Живе речи утехе: Живе речи утехе

Ниш: Освећење воде и литургијски почетак Светоуспенског поста

Wed, 15 Aug 2018 14:40:24 +0000

Православна Црква призива на воду благослов Божији како би она добила очишћујућу силу и како би служила на исцељење душе и тела, на прогнање сваке противничке силе, и на духовну корист онима који је са вером употребљавају.

Освећење воде у Цркви практиковано је од првих векова хришћанства, о чему нас обавештавају Апостолске Установе и дела древних Отаца – Теодорита Кирског, блаженог Јеронима, Епифанија Кипарског и других.

Света водица се може чувати неограничено време, јер не губи своју освећујућу благодат и не квари се, а и мала количина освећене воде се може умножити додавањем обичне воде.

Извор: Епархија нишка

Свети Великомученик Пантелејмон - слава Доњег Милановца

Wed, 15 Aug 2018 14:20:27 +0000

Изјутра, на сам дан празника, 9. августа, у храму Св.оца Николаја у Доњем Милановцу служено је јутрење и у наставку Света Литургија на којој се велики број сабраног народа Божијег причестио.

Пошто је преломљен славски колач приређено је послужење и трпеза љубави. На богослужењима началствовао је в.д. Архијерејског намесника борско-поречког протојереј Саша Степановић уз саслужење старешине храма и домаћина протојереја Ивана Милановића и сабраног свештенства из Тимочке, Браничевске и Сремске епархије.

Благодарећи старешини храма на позиву, отац Саша је честитао празник и заветну славу свештенству и парохијанима Доњег Милановца захваливши се том приликом и појцима са Православног Богословског факултета у Београду који су својим источно-византијским појењем улепшали прославу овог дивног празника.

Извор: Епархија тимочка

Суботица: У Световазнесенском храму служено свеноћно бденије

Tue, 14 Aug 2018 18:20:05 +0000

Извор: Радио Славословље

Митрополит Амфилохије у Толошима: Покајање је најдивнији плод људскога поштења и живљења!

Tue, 14 Aug 2018 15:49:20 +0000

Нагласио је да је у три крста, Христавом Крсту и крстовима двојице разбојника на Голготи, сабрана сва судбина људскога рода. Крст Христов је крст невинога који страда, не због својих гријеха нити због гријеха својих предака, него да би се у Њему прославио сами Бог, име Божије. Крст распетог лијевог разбојника је крст непокајаног а крст десног, који је такође разапет за гријехе своје, али исповиједа Бога је крст покајаног разбојника.

„Њихови крстови су крстови свих земаљских људи и народа. Христов Крст и крст оних који се са Њим сараспињу, то је крст и страдање да се прослави име Божије. Они који се сараспињу Христу, који заједно са Њим носе крст, одричу се себе и жртвују за име Божје, правду и истину Божију, они су у оном реду покајаних разбојника“, рекао је Митрополит и подсјетио да у рај није први ушао праведник него покајани разбојник који је био свјестан својих злочина и који је тражио опроштај од Господа.

Даље истиче да је покајање као промјена човјекова, промјена његовог ума и срца, најдивнији плод људскога поштења и живљења:

„То показује и овај покајни разбојник, то показују безбројни други разбојници, покајани људи-грешници кроз историју који су се сараспели Христу. То показују нарочито свети Божији људи који су били као и ми људи са свим слабостима и људским недостацима, али који су загрлили Господа, жртвовали се за истинску и праву вјеру, за живога Бога у духу покајања и зато их је Господ прибројао међу свете своје.“

Митрополит Амфилохије је казао да су седам брата Макавејаца, њихова мајка Соломонија и првосвештеник Елеазар били људи као и ми, али када се поставило питање вјерности Божјем закону, они су остали вјерни Богу и жртвовали живот свој за живога Бога и благодарећи томе остали запамћени кроз вјекове.

Свједочанство тога сјећања на њих јесте и древни Храм Светих Макавеја у Толошима који је јединствен у Српској цркви, нагласио је Архиепископ цетињски Амфилохије. Истиче да нема ниједног другог народа на земљи који је изњедрио тако бројну браћу као Макавеје, који су се жртвовали за Бога осим нашег. Српски народ има 9 браће Југовића, светога Југ Богдана и мајку њихову који су жртвовали земаљско царство и живот за Небеско царство и вјечни живот.

Високопреосвећени владика је казао да међу онима који су кроз историју носили Христов крст су и они који су пострадали 1944. године уочи Ђурђевдана, када је Подгорица бомбардована од ондашњих савезника које је на то подстакла рука безбожнога Броза. У бомбардовању је 80% града уништено и убијено скоро двије хиљаде жена и дјеце.

„Овдје, у храму су насликани мученици који су на овоме гробљу сахрањени и благословени заједно са свима који су невино пострадали од тога несрећног, безбожног бомбардовања, које је била припрема на бомбардовање које нас је снашло 1995. и 1999. године из истих обезбожених центара“, рекао је владика и изразио увјерење да су сви невино пострадали прибројани лику Божјих мученика и страдалника попут онога деснога разбојника који је исповиједио Господа, који се покајао за своју огреховљеност и који је ушао у радост Господа свога.

Након причешћа вјерних, литије са трократним опходом око цркве, Митрополит Амфилохије је освештао и пререзао славски колач. Овогодишњи кумови славе братство Вратница, славу је предало Буду Видаковићу испред староседалаца Видаковића.

Испред домаћина, најстаријег братства у Толошима присутне је поздравио Мијо Вратница који се захвалио Митрополиту што је благословио и својим присуством увеличао скуп, као и и старјешини храма, оцу Предрагу Шћепановићу. По његовим ријечима захваљујући љубави, стрпљењу оца Предрага и Божој помоћи овај храм је васкрснуо, сјединио браћу и сестре и у њему поред одраслих свој мир и спокој препознаје и налази велики број дјеце.

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је одслужио и помен за покој ктитора, приложника, као и за оне који су настрадали у саобраћајним удесима. Због честих удеса на том дијелу магистралног пута на капији црквеног дворишта прочитано је Јеванђеље и владика је покропио водицом пут уз молитву да Бог заштити све учеснике у саобраћају.

Заједничарење у торжественом прослављању празника и славе Светих мученика Макавеја настављено је за славском трпезом љубави.

Весна Девић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најава: Свети архиђакон Стефан - заштитник града Херцег Новог

Tue, 14 Aug 2018 15:47:04 +0000

Празник Преподобне мати Ангелине у Крушедолу, богослужио Епископ сремски Василије

Tue, 14 Aug 2018 15:45:39 +0000

Ове године, награду Деспотица мати Ангелина за допринос лепоти и достојанству живота коју додељује Епархија сремска и Радио-телевизија Војводине, уз подршку Матице српске, добили су песник Ђорђо Сладоје и ансамбл „Вила“ из Новог Сада.

-Желим, Владико, искрено да Вам захвалим за награду коју сам добио и надам се да је ничиме нећу окаљати, уз свесрдни труд да награду Деспотица мати Ангелина тек заслужим својим будућим животом и радом, изјавио је песник Ђорђо Сладоје док је примао повељу од Епископа сремског Василија.

-Ова награда нас обавезује да истрајемо на неговању наше традиције и да не одустајемо од наших светиња, изјавио је уметнички руководилац ансамбла „Вила“ из Новог Сада.

Још једна посебна част и радост за све присутне била је додела ордена Деспотице мати Ангелине диригенту хора Преподобна мати Ангелина гђи Ани Бојић из Никшића, за вишеродно материнство и делатну љубав према својој Мајци Цркви. Високо признање лично јој је уручио владика Василије.

-Нема већег благослова од мајчинства ни веће обавезе од преношења породичних и хришћанских вредности својој деци, изјавила је гђа Ана Бојић, уз захвалност на додељеној јој награди.

На крају свечаности, у знак захвалности, Епископ сремски Василије уручио је Епископу новограчаничко-средњозападноамеричком Лонгину епископску панагију да је носи с љубављу и да се моли за благочестиви народ у Срему.

Да све прође у најбољем реду побринуо се настојатељ манастира Крушедол, високопреподобни архимандрит Сава.

Извор: Српска Православна Црква

Годишњица устоличења Епископа нишког г. Арсенија

Tue, 14 Aug 2018 15:43:13 +0000

Саслуживали су протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић, Бранислав Цинцаревић, Ненад Микић, Ранђел Денић и Миодраг Павловић, протојереји Драгослав Лазић, Борислав Стаменковић и Дејан Арсић, јереји Жељко Живковић и Ђорђе Димић, јеромонах Јефрем (Шекарић) из манастира Плочник, протођакон Стеван Кричка, јерођакон Нектарије(Ђурић), ђакон Ђорђе Филиповић, као и гости из Београда протојереј Драшко Тепавац и протођакон Игор Давидовић.

Епископ нишки Арсеније (Главчић) рођен је 10. марта 1978. године у Вршцу, добивши на крштењу име Миломир. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа топличког, викара Патријарха српског. На заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 24. маја 2017. године изабран је за Епископа нишког. Устоличен је 13. августа 2017. године у Саборном храму Силаска Светога Духа на апостоле у Нишу. Опширнија биографија Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија досутпна је на интернет страници Епархије нишке.

Извор: Српска Православна Црква

Архимандрит Иларион (Лупуловић): Верујемо у Васкрсење Христово и поновни сусрет са Пантом и Иваном!

Mon, 13 Aug 2018 15:55:41 +0000

Звучни запис беседе

Макавејска црква у Толошима чува два миленијума бурне историје

Mon, 13 Aug 2018 15:54:09 +0000

Макавејска црква у Толошима настала је у првим вјековима хришћанства када су на простору овог данашњег подгоричког насеља живјели Шпањи и Лужани, становници несловенског поријекла.

По ријечима протојереја Предрага Шћепановића, пароха толошког, овај храм памти многе вјекове и промјене, добре и зле владаре, ратове и револуције, бомбардовања…

– Поред свих распећа, остао је вјечно млад ширећи поруке људима ових простора да је Васкрсење квасац и смисао живота и свеколике твари – истиче отац Предраг.

Рушен и обнављан много пута на вишевјековном дугом и трновитом историјском путу кроз вријеме, последњи пут храм бива васпостављен и наново подигнут за вријеме књаза и господара Црне Горе Николе I Петровића 1896-1897. године.

На основу података Архива Митрополије црногорско-приморске сазнајемо да је обновљена црква подигнута на старохришћанским темељима и да је захтјев за обнову поднијет 1894. године од мјештана села Толоши, Лужане и Вранићи: „ Обраћамо се Вашем Високопреосвештенству.. да нам дозволите саградити једну малу цркву ђе бисмо могли склонити наше умрле у вријеме непогода. Другог мјеста нема осим развалина старог храма.“

Након Другог свјетског рата, Макавејска црква је дијелила судбину других цркава у Црној Гори, девастирана и коришћена за сметлиште и затварање животиња.

Деведесетих година прошлог вијека поново бива обновљена, а ове године њена је обнова потпуно завршена.

Урађен је нови иконостас, фрескопис, под, стазе око цркве, говори нам старјешина Храма Светих Макавеја у Толошима и истиче да с обзиром да увијек има заинтересованих приложника у плану је да се ураде још двери и евентуално промјени кров.

Што се тиче Литургијског – црквеног живота обнова интезивно почиње 2004. године, уочи празника Св. Макавеја.

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије тог 13. августа, даје послушање свештенику Драгану Митровићу и Предрагу Шћепановићу, који ће неколико година касније постати парох толошки, да нађу кључ од толошке цркве и обаве припреме како би се на празник служила Света литургија. И тако је било.

– Тада сам био лаик, нијесам ни сањао да ћу бити свештеник а камоли свештеник у тој цркви. Почели смо претрагу по Толошима, обишли многе куће и на сто јада смо отворили врата, ушли у цркву и мало је припремили. И већ је то био знак да ће нешто да се деси – присјећа се отац Предраг.

Истиче да је Митрополит одслужио прву Литургију на празник Св. Макавеја (14. августа) а већ децембра мјесеца исте године поставио је младог свештеника Јовицу Ћетковића који је био парох момишићки, да поред Храма Св. Георгија – Момишићких мученика опслужује и 16. подгоричку парохију са гробљанским Храмом Св. Макавеја у Толошима.

Осим молитвене, Митрополит пружа и сваки вид подршке да се овај Божји храм, као и осталих 650 у Црној Гори, открије, обнови и стави у службу и Богу и роду.

Од те 2004. године службе у Макавејској цркви постају редовне, број учесника у Литургији и причасника је из дана у дан, из године у годину све већи.

Високопреовећени Митрополит Амфилохије често зна да нас подсјети да оно што је Божије не може да ишчезне и да се увијек нађу душе Богом озарене које светиње изнова обнављају. Тако је и храм Св. Макавеја кроз историју опстајао Божјим Промислом кроз прилоге богобојажљивих и честитих људи.

Часна старина Илија Бољевић 1978. прилаже за своју и душу своје супруге Јоше метална врата и прозоре чиме „спречава даље скрнављење светиње у селу Толоши“, које је тада на периферији Титограда.

Славица Ћеранић 2007. године прилаже Цркви Св. Макавеја 1297 квадрата земљишта.

Кошаркаш Никола Миротић прилаже 20.000 евра за обнову овог храма….

И тако све до данашњег дана. Списак приложника је све дужи, много је оних који су се према својим могућности уградили у овај храм.

Данас, Макавејска црква у подгоричком насељу Толоши, покрај магистралног пута ка водоизворишту Мареза, личи на уобичајене гробљанске цркве подигнуте за вријеме велике обнове, али оно што видимо сад само је одбљесак некадашњег „сјаја и господства“, као и већина подгоричких, па и многих других цркава подигнутих кроз богату, али мало проучавану прошлост ових крајева.

– Толошка црква је први каменчић у мозаику цркава подигнутих у родном граду Симеона Миротичивог, тј. Стефана Немање, а основаних трудом различитих господара – каже мр Смиља Влаовић, професорица српског језика којој је ова црква била и инспирација за књигу „Макавејска црква у Толошима кроз вјекове“ која ће светлост дана угледати управо на дан Светих Макавеја, 14. августа а посвећена је невино пострадалом подгоричком становништву у савезничком бомбардовању 1944. године које „проговара“ и кроз фрескопис толошке цркве.

Како у самој књизи пише протосинђел Исак Симић, фреске Свети Мученици Макавеји, Свети Мученици Момишићки и Свети Мученици Подгорички, аутора читавог фрескописа у овом храму Дејана Јовановића, су врло оригинално урађене, са јасно испрофилисаним програмом који се својим мартиролошким учењем о свједочењу Христа кроз страдање невине дјеце-мученика, потпуно и сликарским одликама стила уклопио у хиљадама година провјерену византијско-православну традицију.

– Као личносне одлике стила самог аутора могу истаћи врло сигуран и снажан цртеж и осебујан колорит који својом свјежином преноси на посматрача један тихи оптимизам и радост Царства Небеског садржане у бојама које прелазе у химну – истиче протосинђел Исак сабрат Цетињског манастира.

Протопрезвитер мр Предраг Шћепановић који је старјешина Храма Светих Макавеја у Толошима од марта 2009. године каже да је све већи број вјерника на Богослужењима, да расте и број оних који посте и који се причешћују. Наводи податак да је 29. априла 2012. на служби било 75 вјерника, 31. децембра 2017. близу 250, док је на прошлогодишњој слави било 300 особа, а на недељним Литургијама увијек буде 150-200 вјерника.

Отац Предраг са посебном радошћу истиче школу вјерноуке при овоме храму, коју води вјероучитељица Стојанка Радуловић, која сваке године окупи велики број дјеце. Ове године је било 60-70 дјеце која су похађала школу вјеронауке.

У складу са дугогодишњом традицијом, Црква Св. Макавеја 2009. љета Господњег обнавља славске прославе а празничну Литургију кад год му обавезе дозволе служи Митрополит Амфилохије.

У архипастирској бесједи 2016. године владика Амфилохије подсјећа да је страдањем Макавеја, првосвештеника Елеазара, његове жене и њихове дјеце спасен изабрани Божји народ:

„На такав начин је јеврејски народ сачувао своју вјеру коју су онда у Христово вријеме примили хришћани, наравно још проширену, продубљену, обогаћену личношћу Христовом и Његовом науком. Хришћански мученици од апостолских времена надахњивали су се подвигом браће Макавеја.

Тај њихов дух ми назвамо духом Косовског завјета. Уствари, то је исти тај дух чији су носиоци били Макавеји. Зато је добро да се подсјетимо и у ово наше вријеме на Макавеје, као што је добро да се кроз њих и преко њих подсјетимо и на косовске Макавеје, страдалнике, носиоце и чуваре Косовског завјета. Макавеји су научили и наше претке да себе жртвују за вјеру, за крст часни и слободу златну.“

О значају овог храма за житеље Толоша и околине свједочи и Борислав Мирановић, који је 2017. године био домаћин славе у име старосједелаца братства Мирановић, а поводом 120 година од обнове храма.

– Овај Божији храм је 50 година стајао сам као „сирак тужни без иђе икога“ и својим нијемим трајањем без звука звона чувао своју духовност и призивао нас смртнике отуђене од Бога да се придружимо молитвенику и да свој спас и духовни мир, нађемо у молитви за спасење и спознамо Васкрсење. Овај свети храм за нас потомке његових градитеља је наук и опомена да никад не заборавимо наше коријене, да учимо да праштамо, као што је Он опростио наша непочинства и кроз своје Васкрсење под његовим сводом данас се поново чује духовни пој и цвркут малих анђела – ријечи су благодарног слова које на најбољи начин одсликавају стање те мале толошке, али духовно велике пастве о којој данас брине отац Предраг Шћепановић.

По казивањима парохијана, Васкрсење Макавејске цркве потомци његових градитеља дугују и свом пароху Предрагу, његовом раду и љубави јер је успио да међу браћом обнови духовну љубав и толеранцију, да сабере и духовно повеже неколико хиљада људских душа од Марезе до Момишића које се данас сабирају око ове старохришћанске светиње у славу Бога и част Светих Макавеја.

Протојереј Предраг Шћепановић изражава наду да ће се уз Божју помоћ, Св. Макавеји и ове године, 14. августа, када ће Свету архијерејску литургију у 8 часова служити Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, саборно прославити уз учешће вјерног народа Толоша, али и цијеле Подгорице.

Такође, топло препоручује свима књигу о ранохришћанској Цркви Св. Макавеја професорице Смиље Влаовић која је, по њеним ријечима, скроман увод у научно истраживање и ове, као и других подгоричких светиња, које су због сталних ратова и других друштвено-историјских прилика биле запостављене и изостављане, посебно из научних студија.

Весна Девић

Извор: Митрополија црногроско-приморска

Српско хришћанско наслеђе Америке

Mon, 13 Aug 2018 14:45:12 +0000

Издавачка кућа „Дабар“ и ССД „Соко“: Старобродске сузе

Mon, 13 Aug 2018 14:43:05 +0000

Уз три књиге и више текстова у часописима „Дабар“ и „Соко“, чланови њихових редакција које својим идејама и акцијама усмјерава Александар Савић, хронолошки су пратили и прате све активности на откривању чињеница везаних за злочине над српском нејачи почетком 1942. године у Старом Броду и Милошевићима, као и бројним стратиштима на путу којим су ходили програни Срби ка овим мјестима у кањону Дрине. Пратили су и градњу садашњег Спомен комплекса у Старом Броду, који је за кратко вријеме постао мјесто ходочашћа бројних људи који се овдје поклањају сјенима Старобродских мученика.

Уз њих, оживљавању културе сјећања на ратно страдање Старобродских мученика значајно су допринијели аутори више документарних филмова, а истина о стравичним усташким злочинима за кратко вријеме је медијски афирмисана. Поред три књиге, томе су највише допринијели и бројни аутори још бројнијих новинских текстова – извјештаја, осврта и репортажа о овом злочину кога су смишљено, организовано и циљано починиле усташе Францетићеве Црне легије, у којој су били најбројнији муслимани.

Деценијама након Другог свјетског рата о овом ужасном злочину преживјеле жртве су морале да ћуте. Свако ко је јавно говорио и тражио да се познати крвници казне је хапшен и прогањан од стране УДБЕ.

-Полазећи од ових чињеница, Александар Савић, аутор овог зборника само дијела, од мноштва, новинских текстова приредио је још једну књигу за читање, препричавање и чување за нова поколења. Јер, како он каже, „доста смо шапатом једни другима преносили детаље истине о овим злочинима“. Он сматра да су интернет и документарни филмови значајни, али да су новински текстови, а књиге поготово, трајни биљег за наше садашње и будуће генерације, расуте посљедњих година диљем свијета, истиче уредник овог издања, Славко Хелета.

Вођени том идејом чланови редакција „Дабра“ и „Сокола“ у сарадњи са надлежним свештеником Протојерејом ставрофором Драганом Вукотићем и уз свесрдну подршку архимандрита Јована Гардовића, уредника Издавачке куће „Дабар“ и духовника „Сокола“, читаоцима се нуди још једна књига о овим монструозним злочинима, за које никад и нико није одговарао.

- Истине смо се бојали због мира и спокоја преосталих сродника и њихових потомака. А и они стекоше потомке. Онда потече прича на славама, даћама, свадбама о Старом Броду и Милошевићима. И старобродске шуме и ливаде су причале. И тако наста до тад не испричана поема Стари Брод и Милошевићи. Наста и више неће нестати, већ ће се вјечно причати и казивати. На обали ријеке утка се крст и богомоља, дар сужњима и паћеницима. Крсташ-биљег ће вјечно причати и говорити умјесто потомака и потомака потомака, истиче Александар Савић у уводнику ове књиге и додаје „ето Божијег благослова за све оне у Дрини из 1942. године и оне поред Дрине са десне и лијеве стране. Дрино, гробницо наша заустави се у Старом Броду, бар на тренутак баци бјеличасти талас на бијелу крстачу и спери наш дугогодишњи заборав за све страдалнике и паћенике. А генерацији која расте дај снаге да опрости, а не заборави“.

Издавачи ове књиге поручују да истраживања о овим злочинима желе усмјерити и на улогу Милана Недића, генерала бивше југославенске војске, а тада премијера окупиране Србије, за многе контроверзне личности, јер је управо он затражио од Нијемаца да зауставе тај монструозни покољ српске нејачи у кањону Дрине, што су они и учинили.

Бројни Срби који су имали срећу да у том ратном вртлогу прећу Дрину прије и након ових злочина, у крајњој биједи и неимаштини, давали су своју дјецу Комесаријату за избјеглице у Србији, који су их спроводили у сабирни центар у Матарушку Бању. Тако је на стотине српских сирочића спашено од глади и болести, а након Другог свјетског рата су ту дјецу упућивали у хранитељске породице, највише по Војводини, гдје су се школовали и осамостаљивали за живот.

Овакве књиге се читају, посуђују и чувају за будућа поколења – да знају кроз шта су њихови предци прошли током Другог свјетског рата, али и свих досадашњих ратова наметнутих од разних туђина.

-И на крају драги моји, шта ми хоћемо на Дрини и на Старом Броду као синониму нашег страдања? Па овај народ хоће да постоји, побогу људи. По своме и на своме да постоји, поручује Александар Савић, аутор ове књиге.

Издавачка секција ССД“Соко“

Извор: Српска Православна Црква

Викарни Епископ моравички Антоније на празник преподобне Ангелине српске богослужио у Подворју СПЦ у Москви

Mon, 13 Aug 2018 09:44:12 +0000

По завршетку богослужења, Преосвећени владика је одржао беседу у којој је указао на најважније моменте који се тичу данашњег великог празника. Свеноћно бденије, на навечерје 11-те Недеље по Духовима, 11. августа 2018. године, у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју СПЦ у Москви, служио је Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, уз саслужење свештенства Петропавловског храма: архимандрита Александра (Котова), протојереја Димитрија Калашникова и ђакона Владислава Соколова.

Извор: Интернет страница Епископа Антонија

ВИДЕО: Наречење и Хиротонија Епископа моравичког Антонија (Пантелића), викара Патријарха Српског (23.07.2006)

Mon, 13 Aug 2018 09:07:50 +0000

Свештеник Предраг Шћепановић позива на прославу храмовне славе цркве Светих Макавеја у Подгоричком насељу Толоши

Sun, 12 Aug 2018 19:15:36 +0000

Звучни запис разговора