјело уопште није предмет нашег разматрања. Не треба изгубити из вида да ниједном министру или партији у САД, Канади, Великој Британији, Француској или Аустралији није пало на памет да оцијени парастос Михаиловићу као ”провокацију” нити нешто што ”нарушава култ антифашизма”.

Друго, организатор парастоса није Митрополија црногорско-приморска. То што медији тако сензационалистички представљају, не значи да је истина. Свештенство је позвано да одслужи парастос од стране удружења „Српски соко“ из Херцег Новог. А то није никакав скуп, гдје неко бива „слављен“ или „величан“, него се вјерници, предвођени свештенством, моле за опроштај нечијих гријехова и да се покојноме подари „милост Божија“. Сваки крштени човјек има право на ту молитву, био он на овој или на оној страни у Другом свјетском рату. Мало ли су свештеници партизана сахранили и парастоса им отпојали (сјећа ли се ко Ђиласове сахране са четири свештеника Митрополије на захтјев његове родбине?). Митрополит је не једном држао заупокојене службе за све пострадале у току Другог свјетског рата без разлике. Дакле, овај парастос је локална ствар једног села и једног удружења и није чак ни предвиђено да Митрополит буде тамо. Иначе, свештеници сами заказују и обављају и парастосе и остала богослужења и не питају свога Владику сваки пут треба ли да то ураде.

Свакако неће министар Богдановић и владајућа партија, која год да буде, одређивати коме ће се држати парастоси, ко је заслужио опијело, а ко није. Ко зна докле иду њихове амбиције? Јасно је како би то изгледало ако би партијаши и идеолошки острашћени појединци добили власт над Црквом. Претпостављамо да нико сем оних из њихове партије и припадника њихове идеологије не би били достојни да се крсте, вјенчају, нити би их ико смио сахранити. Такве су амбиције имали управо адепти и поклоници злочиначке и антиљудске нацифашистичке идеологије.

Не треба министар и остали браниоци да бране Црну Гору од Митрополије, јер на то немају права нити ауторитета. Нарочито не требају да је бране манипулацијама и прављењем атмосфере у којем Митрополију представљају као непријатеља ове земље, па чак и слободе, што она никад није била нити ће бити. Напротив, она је једина која данас окупља потомке свих завађених у том несрећном рату, и у оним ранијим сукобима, оних који се данас овако и онако изјашњавају, говоре овим или оним језиком. Сви су, у огромној већини, уз своју Цркву.

Но, све је ово неважно пред чињеницом да тај исти министар и њему слични немају никакав проблем да пјевају, и то у државној химни, стихове осуђеног ратног злочинца Секуле Дрљевића, којег је осудила иста власт, као и Михаиловића, с тим што овај први нема никакву сарадњу са савезницима, већ је био досљедан службеник једне од најсуровијих марионетских држава – НДХ. Но, рећи ће неко, не држе му парастосе. Можда, али држе лажне, у изведби распопа Дедеића. Крста Зрнова је осудила иста власт и убили исти државни органи, који су то урадили са Дражом. То министру не смета да, раније као градоначелник Цетиња, држи говоре над његовим гробом у Липи Цуцкој. Крсту се може јер је Катуњанин, а Дражи не може, ваљда, јер је Србијанац. Тадашња власт их је једнако држала за ратне злочинце.

Какво је то лицемјерје у питању?

Узгред буди речено, Митрополит Амфилохије је у Липи Цуцкој држао парастосе Крсту Зрнову док министар, његови истомишљеници и распопи (којима министар зида ”цркву” на Цетињу, а пријети и да ће стрпати у пећину икону Богородице Филеримске, добијене од царске породице Романових – чији парастос не случајно игнорише), који данас посјећују његов гроб, нису знали ни ко је он.

Револуционарна „правда“ је била оштра према Дражи и према Крсту Зрнову, који су радили што су знали и умјели, не увијек најбоље и савршено, као и сви у тим изузетно смутним временима, а судећи по министровом и саопштењу његове партије, не би ни они били блажи према својим неистомишљеницима да им може бит’!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Патријарх Иринеј освештао храм Светог Николаја у Зрењанину

Mon, 16 Jul 2018 12:21:41 +0000

Патријарх је освештао први храм подигнути после више од 200 година у овом граду. Уједно, била је то и прва посета Патријарха српског Зрењанину после Другог светског рата. Храм је задужбина почившег архитекте Војислава Девића чија је жеља била да сазида храм посвећен Светом Николају, његовој крсној слави, али на жалост због болести то није дочекао. Његову жељу, уз помоћ Божју и Светог Николаја, остварила је његова мајка Видосава Девић која је у својој 97. години живота дочекала завршетак изградње и чин освећење велелепног храма.

Духовна радост отпочела је вечерњом службом и умивањем свете трапезе коју

је служио Епископ банатски г. Никанор са свештенством зрењанинског намесништва. Овој служби присуствовали су и Преосвећена господа Епископи врањски Пахомије и нишки Арсеније.

На дан Светих бесребреника Козме и Дамјана, у присуству великог броја верника, у порти новог храма уприличен је дочек Патријарха српског г. Иринија. Речи топле добродошлице упитио је стрешина новог храма свештеник Радивој Нађалин који је током службе произведен у чин протојереја. Његовој Светости Патријарху саслуживали су Епископи банатски Никанор, врањски Пахомије, нишки Арсеније и мохачки Исихије.

За велики труд и жртву коју су принели Богу Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је ктиторе храма Видосаву Девић орденом Свете царице Милице - Преподобне Евгеније, а постхумно и Војислава Девића орденом Светог краља Милутина.

Орденом Светог Теодора Вршачког, највећим одликовањем Епархије банатске,

одликовани су Ђорђе и Иванка Бенгин, као и Љубомир Шувачки.

Епископ банатски Никанор захвалио је Патријарху српском Иринеју на благослову, труду и љубави и молитвама које је заједно са гостујућим епископима и свештенством Епархије банатске принео Господу подсетивши на значај

ктиторства и значај самог храма који сваком службом пројављује онога који је

несместив. Такође, Владика је захвалио градоначелнику Зрењанина г. Чедомиру Јањићу и његовим сарадницима на свесрдном труду и помоћи око изградње светог храма.

Извор: Српска Православна Црква

Прослава Светог мученика цара Николаја II у Хиландару

Mon, 16 Jul 2018 12:19:03 +0000

Свети мученик цар Николај је посебно поштован у српском народу као заштитник и одани пријатељ у најтежим историјским тренуцима. Недвоумећи се, одмах после аустроугарске објаве рата Србији, Цар је стао у одбрану српске православне браће и то по цену великих жртава у сопственом народу.

У светој царској српској лаври Хиландару на Светој Гори Атонској сваке године се прославља празник Светих царских мученика. Ове године по одлуци Свештеног сабора стараца на стогодишњицу страдања богољубивог Цара и његове породице у Хиландару је 14. јула 2018. године служено свеноћно бдење, а сутрадан и света Литургија. Датум молитвеног спомена је померен у односу на сам дан празника у календару, 17. јул, како би служба била свечанија и пала у недељу.

Након торжествене службе, за празничном трпезом читана је беседа Светог владике Николаја Велимировића о Светом цару Николају II коју је одржао у Београду 1932. године на празник Светог равноапостолног кнеза Владимира.

Хиландарско братство на челу са игуманом, архимандритом Методијем, сјединило се са целим српским родом у радосном прослављању мучеништва великог заштитника и исповедника православне вере, коме кличе: Радуј се, страдалниче све земље руске! Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога!

Извор: Српска Православна Црква

Монах Евгеније нови посленик на Њиви Господњој

Mon, 16 Jul 2018 12:14:21 +0000

На торжественој Литургији саслуживали су протонамесник Бране Миловац из Бачке Паланке; протојереји-ставрофори: Душан Н. Петровић, ректор Карловачке богословије у пензији; Душан Колунџић и Радослав Живанов из Епархије бачке; јереј Бранислав Мишковић, парох румски; ђакон Станко Лакетић, професор Карловачке богословије.

Апостол је читао професор појања у Карловачкој богословији Јован Стојановић, док су чтечеви били Никола Лукић, асистент за предмет Савремено богослужбено предање и Историја српског богослужења (Универзитет у Београду, Православни богословски факултет) и студент Ђорђе Марковић.

За певницом су појали професори и богослови Карловачке богословије, свештенство и монаштво Епископије сремске, а верни народ је одговарао на Литургији.

Током свете Литургије Бојана Пилиповића, студента Православног богословског факултета Универзитета у Београду, родом из Бачке Паланке, на монашки постриг привели су архимандрит Серафим из манастира Денковца, Епархија шумадијска, и протосинђел Пајсије, духовник манастира Раванице Сремске. Примивши монашки чин, млади Бојан је добио монашко име Евгеније.

Епископ сремски Василије је честитао игуманији Гаврили, духовнику манастира Раковца оцу Варнави и сестринству на томе што су добили новог сабрата и посленика на Њиви Господњој, оца Евгенија. Између осталог, Владика је казао:

-На светој Фрушкој гори било је некад 40 манастира, а данас их је васпостављено 23. У свакој од ових светиња гори кандило вере и у свакој од њих има некога да запали свећу и отвори врата, да прими верника и поклоника. Тако је обновљен и манастир Раковац, посвећен Светима Козми и Дамјану, који је у српском народу и Карловачкој митрополији играо велику улогу. Многи су подвижници и оци стасавали у овом манастиру. И данас када је наш брат Евгеније приступио древној светињи, пожелимо му да се по угледу на многе Свете оце, учитеље Цркве, подвижнике, непрестано моли Богу и светим и бесребреним Козми и Дамјану.

Честитамо оцу Евгенију на овоме чину, на ангелском образу, и молимо се да као што смо читали молитве и призивали да благодат Духа Светога сиђе на њега исто тако пожелимо да кроз ту призму божанске енергије он надвлада сва искушења и одагна их од себе, а да тако у чистоти и лепоти душе своје, узрастајући у меру раста висине Христове, послужи Господу и роду нашем, поручио је Преосвећени Владика који је заблагодарио родитељима оца Евгенија што су га васпитавали у духу истинске вере и подржавали његову жељу од малих ногу да прими монашки чин.

Владика Василије је после свете Литургије осветио и преломио славски колач који је припремила мати Гаврила са сестринством. Небоземни тропар Божјим угодницима Козми и Дамјану певали су сви присутни. Празнично слово после Литургије произнео је Преосвећени Епископ г. Василије.

Отац Евгеније је по завршетку божанске Литургије примао честитања од христољубивог народа.

Богоугодни разговор и радост због прослављања покровитеља манастира Раковца, светитеља Козме и Дамјана, и због новог сабрата оца Евгенија, настављена је за време трпезе љубави. О свему се данас старао отац Варнава, показујући велико гостољубље овог манастира.

Манастирској слави и чину монашења присуствовали су верни из неколико епархија наше Свете Цркве, свештенство и монаштво из епархија Сремске и Шумадијске; протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; јеромонах Димитрије из манастира Шишатовца; професори Карловачке богословије: Љубомир Лукић, Јован Стојановић и Горан Власац; докторант на Православном богословском факултету Бојан Грујичић (Епархија ваљевска), колеге оца Евгенија из школских и студентских дана, родбина, пријатељи, сарадници и приложници манастира Раковца.

* * *

Манастир Раковац, познат још од 15. века са дугом и богатом, али и страдалном историјом, и данас призива све на молитву, јер кандило вере чува се овде већ непуних шест векова. Да подсетимо: у Раковцу је 1700. године сачињен нови препис Душановог законика, а 1714. године написан познати раковачки рукописни Србљак. Године 1741. бакрорезац Тома Месмер „изрезао“ је за овај манастир гравиру под именом Христос Евхаристија, а 1749. године изрезбарене и осликане певнице за Раковац (данас у Баноштору) начинио је јеромонах Силвестер Поповић. У ризници манастира Раковца чувани су петохлебница из 1609. године; омофор извезен свилом 1664. године; дрвени кивот украшен седефом у коме је чувана десна рука Светог Прокопија; бакрорез из 1741. године са сликом тадашњег манастира, рад Томе Месмера; фелон од зеленог сомота из 1749. године...

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит Амфилохије: Богородица је покров и покровитељка васцелог човјечанства! (звучни запис)

Mon, 16 Jul 2018 12:08:29 +0000

На почетку Свете службе владика је у чтеца произвео Андреја Пантелића. Након Светог причешћа храм је опходила празнична Литија, а онда је Владика са свештенством на црквеном гробљу одржао парастос Епископу Симеону Злоковићу и ктиторима.

На крају богослужења благосиљан је и пререзан славски колач. Преосвећени владика је честитајући празник казао да се прослављајући Полагање ризе Пресвете Дјеве подсјећамо на велику и свету истину да је Пресвета Дјева нетрулежна одежда свим вјернима зато што је изњедрила Онога ко је нетрулежан и вјечан – Христа Бога нашега и да се зато сјећамо Полагање Њене свете ризе којом је покривала своје свештено и часно тијело.

„Она која је покров и покровитељка свог човјечанства је родила онога који је Творац овога свијета, кроз кога је све постало што је постало, који је ради нас и нашега спасења разапет, Васкрасао и Вазнео се на Небеса и принио Себе као жртву миомирну за спасење читавога свијета“, рекао је Митрополит и додао да је тиме Она обновила људску природу која је кроз Њу и преко Њенога рођења постала вјечна, бесмртна и непролазна.

Објашњавајући да прослављајући Господа, прослављамо и поштујемо Мајку Његову и нашу – Пресвету Дјеву, владика је казао да се сјећамо Њене свештене ризе којом се облачила и којом је нас и сав вјерни хришћански народ обукла даром нетрулежности и непролазности.

Богородица се широм свијета прославља а кроз Њу и онај који је од Ње рођен:

„Зато су наши преци добро урадили што су ову Цркву 1824. посветили Полагању ризе Пресвете Дјеве која је на темељима ове много старије епископске цркве која сигурно иде у древнохришћанска времена – 9. вијек, ако не и дубље.“

Архиепископ цетињски Амфилохије казао је да је током јучерашњег обиласка манастира Савина, Пресвећени Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије добро предложио да се црквица при манастиру, која је у изградњи, посвети Кирилу Баошићком (Цвјетковић).

„Ако Бог да, идуће године поднећемо Сабору молбу нас тројица епископа ( далматински Никодим и темишварски Лукијан) да Кирило Баошићки буде и званично прибројан лику светих, донијећемо један дио његових моштију у цркву кад она буде освећивана“, казао је владика.

Саборовање је настављено за славском трпезом хришћанске љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Херцег Нови добитник Ордена Светог Саве првог реда

Mon, 16 Jul 2018 12:05:52 +0000

На Литургији су саслуживали Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије и диоклијски новоизабрани буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило са бројним свештенством и монаштвом уз молитвено учешће вјерног народа.

У литургијској проповједи Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је честитајући велики јубилеј 300 година Топаљске комунитади казао да је то значајан датум који нас подсјећа на нашу вјековну борбу за слободу јер је и ова значајна институција основана три деценије послије ослобођења града.

Говорећи о чудесном празнику Светих бесребреника и чудотворних љекара Козме и Дамјана које данас прослављамо, Преосвећени је рекао да је Господ Исус Христос чинећи многа чудеса, међу којима су исцјељења за која је говорио кад би неког исцјелио Вјера твоја спасла те је, заправо ширио вјеру. Свети Козма и Дамјан су примили дар од Бога да наставе да творе она чудеса која је и сам Господ чинио на земљи.

Нагласио је да су Свети Козма и Дамјан иако познаваоци љекарских вјештина више лијечили Ријечју Божјом и молитвом и да су се показали као брзи помоћници дарујући многима душевно и тјелесно здравље. Епископ Јоаникије је истакао да душевно здравље има већу важност јер оно укрепљује тјелесно као и да смо запоставили вјеру која је извор здравља и да многе болести савременог доба потичу од душевних слабости.

Подсјећајући да смо се сабрали у светињи за чију историју су везана многа значајна имена српске историје (митрополит Саватије Љубибратић, Сава Владиславић..), Преосвећени је нарочито истакао Петра Другог Ловћенског Тајновидца који се ту школовао и испјевао најљепшу химну овоме граду.

На крају Литургије Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је Стевану Катићу, предсједнику Општине Херцег Нови, уручио орден Светога Саве првога степена који је Свети Синод Српске православне цркве додијелио Херцег Новом у знак поштовања и благослова Божијег за изузетни допринос животу и мисији Цркве, као и сарадњу на корист вјерног народа херцегновске општине и Митрополије црногорско-приморске.

Митрополит је позвао све да наставимо 300 годишње предање Топаљске комунитади, предање јединства и заједништва свега народа.

„Дај Боже да се и сва Црна Гора научи овим примјером Топаљске комунитади и да сви они које Бог данас удостојава да буду челници ове државе, општина, народа, да и они слиједе пут садашње Владе херцегновске и на истински начин обједињују народ Божији око светиње, имена Божијег у коме је суд и правда а у исто вријеме да дијеле дарове које нам је Бог подарио на подједнаке дјелове, као што нам се Христос дарује свима подједнако у Светој тајни причешћа“, казао је владика Амфилохије.

Митрополит је истакао да је овај примјер Топаљске комунитади значајан за читаву Црну Гору, да буде узор и примјер свима, да се вратимо путу Светога Јована Владимира Зетскога, Светога Саве, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога.

Захваљујући се на овом високом признању које је добила Општина Херцег Нови, прва у Црној Гори, Стеван Катић је казао да је част и привилегија да у име Општине, сарадника и грађана прими ово највише одликовање СПЦ.

„Посебно је привилегија, али и обавеза бити прва општина која је добила овако значајно признање и данас вам гарантујем да ћемо наставити овај наш заједнички пут како би у временима која су пред нама оправдали ову част. Овај орден заслуга је свих покољења нашега града од времена Светог Стефана Твртка I Котроманића и Стефана Вукчића Косаче .“

Катић је нагласио да ће данашњи дан остати уписан у историју Херцег Новог јер је јединствен случај бити дио генерације која обиљежава један овако важан јубилеј и на исти дан прима највише одликовање и отвара објекат од историјског значаја – музеј „Његошева школа“.

„Као локална управа сарађујемо са онима који творе живот херцегновске заједнице и представљају чуваре њеног културног и материјалног наслеђа, што Српска православна црква – Митрополија црногорско-приморска ради вјековима уназад“, истакао је предсједник Општине Стеван Катић и посебну захвалност упутио Црквеној општини топаљско-херцегновској на истрајности и великој пожртвованости коју је исказала приликом прославе овог значајног јубилеја.

Након Литургије обављено је освећење и свечано отварање музеја „Његошева школа“ при Храму Светог Спаса.

Свечаном обиљежавању 300 година Топаљске комунитади присуствовали су амбасадори Србије и Босне и Херцеговине у Црној Гори Зоран Бингулац и Винко Радовановић, конзул Србије Зоран Дојчиновић, челници Котора и Требиња, одорници херцегновског локалног парламента, представници локалне управе, бројно свештенство и велики број грађана.

Вечерас у 18 часова поводом храмовске славе Цркве Полагања Ризе Пресвете Богородице у Бијелој и овог јубилеја биће служена Вечерња а у 19 часова одржана Духовна академија на тему “Бијела у дјелима Петра Шеровића”.

Топаљска градска општина – комунитад основана је 14. јула 1718. године дукалом млетачког дужда Ђованија (Јована) Корнера. Заснована на владавини локалног становништва, по први пут након 1482. године и 200 година владавине Османске империје, она је претеча локалне самоуправе у Херцег Новом.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Светониколајевски храм у Новом Саду добио ђакона

Mon, 16 Jul 2018 12:03:33 +0000

Прота Миливој је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства, Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, број 2042 за 2018. годину, којом се новорукоположени ђакон Огњен Верић, поставља за ђакона Николајевске Цркве. Прота Миливој се најпре беседом обратио сабраном народу, а затим и бираним речима, поздрављајући ђакона Огњена и све присутне у храму. Речима захвалности због указаног поверења господину Епископу, обратио се и нови сабрат Николајевске Цркве кога је, придруживши се искреној добродошлици, поздравио у име парохијана и протонамесник Миодраг Андрић, настојатељ овог новосадског храма.

Извор: Радио Беседа

Бесједа оца Бранка Тапушковића изговорена на 7. недељу по Духовима

Mon, 16 Jul 2018 10:55:08 +0000

Бесједа протојереја- ставрофора Бранка Тапушковића изговорена на Светој Литургији у 7. недељу по Духовима у храму Светог Архангела Михаила у Дољанима у Подгорици.

15.07.2018_o.Branko_Tapuskovic.m4a

светигора

Дани сабора Матере Божје у Шапцу

Mon, 16 Jul 2018 09:34:11 +0000

Већ тринаест година се од доласка копије Иконе Богородице Портартурске она саборно и молитвено прославља у храму Светог Василија Острошког у Шапцу. Богородица Портартурска празнује се 16. (29.) августа. Иначе, пред њеном иконом читају се молитве за прогнање лукавих духова, избављење од гнева и против унинија - чамотиње.

О данима Сабора Мати Божје и Богородице Портартурској, о њеном појављивању, настанку иконе и даљем чудесном путешествију, казивао је отац Иван Јанчић, старешина храма Светог Василија Острошког, током Литургије коју је служило свештенство овога храма у касарским Ливадама.

Верни народ из неколико градова Србије, али и Републике Српске, сабрао се у овоме храму, принети су колачи и жито у славу Матере Божје, а дивном литијом после Литургије христољубив народ је, носећи иконе Богородице и славске колаче, узнео молитве за васцели српски род.

У порти је припремљена трпеза за неколико стотина људи и приређен културно-уметнички програм.

О блаженопочившем патријарху Павлу казивао је Ђорђе Рандељ, аутор књиге "Патријарх Павле - светац којег смо познавали", која је по благослову патријарха српског Иринеја, преведена на енглески језик (издавачи: Висока школа модерног бизниса и Патријаршијски управни одбор Српске Православне Цркве). Превод је урадила гђа Мери Томсон Поповић, док је супервизор превода протођакон Радомир Ракић. У књизи су коришћене фотографије ђакона Драгана С. Танасијевића и Музеја манастира Раковице. Прво издање књиге на српском језику објављено је 2014. године (издавач: Прометеј из Новог Сада); књига је у међувремену доживела неколико издања.

У програму су учествовали и група Милица Костић, народни гуслари Милутин Гвозденовић и Никола Влаховић.

Зорица Зец

http://www.spc.rs/sr/dani_sabora_matere_bozhje_u_shapcu

Сабор у манастиру Грабовац

Mon, 16 Jul 2018 09:29:42 +0000

Његово Високопреосвештенство Митрополит загрeбачко-љубљански др Порфирије началствовао је 15. јула 2018. године евхаристијским сабрањем у манастиру Грабовац, на југу Мађарске, у којем се сваке године у недељу по Петровдану одржава манастирски сабор.

Високопреосвештеном Митрополиту др Порфирију саслуживали су Епископ орадијски г. Софроније (Румунска Православна Црква), Епископ будимски г. Лукијан, архијерејски заменик темишварски протојереј-ставрофор Маринко Марков, архијерејски заменик будимски протојереј-ставрофор Војислав Галић, као и већи број свештенслужитеља из више епархија наше Свете Цркве.

У манастиру Грабовац на дан манастирског сабора традиционално се завршава и дечји камп Епархије будимске, тако да су полазници кампа предвођени својим вероучитељима и наставницима такође узели учешћа у литургијском сабрању и својим гласовима допринели благољепију богослужења.

У току свете Литургију јереј Јован Бибић одликован је чином протонамесника.

Прослави у манастиру Грабовац молитвено су пристуствовале и игуманија манастира Петковица, мати Антонина (Епархија сремска) и игуманија манастира Дивостин (Епархија шумадијска) мати Анастасија са сестринством.

Митрополит др Порфирије је поучио сабрани народ тумачећи прочитани одељак из светог Јеванђеља али и осврћући се на свакодневни живот данашњих хришћана.

После свете Литургије уследила је литија око манастирског храма у којој су учешће узели свештеници из епархија Пакрачко-славонске и Осјечко-пољске. Након литије Митрополит је благословио жито и преломио славски колач. Том приликом епископ Лукијан је захвалио архијерејима Порфирију и Софронију на учешћу у евхаристијском сабрању и сведочњу братске љубави и јединства наших помесних Цркава.

Овом приликом, Епископ будимски г. Лукијан уручио је орден Светог цара Константина др Предрагу Мандићу из Печуја за сведочење хришћанске вере и делатност на пољу међуцрквене и међунационалне сарадње на просторима Мађарске.

http://www.spc.rs/sr/sabor_u_manastiru_grabovac

Освећена звона и крстови спомен-храма посвећеног јунацима Великог рата на Мачковом Камену

Mon, 16 Jul 2018 06:49:16 +0000

Изградњу спомен-цркве је благословом Епископа Лаврентија, заједно са свештенством, монаштвом и верним народом овог краја иницирао протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије који и сам потиче из ових крајева и који је казао да је више је него очигледно да љубав и слога подижу ову богомољу, поводом 100 година од завршетка Великог рата, у којој ће бити и стална поставка о биткама и јунацима међу којима су били и Краљевић Ђорђе Карађорђевић, наша чувена сликарка Надежда Петровић, браћа Рибникар.

Храм се гради на земљишту које је после Другог светског рата до недавно представљало сеоуску утрину мештана села Дујевац и Селанац, који су својеручним потписима здушно подржали поменуту идеју и дали свој пристанак за изградњу Храма.

Звона која су освећена даровао је Епископ шабачки г-дин Лаврентије са свештенством, монаштвом и доброчинитељима из Лознице, а једно звоно даривао је Јордан Секулић из оближњег села Планине код Крупња.

Поред свечаног чина освећења звона и крстова, у темеље спомен-храма положена је и оснивачка повеља коју је потписао Владика Лаврентије и одслужен парастос јунацима који су своје животе дали за слободу своје Отаџбине у Првом светском рату.

Епископ шабачки г-дин Лаврентије заблагодарио је добротворима и свим људима добре воље који пружају свој допринос у изградњи спомен-храма Светог Стефана Високог а у славу и част јунака из Првог светског рата. Владика је рекао да ће овај Храм бити извор наше радости, нашег физичког и духовног здравља и омиљено место састајања. Он је подсетио на речи наших великих ратника који су се борили на Мачковом Камену: „Чувајте и ви Отаџбину 'вако – па ће нама бити и у гробу лако“.

„Треба ли овим речима шта додати? Угледајмо се на те велике родољубе који су се Отаџбине ради одрицали свега па чак и сопственог живота. Нека и овај Храм буде доказ да нисмо заборавили те велике жртве јер чување од заборава тих витешких момената из наше прошлости улива снагу и вољу у будућа поколења да и они са таквим жаром и одушевљењем чувају своју Отаџбину“ – поручио је Владика Лаврентије.

Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић скренуо је пажњу на чињеницу да се људи који пишу наставни план и програм све мање сећају периода када су наши јунаци у Првом светском рату давали своје животе бранећи Отаџбину, бришући из те наше славне историје многа значајна имена.

Он је поручио да ће у овом Храму бити стални час историје који ће све оне који у Храм буду долазили на најадекватнији и најрелевантнији начин упознати са оним што се за време Првог светског рата на овим просторима догодило.

Уз Божију помоћ, велико освећење спомен-храма Светог Деспота Стефана биће извршено у септембру ове године, у данима када се пре тачно сто година на овом простору одиграла чувена битка на Мачковом Камену.

Све додатне информације о изградњи спомен-храма на Мачковом Камену можете наћи на интернет презентацији www.crkvamackovkamen.rs