Живе речи утехе: Живе речи утехе

Манастирска слава и монашење у Туману

Thu, 26 Jul 2018 14:20:45 +0000

Свечани дочек Патријарха српског Иринеја у Нишу

Thu, 26 Jul 2018 14:17:45 +0000

Мали Саборни храм наредне године обележава 200-годишњицу од изградње. У предходном периоду обављена је опсежна рестаурација како би храм био обновљен пред велики јубилеј.

Епископу су саслуживали игуман Серафим (Мишић), протојереј-ставрофори Боги Цветковић, Добривоје Митровић и Бранислав Цинцаревић, протођакон Стеван Кричка и ђакон Ђорђе Филиповић. Бденију су, поред Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, присуствовали и генерал-потпуковник г. Милосав Симовић, градоначелник Ниша г. Дарко Булатовић, командант Одреда жандармерије у Нишу г. Ненад Шћепановић, председници градских општина, представници јавног и културног живота града Ниша.

Његову Светост је, на крају празничног бденија, срдачно поздравио Владика нишки Арсеније уз добродошлицу и захвалност на „бразди коју је Његова Светост заорао на њиви Господњој пуних 36 година, јер је она дубока и доноси стоструке плодове - град испуњен светињама и светиње испуњене народом Божјим“, као што је и овај храм у коме је Патријарх дочекан.

Величанствени иконостас у малом Саборном храму је након рестаурације „вечерас заблистао с пуноћом, своје лепоте“, како је у дирљивој беседи на крају службе приметио Његова Светост, уз присећање и подсећање на најлепше године његовог живота проведене у „његовом трећем дому“ – граду Нишу.

Извор: Српска Православна Црква

Четири године архијерејске службе Епископа бихаћко-петровачког Сергија

Thu, 26 Jul 2018 14:10:38 +0000

Након прочитаног зачала из Јеванђеља Преосвећени владика Сергије окупљене вјернике поучио је ријечима надахнуте литургијске бесједе.

Данас се навршило четири године од хиротоније преосвећеног Владике Сегија у епископски чин. Тим поводом игуманија манастира Ждребаоник мати Јустина у име сестринства ове свете обитељи, подарила је владици икону Светог Саве коју су иконописале монахиње ове светиње, пожељевши му да, угледајући се на Светог Саву, служи на спасење повјереној му пастви.

Светој Тајни Тијела и Крви Христове приступио је сабрани вјерни народ, а посебно је био радостан догађај прићешће бебе од четрдесет дана.

Слободанка Грдинић

Животопис Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Сергија (Карановића)

Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије (Карановић), рођен је 4. јула 1975. године у Бачкој Паланци, од родитеља почивших, оца Петра и мајке Мике, рођене Бенић, добивши на крштењу име Зоран. Према породичном пореклу и родитељском завичају потиче из мјеста Бобољусци, које се налази у непосредној близини Мартин Брода односно манастира Рмња.

Основну школу завршио је у родном месту, одакле 1990. године, благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, одлази у Богословију Света Три Јерарха, у манастир Крку. Школовање у овом богословском училишту завршава са успехом, у времену највећег распламсавања рата у Републици Хрватској 1995. године, а уочи самог егзодуса и страдања крајишких Срба. Исте године добија благослов и канонски отпуст од Епископа бачког г. Иринеја и пријем у Епархију бихаћко-петровачку, која је такође трпела ратна страдања у јесен 1995. године и уподобила се библијској слици „мерзости запушченија“. Било је неке симболике да у години највеће опустелости, материјалног разарања и људске муке, будући отац Сергије од стране црквених власти буде одређен да служи Богу Живом и Истинитом, управо у Босанској Крајини, у постојбини свога племена и свога презимена.

Услед ратних дешавања Зоран Карановић замонашен је 12. августа 1995. године у манастиру Гомионица, добивши на монашењу име Сергије. Нови монах, долази на чудесан начин до мјеста својих предака, поставши причислен братији историјског манастира Рмањ, који се налази у Мартин Броду. Недуго пре завршетка рата у Босни и Херцеговини, заједно са братијом манастира Рмањ, бива прогнан у Србију, где га прима блажене успомене тадашњи Епископ банатски Хризостом (Столић) и распоређује на службу у манастиру Војловица код Панчева. У поменутом манастиру рукоположен је у чин ђакона, 31. октобра 1995. године, а исте године уписује, као редовни студент, Богословски факултет у Београду. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома (Јевића), прекида редовне студије и 1996. године одлази у Немачку, да као ђакон буде на испомоћи тамошњем Епископу средњоевропском г. Константину, у манастиру Пресвете Богородице у Химелстиру. Школске 1997/98. године одлази на усавршавање немачког језика у Регенсбург. Након завршетка овог послушања, вратио се у свој матични манастир Рмањ у Мартин Брод. Повратак манастирског братства пратио је и српски народ. У манастиру Рмањ добија послушање и обавља дужност економа. Рукоположен је у чин презвитера 5. априла 1998. године у Шипову од стране Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома. Исте године бива постављен за администратора парохија у Дрвару, Прекаји и Великом Цвијетнићу. Од 1998. до 2002. године, предавао је веронауку у Дрвару, Мартин Броду и Прекаји, а 2000. године бива постављен за архијерејског замјеника у делу Епархије бихаћко-петровачке на територији Федерације Босне и Херцеговине, што је у послератним годинама био изазов прожет неповерењем и искушењима порушених међуљудских и међуверских односа. Такође је обављао дужност архијерејског намесника у намесништвима граховско-дрварском, петровачко-бихаћком и лијевљанско-гламочком, гдје је био обавезан да унапређује духовни живот, организује богослужења, црквене саборе, и на тај начин охрабрује народ на повратак и успостављање редовног стања. Због показане ревности у обнови духовног живота на парохији дрварској, бива одликован чином синђела на празник Вазнесења Господњег, 13. јуна 2002. године у Дрвару. На Благовести, 7. априла 2004. године у манастиру Рмањ, произведен је у чин протосинђела. Године 2005. благословом Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома, одлази у Грчку, где на Аристотеловом Универзитету у Солуну уписује студије православне теологије, које 2010. године, као редован студент окончава са врло добрим успјехом. Услед труда у обнови манастира Рмањ, пре свега изградње новог манастирског конака, одликован је правом ношења напрсног крста 2. октобра 2005. године. Дана, 5. октобра 2008. године, због показане свештеничке ревности и пастирске бриге, одликован је чином игумана у манастиру Рмањ. У чин архимандрита, произведен је благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија (Раките), а руком Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Фотија (Сладојевића), на Благовести 7. априла 2014. године у своме манастиру, светониколајевској обитељи у Рмњу, где га је затекао и избор за Епископа богомчуване Епархије средњоевропске, на редовном пролетном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ у Београду, 23. маја 2014. године. Хиротонисан је за Епископa средњоевропског, 26. јула 2014. године у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду. Свечани чин устоличења у трон епископа средњоевропских обављен је 7. септембра исте године, од стране Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру. Године 2014. оснива епархијску славу и патрон епархије средњоевропске Светог Николаја Жичког и Охридског. На предлог Епископа средњоевропског г. Сергија, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, на свом редовном заседању у мају 2015. године, премешта административно седиште Епархије средњоевропске из Химелстира у Франкфурт и преименује Епархију средњоевропску у Епархију франкфуртску и све Немачке. Владика Сергије завршава 2016. године, постдипломске студије на православном Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву одбранивши мастер рад на тему „Мисијски значај божићних и васкршњих посланица СПЦ, од 1941. до 1945. године“. Учествује као члан делегације СПЦ, од 18. до 26. јуна 2016. године на Светом и Великом православном Сабору на Криту. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, изабран је 24. маја 2017. године за Епископа бихаћко-петровачког.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најава устоличењâ Епископâ у Херцеговини и Немачкој

Thu, 26 Jul 2018 14:06:47 +0000

Хиротонија и устоличење изабраног Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Димитрија биће обављени 23. септембра 2018. године у храму Светог Преображења Господњег у Требињу са почетком у 9 часова. Свету Литургију са хиротонијом и чином увођења у трон Епархије захумско-херцеговачке служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више архијереја Српске Православне Цркве - плакат.

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит Амфилохије: Рођењем Христовим човјек је постао већи и узвишенији од анђела! (ФОТО)

Thu, 26 Jul 2018 14:01:58 +0000

Литургија је служена поводом Сабора Светог архангела Гаврила на Превлаци гдје већ четврт вијека Манастир Михољска Превлака и Братство православне омладина Црне Горе организују Сабор православне омладине.

У литургијској бесједи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је рођењем Христовим човјек постао већи и узвишеније од анђела тиме што се удостојио части и достојанства кога се ни анђели небески не удостојавају. Његова природа кроз личност Исуса Христа Сина Божијег је сјела са десне стране Бога и Оца.

„То је тајна коју Црква Божија Христова – тијело Његово – чува у својим Њедрима и преноси с покољења на покољење. То свето свједочанство, запечаћено Силаском Духа Светога на прву Цркву Божију на Гори Сионској, се наставља кроз вјекове на разним мјестима. Свако мјесто гдје се призива Дух Свети постаје Гора Сионска а једно од таквих мјеста јесте и ово на коме се сабирамо вјековима које је посвећено Пресветој Тројици, Светим архангелима Михаилу и Гаврилу“, истакао је Митрополит и додао:

„Ова светиња не само да је свједок Христа Бога него и свједок свега онога што се са њим догодило. Он се и рађа овдје и препорађа читава покољења, непрекидно распиње и разапиње, па зато није чудо да је ова светиња, која се родила од времена Цара Константина, Христолика и Боголика и као Христос разапет тако је и она распињана, али увијек остаје да буде свједок Христа Васкрслога и Вазнесенога на небеса.“

Нагласио је да је и ово данашње, 25 сабрање на Превлаци, наставак оног Сабора који је трајао од 4. вијека и да се њиме потврђује да су сви земаљски народи призвани да постану заједничари тога Светога сабора. То потврђује присуство браће и сестре не само из Црне Горе већ и шире, као и оца Игнатија (Миринда) и попадије из Гватемале (Епархије буеносајреско-јужноцентралноамеричке).

Подсјећајући да је ове године на Сабору и владика пакрачко-славонски Јован, кога је изњедрила ова светиња, и нови архијереј, владика диоклијски Методије, Високопреосвећени је казао да и сама титула Епископ диоклијски свједочи живи континуитет Цркве Божије на овим просторима од времена цара Констатина.

„Обнављајући титулу Епископа диоклијскога ми потврђујемо да Црква Христова православна Божија овдје постоји од трећег- четвртог вијека не само у Диоклији по којој је овај Епископ добио и добија име, него и по овом мјесту јер овдје је нађена крстионица из времена цара Констатина“ рекао је Митрополит и додао да су овдје у трећем слоју храма пронађене мошти једног од древних хришћанских мученика који је највероватније пострадао за вријеме цара Диклицијана кога је народ запамтио као проклетога цара Дукљанина.

„Те мошти свједоче тај живи континуитет ове светиње кроз вјекове, то живо сабрање до наших времена. Само Господ зна колико се њих сабирало и сабрало овдје кроз вјекове, уздижући се на небеса са десне стране Бога и Оца, тамо гдје је престо и трон Јагњета закланога за живот свијета у новом Јерусалиму граду у кога се уграђују сви земаљски народи и светиње сабирајући се око Јагњета .“

Владика је подсјетио на предстојећу прославу 800-годишњице аутокефалности Српске православне цркве и изразио наду да ће се ова сабрања наставити и у будућа времена и да ће, као што се Сабор обновио и васкрсао, и ова светиња обновити.

„Ми се трудимо свих ових година, а посебно ове године да васкрсне ова светиња и ја се надам да ће Бог уразумити и оне који су задужени за чување културног наслеђа Црне Гора и да ће помоћи не само да се очува камење, остаци ове грађевине, него да се обнови овај свети храм“, рекао је Митрополит и нагласио да је та обнова већ почела, обновом манастирског братства на челу са оцем Бенедиктом.

Говорећи о том јубилеју Митрополит црногорско-приморски је казао да да је Митрополија један живи – живоносни изданак те Жичке архиепископије-светосавске и Пећке патријаршије.

„Надамо се да ће 2020. године овдје бити велики сабор приликом освећења обновљеног храма Светих архангела Михаила и Гаврила. Тиме ћемо обиљежити и прославити 800-годишњицу која ће се прославити свуда у нашој Цркви, и у Жичи, и у Пећи, и у Београду и широм васељене“, рекао је Високопреосвећени и додао да се Црква светосавска раширила на свих пет континената.

„То Тијело и крв Христова су живо, опипљиво свједочанство живога наставка и продужетка Цркве Христове и ширења Његовог присуства на свих 5 континената у ово наше вријеме послије великих распећа и страдања Цркве Божије које се наставља и овдје код нас и широм свијета, али по ријечима Ловћенскога Тајновидца Васкрсења не бива без смрти, тако без распећа нема Васкрсења“закључио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Након Литургије пререзан је славски колач а богатим програмом је настављен Сабор Светог архангела Гаврила на Превлаци који је почео јуче Трибином о наталитету.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архијереји Јован и Методије богослужили у свештеној обитељи манастира Морачник

Thu, 26 Jul 2018 13:57:15 +0000

За пјевницом су појале, игуманија манастира Цариградске патријаршије Светих Илије и Филарета у Калабрији мати Стефанија и Фотина, игуманија манастира Бешка мати Фотина са сестрама.

Чтецирали су ипођакони Димитрије Црљић и Ричард Виера Семениук.

После прочитаног одељка из Апостола и Јеванђеља, сабранима је бесједио Владика Јован, говорећи о Пресветој Богородици и о Преподобном Јовану Дамаскину.

После причешћа, освештан је и пререзан славски колач, и још једном Владика Јован је поздравио Владику Методија и све присутне. Он је између осталог рекао, да ова света обитељ има велики благослов, да своју другу архијерејску литургију од како је примио епископски чин, Владика Методије служи на Морачнику.

“Нека би Мајка Божија Тројеручица, она која је из Дамаска стигла прво у манастир Светог Саве Освећеног, па у Србију и Хиландар, била њему пратитељ у све дане његовог архијерејског служења, као и Свети Јован Дамаскин, умни писац, монах, пјесник, и све оно на чему је заснована Црква наша.

Драги у Христу Владико, добро дошао нам, благослови нас, и да нам често и дуго овде долазиш”, поручио је у знак захвалности Владици Методију.

Потом је Владика Методије честитао славу ове свете обитељи Владици Јовану и намјеснику јеромонаху Николају, између осталог казавши: “Владико, добро дошли овдје на своје мјесто и своју кућу, да увијек знате одакле сте потекли, иако си са овог камена у ону питому Славонију пошао, али никад ниси заборавио и увијек се изнова враћаш да нас кријепиш и благосиљаш, и да нас учиш. Прво, мене, а онда цијело братство које се овдје сабира, и цијело братство и сестринство овог краја Скадарског језера, па и цио наш народ Митрополије и шире. Сретна вам слава, увијек се у здрављу и весељу окупљали и ове, и сваке године и у вјекове.Амин. Живјели”, поручио је Владика Методије.

Љубављу и гостопримством намјесника манастира јеромонаха Николаја, приређена је трпеза љубави за све, на којој је отпјеване и неколико пјесама у част Пресвете Богородице на српском, грчком, руском и италијанском језику.

Владике Јован и Методије, свештенство и монаштво и гости, после сабрања у манастиру Морачник, посјетили су и обишли манастир Бешку.

Извор: Радио Светигора

Митрополит Амфилохије служио вечерњу службу са петохлебницом у Цетињском манастиру у част иконе Пресвете Богородице Тројеручице (ФОТО)

Wed, 25 Jul 2018 11:15:11 +0000

Вечерњу службу служио је јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира, а чин освештавања петохлебнице, вина и уља служио је Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски г. Амфилохије, који је потом и помазивао вјернике.

Служби Божијој поред монаха Цетињског манастира и вјерног народа, присуствовала је и мати Стефанија, игуманија древног манастира Светих Илије Сицилијанског и Филарета у Семинари у Калабрији са сестром Варваром, православном италијанком.

После службе, Митрополит Амфилохије у митрополијској резиденцији на Цетињу, у присуству епископа пакрачко-славонског г. Јована и епископа диоклијског г. Методија сусрео се са мати Стефанијом и сестром Варваром и свештеником из Гватемале Игнатијем Мирандом и његовом попадијом.

Мати Стефанија је Митрополиту подарила икону покровитеља њеног манастира, Светих Чудотвораца Илије Сицилијанског новог и Филарета, а њима је Митрополит даровао икону Пресвете Богородице Филеримске.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ милешевски Атанасије служио парастос блаженопочившем Патријарху Варнави (ФОТО)

Wed, 25 Jul 2018 06:53:00 +0000

Парастос је служен на Варошком гробљу у Пљевљима на гробним местима Патријархових благочестивих родитеља Крсмане и Ђорђа, и љубљене браће Алексе и Уроша.

У беседи Преосвећени Владика је рекао да је наш Свети Патријарх Варнава имао своју оријентацију и осу у Христу и у нашим светим прецима, и да је, осећајући одговорност пред њима, имао мудрост и храброст и није се колебао и истрајао је као пастир Христових оваца до краја: – Најбитнија његова способност је способност стварања и одржавања заједништва, држање целине, јер он је пастир Христових оваца по узору на Архипастира Христа. А шта је речено за Архипастира Христа? Речено је да Он своје стадо познаје и оно познаје Њега и слуша Његов глас, и када чује Његов глас оно се одазива. То препознајемо и видимо и највише се томе дивимо код Светог Патријарха Варнаве. Његов глас се чуо, јер је то био глас из Јеванђеља, он је преносио глас Христа, Светих апостола, светих предака наших и његов глас пре свега је значио за њега. Он је по њему живео и зато су се на његов глас и одазивали. На његов глас се окупљао сав православни род наш и држао Христову науку, курс живота који је назначен код светих предака наших на овим просторима.

Беседу Епископа Атанасија можете послушати на линку

Извор: Епархија милешевска

ТВ Храм: Патријарх Иринеј посетио манастир Дајбабе (ВИДЕО)

Tue, 24 Jul 2018 18:18:19 +0000

Извор: Српска Православна Црква

Седмогодишњица архијерејске службе Епископа Давида (ФОТО)

Tue, 24 Jul 2018 18:01:00 +0000

Диван празнични дан је започео светом Литургијом којом је началствовао наш Владика Давид, а уз саслужење секретара протојереја-ставрофора Драга Вешковца, свих Архијерејских намесникâ и великог броја свештенства. По благослову Владике, по прочитаном Јеванђељу се присутнима пригодном и лепом беседом на јеванђелску тему обратио Архијерејски намесник ћићевачки протојереј Владица Столић. Велики број Каменараца је приступило Светој Тајни Причешћа, а на крају службе се свима присутнима обратио и Владика, лепим и бираним речима.

По служби је одржан пригодан уметнички програм уз народне игре, а потом је вредни свештеник Мирољуб Симеуновић са својим парохијанима припремио богату трпезу за све присутне на овом великом и радосном догађају за нашу Епархију. У току трпезе, Владику Давиду је у име свег свештенства, монаштва и верног народа Епархије крушевачке поздравио је прота Драги Вешковац, евоцирајући успомене на прве дане у Епархији крушевачкој, на хиротонију Епископа Давида, те је у име свих замолио нашег Преосвештеног Владику да се моли за све нас и да нам долгоденствује на многе и благе године. Владика се захвалио на лепим речим и жељама, а потом је, сећајући се свог духовног оца и учитеља блаженопочившег Патријарха српског Павла, прочитао је неколике мисли о светом патријарху, његовим поукама свештенству и верним хришћанима док су сви присутни са великом пажњом слушали.

ДОЛГОДЕНСТВУЈ НАМ ПРЕОСВЕШТЕНИ ВЛАДИКО, НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА. ДОСТОЈАН!

Извор: Епархија крушевачка

Протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић о компакт диску „Славни граде – песме са Косова и Метохије“

Tue, 24 Jul 2018 16:04:29 +0000

Ученици и наставници обновљене или, прецизније и лепше, васкрсле Српске православне богословије Светих Кирила и Методија у Призрену су се потрудили да нам пошаљу прегршт своје радости у тренутку када су све очи Српског народа уперене у Косово и Метохију. Призренска радост нам долази посебно од 2011. године, а сада нам је послата кроз песме са Косова и Метохије које не само снимају него и које свакодневно певају наши јунаци – ученици Призренске богословије – њих педесетак на броју.

Нема никакве логике у храброј, али предањској одлуци Светог Архијерејског Сабора да, на предлог Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-Призренског и Косовско-Метохијског г. Теодосија, приступи обнови Српске православне богословије Светих Кирила и Методија – спаљене и добрим делом порушене у мартовском огњу и покољу свега српског и православног 2004. године. Заиста, само се Христовим васкрсењем и живом вером у тај најважнији и најспасоноснији догађај у људској историји може објаснити, схватити и прихватити обнова спаљене и прогнане Призренске богословије.

Обновљена Призренска богословија већ даје трећу генерацију свршених богослова као своје истинске плодове, а ми гледамо то чудо над чудима на Косову и Метохији које се догодило и догађа у наше дане и на наше очи. И као што је то било вековима, прво је обновљена Призренска богословија, а сада она врши своје троједно дело – прво, учи православној вери, богословљу и животу њене ученике; друго, обнавља православни живот у Царском Призрену и треће, подстиче и позива прогнане Србе да се врате на своја древна призренска огњишта.

Готово библијски догађај обнове Призренске богословије је можда најбоље изражен кроз стихове Митрополита г. Амфилохија:

”У Призрену ласте долетјеле

Славе Бога и Господа Христа

И Пресвету Дјеву Мајку Божју

Обнављају душу Србинову

Обнављају Цркву Православну

Настављају Предање Отаца

Све дивнијех светих Призренаца”.

Недавно ми је у Призрену, један честити Горанац, српског порекла, а данас муслиманске вере, на призренском шадрвану на свој начин објаснио Призрен и рекао: ”Призрен је као Јерусалим! Нико се од њега не одриче”. Обновљена Призренска богословија на челу са њеним ректором Владиком г. Теодосијем, као и обновљени Царски Манастир Светих Архангела на челу са Архимандритом Михаилом (Тошићем), Богородица Љевишка са њеним старешином оцем Ђорђем Стефановићем из Светониколајевског Ваљева и Саборна Црква Светог Ђорђа са својим старешином оцем Слободаном Ђорићем из Липљана, али и верници парохије Призренске показују и сведоче да се ми, Срби, нисмо одрекли Призрена – царског града на Бистрици! И, хвала Богу да је тако! Наравно, још нешто! Често обилазим наше Светиње и Српске Земље и Крајине. Али, руку на срце, нигде не осећам такву и толику радост као у Призрену без обзира на сво зло које је током претходне две деценије протутњало кроз њега и које је у њему оставило стравичне и још увек видљиве трагове.

Обновљена Призренска богословија са својим надалеко чувеним, а од недавно и обновљеним комплексом, јесте парче Христово – Царство пуноће без празнине на земљи. По свему подсећа на једно древно хришћанско општежиће. Чим човек прође кроз капију Призренске богословије, без обзира на сурову реалност данашњег Призрена и Косова и Метохије, осети да је ушао у Царство слободе и да му на том месту ништа друго и не треба.

Тражио сам, гледајући ученике и професоре обновљене Призренске богословије, неки пример да их, сам себи, објасним. И нисам се дуго мучио. Видео сам да су се они надахнули примером негдашњег Епископа Рашко-Призренског и потоњег Патријарха Српског Павла, који је, у време свеопште идеолошке заслепљености Срба, 33 године био Архијереј у Призрену. Да, сваки је човек непоновљив и јединствен, али постоје опште црте и карактеристике по којима се препознају и чине мање заједнице. По тим цртама и карактеристикама, видим да су ученици и професори обновљене Призренске богословије нашли најбољи начин да, у датим, сложеним и тешким приликама, дају дубљи смисао свом животу и битовању у Призрену.

Јер, ученици и професори овог богословског училишта од највећег црквеног и националног значаја за Српски народ, заправо, примењују ”призренски модел” црквеног живота из времена косовско-метохијских година Епископа Павла. Вреди данас, ради знања и равнања, упоредити ово наше време и време Цркве у Призрену током епископства Епископа Павла. Иако би се, на први поглед, могло помислити да је то неупоредиво, ипак се могу наћи и неке паралеле. Можда је Епископ Рашко-Призренски Павле у своје време, у призренским храмовима имао којег верника више него што их има данас у Призрену. Знамо, наравно, да су се Срби у Павлово призренско време, што милом, а што силом, отуђили и отпадили од своје Цркве и свог српског имена и да им је био пречи Призренски партијски комитет од Богородице Љевишке и Светих Архангела. Ретки су тада, нека се зна и памти, остали верни Цркви. Али, шта данас видимо? Срби су, њих више од 10 хиљада, протерани из Призрена од 1999. до 2004. године, Али, иако је данас у Призрену по броју мање Срба, сваки добронамерни посматрач види да је данас више Срба у призренским храмовима него онда када их је, за време Владике Павла, на броју било више. Јер, данас су, за разлику од оног времена, сви призренски Срби у Цркви.

Један од плодова из времена епископовања Епископа Павла у Призрену јесте и трокњижје ”Да нам буду јаснија нека питања наше вере” као изузетно духовно и црквено штиво непроцењивог значаја. На том путу су се, у домену својих моћи и свог узраста, нашли професори и ученици обновљене Призренске богословије. Своје слободно време, изван редовних наставних активности, усмерили су на најбољи пут: припремају и објављују духовне књиге којима крепе Србе на свим странама света. Нека не замере они који, из неких разлога, још увек нису ни кренули тим путем или који су, опет из неких разлога, застали на том путу, а који имају боље услове од призренских ђака и професора, али овде морам да приметим да су наши призренски јунаци до сада објавили више вредних књига и то: ”Несвети, а Свети” Архимандртита (сада Митрополита) Тихона Шевкунова из Сретењског Манастира у Москви (2014.г.); ”Светлост од Светлости” Архимандрита Ивиронског Василија Гондикакиса (2015.г.); ”Тумачење Божанствене Литургије” Митрополита Козанског Дионисија (2016.г.); ”Од Косова до Јадовна” умировљеног Епископа Захумско-Херцеговачког др Атанасија (2016.г); ”Преподобни Јаков Евијски” Стилијана Г. Пападопулоса (2017.г.); ”Од слободе ка љубави – омилије из Ксантија” умировљеног Епископа Захумско-Херцеговачког др Атанасија (2018.г.) и Изабрана дела Светог Јована Златоуста у два тома (2018.г.). Поред тога, објављена су и два музичка компакт диска: ”Славопој призренских богослова Богочовеку Христу Хранитељу Призренском” (2016.г.) и ”Славни граде – песме са Косова и Метохије” (2018.г.).

Број и квалитет издања Призренске богословије све говори. Од посебног је значаја објављивање музичког компакт диска са песмама са Косова и Метохије. Народне, српске песме ”Призренска ноћ”, ”Еј, у Призрену”, ”По потоку ситна риба”, ”Удаде се, Јагодо”, ”Ој, голубе”, ”Горанине, ћафанине”, ”Месечина”, ”Ораховцу, башто рајска”, ”Навали се Шар планина”, ”Ај, што је лепо”, ”Густа ми магла паднала”, ”Јечам жнела”, ”Ој, Косово, Косово” и ”Славни граде” звуче као да их изводи професионални музички оркестар и као да их певају најбољи мајстори српске народне музике. На челу ове богословско-музичке групе је проф. Дејан Ристић, а чине је Страхиња Шабић, Андрија Стевановић, Никола Ракићевић, Милан Костић, Марко Стриковић, Димитрије Николић и Немања Велић. Диван предговор о песмама са Косова и Метохије, старим и новим које су се нашле у овом издању, написала је проф. др Валентина Питулић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и професор српског језика и књижевности у Призренској богословији.

Можда некима неће бити јасно одакле то да сад, у сред ове невоље, призренски богословци не само певају него још и снимају српске народне и црквене песме. Многи можда не знају да је то традиција Призренске богословије и Призрена који су, захваљујући ректору Петру Костићу, имали Црквено-певачку дружину ”Свети Урош” још 1885. године. Та дружина се, по Костићевом запису, није ограничавала само на Призрен. Црквено-певачка дружина је ”и ако у оскудици сваке безбедности за време турске владавине, нарочито као што је био пут преко Ђаковице до Пећи – ризиковала и одлазила и у Ђаковицу и у Пећ, тамо давала концерте и у тамошњим црквама певала на литургији” (П. Костић, Листићи из даље и ближе прошлости, Нови Сад-Призрен, 2017.г., стр. 159). Постоји још један детаљ који објашњава српске народне песме које данас, широм Српства, певају призренски богословци. Петар Костић је у своје време написао да је наш народ на Косову и Метохији у оно време, крајем 19. века када је турски и арнаутски зулум био неподношљив, био жељан ”патриотских песама нарочито певаних у хору” (стр. 159). Како тад – тако сад! Историја се понавља!

У Призренској богословији се и осећа и види да су прожети богослужење, настава и живот и да је призренска богословска педагогија заправо мистагогија. Јер, у Призрену се не може живети, остати и опстати без живе вере у Васкрсење Христово и Светих Тајни Цркве. То је сведочанство прошлости. То је истина садашњости. То је наук за будућност!

Зато нам призренски богословци својом школском химном, чији је аутор Архимандрит Иларион, игуман Манастира Драганца, поручују:

”Из пепела васкрсла је

Црква освештана

Христе Боже, чувај Призрен

до Судњега дана”.

Овај скромни осврт на труд и дело наших јунака – професора и ученика васкрсле Призренске богословије – треба да подстакне наше парохијске свештенике, настојатеље и настојатељице наших манастира, црквене одборнике и вернике да куповином музичког компакт диска, као и других издања ове наше богословске школе, помогну њихов даљи труд и кроз њих посведоче своју љубав према Косову и Метохији.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Презвитер Мијајло Бацковић: Четврт вијека Сабора Светог Архангела Гаврила на Превлаци (ЗВУЧНИ ЗАПИС)

Tue, 24 Jul 2018 16:02:28 +0000

У четвртак, 26. јула у 8 часова Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служиће у Свештеној царској лаври Светог Архангела Михаила Свету архијерејску литургију а након тога ће освештати нову манастирску ризницу.

Tribina PrevlakaСабор ће почети у сриједу 25. јула у 20 часова Трибином о наталитету на којој ће учествовати: Миљан Ћеранић, директор ПСД „Света Србија“, др Вања Милошевић, гинеколог акушер, Весна Даниловић, судија Управног суда у Београду, Батрић Јовановић – Друштво гуслара „Бајо Пивљанин“ и Асим Сарван, музичар.

Овај јубиларни Сабор најавио нам је отац Мијајло Бацковић предсједник Братства православне омладине Црне Горе.

Извор: Радио Светигора

Епикоп моравички Антоније, викар Патријарха српског молитвено прославио 12. година архијерејске службе (ФОТО)

Tue, 24 Jul 2018 15:59:44 +0000

Преосвећеном владици су саслуживали: архимандрит Серафим (Шкред), настојатељ Сампсонијевског собора у Санкт Петербургу, архимандрит Александар (Котов), протојереј Максим Беликов и протојереј Димитрије Калашников.

У име свештенства и парохијана храма Светих апостола Петра и Павла (Подворје СПЦ у Москви), честитке поводом данашњег радосног догађаја, Његовом Преосвештенству Епископу Антонију је пренео архимандрит Александар (Котов).

Захваливши се на топлим речима, владика Антоније је поздравио свештенство и сабране вернике, честитајући им данашњи празник.

На предлог блаженопочившег патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа Патријарха српског, са титулом епископа моравичког.

Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране блажене успомене Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја.

Владика Антоније на данашњи дан обележава и свој 48. рођендан.

Поводом годишњице хиритиније, Преосвећени владика Антоније је примио велики број честитики, између осталог од: Архиепископа гомељског и жлобинског Стефана, Епископа Сајанског и нижнеудинског Алексија, Архиепископа пјатигорског и черкеског Феофилакта, Епископа воскресенског Савве – викара Свјатјејшег Патријарха московског и целе Русије (Митрополита тверског и кашинског) и др.

Извор: Званична интернет страница Епископа Антонија

Епископи пакрачко-славонски Јован и диоклијски Методије служили у Цетињском манастиру (ФОТО)

Tue, 24 Jul 2018 15:57:23 +0000

Епископу Методију је ово била прва архијерејска Литургија у Цетињском манастиру од када је у недјељу, 22. јула хиротонисан у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Новоустоличени владика је након хиротоније, у приступној бесједи, казао да га је неизмјерана благодат Светога Духа довела до овога најсвештенијег му дана да љубављу Божијом буде уведен у чин епископа и позвао народ Божји да не будемо ништа дужни осим да љубимо једни друге и тиме испунимо Закон који се сав испуњава у једној ријечи: Љуби ближњега својега као себе самога.

Извор: Митрополија црногорско-приморска