Живе речи утехе: Живе речи утехе

Владика Јоаникије: Нема ништа узвишеније од молитве и благодарења Богу!

Fri, 10 Aug 2018 18:30:19 +0000

Надахнутом архипастирском поуком обратио се Преосвештени Епископ Јоаникије, заблагодаривши Господу што их је Бог удостојио да се сабирају на овом светом мјесту гдје су се у давним покољењима сабирали православни хришћани међу којима и наши давни преци.
„Овдје, на овом мјесту које удивљује и Бога и људе, које задивљује сваког ко га посјети, на којем је Бог био издашан својим стваралаштвом, био је издашан и изливањем светиње, па имамо до сада откривене двије прекрасне светиње. Ми смо их, не знајући коме су првобитно биле посвећене, посветили једну, између ове двије стијене, Светом великомученику и исцјелитељу Пантелејмону, а другу, на уласку у манастир посветили смо Светом Јовану Крститељу, сабирамо се на Усјековање главе Светог Јована Крститеља“, рекао је Владика.
Славимо овај прекрасни дан, у коме обиљежавамо спомен Светог великомученика Пантелејмона, молећи се, по ријечима Његовог Преосвештенства, за здравље душе и тијела.
„Ми се у Цркви молимо, прије свега, за душевно здравље, јер је оно претежније од тјелесног здравља. Док је човјек здрав Бог му даје прилику да се труди да чини нешто добро за себе, породицу, за ближње и Цркву, а када онемоћа, ако је душевно здрав он онда дјела веће дјело. Здрава душа непрестано узноси молитве Господу од чистог срца, а ми да се научимо да благодаримо Богу и кад нам је лијепо и кад трпимо тешкоће и искушења. Ако знамо да се молимо Богу како ваља онда ће нам се сви дани овоземаљског живота претворити у љепоту, јер нема ништа узвишеније од молитве и благодарења Богу“, бесједио је Владика Јоаникије.
Он је истакао да нам најбољи примјер дају Свети мученици, као што је Свети Пантелејмон, који су последње тренутке земаљског живота жељели да посвете Богу, да се Њему помоле.
„Тако је и Свети Пантелејмон умолио своје мучитеље да му дају неколико тренутака да се помоли Богу за Цркву, за ближње, за сва хришћанска покољења па га је Бог тога удостојио не само у том моменту него је услишио његову молитву за сва времена, па га је Бог зато прославио те стоји пред престолом Божјим и појавио се као небески покровитељ свих православних хришћана, свих оних који му се обраћају за помоћ. Исцјелитељ душе и тијела Свети Пантелејмон, а исто тако и Свети Отац наш Климент охридски, кога данас, такође, славимо“.
„Он је непосредан ученик Свете браће Кирила и Методија, са својим сатрудником Наумом охридским и осталим ученицима Светих Кирила и Методија. Када прослављамо Светог Климента охридског треба да се сјетимо онога што је изузетно важно да смо ми православни Словени, не само од Македоније до ових гора и Сент Андреје, једно, него да су сви православни словенски народи једно по вјери, по поријеклу, по култури и по осјећању, иако је међу нама било неких размирица. Али, то доносе историјске неприлике и оне не би требало да замраче оно што је много важније и што је темељ наше духовности, наше културе“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.
Слава манастира Самограда прослављена је благосиљањем и ломљењем славског колача. Домаћин славља био је Црквени одбор са о. Савом, а обавезу за наредну годину преузео је Драган Недовић са породицом.
У славу Божију, а у част Светог великомученика Пантелејмона, одржан је црквено-народни сабор са пригодним програмом.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Празник Свете Ирине – имендан игуманије Грабовца

Fri, 10 Aug 2018 18:26:37 +0000

Требиње: Рјешење за Православни духовни центар у Мркоњићима

Fri, 10 Aug 2018 18:21:20 +0000

Мркоњићи су мјесто ходочашћа и посебне важности не само за Херцеговце, него и за све православне вјернике. Мјештани немају примједби на одабрано идејно рјешње, свесрдно и сложно подржаће градњу.

„Ово нам је велико и значајно, не само нама у Попово-пољској вали, него и свим православнима гдје год да су“, каже мјештанин Раде Бошковић.

Идејно рјешење, дјело је тима пројектанске фирме „Контура“ из Требиња. Предвиђа се градња на око 800 квадратних метара и повезивање три главна локалитета у селу – цркве, која је подигнута на темељима светитељеве родне куће, старе школе и гробља гдје је сахрањена мајка Св. Василија.

„Надам се да ћемо сви истрајати на овом путу, да што скорије и на достојан начин градимо ово мјесто и пренесемо нашим насљедницима, те да се радујемо сваком одласку у Мркоњиће“, истиче пројектант „Контура“ Требиње Владимир Самарџић.

Укупна вриједност пројекта процјењује се на око 1,6 милиона марака. Влада Србије већ је уплатила 400.000 евра, а из градске управе увјеравају да је и остатак новца обезбијеђен.

„Хвала донаторима, већ се јављају да донирају недостајућу конструкцију, имамо двојицу нових донатора спремних да финансирају ово до краја“, рекао је градоначелник Требиња Лука Петровић.

Радослав Илић, шеф Конзуларне канцеларије Генералног конзулата Србије, наглашава да је од почетка године уложено 10 милиона евра у различите инфраструктурне пројекте у Српској и да ће се тако и наставити.

Надлежни у управи очекују да извођач радова буде изабран до краја године, а да до наредног прољећа почне изградња, која ће, због комплексности посла трајати двије-три године.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Kрснa славa Градa Бијељинe у заједништву и слози

Fri, 10 Aug 2018 07:51:00 +0000

Обележавање крсне славе града почело је светом архијерејском Литургијом у цркви Светог Ђорђа у Бијељини коју је служио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије. Литургиј су, поред председника Републике Српске г. Милорада Додика, присуствовали представници 25 братских и пријатељских градова, градоначелник Бијељине г. Мићо Мићић са сарадницима, представници политичких странака из Бијељине и Републике Српске, дипломатског кора, као и многобројни верници.

Након Литургије, свечана литија је прошла градским улицама од цркве до зграде Градске управе, где је обављено традиционално ломљење славског колача са кумом овогодишње славе градоначелником Лесковца г. Гораном Цветановићем.

-Молимо се да Бијељина буде град свакога добра и град у коме се велича име Божје и прослављају угодници Божји, као Свети Пантелејмон кога данас призивамо као заштитника града Бијељине. Тежимо добру као Свети Немањићи који су били владари државе а постајали су и светитељи, рекао је епископ Фотије у своме обраћању на платоу испред Градске управе.

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит Амфилохије у Барама Радовића: Наше вријеме је антихристовско вријеме!

Thu, 09 Aug 2018 21:21:09 +0000

У току Литургије, Свету тајну крштења примила је слуђшкиња Божја Ирина.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да Христос Господ једини обнавља људску душу и људску историју.

„Све остало, оно се и рађа и обнавља, и труне и распада се и умире. Једино Христос, и оно што је у Христа обучено, оно остаје вјечно и непролазно. Оно прима у себе Оца и Сина и Духа Светога“, казао је он.

Нагласио је да је наше вријеме – антихристовско вријеме.

„Знали смо да је антихристовско вријеме било оно послије крвавих револуција, крвавих братоубилаштава започетих у Совјетском Савезу. Започето је убиством царске породице, цара Николаја и царице Александре и њихове свете Божје дјеце. Тада је почело богоубиство и братоубиство. Милиони људи, кажу чак до седамдесет милиона људских живота је коштала совјетска револуција – све у име човјека. А у ствари – против Бога, а онда и против човјека. Кроз оцеубиство, убиство Небескога Оца, онда се родило и братоубиство, оцеубиство земаљско“, казао је Владика.

Нагласио је да је најгоре то што се и данас покушава да се на том оцеубиству и братоубиству сагради историја људи и народа.

„То се покушава и овдје код нас. Европа, која је некада била хришћанска Европа, Христова Европа, она је све мање Христова и хришћанска, све више је богоборачка. Зато је и братоубилачка. То свједоче и бомбе које су и нас бомбардовале“, објаснио је он.

Рекао је да је Црква Божија и данас на распећу.

„А онај ко је са Христом на распећу и са њим се сараспиње, он и васкрсава са њим. Зато је Црква Божија, гоњена и прогоњена од прадревних времена, распињана, увијек васкрсавала и данас васкрсава. Свједок тога васкрсења јесте и овај храм и ово наше сабрање овдје. Свједок тога васкрсења је и ово крштење наше Ирине и све друге дјеце која се крштавају, прилазе Христу Богу и облаче се у њега“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је свједок тога васкрсења и обнова Цркве широм Русије.

„Ево, у онај дан кад је било убиство царске породице, а то је 17. јули, 250 000 православних је било у Јекатеринбургу у оном Храму на крви, како се данас назива. А тај храм је подигнут ондје гдје је била кућа у којој је заклана царска породица. 250 000 на челу са најугледнијим људима Русије, на челу са Патријархом руским Кирилом. Двадесет километара су вршили Литију 17. јула, од Јекатеринбурга до Гањине јаме, гдје су безбожници самљели њихове земне остатке и спалили их да не би ни трага остало. Али, не може оно што је Божје, што је Богом закрштено, што је светињом испуњено, не може нестати и бити уништено“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је посебно истакао да се Црква Божија данас раширила широм васељене.

„Нема кутка на земљином шару гдје се данас не служи ова Света Литургија. Зато ја понекад кажем да ми је мала ова авнојевска филџан Црна Гора. Зато сам проширио мисију Цркве на Латинску Америку. Ево га, ту је наш чтец Ричард, он је из Парагваја. Ако Бог да, тамо ће он највјероватније основати један манастир, који ће посветити Светом Петру Цетињском“, казао је Митрополит Амфилохије и најавио устоличење Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића), које ће бити 2. септембра.

„Идем тамо да га устоличим и да преузме ту мисију крштавања, јер су већ и тамо, нажалост, раскрштени људи. Сад многи примају православље преко наше епархије и других епархија Православне цркве – и цариградске и антиохијске и московске“, казао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је свим потомцима Богића Морачанина честитао славу и благословио музеј потомака Богића Морачанина – задужбину покојног Ђурађа Михаиловог Радовића.

На крају данашњег сабрања у Барама Радовића приређена је за све сабране богата славска трпеза хришћанске љубави са културно-умјетничким програмом у којем су учестовали пјесници, гуслари и етно појци.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Викарни Епископ диоклијски Методије у Сутомору: Ништа није силније и јаче од праве вјере!

Thu, 09 Aug 2018 21:17:08 +0000

Подсјећајући на житије Преподобне мученице Параскеве која је пострадала за Христа Бога у II вијеку, Преосвећени је казао да је она са великим жаром проповједала Христа Бога Живога, иако је живјела у времену прогона хришћана. Како каже житије, чак су јој и усијани шљем стављали на главу, али је Господ чудесно спасио из Рима и још из два града гдје су је мучили.

„И она је тако ишла проповједајући по свим градовима и обраћајући незнабожце у вјеру хришћанску“ истакао је владика Методије и појаснио да је Света Параскева у свему издржавала и да је на тајанствен начин Господ кријепио силом и благодаћу Својом. Окончала је свој земаљски живот када је неки Тарасије посјекао мачем, али не и њену вјеру.“

Наглашавајући да ништа силније и јаче у овоме свијету нема од праве вјере, хришћанске, Епископ Методије је рекао да је то она вјера којом побједисмо свијет, као што рече апостол Јован. Христос је прво побједио свијет, па су и сви послије, Његови ученици, апостоли, светитељи, дјевственици, мученици, том вјером побиједили свијет.

Владика је казао да су кроз све вјекове, поготово у то вријеме прогона хришћана, покушавали мачем да сасјеку вјеру праву, али су се сви ти мачеви иступили и поломили а вјера је остала:

„Цареви су гонили вјеру праву, али они су данас пали под анатемом свога злочина. Царства су ратовала против те вјере па су се разорила. Градови који нису примили ту вјеру данас леже заваљени у својим развалинама. Јеретици који су хвалили ту јерес пропадоше и душом и тијелом и одоше из овога свијета под анатемом.“

Нагласио је да су највеће људске врлине вјера, нада и љубав. Вјера у Господа Христа, нада у живот вјечни која произилази из те вјере и љубав према Богу и ближњем, према свакоме створењу Божијему и према свакоме облику живота.

Истичући да су три главне особине љубави: дубоки мир, праштање и радост, владика је рекао да мир иде руку под руку са љубављу и да из њега произилази стрпљење. Ако немамо стрпљења једни према другима или према неком ко гријеши, то значи само да немамо љубави.

Објаснио је да је праштање, прихватање не само других људи и ближњих него сваког догађаја, без отпора, који нам Господ пошаље у нашем животу. Ако не праштамо значи да немамо љубави.

И као трећу особину љубави, Преосвећени Епископ је навео радост коју треба разликовати од среће која је прилично површно осјећање.

„Тамо гдје станује дубоки мир и љубав Божија, то је радост. Ако се на радујемо једни другима, ако не можемо да раздвојимо човјека од онога што он ради, од његовог гријеха и кроз то и преко тога судимо о њему, то само значи да немамо љубави“, закључио је Епископ диоклијски Методије у бесједи у Цркви Свете Петке у Сутомору.

Након Литургије, владика је освештао и пререзао славски колач а заједничарење је настављено за славском трпезом.

Весна Девић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Владика Методије у Тивту посјетио дјецу са Косова и Метохије

Thu, 09 Aug 2018 21:10:35 +0000

У хотелу „Камелија“ смјештено је 42 малишана из девет села Косовског поморавља и централног Косова – Горње Кусце, Угљаре, Прилужје, Батусе, Радево, Лепина, Црквена Водица, Добротин и Шилово. Дјеца која ће у Тивту бити до 10. августа, по ријечима Гујона први пут у животу су стварно слободни, први пут су на мору и уживају у сваком тренутку.

Многи који не знају шта је Косово, рећи ће да боравак дјеце на мору није нека вијест. Па можда и није. Ако се ради о дјеци која бодљике гвоздене жице, сталну борбу за голи живот на тренутак замјене морским хоризонтом и слободним плавим сводом, то стварно није вијест, то је велика животна прича.

А ту причу, коју ће дјеца са Светог Косова понијети и устанити у своја малена срца, донио нам је српски пријатељ и брат Гујон из Француске. А ова дјеца не разумеју шта је политика, не знају шта је интерес, па доскоро нијесу знали ни како изгледа море, али знају шта је љубав и вјера којом живе, знају шта је Косовски завјет и шта је Света земља.

Дјеца са КиМ знају којем народу и којој Цркви припадају, па је и њихова радост због љетовања утолико већа јер их је јуче посјетио и благословио Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије који им је пренио благослове Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија.

Како је на својој Фејсбук страници написао Гујон, владика Методије је дјецу обрадовао својим благословом …и сладоледом. Дјеца су уживала у разговору и времену које су провела са владиком а као успомену на овај сусрет са собом ће понијети и иконице које су овом приликом добила.

Преосвећени Епископ је у срдачном разговору са Арно Гујоном подијелио утиске и задовољство због сусрета, као и благодарност за све што овај човјек великог срца- Француз, чини за наш народ и његов опстанак на КиМ.

Сусрету је присуствовао и свештеник Миајло Бацковић, предсједник Братства православне омладине Црне Горе и један од оснивача Удружења „Деспот Стефан Лазаревић“ у Тивту који су се потрудили да се дјеца у Тивту осјећају као кад дође „свој своме“.

Француска хуманитарна организација „Солидарност за Косово и Метохију“ у сарадњи са Епархијом рашко-призренском и косовско-метохијском, већ седми пут а трећи пут заредом у Тивту организује љетовање за дјецу са Косова и Метохије.

„За дјецу је најважније да осјете слободу. Нема граница, само плави хоризонт мора који се шири у недоглед. Дали смо им успомене за цијели живот и они то никад неће заборавити“, истиче Арно Гујон.

„Солидарност за Косово и Метохију“ годинама скупља помоћ за српски народ на Космету. Гујон каже да је важно да људи којима помажу знају да нису сами и да има неко ко на њих мисли и жели да им помогне.

Весна Девић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Свеноћно бденије у Чуругу

Thu, 09 Aug 2018 21:08:40 +0000

Високопречасни протојереј Милош Јевросимов, парох тителски , началствовао је на бденију и литургијском сабрању, уз саслужење шест свештеника. Торженствено сабрање улепшала су два ђакона: жабаљски Живко Рајиновић и новосадски Владо Поповић. Евхаристијско сабрање својим умилним појањем улепшао је хор „ Вазнесења Господњег“ из Чуруга. После прочитаног Јеванђеља, на Светој Литургији, пригодну беседу одржао је презвитер Перо Анђелић, парох пачирски. Мноштво верног народа Божјег се причестило Часним и Пресветим и Животворним Телом и Крвљу Христовом.

На крају светог сабрања, обратио се презвитер Зоран Регодић, парох чурушки, и захвалио се свештеницима, ђаконима, хору као и присутном народу, што су дошли и увеличали ово молитвено сабрање.

Извор: Радио Беседа

Прослава Светих новомученика пребиловачких

Thu, 09 Aug 2018 21:02:33 +0000

Прослава Светих новомученика пребиловачких започела је вечерњим богослужењем са петохлебницом у храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима, после чега је у амфитеатру испред храма одржано поетско вече са промоцијом књиге проф. Рада Р. Лаловића „Пред сјенима српских мученика“.

Збирка је представљена као зачетник новог књижевног правца - поезије страдања. Посебну част присутнима учинило је гостовање награђиване књижевнице Даре Секулић. Новинарка и песникиња, чије порекло води из Пребиловаца, Сања Драгићевић Бабић својом песмом дочарала је дух страдања и поновног Васкрсења Пребиловаца и Пребиловчана. У музичком делу наступили су чланови етно групе Свети Евстатије из Берана.

На празник Светих новомученика пребиловачких, 6. августа 2018. године, свету архијереску Литургију служио је умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, уз саслужење свештенства домаће епархије и гостију из Београда и Амстердама. Литургији су присуствовали српски члан Председништва БиХ г. Младен Иванић и конзул Републике Србије у Мостару гђа Марија Бакоч. Након литије и славског обреда кумови славе братство Драгићевића поздравили су присутне и припремили славски ручак у сеоском дому Свети краљ Милутин.

Извор: Српска Православна Црква

Илинданско писмо о КиМ свештенства и верног народа Епархије шабачке

Thu, 09 Aug 2018 10:27:23 +0000

ЊЕГОВOJ СВЕТОСТИ
ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ
ГОСПОДИНУ И Р И Н Е Ј У
БЕОГРАД

Ваша Светости!

Ми, православни хришћани, свештеници и монаси са бројним Божјим народом, сабрани око свога Архипастира, Преосвећеног Епископа Шабачког Господина Лаврентија, по хиротонији најстаријег Архијереја Српске Цркве данас, на празник Светог Пророка Илије Тесвићанина, у порти мученичке Саборне Цркве Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу, на редовној духовној трибини посвећеној мученичком Косову и Метохији, крај светог олтара и трона славних Ваших претходника Митрополита Србије: Михаила, Инокентија и Димитрија, потоњег првог Патријарха обновљене Српске Патријаршије, шаљемо Вашој Светости, синовске поздраве са молитвом Живом и Истинитом Богу, да као Предстојатељ и Првојерарх наше Светосавске Цркве са својом браћом Архијерејима истрајете у делотворној борби за очување Косова и Метохији.

Пуноћа Цркве Божје у Епархији Шабачкој, дубоко је свесна тешких и претешких искушења која се аветињски надвијају, не само над Косовом и Метохијом као нашом Светом и Заветном Земљом, него дубински посматрано, и над читавим Српским народом.

Постало је белодано јасно да непријатељи Божји и непријатељи људски, кују своје планове и врше брутални и безочни притисак, да се као људи и као народ, први пут у својој историји, одрекнемо Косова и Метохије, да погазимо завете својих светих и мученичких предака и да се тако избришемо из људи, народа и историје.

Наш народ своју Цркву и Вас, као свог Духовног Оца, поштује као честите старине, и верне чуваре својих највећих светиња, части и образа. Истовремено, народно је осећање али и историјско искуство, да ниједан појединац, нити иједна власт, без обзира на било какве изборе и резултате, нема ни природно, ни историјско, ни уставно, ни међународно право да се погађа око Косова и Метохије. И зато је Косовско-метохијска порука Светог Архијерејског Сабора 10. маја ове године, дошла у прави час и као велико охрабрење за цео Српски народ. Као мудри наследник видовитог Немањића, највише од свих знате, да сад не треба стати и дозволити да нас догађаји претекну, и да се, кад буде касно, бавимо само њиховим последицама.

Mолимо Вас, Ваша Светости, да као што сте и до сада чинили, наставите и продужите светлу традицију и праксу славних српских патријараха и Вашег светог Претходника Патријарха Павла, који се у тешким историјским искушењима свога времена ослањао на Божју помоћ и саборни дух Свете Православне Цркве, сазивајући често своју браћу српске архијереје на Свети Архијерејски Сабор, на коме су у саборном духу и јединству разматрана и решавана судбинска питања за Цркву и Божји народ. Поред тога, призивао је и угледне српске интелектуалце на разговор и договор и користио њихове конструктивне савете и предлоге, уосталом као што и Ваша Светост чини свих ових протеклих година, од како сте на трону Светога Саве.

Ваша Светости,

Овим писмом, у овај свети и заветни дан, желимо да Вас уверимо да смо безрезервно уз Вас и хоћемо да Вас охрабримо да у овом тегобном времену истрајете на том путу. Свесни смо, Ваша Светости, да Српска Православна Црква и Патријарх Српски не поседују секуларну, односно, времену и пролазну државну власт. Световну, дакле, која је од овога света. Црква Христова поседује власт узвишене и вечне Речи Божје. Њено призвање је да буде активни и креативни чинилац историје и учесник у значајним друштвеним процесима.

Црква треба да буде Со живота и Светлост свету, да осољава све догађаје и осветљава путеве свакој епохи, да тумачи и открива њен скривени значај. Црква по својој природи јесте и мора да буде Логос који пребива у свету, као његов непосредни суд и узвишени смисао. Она има историјску и есхатолошку одговорност и свету обавезу да чува и предводи своје стадо на тешком и уском путу који води у Живот. Коначно, Црква Христова има Свете Каноне и духовну власт и обавезу да их, ако не буде другог начина, у бесудним временима примењује у складу са светоотачким предањима и вековном традицијом.

Српска Православна Црква као бесмртна мајка српског народа, позвана је да брижно и матерински неућутно упозорава све појединачне и колективне носиоце власти у Србији, да их опомиње на одговорност пред Богом и народом. Такође, треба да их подсећа да је Црква по својој природи обавезна да свако изневеравање народних интереса санкционише у складу са својим канонским поретком. Небројено пута кроз два миленијума дугу историју, Православна Црква невољно је прибегавала таквим санкцијама. Најживљи пример је из наше ближе прошлости, када је поводом изгласавања Конкордата са Ватиканом у Народној Скупштини Краљевине Југославије, била принуђена да све посланике који су гласали за тај, по народ, штетни Уговор, искључи из црквене заједнице и да баци анатему – тешко проклетство на све министре и Председника владе који су били за Конкордат.

Ваша Светости,

У смирај овога светог дана, молимо се Богу Правде, Кога призивамо у нашој српској државној Химни, Извору сваке Вере Наде и Љубави, да та горка чаша мимоиђе нашу Цркву, и да Господ укаже путеве нашем државном руководству ка најбољим решењима, како би образ нашег нараштаја и наше епохе остао светао у историји и пред поколењима која долазе. Истовремено, стално подсећамо себе и друге, да Косово и Метохију нисмо само наследили од наших предака, већ смо је позајмили и од наших потомака. Као привремени и тренутни корисници немамо право да отуђимо ни једне стопе, јер она је њихова и њима припада. У противном, треба јасно и гласно ставити до знања свима да ће Црква бити принуђена, да у складу са својим призвањем прибегне санкцијама, на које је обавезује њен канонски поредак и двомиленијумска традиција и пракса. У противном издала би саму себе.

Ове свете вечери посебне молитве приносимо за Преосвећеног Епископа Рашко-Призренског и Косовско-Метохијског Господина Теодосија, свештенство, монаштво и Божји народ Епархије Рашко-Призренске и Косовско-Метохијске, посебно онај у енклавама јужно од Ибра, који су ових дана, због смирене и одговорне пастирске речи и бриге о Косову и Метохији, изложени бруталним медијским нападима.

Целивамо свету десницу Вашој Светости са надом у Божју помоћ у овим тешким данима. Да он Сведобри и Свемогући учини оно, што ми сапети својим слабостима, нисмо у стању да учинимо.

Простите и благословите.

У Шапцу на Илиндан увече, 2018. године

Извор: https://stanjestvari.com/2018/08/09/pismo-o-kim-svestenstva-eparhije-sabacke/

Епископ диоклијски Методије: Господ нам поручује да само љубав може спасити овај свијет!

Tue, 07 Aug 2018 14:25:59 +0000

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Методије је подсјетио да нас Господ учи да се никад не смије изједначавати гријех са грешником.

„Он човјекољубивим и јеванђелским скалпелом прецизно одваја гријех од човјека,, од људске душе. Какав год човјек да је грешник, гријех не може да обухвати цјелокупнога човјека и његову боголикост. Учи нас Господ да грешника не треба лијечити тако што ћемо га убити, него тако што ћемо га спасити од његовога гријеха“, рекао је он.

Нагласио је да нам Господ поручује и да у овом свијету имају двије перспективе.

„Једна је фарисеја, који гледају спољашњим очима, само видљиве ствари. Друга је Божанска, тј. гледање Христовим очима. То је она перспектива која види оно што је претежније и важније у овоме свијету. А то је оно што је невидљиво. То је покајање, то је љубав, то је жртва“, казао је Епископ диоклијски.

Владика Методије је рекао да нам Господ поручује да само љубав може спасити овај свијет.

„И само нас љубав може сачувати од гријеха – љубав према Богу и љубав према ближњему“, казао је он.

Рекао је да су Свете мученице Христина и Олимпијада клечале крај Христових ногу, цјеливале их, косом својом их отирале и мирисима помазивале.

„Тако и наше матушке, које носе њихова имена, клече крај Христових ногу, цјеливају их, косом својом их отиру и мирисима помазују“, казао је Владика Методије.

Након светог причешћа благосиљан је славски колач, а онда је Митрополит Амфилохије рекао да монахиње Олимпијада и Христина годинама уграђују себе у добрску светињу.

„И овај свети небоземни празник нас је данас овдје сабрао да прославимо име Гопсподње, да посвједочимо љубав према Господу и једних према другима. И вјековима се овај сабор наставља на овом мјесту. Ово је светиња старија и од цетињске обитељи“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика Амфилохије је рекао да биолошка сабрања долазе и пролазе, а да духовна сабрања трају непрекидно.

„Црква је прије свега васељенска и Божја, а онда призива све људе и све земаљске народе да проговоре овим једним, вјечним језиком – језиком Цркве Божије, језиком Христовим, да благосиљају Бога љубави, Оца и Сина и Духа Светога, да се Богом испуњавају и обједињују не само земаљским јединством заснованом на земаљскоме хљебу и на земаљској, билолошкој, тјелесној заједници, него на хљебу који је сишао с неба“, казао је он.

Митрополит црногорско-приморски је пожелио“ да Бог благослови монахиње Олимпијаду и Христину.

„Нека Бог благослови наше старице, наше мајке Олимпијаду и Христину, нека их укријепи да до последњег свога издисаја служе овдје овој светињи и да нас око ње сабирају“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Косовска Митровица: Епископ Рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије служио Молебан за страдални народ на Косову и Метохији

Tue, 07 Aug 2018 14:20:00 +0000

"За православни грешни и страдални род наш; за паћенике, прогнанике и злостављане: људе, жене, децу и девојчице; за заштиту православних храмова и манастира, породица и домова на Косову и Метохији и осталим српским земљама, да им Господ Бог наш ниспошље милост своју и заштиту, Господу се помолимо." прозба је која је одзвањала храмом Св. Димитрија.

Владика је из срца прочитао молитву свештенослужитеља: "Господе Исусе Христе Боже наш, прими ово наше усрдно мољење и опрости нам сагрешења наша. Опомени се непријатеља наших који нас мрзе и угњетавају, и немој им дати по делима њиховим, него их уразуми, по великој Твојој милости, како би и они увидели да зло добра донети не може. Цркву Твоју свету и верне Твоје избави од свакога зла свемоћном руком Твојом. Помози, Господе, Ти који си ради спасења свију пошао на крст и смрт претрпео, да и међу нама, и у целом свету, мржња уступи место љубави, немир - миру, жалост - радости, да тих и миран живот проведемо као људи Твоји и браћа међу собом."

Посебно је знаковито било и читање Еванђеља од Луке (Лк 12.12-7): "Ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Зато оно што у мраку рекосте, чуће се на виделу: и што на ухо шаптасте у одајама, проповедаће се на крововима. А кажем вама, пријатељима својим: Не бојте се оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити. Него ћу вам указати кога да се бојите. Бојте се онога који, пошто убије, има власт бацити у пакао; да, кажем вам, онога се бојте. Не продаје ли се пет врабаца за две паре? и ниједан од њих није заборављен пред Богом. А у вас је и свака длака на глави избројана. Не бојте се: ви сте бољи од много врабаца."

На крају Владика се свима обратио пастирском беседом који доносимо у целости:

Пречасни оци ...

Ево, помоли смо се Господу за спасење нашег верног народа, да утврди своју живу Цркву на овој светој, мученичкој и светолазеревској земљи.

Више пута у нашој историји, Црква је са својим народом страдала, али увек смо се подизали, обнављали себе, своје светиње и куће, остајући верни наслеђу Светих Немањића, који су на Косову и Метохији српском народу дали неизрециво благо - духовно наслеђе, које смо дужни да чувамо као очи у глави. Нису то, браћо и сестре, само грађевине, већ је то свето-немањићки и свето-лазаревски етос, дубоко заснован на бесмртним речима честитога Кнеза, да је „ земаљско за малена царство, а небеско од сада и довека“. И у наше време пролазимо тешке и неизвесне дане, али је наш народ увек био храбар, тако, да се ни сада неће дати поколебати и поделити.

Никада нећемо заборавити храброст Митровчана и свих Срба са севера Косова, који су се у најтежим данима 1999. године одржали, храбро стојећи на бранику својих домова и не дозвољавајући онима који не знају шта раде да протерају наш народ, као што су то учинили по многим јужним градовима и насељима. Ви сте и тада саучествовали са свима нама који смо остали као своји на своме, дајући нам помоћ и потпору. Зато смо данас поносни да је овде у Косовској Митровици наш Универзитет и болница и друге институције, без којих ни ми који живимо јужно на Косову и Метохији, не бисмо могли да опстанемо у постојећим условима. Пожртвованост наших лекара и медицинских радника, професора и студената, вредних радника, мајки и честитих грађана, темељ је на којем градимо наш заједнички живот и опстанак на овим светим просторима. Али ни север Косова и Метохије не би био оно што јесте, да нема своју органску везу са осталим српским срединама јужно од Ибра. Док год звоне звона у Патријаршији, Дечанима и Грачаници, док год наши богословци поју у Призренској богословији и наши свештеници служе у свим храмовима, и ви сте снажнији и постојанији.

Са болом слушамо од неких да се Срби, наводно, деле на оне северне и оне јужне. Не може се поделити једно свето Косово и Метохија и не може нико да Косово и Метохију издвоји из наше Србије, јер су управо овде и духовни и државни наши темељи, без којих би наша земља била само као „сламка међу вихоровима“, држава без идентитета и историје. Као народ Светог Саве, који вековима одолева бројним искушењима, увек смо се враћали Косову и Метохији као својој колевци, као свом највећем надахнућу, јер управо овде смо са Светим Немањићима и посебно Св. Кнезом Лазаром, мученичком крвљу потписали завет са Богом да будемо и останемо његови и душом и срцем, и у благостању и у невољи, истрајни у трпљењу и одважни у опасностима.

Српски народ данас расут је широм околних земаља и целога света, али га повезује и окупља наша света Црква која у чува свест о томе да смо браћа и деца Светог Саве, где год живели. Разни моћници овога света мењали су границе, пролазила су царства и империје, али је то јединство нашег народа оличено, управо, у Пећкој Патријаршији, повезивало вековима Србе као народ, не само по крви, већ пре свега по вери у Господа Христа, а преко Њега и са свим осталим крштеним народима. Без те вере, узалуд је наше српско име, узалуд су заставе и патриотске песме. Србин се може мерити само вером у Христа; храброшћу којом брани све своје, и чојством којим од себе брани друге. Зато свој опстанак на Косову и Метохији никада нисмо и не треба да доводимо у сукоб са чињеницом да овде живе и други народи, људи као и ми, који носе лик Христов утиснут у свако људско биће, који су и сами призвани у пуноћу радости Божије љубави. Сведочећи Христа и живећи по Христу ми, и овог пута, њима пружамо руку, и њима показујемо да је Господ дошао на земљу да би пружио могућност да се сви људи спасе.

Данас смо се помолили да нам Бог подари, пре свега, покајање, да се вратимо Богу и оставимо се пролазних ствари овога света. Да побеђујемо вером, надом, љубављу, трпљењем; да нам речи буду благе а дела јака, да увек будемо свесни да ћемо у историји остати упамћени само онолико колико смо сачували у себи лик Божији, а не колико смо били богати материјалним богатствима или положајем.

Господ је дошао на земљу не позивајући на устанак и револуцију, већ да првенствено променимо себе и да мењајући себе променимо и свет око себе. Зато будимо истрајни да, колико до нас стоји, бранимо наше право да живимо на овим светим просторима, као свој на своме, не одричући то право никоме другом. Увек будимо јединствени и свесни да се срећа једних не може градити на несрећи других. Са таквом вером, увек ћемо имати Бога за помоћника и заштитника. Не дајмо да нас поделе идеологије овог света, пролазне речи и обећања која пролазе „као звоно које јечи“ (1Кор 13.1). Црква је увек била овде да нас повезује, као што се пшеница сабира и као брашно сједињује у један хлеб, као што се грожђе сабира у једну чашу вина.

Останимо чврсто решени да не напуштамо наш родни крај, да не продајемо наше куће и имања, јер за њих су крв и зној проливали наши преци који су опстајали у много тежим условима него што су ови у којима ми данас живимо. Том истрајношћу сваки од нас даће свој допринос свима осталим и охрабриће оног поред себе. Братску солидарност никада да не изгубимо, јер невоља ближњег и нас ће сустићи уколико брату окренемо леђа и уколико, подстакнути себичним интересом, грабимо само за себе.

Останимо, браћо и сестре, чврсто предани благој вољи Божијој, јер су нам по Његовим речима „све власи на глави избројане“ (Лк 12.7) али истовремено чинимо све што до нас стоји да и нама и другима буде боље. То је кључ који отвара Царство Божије, које је овде и сада међу нама и познају га само они који имају отворено срце за Бога и ближњег. Пост и молитва су зато кључ који отвара ту божанску ризницу. Пост као уздржање од свега онога што нас одваја и удањује од Бога, одбацивање претеране бриге и везаности за материјално, умереност у јелу и пићу и надасве праштање. Молитва, с друге стране је живот у осећању сталног присуства Божијег, у непрестаном трепету срца и сећању на Господа да не повредимо Његову љубав, своју савест и савест ближњег.

Нека нас зато све Господ укрепи у том подвигу, посебно у предстојећим данима када сви заједно постимо и молимо се за мир на Косову и Метохији, за наш опстанак, за мудрост оних који носе тешко бреме политичке одговорности. Никада не заборављајмо речи Господа који каже „где су двоје или троје сабрани у име моје и ја сам међу њима“ (Мт. 18.20). Зато, окупљајмо се што чешће у овом предивном храму, као у својој кући и Бог ће бити међу нама и биће нам заштитник молитвама Св. Великомученика Димитрија, који је заштитник овога града и свих који живе у њему.

Благослов Господњи нека дође на вас Његовом благодаћу, милосрђем и човекољубљем, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин!

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Преставио се у Господу протопрезвитер-ставрофор Јеврем Богдановић (1952 – 2018)

Tue, 07 Aug 2018 08:43:35 +0000

Кратак животопис новопрестављеног протопрезвитера-ставрофора Јеврема Богдановића

(Његово Преосвештенство Епископ тимочки Иларион са почившим протом Јевремом)

Новопрестављени прота Јеврем рођен је 1952. године у околини Лепосавића. Средњу Богословску школу завршио је у Призрену. У чин ђакона рукоположен је 7. марта 1976. године у Зајечару, а сутрадан 8. марта, у чин свештеника. Службовао је као парохијски свештеник у Подгорцу, Бољевцу и Минићеву. Чином протопрезвитера-ставрофора одликовао га је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Иларион 12. јуна 2016. године, на литургијском сабрању у храму Успенија Пресвете Богородице у Минићеву. Прота Јеврем је, након вишедеценијског служења Господу и Цркви Његовој, умировљен 2016. лета Господњег. Поводом протиног одласка у мировину, Његово Преосвештенство Епископ тимочки Иларион у оквиру званичног пријема у Владичанском двору, је проти Јеврему даровао епитрахиљ као пригодан поклон неуморном служењу Господу у свештеничкој служби. Након дуже и тешке болести, протопрезвитер-ставрофор Јеврем, упокојио се у Господу на празник Свете Марије Магдалине, 4. августа ове године. У недељу 5. августа, након Свете заупокојене Литургије и свештеничког опела, сахрањен је на горбљу у Бољевцу.

Вечан ти спомен, достојан блаженства, драги наш приснопамјатни прото Јевреме!

Извор: Епархија тимочка

Епископ мохачки Исихије служио годишњи парастос блаженопочившем протопрезвитеру Млађену Јовићу (АУДИО+ФОТО)

Mon, 06 Aug 2018 20:36:00 +0000

После заупокојене Литургију, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, служио је годишњи парастос блаженопочившем оцу Млађену, уз саслужење поменутих свештенослужитеља и ђакона Ивана Васиљевића.

Владика Исихије је свом обраћању присутнима подсетио на пастирску пожртвованост оца Млађена, коју је током целог свог живота показивао у свим местима где је службовао ревнујући за славу Имена Божјег. Затим је Епископ Исихије на Ветерничком гробљу освештао надгробни крст и споменик приснопамјатног оца Млађена.

Извор: Епархија бачка