Сагласно Уставу Српске Православне Цркве, Правилима и поступцима за црквене судове и Уредбама за унутрашњи и спољашњи манастирски живот, Епископ ваљевски је као председник Црквеног суда Епархије ваљевске, одмах по сазнању о овом поступку, архимандрита Никодима (Богосављевића), сабрата манастира Рибница и клирика Епархије ваљевске, ставио под забрану свештенодејства и предао га у надлежност Црквеном суду Епархије ваљевске.

Саопштење издајемо са циљем да умиримо верни народ који са клиром и јесте Црква, и кога боли сваки покушај рушења и цепања Ње, јединог и истинитог Тела Христовог, једине узданице и сигурног пристаништа кроз векове и до краја времена.

Из канцеларије Црквеног суда Епархије ваљевске 

Извор: Епархија ваљвеска

СПЦ

Светом архијерејском Литургијом коју је 26. јула 2018. године служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован јагодинска Стара црква прославила је велики јубилеј - 200 година постојања.

Торжественим богослужењем у цркви Светих архангела Михаила и Гаврила, коју је кнез Милош Обреновић подигао давне 1818. године, у присуству градоначелника Јагодине г. Ратка Стевановића и многих угледних званица и великог броја верника.

Обраћајући се верном народу Владика је поручио: -Колико је људи долазило у овај храм кроз период од два века! Kолико се њих крстило, венчало, исповедило, причестило! Kолико је само молитава узнесено пред престолом ове светиње! Велики кнез Милош, ктитор овог храма, у највећој мери је допринео да се подигне ова светиња, али је он то радио заједно са народом што нас и обавезује да идемо путем којим су ишли наши свети преци, над чијим се гробовима данас и служи ова света Литургија, благодарење Богу за наше претке, за нас и наше сроднике данас и за оне који ће генерацијама после нас остати.

Високо одликовање орден Вожда Карађорђа урученио је г. Томиславу Стојановићу из Винораче и г. Драгану Стојанкићу из Трнаве. Архијерејске захвалнице су примили господа Стефан Ђођевић, Ивица Маринковић, Радмило Цекић, Мирослав Ђорђевић, Зоран Рашић, Предраг Јеремић и Драган Илић. Архијерејске захвалнице су додељене и фирмама Ралекс, Кастор, Јела, ЈП Уређење и јавно осветљење.

Извор: Епархија шумадијска

СПЦ

Црквену делегацију предводио је Епископ кронштатски Назарије, док је делегацију Руске Федерације предводио министар комуникација у Влади Руске федерације г. Константин Носков и вицегубернатор Санкт Перебурга гђа Ана Митјанина. Госте из Русије 27. јула 2018. године у храму Светих равноапостолних Кирила и Методија у Љубљани дочекао је Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије са свештенством. Сусрету су присуствовали и римокатолички бискуп цељски г. Станислав Липовшек и евангелички бискуп г. Гезо Фила.

У поздравном слову Митрополит Порфирије је поручио: -Ваше Преосвештенство, дочекујемо вас у Љубљани са великом радошћу. Та радост је сугуба. Најпре због тога што је са нама данас представник сестринске Руске Православне Цркве и то као Епископ града Кронштата, града где је живео, служио и молио се за читав свет велики светитељ и подвижник Свети Јован Кронштатски. Истовремено, будући да сте и игуман Лавре Светог Александра Невског, Ви нам доносите и благослов Светог Александра. Црква Православна је једна и јединствена без обзира што постоје различите јурисдикције. Помесне Цркве постоје само због тога што је, по искуству и предању Цркве, то боље за поредак и мисију Цркве у свету, али ми знамо и исповедамо да је Црква Једна, Света, Саборна и Апостолска. Хвала Вам, Владико, што сте дошли и што нам доносите благослове Ваше Цркве и Вашег Патријарха. Друга радост, која није мања од прве је то што је, благодарећи Вашем доласку, Бог дао прилику да се сретнемо и са представницима осталих хришћанских заједница који се моле Богу на овим просторима.

Епископ Назарије је захвалио на срдачном пријему: -По речима апостола Павла, најпре треба Господу благодарити на свему. Хвала Вам, Владико, на тополом пријему. Хвала и Патријарху московском и све Русије г. Кирилу који је благословио да, заједно са делегацијом, дођем у Словенију. Ја сам први пут у овој земљи, али када уђете у било који православни храм у њему се осећате као код своје куће. Радујем се што имам могућност сусрести се и са представницима других хришћанских заједница у Словенији.

После поздравних речи Женски хор Санкт Петербуршке духовне академије је отпевао неколико духовних песама.

Сутрадан, 28. јула 2018. године, у руској капели на брду Вршич на Крањској Гори, Његово Преосвештенство Епископ кронштатски г. Назарије служио је помен палим руским војницима. Помену је присуствовао Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије. Делегацију Републике Словеније предводио је председник државе г. Борут Пахор.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Свету архијерејску Литургију у цркви подигнутој у спомен на више од 500 деце, жена и стараца Велике и околине, које су 28. јула 1944. године на најмонструознији начин убили припадници фашистичке Седме СС добровољачке дивизије „Принц Еуген“ и 21. СС дивизије „Скендербег“, потпомогнуте балистичко-вулнетарским слугама из Космета, Бихора, Плава и Гусиња, служили су Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије и пакрачко-славонски г. Јован, уз саслужење бројног свештенства и монаштва.

У светом богослужењу молитвено је учествовао верни народ овог краја, сродници и потомци невино страдалих Величана, као и поштоваоци овог светог жртвеног места који су се сабрали из разних крајева. Током Литургије у чин јерођакона рукоположен је ипођакон Евтихије, сабрат манастира Ђурђеви Ступови. Преосвећени Епископи Јоаникије и Јован су, са свештенством и верним народом, освештали славско жито и преломили славски колач. Архипастирским словом обратио се надлежни епископ Јоаникије, поздрављајући срдачном добродошлицом владику Јована, госте молитвеног сабрања и сав присутни народ.

-Велика је саборно мјесто помињања свих Величких, Ржаничких, Плавских и Горњеполимских мученика. Велика је мали Јасеновац, а то значи мала Голгота Христова. Тамо гдје је Христова Голгота, ту је и Васкрсење, Крст Господњи је знак Христовог страдања и смрти, али и знак силе и славе васкрсења Његовог. Овај данашњи сабор овдје је, заправо, васкрсење Велике и цијелог Горњег Полимља. У Велику, малом Јасеновцу, дошао нам је наш драги брат у Христу, Владика јасеновачки и пакрачко-славонскигГ. Јован, кога знате од раније, јер вас је објединило страдање српског народа од Косова до Јадовна, од Велике до Јасеновца. Благодаримо драгом Владици Јовану што је дошао, донио нам своју љубав. Он на свом срцу носи исписана страдања српског народа мученичке Славоније, али је добро упознат и са распећем нашег народа на Косову и Метохији и могу слободно рећи да је највећи живи познавалац српског мартирологија у овом нашем времену, казао је Владика будимљанско-никшићки, додајући да многи знају податке страдања и мучеништва, али не виде смисао, а наша Црква, истакао је Владика, види, као и сви, који су се на овај свети дан сабрали у Велици.

-Велико је страдање великомученичке Велике, Ржанице и Горњег Полимља, али, видимо да су нас ове жртве, које данас славимо као свете, оплемениле, сабрале, вратиле у памет, вратиле нам памћење, вратиле нас једне другима, призивају нас на међусобно помирење и, оно што морамо увијек нагласити, ове жртве, које славимо као Свете српске новомученике Велике и Горњег Полимља, оне не позивају на освету, не позивају на злочин, него нас призивају Христу распетом, да се Њему приближимо, да се Његовим Крстом, силом Крста и Васкрсења Његовог оснажимо и оплеменимо, да једни другима праштамо и да се измиримо са свима који тај мир хоће, поручио је Његово Преосвештенство и речима добродошлице поздравио је архимандрита Константина из манастира Кутлумуша са Свете Горе Атонске, оца Теоктиста, игумана манастира Сопоћани, и осталу братију, свештенике из Славоније, госте са разних страна.

-Данас смо имали дивну прилику да произведемо у чин ђакона Цркве Божје једног Славонца, а нашег сабрата у манастиру Ђурђеви Ступови, сада јерођакона Евтихија. Овдје је дошла и његова старица мајка. Они живе тамо гледајући на Цркву Божју у Србији, Црној Гори, Републици Српској и не можемо описати какав је положај српског народа у Хрватској, али, ако се мало присјетимо прошлости, а видимо и расположење многих у данашњости, онда нам је све јасно. Даће Бог, да наш народ око наших манастира, наших светиња и око својих владика у Хрватској, Славонији, Далмацији, Кордуну и осталим крајевима гдје Срби живе, гдје су старе српске земље, стари српски домови и огњишта, да се њихов положај поправи, а то зависи, у многоме, и од нас, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Страдање недужног народа у Велици подно Чакора 28. јула 1944. године, сразмерно броју становника, један је од најтежих злочина у Другом светском рату, не само на простору Југославије, него и много шире. Преосвећени Владика пакрачко-славонски Јован подсетио је на страдање нашег народа кроз ближу и даљу историју.

-Не заборавимо да су 1944. године, то је била IV Крајишка бригада која је поразила тако страшно Нијемце овдје, да су они пожељели да се освете Величанима и онима који су их поразили. Тада је Врховни штаб извукао IV бригаду, послао је неким другим путем за Србију, али су у освети за ту побједу побијени Величани, побијено Горње Полимље. И тада смо били заједно и тада смо имали истог непријатеља и тада смо пуцали на истог и бранили се од истога, рекао је епископ Јован, осврнувши се и на свеправославно страдање у 20. веку када је велике жртве поднео народ у Русији, затим Јермени у Турској, грчки народ у Ефесу, Смирни, Кападокији, Цариграду, ред је дошао на Србе и опет на Русе.

-Мученици су нас, навео је Владика, измирили, помирили, спремили за нови заједнички подвиг, за заједничко страдање, које је услиједило 90-тих година, али и за стварање Републике Српске. У њој нема лијевих и десних, горњих и доњих, већ су сви православни Срби, хришћански народ завјетован Христу Господу, цару Лазару на Косову Пољу и нашем новом Косову - Јасеновцу, које нас све мири, умирује, грли, и вас овдје грли, шаље благослове, поздраве, позиве, а, ево, послало је и новог ђакона у Епархију будимљанско-никшићку, да и Славонци буду овдје представљени, да вас позивају у свој загрљај, да вам шаљу благослове највећег стратишта у историји свијета, Јасеновца, те благодати која, као на Велику суботу у Јерусалиму, наговјештава, објављује, благовијести да ће сјутра Васкрсење, да ће се сјутра подићи они из гроба, предвођени Христом Богом нашим, беседио је Владика Јован.

Поводом славе спомен-цркве Светих Кирика и Јулите и 74-годишњице од страдања у Велици организован је црквено-народни сабор и трпеза љубави. Домаћин славља био је г. Мирослав Брковић са породицом и братством Брковића. Он је део славског колача предао г. Дарку Никићу, који је узео обавезу да са својим братством припреми славље за следећу годину.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Епархијске вести

|

Поводом сто година прокламације председника Вудроа Вилсона, Представништво Републике Српске у Америци заједно са Комитетом за обележавање стогодишњице приредило је у Карнегијевом Институту за науку у Вашингтону пријем пријатељства у част овог јубилеја и председнице Владе Републике Српске гђе Жељке Цвијановић. Пријему су присуствовали Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј и западноамерички Максим, свештеници и монаси са читаве Источне обале, гости из Републике Српске, Србије и других делова САД, као и некадашњи и садашњи амерички званичници.

Повезане вести:

• Први пут у историји САД: Молитва српског владике на отварању Представничког дома америчког Конгреса
• Стогодишњица „Дана молитве за Србију“ у Вашингтону
• Промотивни спотoви под називом Ви сте свет

Први светски рат и подршка Америке Србији не значи да се та подршка није односила на сав српски народ, укључујући и онај са друге стране Дрине, истакле су званице из Српске али и Америке. Председница Владе Српске гђа Жељка Цвијановић захвалила је посебно Српској Православној Цркви што је учествовала у очувању идентитета Срба у дијаспори, али и помагала Српску у тешким тренуцима.

Америка је превелика да би за њу Република Српска могла да буде у великој мери видљива, али у Вашингтону, тврди шеф Представништва Републике Српске у Америци г. Обрад Кесић, за Српску се итекако зна.

Бивши конгресмен Боб Мекјуван подсетио је у свом обраћању на речи америчког председника Вудроа Вилсона, након завршетка Првог светског рата, истичући да је, како каже, сећање за један народ најважније.

Како ће изгледати однос Америке и српског народа не зависи само великих подвига из прошлости, истакнуто је на скупу, него и од комуникације и стварања нових односа у будућности.

После свечаног пријема, уприличен је и концерт на ком су, после поздрава које је у име СНФ пренео г. Џон Буфалини, спектакуларан музички таленат показале чланице гудачког квартета Школе за музичке таленте из Ћуприје, али и чланови Српског певачког друштва Лира. Чланови Друштва су се овом приликом из сабрали из читаве Америке, како би под диригентском палицом протинице Јелене Вранић, отпевали чувене родољубиве песме Хајд’ јунаци, Креће се лађа француска, Тамо далеко и Ово је Србија.

Познати телевизијски глумац и редитељ Радош Бајић произнео је стихове о Србији песника Танасија Младеновића, а затим се обратио присутнима емотивним говором величајући славу српског рода и способност Србина да тријумфује упркос свим тешкоћама.

Опште одушевљење, признање и аплауз побрао је г. Тајлер Спаркс из Вашингтона, дугогодишњи официр за везу испред Министарства спољних послова САД, коме је за све заслуге и велику љубав према Србима уручен орден Светог Севастијана првог степена који додељује Епископски савет Српске Православне Цркве у Америци. Орден је у име Савета уручио Епископ источноамерички г. Иринеј захваљујући г. Спарксу за свако добро према српском народу.

У завршној беседи, епископ Иринеј је захвалио свима, организаторима, гостима, уметницима, свештенству, волонтерима, призивајући на све благослов и евоцирајући сећања на славне претке, на њихове патње и Голготу, али и песму, игру, васкрсење. -Дух нашег рода је снажан и то је препознао читав свет пре сто година, и у славу и помоћ Божју, препознаће то опет, поручио је владика Иринеј.

Извор: Епархија источноамеричка

СПЦ

Храм Успења Пресвете Богородице у Маглајанима започет је са градњом 1876. године, као задужбина црногорског војводе Маше Врбице. Године 1901. храм је осветио Митрополит бањалучко-бихаћки Евгеније. Током бурног ХХ века, храм је, уз тешка оштећења, успео да преживи сва разарања. У Другом светском рату служио је окупаторима као сабирни центар за народ Лијевча поља, који је одвођен у јасновачке логоре. Доласком пароха Јове Зељковића на место свештеника парохије маглајанске 1997. године отпочела је генерална обнова, до данас, једног од највећих и најстаријих зиданих храмова Епархије бањалучке.

Након чина Великог освећења храма, Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем служио је свету архијерејску литургију уз саслужње протопрезвитера-стварофора Ратка Радујковића, протонамесника Јове Зељковића, јереја Дарка Савића и Ђорђа Зељковића, као и протођакона Радојице Жаграна.

Као вид благодарности због ревносног служења Светој Цркви и узорног породичног живота, Његовог Пресвештенство г. Јефрем одликовао је пароха маглајанског Јову Зељковића чином протојереја. Такође, за показано несебично дародавство према Цркви, граматом ктитора одликовани су кумови храма г. Раде Марковић са супругом гђом Анкицом.

Литургијском беседом Његово Преосвештенство Епископ г. Јефрем нагласио је потребу угледања на наше претке, који су, иако у тешким временима туђинске власти, градили храмове и чували своју веру. Владика Јефрем истакао је величину љубави према отаџбини коју су они носили у срцима и сведочили делима, јер за сваког човека постоји само једна родна груда и зато смо ми позвани да на њој остајемо, чувајући наслеђе предака и градећи будућност потомака.

У наставку је уприличен свечани ручак и културно-уметнички програм за више стотина окупљених верника. На крају, Његово Преосвештенство Епископ г. Јефрем је пригодним речима захвалио свим приложницима који су помогли обнављање храма Успења Пресвете Богородице у Маглајанима, надлежном пароху, кумовима храма, као и свим људима добре воље који су на било који начин учествовали у обнови ове светиње.

Стефан Зељковић

Поводом прославе стогодишњице „Дана српске заставе на Белој кући“ 25. јула 2018. године конгресмен Тед Поу, сапредседавајући Српског конгресног кокуса, позвао је Његово Преосвештенство Епископа источноамеричког г. Иринеја, архијерејског покровитеља прославе величанственог догађаја од пре једног века, да као гостујући капелан прочита молитву на отварању Представничког дома Конгреса Сједињених Америчких Држава у у Вашингтону. Молитва коју је епископ Иринеј прочитао овим поводом гласи:

„Свемогући Господе Боже, Боже Правде, узносимо Ти нашу искрену благодарност и свесрдну молитву за све оне и са свима онима који су себе великодушно уложили у руковођење Сједињеним Америчким Државама. Учини да чланови Представничког дома, које је изабрао за народ, ваљано заступају различите интересе наших грађана и оних који су из земног шара дошли да овде бораве, раде и уче. Упућуј оне који се саветују и доносе законе у име свих нас заједно да то чине у духу јединства, поверења и разумевања. Нека њихова срца буду свагда отворена на гласан усклик оних који се истински залажу за неодвојиво право на слободу и правду за све. Нека буду просветљени Твојом вољом и подстрекивани на алтруистичко служење нашој држави и њеном народу. Благослови и све нас очувај, Господе. За све ово молимо се у Исусу Христу Светим Твојим Духом. Амин.“ 

Пре сто година, 28. јула 1918. године, амерички председник Вудро Вилсон позвао је амерички народ да се моли за Србију и српски народ. Његов апел је прочитан у црквама широм земље и објављен у практично свим већим новинама. Црквена звона широм Америке звонила су у 12 часова у подне у почаст српских жртава. Српска застава се завијорила на Белој Кући и на јавним зградама у америчком главном граду. Стотину година касније, а сматра се да је то први пут у историји Сједињених Америчких Држава, српски Епископ се, уважавајући ондашњи председнички апел, помолио Господу за чланове Конгреса и благостање свих.

Извор: Српска Православна Црква

У поздравном слову Митрополит Порфирије је казао: „Ваше Преосвештенство, дочекујемо вас у Љубљани са великом радошћу. Та радост је сугуба. Најпре због тога што је са нама данас представник сестринске Руске православне цркве и то као епископ града Кронштадта, града где је живео, служио и молио се за читав свет велики светитељ и подвижник свети Јован Кронштадтски. Истовремено, будући да сте и игуман Лавре светог Александра Невског, Ви нам доносите и благослов светог Александра. Црква Православна је једна и јединствена без обзира што постоје различите јурисдикције. Помесне цркве постоје само због тога што је, по искуству и предању Цркве, то боље за поредак и мисију Цркве у свету, али ми знамо и исповедамо да је Црква Једна, Света, Саборна и Апостолска. Хвала Вам, владико, што сте дошли и што нам доносите благослове Ваше Цркве и Вашег Патријарха. Друга радост, која није мања од прве је то што је, благодарећи Вашем доласку, Бог дао прилику да се сретнемо и са представницима осталих хришћанских заједница који се моле Богу на овим просторима“.

Епископ Назарије је захвалио на срдачном пријему казавши да „по речима Апостола Павла, најпре треба благодарити на свему. Хвала Вам, владико на тополом пријему. Хвала и Патријарху московском Кирилу који је благословио да, заједно са делегацијом дођем у Словенију. Ја сам први пут у овој земљи, али када уђете у било који православни храм у њему се осећате као код своје куће. Радујем се што имам могућност сусрести се и са представницима других хришћанских заједница у Словенији“. После поздравних речи Женски хор Санкт Петербуршке духовне Академије је отпевао неколико духовних песама.

Сутрадан, у суботу 28. јула 2018. године, у руској капели на брду Вршич на Крањској Гори, Његово Преосвештенство Епископ кронштадтски Назарије служио је помен палим руским војницима. Помену је присуствовао Митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Делегацију Републике Словеније предводио је председник државе г. Борут Пахор.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Извор: Епархија тимочка

Владика Теодосије у свом Апелу ниједном речју није омаловажио напоре Председника Републике и Владе Србије за очување Косова и Метохије као саставног дела Србије, јер се подразумева да је дужност и обавеза оних који су на власти да брину о својој Уставом регулисаној територији и свим грађанима Републике Србије. Ово гледиште, као и забринутост изражена у апелу Владике, јасно произилазе из чврстог и јединственог става Светог Архијерејског Сабора СПЦ.

Владика Теодосије је у првом делу свог апела посебно са благодарношћу поменуо помоћ Владе Републике Србије која је давана Цркви и нашем народу свих претходних двадесет година, не правећи разлику која је политичка партија била на власти. Држава Србија, односно, тачније речено, народ Србије, свесрдно помаже својим суграђанима на Косову и Метохији у циљу опстанка, одрживости постојећег и обнове уништеног наслеђа. Такође је поменута и помоћ бројних домаћих и страних добротвора који су несебично пружали велики допринос нашем народу. Све што нам је дато примали смо са благодарношћу и користили искључиво наменски у циљу обнове цркава, манастира и унапређења живота нашег верног народа, као што ћемо то и даље чинити. Зато, чисте савести све што добијамо, примамо са јасним свешћу да нас тим новцем нико не може купити. Српски народ и они који су га водили увек су се бринули о својим светињама, па и у време вишевековне турске власти, управо са свешћу да тиме улажу не у сопствену славу, већ за добро и добробит целог народа. Такве их је историја и упамтила.

У том контексту, за Епархију рашко-призренску потпуно је недолично да улази у медијску препирку, која је нажалост покренута на личној основи, управо неодговорним оптужбама против Владике Теодосија истога дана када је Апел и објављен. Али, како наш народ каже „,Не пада снег да покрије брег, него да свако покаже свој траг'', жао нам је, ако се у овој ситуацији неко нашао лично прозван. Много је сада важније да се усресредимо на озбиљан проблем који је пред свима нама и да га решавамо са одговорношћу и бригом о сваком нашем човеку где год живео на Косову и Метохији.

Зато, низ оптужби са којима се суочавамо ових дана трудимо се да не схватимо као злу намеру, већ као искушење у смутним временима, које треба одговорно да превазиђемо, радећи заједно на добробит наше Цркве и народа.

Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске

Грачаница 28. јули 2018. год.