Звучни запис разговора

На крају свете Литургије настојатељ манастира Трескавца архимандрит Варнава (Дамјановић) поздравио је Његово Преосвештенство честитајући му 23 године борбе на уском и трновитом путу од примања монашког пострига у манастиру Гомионици давне и ратне 1995. године, пожелевши мумнога и блага љета и истрајност у духовном подвигу.

Извор: Српска Православна Црква

-У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, овде сабрани у овој нашој богомољи, посвећеној Светом архангелу Михаилу, у Чепину, принели смо жртву од свих и за све, помолили се Троједном Богу, Оцу, Сину и Светоме Духу и принели бескрвну жртву Господу за сва добра која нам је даровао. Радујем се данас што сам овде, у овој скромној, малој, али пред Богом великој хришћанској заједници, јер она носи Крст Христов и сведочи за Христа у овоме свету. Велика је мука овде била и овај свети храм који је срушен, поред ове богомоље, вапи ка своме васкрсењу, ка поновном обновљењу, да буде светило нашега народа у чепинском крају. Боже здравља, надамо се и молимо Богу да заиста засија светлошћу која приличи једном таквом храму, јер је ово мученички храм, храм који је сведочио веру, али нажалост, људима који су учинили такво злодело Христос није био мерило по коме треба да се мери целокупни наш живот овде на земљи. Ми се надамо да ће овај свети храм заблистати новом светлошћу, да ће његово постојање бити не на мржњу, него на љубав и да ће он одисати љубављу према свима, без обзира којој вери ко припадао, да ће бити на понос и радост и држави у којој живимо и на радост нашег народа у чепинском крају, али и у целој Епархији. Управо је овај мученички храм је посвећен Светом архангелу Михаилу учинио да се ова заједница очува и не буде заборављена.

-Исто тако, данас смо прославили Свету мајку Ангелину, велику светитељку из рода нашега, која је сведочила Христа, Распетога и Васкрслога, онаквога каквог ми непрестано треба да сведочимо у својим животима. Васкрсење и распеће су темељне одреднице нашега хришћанскога живота и у њима се пројављује љубав, врлина и наша вера. Христос је дошао на овај свет да би нам омогућио спасење и поновну заједницу са самим Богом и кроз свету Литургију, коју смо данас одслужили и коју сваке недеље служимо, потврђујемо да желимо бити са Богом. Ту нам се Христос даје на један жив, делатан, непосредан начин и сваки пут кад долазимо на света богослужења треба да се припремамо, да постимо и да приступамо светој Чаши. Ту се утврђујемо у вери, ту се утврђујемо у љубави, ту се утврђујемо у Јеванђељу и сваком врлинском животу. Једино кроз свету Литургију можемо да окусимо тај залог Царства Небескога, ту лепоту којом нас Бог милује и којом нас Бог воли. Управо та љубав се даје у светој тајни причешћа, јер Бог није оставио овај свет без некога залога, и кад је васкрсао рекао је да ће доћи и бити међу нама. Света тајна причешћа је тај залог, показатељ бриге Божје према роду људскоме.

-Данас смо, такође, чули у светом Јеванђељу, тамо на самом почетку где се говори да је Царство Небеско као човек цар који се обрачунава са својим непослушним слугама. То нас подсећа да ми, драга браћо и сестре, у овоме свету треба да се обрачунамо са својим грехом и са последицама које тај грех носи. На то нас упућује данашњи Јеванђелски одељак, да непрестано треба стражарити над својом душом, да се ослобађамо од греха, јер нас грех води у смрт. Христос је и дошао да би нам омогућио васкрсење, односно да би победио тај вечни жалац људскога рода - смрт. Непрестано се требамо трудити да у својим животима гајимо љубав једни према другима, да носимо бремена једни другима, јер љубав увек треба да изглађује све наше несугласице и нетрпељивоси. Једино љубављу градимо будућност и само том љубављу можемо да и овај храм, који је овде срушен, сазидамо, обновимо, да нам он улије наду у бољу будућност, у боље сутра. То је залог који су нам оставили наши преци, који не смемо да заборавимо, него треба тим путем да ходимо, јер су нам оставили добар пример како следити пут Христов, пут Јеванђеља и пут Крста. Нажалост, он је претрпео та мучења и страдања које је претрпео, али то не треба да нас обесхрабри, него да нас ојача; да нас ојача у вери да тај храм може поново да буде сазидан и обновљен, да буде светило нашега народа и наше Епархије. Да се наш народ може сабирати у њему, а да ова богомоља буде место где ће народ пронаћи своју утеху и разговор и, на неки начин, ту се сакупљати после светих богослужења.

-Нека би Господ дао да молитве Светог архангела Михаила и мајке Ангелине буду нама утеха и нада да ова заједница може опстати, да ова заједница треба да опстане и да сведочи Свету радост Васкрсења и Распећа. Живели, Бог вас љубио и благословио и свако вам добро даровао. Амин.

Вођен пастирском бригом, након завршетка свете Литургије, у пратњи надлежног пароха Зорана Гојића и г. Миле Хорвата, државног секретара у Влади Републике Хрватске, епископ Херувим је обишао Парохијски дом у коме се налази привремена богомоља, као и рушевине некадашњег храма надомак Парохијског дома.

Повезана вест:

Помозимо обнову храма-мученика у Чепину

Извор: Српска Православна Црква

Сабрани народ испред новообновљеног храма дочекао је своје архипастире, Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија и архимандрита Димитрија, изабраног Епископа, који су обавили свечани чин освећења храма, а потом служили Божанску Литургију. Храм је био испуњен верним народом који је са сузама у очима слушао речи беседе свог владике Григорија који се сетио тешких и страшних година кроз које је парохија у Коњицу пролазила и свих невино пострадалих парохијана.

Владика је позвао вернике да се надају и верују у спасење и бољу будућност и посебно се осврнуо на пароха Милана Бужанина и његову породицу која је пружила највећу жртву за обнову храма и парохијског живота. Владика је том приликом одликовао свештеника Милана Бужаниниа правом ношења напрсног крста. 

После свете Литургије приређен је свечани ручак током којег су подељене захвалнице свим донаторима и поздрављени су сви гости који су у великом броју узели учешће у историјском догађају.

Извор: Српска Православна Црква

Поред Преосвећеног Епископа ваљевског г. Милутина, молитвено сабрање предводили су Епископ британско-скандинавски г. Доситеј и умировљене владике Георгије и Константин. Саслуживало је свештенство из више епархија, а појао Црквени хор „Хаџи Рувим“ са диригентом Милицом Степановић Бабамилкић.

Поред снажне братске љубави, четворицу архијереја везује и то што су им архипастирске службе биле, а владики Доситеју још увек јесте, везане за од матице удаљене олтаре. Епископ Милутин службовао је у Аустралији, док су епископи Георгије и Константин годинама управљали епархијама у Канади и Немачкој. Такође, изузев владике Константина, сви су ране ђачке године провели у монашкој школи манастира Острог.

-Поред кивота Светог Василија Острошког учили смо богословске науке, а највише смо се учили духовности од великог чудотворца. Господ нас је послао у свет, у разне земље, а по Његовом благослову ево нас данас овде да заједнички одслужимо Литургију. Ја сам као епископ осетио јаку силу духовну. Кад је више епископа, снажније су и молитве и јаче радујемо анђеле и сав небески свет. Нека Бог да што више оваквих сусрета, а мојој браћи подари добро здравље, дуг живот и да нам увек у добру дођу, речи су којима је Епископ ваљевски г. Милутин изразио радост због служења са браћом архијерејима. Такође, он је пренео окупљенима дивљење гостујућих архијереја према мноштву народа у храму Васкрсења Христовог. -Овде је народ добар и у великом броју долази у храмове и то је за епископа велика радост, истакао је владика Милутин.

Беседу, надахнуту личношћу Преподобне мати Ангелине Српске коју прослављају сви православни, нарочито ми Срби, произнео је протонамесник Живојин Кнежевић: -Света мајка Ангелина, поред Свете Петке, велика је покровитељка српског народа. Ми, данашњи Срби, мало знамо о њој и њеној улози у животу нашег народа. Она је била, и данас је ту, за све који траже помоћ у Цркви Божјој, где је Господ оставио сва благодатна средства спасења. Како је Свети отац Јустин говорио, све свете тајне и све врлине налазе се у Цркви Православној. Али, ми често заборавимо где да тражимо помоћ ту где за све има лека. Зато се трудимо да се одазовемо позиву звона да се саберемо у светом храму у нашем граду! Немојмо чекати да невоља буде оно што ће нас призвати, већ љубав Божја, којом је створио свет. Сетимо се увек Свете Ангелине и свих српских светитеља, који коленопреклоно моле Творца и Спаситеља нашег да помогне свима. Није лако бити православан, али имамо њих у „Небеској Србији“ да нас својим молитвама снаже и чувају.

Приликом Литургије велики број деце примио је свету тајну причешћа. Посебно интересантно видети била су честитања имендана девојчицама које носе име Ангелина, а којих је у Саборном храму било неколико.

Извор: Српска Православна Црква

Извор: Српска Православна Црква