Подсјетио је да се зато Свети Илија Тесвићанин и јавио са највећим старозавјетним пророком Мојсијем на Гори Таворској када се Господ преобразио и Његово лице и хаљине засијале вјечном Божијом свјетлошћу.

 

Архиепископ цетињски је истакао да је Свети Илија, један од првих великих пророка Божијих, бранио праву вјеру- православну од паганства и многобожаца свога времена који су се одрекли Бога истинскога и правили себи идоле.

 

„Такав је био Ахав, тадашњи израиљски цар, и Језавеља, којој је остало име проклета јер је довела лажне пророке, који су проповједали лажне богове и лажна божанства, клањали се идолима а не живоме и истинитоме Богу. И у наше вријеме умножили су се лажни богови којима се клањају људи, чак и ондје гдје су се вјековима клањали истинском, правоме Богу, Христу – Богу нашем“, истакао је Митрополит и подсјетио да су у Русији, као и код нас, покушали да се умноже ти лажни богови.

 

По његовим ријечима један од идола коме се клањају и у Црној Гори је тзв. култура, што је исто као и они дрвени богови којима су се клањали у вријеме Пророка Илије:

 

„Клањати се камену, дрвећу, дијелима људских руку, то је тзв. обожење културе која кад се одвоји од култа, што значи од Богослужења – молитве – вјере, она постаје идол. Нажалост таквих идолослужитеља данас се умножило и у Црној Гори.“

 

Владика је казао да се попут наших предака и ми сабирамо на Сињајевини да прослављамо Светога Илију и Св. Василија Острошкога:

 

„Добро је да се поново вратимо Црногорцима и оној, и онаквој, Црној Гори краља Николе који је градио овај свети храм заједно са осталима, нарочито са Бјелопавлићима. Да се вратимо Црној Гори пророка Илије и Бога Светога Илије, Црној Гори Св. Петра Цетињскога. Не претварајући ни нацију, ни државу у божанство, као што су Ахав и Језавеља то чинили у своје вријеме, него се само клањајући живоме Богу пророка Илије и носећи ону вјеру којом је он био надахнут и сви они послије њега, Свети апостоли Христови, а коју нам је посвједочио Христос Бог наш .“

 

Истичући да овај храм није подигнут да разара заједништво него да братими људе, владика је казао да су свједоци тога и свештеници из Гватемале и Парагваја који данас служе Литургију на Сињајевини.

 

„Сви су призвани да приђу правој, Божијој – Христовој вјери, а то јесте православна- права вјера којој ми припадамо и у коју смо крштени благодарећи нашим прецима. Бог је призвао њих да овдје служе а зар ми да се отуђујемо од ове светиње“, запитао се владика Амфилохије.

 

Митрополит је позвао све на присаједињење Цркви Божијој, Цркви краља Николе Првога Петровића, Цркви светих отаца наших, и Немањића и Петровића. Пожелио је да Господ свима подари разума, просвећења, мудрости, љубави према Богу из које се рађа истинска и братске љубави.

 

Послије Литургије, освештан је и пререзан славски колач у част Пророка Илије. Овогодишњи домаћин славе, Илија Ераковић кумство за наредну годину је предао Удружењу „Бијели Павле“ из Даниловграда.

 

Уприличен је и црквено народни сабор који се традиционално на Илиндан одржава код цркве која је посвећена Светом Василију Острошком, у народу познате под именом Ружица.

 

Високопреосвећени Митрополит, благословећи сабор, захвалио се Богу, Пророку Илији претечи, нашим прецима, краљу Николи што се годинама у овој светињи на Сињајевини сабира народ Божији.

 

„Хвала и свима који су уградили своје кости у ову светињу, што су је сачували својом проливеном крвљу за крст часни и слободу златну. Хвала и данашњем домаћину из Крајинског Косова (далматинског) који чува и дух оног првог Косова као што га је чувао и краљ Никола“, рекао је владика.

 

Изразио је наду да ће наредне године све диобе у овим нашим крајевима, настале ранија, нарочито послије Другог свјетскога рата, бити превазиђене и да ћемо се сви заједно сабрати да једним срцем и једном душом прослављамо Бога у Храму на Сињајевини:

 

„И да се и овдје у овом Храму Светога Василија Острошкога сусрећемо на начин како се и код њега сусрећемо.“

 

У име Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“  Митрополит је уручио више захвалница: Илији Ераковићу и Живку Бралетићу за учешће у организацији Сабора на Сињајевини, а Хаџи Бранку Церовићу за звоно које је приложио за ову цркву.

 

Испред Удружења, предсједник Огњен Јововић захвалио се Митрополиту на несебичној подршци у свим њиховим активностима и подсјетио да овај сабор траје и да је ово 124 саборовање, а 137 пут да Бјелопавлићи издижу на овај дио Сињајевине:

 

„Ово је прилика када треба да се сјетимо свих наших предака посебно ових 53, који се налазе на овоме светоме гробљу, који су дали свој живот за Сињајевину, како би сачували оно што смо добили за заслуге у разним ратовима“, казао је Јововић. Истакао је да данас долазимо у ситуацију да изгубимо Сињајевину која би требало да служи као војни полигон или за сличне намјене. Позвао је све да дају свој допринос да Сињајевина остане оно што је била, и што је и данас: пашњаци, ливаде, мјесто саборовања и природних љепота.

 

Удружење „Бијели Павле“, Црквена општина – Митрополија црногорско-приморска, Планинарски клуб „Прекорница“ из Даниловграда и Удружење сточара „Бјелопавлићка Сињавина“ више пута су исказали протест због намјере Министарства одбране да, како су истакли, милитаризују Сињајевину, а тим поводом је организован и марш „Сачувајмо Сињајевну“, што је и мото овогодишњег Сабора.

 

У маршу су учествовали планинари: Јелена Јовановић, Ирена Цветковић, Дарко Драговић, Александар Милатовић, Зоран Радуловић, Стојовић, Иван Станишић, Небојша Калезић, Марко Шановић, Јован Драшковић, Марко Савићевић, Влатко Кадић….

 

Учесницима марша, који су за три дана и двије ноћи препешачили 80 км, од Бјелопавлића до Сињајевине уручене су дипломе за први поход „Путевима бјелопавлићких домаћина: Од Бјелопавлића до Сињајевине“.

 

У име награђених захвалио се Хаџи Бранко Церовић из Херцег Новог, приложник звона које ће звонити на „крову“ Сињајевине.

 

Храм на Сињајевини су подигли  Бјелопавлићи 1894. године на дијелу планине који им је, због заслуга у ослободилачким ратовима против Турака, поклонио књаз Никола I Петровић Његош.

 

Од времена подизања храма за општи народни сабор одређен је празник Св. пророка Илије. То саборовање није прекидано ни у вријеме комунистичке диктатуре, када је ова светиња била у рушевинама. Почетком деведесетих година прошлог вијека почела је обнова цркве Ружице, која је завршена 1992. године када је храм наново освештан.

 

Весна Девић

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Светом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим уз саслужење домаћина, Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја и свештенства Епархије источноамеричке. Велики труд, време и жртву да би саслуживали у овој историјској служби својим доласком показали су протојереји-ставрофори Живојин Јаковљевић, Милан Крстић и Раде Мирић; протојереји Ђокан Мајсторовић, Милорад Орлић, Дејан Бараћ, Милан Катанић и Љубиша Брњош; протонамесници Драган Гороњић, Ђорђе Веселиновић, Станислав Крављача, Василије Вранић и Борјан Витанов, јереји Христифор Рокнић, Саша Ђурђевић и Бранислав Голић; јеромонаси Максим (Илић) и Нектарије (Тешановић); протођакони Милош Ждралић, Јован Аничић и Благоје Шиљеговић и ђакон Бојан Глигоревић. Са страдалног Косова и Метохије, у госте је дошао протосинђел Андреј Дечанац.

 

Велики труд, време и жртву да би саслуживали у овој историјској служби својим доласком показали су протојереји-ставрофори Живојин Јаковљевић, Милан Крстић и Раде Мирић; протојереји Ђокан Мајсторовић, Милорад Орлић, Дејан Бараћ, Милан Катанић и Љубиша Брњош; протонамесници Драган Гороњић, Ђорђе Веселиновић, Станислав Крављача, Василије Вранић и Борјан Витанов, јереји Христифор Рокнић, Саша Ђурђевић и Бранислав Голић; јеромонаси Максим (Илић) и Нектарије (Тешановић); протођакони Милош Ждралић, Јован Аничић и Благоје Шиљеговић и ђакон Бојан Глигоревић. Са страдалног Косова и Метохије, у госте је дошао протосинђел Андреј Дечанац.

 

Спомен-храм Светоа Николаја био је испуњен верним народом који се у овом историјском тренутку скупио из свих епархија Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама. Братство Светониколајевског храма учествовало је такође у овом слављу својим сјајним гостољубљем.

 

Светој Чаши Тела и Крви Господње приступили су многи, а после заамвоне молитве служен је помен славним учесницима у догађајима од пре једног века: краљевима Петру и Александру, војводама српске војске Радомиру, Живојину, Степи и Петру, Михаилу Пупину и свима који су прославили српско име до краја света.

 

Беседом се верном народу најпре обратио владика Максим подсећајући још једном све на повод ове славне стогодишњице, а затим и владика Иринеј захваливши епископу Максиму у своје лично име као и у име свештенства Епархије источноамеричке. -Свима нама је велика част што нас је задесио такав благослов да баш ми прославимо овај славни јубилеј, казао је епископ Иринеј који је захвалио певачком друштву Лира, чији су се чланови такође сабрали са целог континента под руководством диригента Јелене Вранић, затим Његовом Високопреосвештенству Архиепископу вашингтонском и Митрополиту америчко-канадском г. Тихону у чијој је Саборној цркви служена света Литургија, храмовном свештенству, ђаконима, ипођаконима и чтечевима. 

 

Затим је Владика, ”како би свима ушло и у уши и у срца”, прочитао чувени проглас председника Вилсона.

 

Протојереј Ђорђе Кохно у име братства храма обратио се архијерејима, свештенству и народу: -Сећамо се великих јерараха који су донели Православље у Америку - Руса, Срба и Грка - а чије дело епископи Иринеј и Максим данас настављају.

 

Епископ Иринеј је заблагодарио на лепим речима и произнео многољетије свима. Затим је умолио оца Андреја да раздели нафору и све позвао на ручак у парохијској сали, који су у овој прилици припремиле чланице Кола српских сестара под управом председнице гђе Нине Лојанице.

 

Извор: Епархија источноамеричка

   

 

Заједничарење је настављено традиционалним, црквено-народним сабором уз пригодан програм и трпезу љубави. Црква Светог пророка Илије на локалитету Никшин киљен на живописној Лукавици, изнад Никшића, саграђена је благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско – приморског г. Амфилохија и Његовог преосвештенства Епископа будимљанско – никшићког г. Јоаникија, саборним учешћем збратимљених племена: Жупе, Мораче, Роваца, Загарача и Пипера.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У пријатном разговору епископ Атанасије је нагласио да је Епархија милешевска у овом тренутку највише окренута предстојећој прослави осамстогодишњице Милешеве којој треба посветити пуну пажњу и у њу укључити најважније чиниоце српског друштва, како би се домаћој и светској јавности на најбољи могући начин приказао значај ове светиње која је већ дугих осам векова духовни, национални и културни стожер око којег се Срби са свих меридијана окупљају. Епархија је, према речима Преосвећеног, већ покренула неколико важних пројеката који нас уводе у јубилеј који ће своју пуноћу имати 2020. године.

 

Захваљујући се на срдачној добродошлици г. Милета Радојевић је рекао да ће Канцеларија којом он руководи дати свој допринос у прослављању јубилеја јер Милешева то заслужује, и да се нада да ће се манастир довести у стање којим ћемо сви бити задовољни како бисмо достојанствено обележили осам векова његовог постојања.

 

Након обиласка манастирског комплекса и ручка који је уприличила игуманија Аквилина са сестринством, састанак је настављен у епископској резиденцији у Пријепољу где су потписани анекси уговора о реализацији пројеката између Епархије милешевске и Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама.

 

Извор: Српска Православна Црква

 

 

Честитајући присутнима данашњи празник великога Божјег човека - Светог пророка Илије Тесвићанина, отац Бранко је истакао да ми често нисмо свесни шта поседујемо док то не изгубимо. Тако се десило и са Божјим пророком Илијом у његово време, он је много страдао од своје породице и Бог то није могао више да трпи и узео га је са земље. Свети Илија је жив узнет на небо. Задобио је велику милост пред Богом, тако да ће он, како нам то сведочи Свето Писмо, доћи на земљу  да припреми народ пред Други долазак Христов, навео је настојатељ Световазнесењског храма и додао да је Илиндан дан када је почела градња храма на Клиси. Од тада, осамнаести пут обележавамо овај велики празник, саборујемо и молимо се Богу за слогу, здравље и напредак наших насељâ овде, земље и нашег народа. Да Бог дâ да једни друге увек подржавамо и да нам добро буде начело живљења. Добро мислимо, добро желимо и добро ће нам бити, поручио је протопрезвитер Бранко Ћурчин. 

 

 

Литургији је присуствовао градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић, који се после богослужења обратио новинарима на платоу испред храма. Овај храм је центар духовног живота грађана Клисе, Слане баре и Видовданског насеља. Једна од инвестиција Града Новог Сада јесте уређење платоа испред храма Вазнесења Господњег, данас то изгледа далеко пристојније, али смо свесни да има и даље посла, казао је г. Вучевић. 

 

 

 

У духу данашњег празника Илиндана, одржано је више значајних дешавања. У дворани Спортског центра Слана бара отворена је изложба Револуција 1848-1849. у Новом Саду. Господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада рекао је да је пре сто седамдесет година Нови Сад доживео једно од највећих историјских искушења. Тада је читаву Европу запљуснуо плам револуције 1848. године, која ће у Новом Саду резултирати у оружане сукобе, а на крају и његовим уништењем 12. јуна 1849. године. Кроз изложбу смо желели да прикажемо једно другачије виђење ствари, превасходно кроз личне изборе људи који су били актери тих важних историјских догађаја, оних који су носили и спроводили политичке одлуке, оних који су дефинисали и пружили своју несебичну жртву и рад током Мајске скупштине и на организовању народног живота, и кроз непосредна сведочанства људи који су били сведоци тих дешавања, објаснио је г. Ђурђев.

 

У наставку прослављања Илиндана на Клиси, од 19 часова биће служено вечерње богослужење у храму Вазнесења Господњег, а одмах после ће бити обављено и благосиљање славског колача и кољива на бини поред храма. Како је најавило братство Световазнесењског храма, уследиће културно-уметнички програм.  

 

 

 

Извор: Радио Беседа

 

Патријарх Иринеј је рекао да је г. Младен Милановић, који је ктитор овог храма, скроман човек који попут српског краља Милутина, који је подигао више од 40 цркава у своје време, следи свети пут и пример. -Народ који има овакве ктиторе, који подижу свете храмове, никада неће пропасти. Потребни су нам овакви људи и дела у овом турбулентном времену. Храмовима које имамо дивимо се и ми и цели свет, изјавио је патријарх Иринеј. 

 

На позив Епископа бањалучког Јефрема, освећењу храма и светој архијерејској Литургији коју је предводио Патријарх српски Иринеј, присуствовао је велики број архијереја, као и игуман манастира Хиландара архимандрит Методије. 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем рекао је да је освећење храма Светог Саве и Парохијског центра у Мркоњић Граду јединствен догађај у животу Српске Православне Цркве на овим просторима. 

 

Након свечаног чина освећења патријарх Иринеј свечано је предао кључеве храма ктитору г. Младену Милановићу.  Прву Литургију у овом храну служио је 2015. године Епископ бањалучки Јефрем када су освештана и звона.

 

Освећењу храма које је обављено у оквиру пославе Илиндана - крсне славе општине Мркоњић Град, присуствовали су председник Републике г. Српске Милорад Додик, председница Владе гђа Жељка Цвијановић, министар финансија Републике Српске г. Зоран Тегелтија, министар унутрашњих послова г. Драган Лукач и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ г. Никола Шпирић.

 

 

Извор: Српска Православна Црква

 

Владика Иринеј је беседећи после прочитаног Јеванђелског одељка рекао: ... Међу светитељима и угодницима Божјим којима се Црква моли да посредују за спасење свих људи и свих нараштаја, јесте свакако и свети пророк Илија. Он је старозаветни пророк који је живео девет векова пре рођења Христова, у времену велике духовне пометње, као што је и време у коме и ми живимо, и који је као и други старозаветни пророци поучавао народ Божји, прозирући кроз копрену многих векова, преносећи своје искуство и најављујући долазак Спаситеља света. Свети Илија је видео Бога, не потпуно, него онолико колико је могао, колико му је било дато. На гори Тавору , свети пророк Илија је са светим апостолима видео славу Божју...

 

 

У току свете Литургије, владика Иринеј је у чин презвитера рукоположио ђакона Мирка Божића, катихету из Бачке Паланке.

 

 

 

Извор: Епархија бачка

Пред завршетак свете Литургије старешина храма Светог оца Николаја протојереј Јован Милановић принео је колач Господу, у славу и част Светог пророка Илије, а затим га и преломио са Преосвећеним Епископом сремским г. Василијем.

 

На крају, владика Василије се обратио присутном народу пожелевши срећан празник свима који славе, а затим поделио нафору и примио честитке од својих епархиота и присутних гостију.

 

Извор: Срспка Православна Црква

-Повод доласка патријарха Иринеја значајан је и за нас и за Српску Православну Цркву, истакао је председник Додик. Он је рекао да је повод данашњег окупљања прослављање великог успеха, као и да присуство мноштва људи говори о српском јединству које треба његовати. -Не треба заборавити да је Мркоњић Град 1995. године био опустошен, окупиран, запаљен и опљачкан, а обиљежавањем изградње храма славимо живот, нагласио је г. Додик. Он је захвалио ктитору г. Младену Милановићу што је одлучио да на овај начин трајно обележи своју припадност српском народу и православној вери.

 

И председник Владе Републике Српске гђа Жељка Цвијановић истакла је да је ово изузетно важан дан и за Мркоњић Град и за Српску. -Посјета Његове Светости, бројних владика и грађана показује колико је важно да градимо духовност, да не заборавимо све вриједности на којима почива наше друштво и да сви вјерујемо у јаку Републику Српску, истакла је Цвијановићева. Она је нагласила да целокупна овогодишња прослава славе општине Мркоњић Град - Светог пророка Илије показује заједништво. -Све ово показује да смо заједно и да је важно за све наше општине да заједно иду у сигурнију будућност у слободној и јакој Српској, рекла је гђа Цвијановић.

 

Поле освећења храма Светог Саве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је, са архијерејима, освештао и Парохијски дом у оквиру храма.

 

Председник Републике Српске г. Милорад Додик позвао је све људе да се у суботу, 4. августа 2018. године, у Бачкој Паланци окупе и присуствују обележавању егзодуса Срба из Хрватске и Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у хрватској оружаној акцији Олуја. 

 

Председник Додик је рекао да је то била стравична судбина српског народа на том простору. -Не смијемо то да заборавимо. Морамо то да обиљежавамо, рекао је г. Додик данас новинарима у Мркоњић Граду. Он је истакао да је захвалан председнику Србије Александру Вучићу што је пре седам-осам година кренуо са иницијативом обележавања тог страшног догађаја који је протерао Србе са простора Хрватске и учинио Србе безначајном мањином на коју се тамо врши притисак, која се терорише и губи све елементе националног и народног припадања. Додик је рекао да је та војна акција била у суштини акција физичког чишћења Срба. -Срби који су тамо остали, остали су са неком дозом страха и патње, тамо се одричу свог националног и државног идентитета. И у том погледу ми то не смијемо заборавити. Обиљежавање је једини начин да сачувамо сјећање на присуство Срба на тим просторима, оценио је Додик. 

 

У суботу, 4. августа 2018. године, највиши званичници Србије и Српске присуствоваће у Бачкој Паланци обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја".  Церемонија обележавања егзодуса Срба из Хрватске, које организују Србија и Српска, најављена је за 20 часова на стадиону Спортско-рекреативног центра Тиквара. 

 

Извор: Српска Православна Црква

Оно што је одликовало Царске мученике било је смирење. А смирење је темељ свих осталих врлина, пише у богословском есеју „Светитељи као знак испуњења Божијег обећања човеку“ Алексеја Илича Осипова. Један од оних на коме се испунило то обећање је – Новомученик Василије Кинешемски, са чијим житијем ће вас упознати нова „Светигора“.

 

На насловној страни је фотографија новоизабраног епископа диоклијског Методија, чију приступну бесједу „Љубим Tе, Господе, Крепости моја“ можете интегрално прочитати у часопису, а такође и репортажу „Достојан!“ везану за његово устоличење. У хроници Отачаствене цркве описују се остале епископске хиротоније, након мајског засједања Сабора СПЦ.

 

Због обилности домаћих актуелности, у овом броју су изостале хронике из помјесних цркава и свијета. Али зато ту су увијек нове и занимљиве теме, као што су – разговор с игуманом савинским, архимандритом Варнавом Гвозденовићем „Син утјехе“; интервју са Његовом светошћу патријархом Иринејем, преузет из дневних новина „Дан“ „Цркви горе него под Османлијама, Србима горе него у НДХ“; репортажа о прослави Видовдана; репортажа „У сусрет јубилеју – 680 година манастира Стањевића“, репортажа  „Што је Божје, то је неуништиво“, о 300-годишњици Топаљске комунитади; вијест „Руска земља – Русија православна“ о додјели руске награде предсједнику УКЦГ Новици Ђурићу; писмо „О обесправљености  радника у Црној Гори“ митрополита Амфилохија упућено предсједнику Владе Црне Горе г. Душку Марковићу.

 

Незаобилазни су текстови са историјском тематиком. Јован Б. Маркуш се бави Тринаестојулским устанком у Црној Гори „Скривена истина о поводу за Тринаестојулски устанак“; Нико Јовићевић потписује текст „Поп Ђоко Пејовић  командир са Грахова и дипломата о свом руху и круху“; протођакон Владимир Јарамаз даје извјештај о полагању  мошти свештеномученика Риста Косијеревског у цркву на Валу „Свештеномученик Ристо –  пјесник с крстом у рукама“.

 

„Светигора“ се кроз рубрику помен опростила од архимандрита Варнаве, игумана савинског и од Јанка Јовановог Вуковића.

 

Август је препун дивних празника који нас припремају за духовну сјетву и преображењску свјетлост, за завјете који долазе са гора. О тим горама је прошле године бесједио Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије на Преображење Господње на Кључком тавору. Те „Горе Господње“, како и гласи назив бесједе, с првим странацима уводе читаоца у бит и поруку осталих текстова августовског броја „Светигоре“.

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Ово је, за „Новости“, казао игуман древне лавре, коју је давне 1252. године на платоу изнад реке Мораче саградио велики кнез или краљ Стефан Немањић, син Вуканов, унук Немањин, синовац Светог Саве, архимандрит Рафаило, старешина здања у коме се народ вековима вером крепио, спремао за бојеве јуначке и слово учио.

 

– Припремамо документацију о томе да Храм Успења Пресвете Богородице добије још једну електрану – каже игуман Рафаило, који је градњу прве електране почео крајем 2008, а окончао 2009, када су је у рад свечано пустили тадашњи председник Црне Горе Филип Вујановић и митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

 

– Тада је на снази био закон према коме снага електране не може бити већа од 12 киловати. У градњи је много помогао тадашњи председник Црне Горе Филип Вујановић. Пошто се добро познајемо, изашао ми је у сусрет да завршимо све папире, и тако смо ми саградили електрану од 12 киловата. Тада смо имали сасвим довољно електричне енергије за наше потребе. Међутим, од тада смо обновили све зграде, повећали смо капацитете. Овде живе калуђери, свештеник са породицом, људи који раде у манастиру, као и прогнаници – каже игуман Рафаило, који манастиром управља пуних 37 година.

 

Сада у овом манастиру покушавају да дограде и добију бар још једну проточну електрану, да би имали довољно струје за своје потребе.

 

– Мени је пала на памет идеја да изградимо електрану, и изнео сам је пред митрополита. Он се мало насмејао и благословио. Одмах смо кренули с пословима на сређивању папира. Надам се да ћемо за мог живота добити још једну електрану – каже игуман Рафаило док нам показује сатове који мере потрошњу, али и производњу струје, која се „убацује“ у електроенергетски систем Црне Горе, тако да се на крају месеца зна ко коме и колико плаћа.

 

ЗДРАВИЦА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

 

– Радује ме што је заживео важан пројекат и што је отворена хидроцентрала, као и воденица, која је стара колико и манастир Морача. Јер је и ова хидроцентрала, заједно с воденицом, од изузетног значаја, не само за манастир. Ја сам уверен да ће то бити подстрек и другим крајевима Црне Горе да граде овакве хидроцентрале за добро и напредак народа –  казао је митрополит црногорско-приморски  Амфилохије приликом отварања електране.

 

М. Секуловић

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска