http://www.spc.rs/files/u5/untitled-1_57.jpg

Епархија захумско-херцеговачка обавештава јавност да ће се од Васкрса ове године епархијска интернет презентација налазити на следећој адреси: eparhija-zahumskohercegovacka.org.

Јуче на службу Великог петка у цркви Светог Василија Острошког у паришкој општини Пјетрфит гдје живи велики број Срба у Паризу одслужена је прва служба у новом манастиру Српске православне цркве.

У бившем манастиру католичког сестринства који је прилогом брачног пара Доклестић купљен, а који су сву своју имовину у Паризу и Лондону завјештали Митрополији црногорско приморској почеле су службе у страсној седмици Великог поста.

Црква је посвећена светом Василију Острошком на радост многобројних Срба који живе у Паризу. Служби су присуствовали посланик округа Сен Дени г. Стефан Пеу, изасланица бискупа Сен Денија, госпођица Ана Мари Петижон, г. Радомир Милић из Подгорице угледни члан округа Сен Дени који већ педесет година живи у Пјетрфиту као и Срби из овога паришког округа.

Прву службу су одслужили по благослову Митрополита црногорско приморског г. Јоаникија протојереј ставрофорБорис Б. Брајовић и протођакон Владимир Јарамаз уз пјевницу коју су предводили Никола Ракићевић, Мара Стругар, Митар Мирковић и предсједник Савеза Срба у Француској и један од најугледнијих личности у Француској поријеклом из Грбља г. Ђуро Ђетковић.

У својој бесједи на крају службе протојереј ставрофор Борис Б. Брајовић је нагласио да је крсноваскрсна молитва Великог петка у овом новом светилишту посебно добија на значају кад се зна да се послије толико година у Француској почиње црквени живот у новом храму.

Црква Светог Василија Острошког за Србе у Француској је тако наставак литијског хода из Црне Горе који је све Србе у свијету а посебно у Француској подстакнуо на ново промишљање духовног живота. Служба изношења плаштанице обављена је у порти манастира светог Василија Острошког који је привремено одређен за молитвене службе.

https://mitropolija.com/2022/04/23/prva-sluzba-u-crkvi-svetog-vasilija-ostroskog-u-parizu/

Васкршња порука Митрополита црногорско – приморског г. Јоаникија богољубивом свештенству, преподобном монаштву и цијелом благочестивом народу Митрополије црногорско – приморске уз најрадоснији поздрав: Христос Васкрсе!

 Васкрсе Исус из гроба као што прорече, даде нам живот вјечни и велику милост.

Христово богочовјечанско дјело спасења обиљежено је његовим васкрсењем и побједом над смрћу. У свјетлости Христовог васкрсења, гледамо на његово оваплоћење, на проповјед Јеванђеља и многа чудеса која је учинио. Христово добровољно страдање, примање клевета и крајњег понижења, крсне смрти и погреба можемо прихватити и славити само у свјетлости његовог васкрсења из мртвих. Оно  је свјетлопобједни свршетак јединствене и непоновљиве, космичке драме у којој се Господ Исус Христос јавио као побједник над ђаволом, гријехом и смрћу. Ова трострука Христова побједа донијела је слободу и спасење роду људском. Због тога је Христос назван новим Адамом. Грјеховним падом праоца Адама људски род се покори смрти, а кроз Христа Новог Адама вјерни примају изобиље благодати,  с њиме и у њему добијају живот вјечни.

Овај кључни догађај наше вјере зовемо Пасхом, преласком из смрти у живот. Христово свједочење: Ја сам васкрсење и живот (Јн 11, 25)  добило је очигледну и пуну потврду у његовој и нашој Пасхи. Из његове људске природе која је силом са њом сједињеног Божанства побиједила смрт изливају се извори вјечног живота са којих пијемо пиће бесмртности.

Иако се догодило у давна времена васкрсење Христово није као многи други историјски догађаји остало заробљено у прошлости него има непролазни смисао и вјечно дејство. Као што су га у давнини доживљели апостоли који су заједно са Пресветом Богородицом и женама Мироносицама постали свједоци и саучесници Христове побједе над смрћу, тако се и сви хришћани од тада па кроз све наредне вјекове испуњавају живоносном силом, мудрошћу и храброшћу од Христа васкрслога. Сви крсноваскрсни догађаји Пасхе Христове прожети су божанском љубављу која људске слабости укрјепљује и немоћи надопуњује. Колико су страхова, збуњености и неповјерења показали апостоли у вријеме Христовог страдања па их Спаситељ због тога није оставио ни презрео, него их је сабрао својим васкрсењем. Озарио их је својом славом, испунио мудрошћу и неустрашивошћу да по свему свијету шире његово Јеванђеље.

Васкрсење је празник нове твари и новог живота, празник саборности и братског заједништва. На пасхалним богослужењима преиспуњеним радошћу и свјетлошћу доживљавамо светотајинско јединство вјерних у Христу. Заједница вјерних којој је глава Христос је жива Црква Божија, богочовјечански организам васкрслога из мртвих. Хришћани су његово тијело и сапричасници његовог тридневног васкрсења. То свједоче и доживљавају својом вјером и примањем Светих Тајни Тијела и Крви Христове, сједињењем са Христом побједитељем смрти.

Радујући се овом свијетлом празнику, драга браћо и сестре, измиримо се  међусобно и у љубави Божијој загрлимо и цјеливајмо једни друге да бисмо достојно славили Пасху Господњу и нашу. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом  (Јн 13, 35). Ове Спаситељеве ријечи ми православни хришћани треба не само да запамтимо него и да их увијек на дјелу свједочимо. Хришћанска љубав није теорија ни учење него дјело. То је посвједочио Спаситељ наш Господ Исус Христос који је своју живоносну крв пролио за сваког човјека и за све народе свијета. Ми свакодневно имамо безброј прилика да чинимо добро ближњима својим одричући се себичности, а свједочећи љубав и прослављајући Бога који нам се јавио као извор вјечног живота и безграничне љубави.

Кроз Христа васкрситеља добили смо слободу да се Богу обраћамо као своме небеском Оцу. Помолимо се сви заједно у слободи славе дјеце Божије да Господ излије свој мир и благодат на дјецу и омладину, на старе и младе, на цијелу своју Цркву и на све оне којима је милост и помоћ Божија потребна. Отворимо наша срца и душе према онима који другачије мисле и нека разлике међу нама буду повод и изазов за добар и плодоносан дијалог, а не за мржњу и подјеле. Ка општем добру слободних народа треба ићи кроз уважавање људског достојанства и сретање различитих мишљења, а не кроз искључивост и завођење једноумља чему је  исувише склон, од Бога отуђени, данашњи свијет.

Гледајући око нас на дубоке подјеле, на свеопшту забринутост због нарастања неспоразума и умножавања сукоба у цијелом свијету позивамо наш благовјерни народ у Црној Гори да што прије превазиђе своје старе и нове подјеле. У братском миру и међусобном поштовању је залог нашег опстанка и сваког напретка. Просвијетљени пасхалном радошћу позвани смо да оплемењујемо друштво, да ширимо оптимизам и љубав, да будемо свјетлост овоме свијету. Оснажимо се братским јединством у љубави Христовој, чувајмо духовно насљеђе светога Саве и Његоша, светог Василија острошког и светог Петра цетињског, чувајмо светиње, не заборављајмо љепоту и полет Литија које су обновиле нашу црквеност и саборност.

Молећи се за мир и братску слогу у Црној Гори не заборављамо ни драгу нам многострадалну Украјину. Нека Господ који је по ријечи апостола једне и друге саставио уједно и крстом својим убио непријатељство (Еф 2, 14 -16)  учини мир међу духовним потомцима светог кнеза Владимира – русима и украјинцима. Нека оружје зараћене и завађене браће што прије узмакне пред дијалогом, да би се вратио мир и спокојство благословеној Украјини и цијелом њеном народу. Саосјећајући са њиховом несрећом врата наших срца и домова биће отворена за све украјинце који су избјегли у Црну Гору. Спремни смо да им помогнемо у сваком погледу, а понајвише да им пружимо братску љубав и утјеху све док их Бог не обрадује повратком њиховој отаџбини.

Пасха Господња обасјала је дубине ада, освијетлила горње и доње свјетове, а из људских душа прогнала таму, страхове, очај и безнађе. Засија смисао живота и сваког људског труда. Христос се открива као пут, истина и живот (Јн 14, 6) сваком човјеку који у складу са својим божанским назначењем тежи ка савршенству, љепоти и знању, који се бори за правду и боље друштво стварајући и умножавајући добро.

Дијелећи са вама, драга браћо и сестре, свеопшту пасхалну радост честитамо вам свијетели празник васкрсења Христовог са вјечно радосним поздравом:

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!

Цетиње

О Васкрсу 2022. г.

https://mitropolija.com/2022/04/22/vaskrsnja-poruka-mitropolita-joanikija/

“Смрт, бол, зло и патња су присутне на овом свијету, али није њихова задња ријеч, задња ријеч је ријеч живота и љубави”, поручио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, гостујући у емисији “Линк” Радија Црне Горе.

Говорећи о Васкршњем посту, свештеник Перовић је објаснио да је циљ да вјерник дође до сазнања да колико год да се чисти, остаје човјек са манама: “Ако не долазиш до сазнања да си грешник, већ да си велики што си успио да испостиш, онда си на некој раскрсници.”

Коментаришући статус Цркве у Црној Гори, сматра да тек треба времена да једни друге разумијемо те да вјерује да ће статус Српске православне цркве бити дефинисан, тако да се зна ко шта ради.

“Ја мислим да ту нема краја и да смо на непрестаном часу који траје. Има и она трећа тема, а вјерујем да идемо у том правцу да се институционално ствари посложе како треба, у складу са Уставом ове земље, да су ствари раздвојене, али не до супротстављања, већ да су раздвојене да се зна ко шта ради па да фино сарађујемо”, казао је он, не желећи да коментарише потписивање Темељног уговора.

Црква, према његовим ријечима, може да допринесе превазилажењу подјела.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, истакао је да су ових дана цркве препуне и нагласио да се у свим храмовима СПЦ моле да рат у Украјини престане: “Свакодневна молитва у свим храмовима СПЦ је да престане рат у Украјини, не улазећи у то ко је први почео и зашто, то је већ најдоње блато овог свијета. А најдубљи и највећи уздах сваке вјерујуће душе је да рат престане.”

https://mitropolija.com/2022/04/22/o-gojko-perovic-molimo-se-da-rat-prestane-ne-ulazeci-u-to-ko-je-poceo/

Епархија диселдорфска и немачка објавила је Васкршњу посланицу Епископа диселдорфског и немачког г. Григорија и викарног Епископа хумског г. Јована, коју преносимо у целини у наставку вести:

„Драга браћо и сестре у Христу,

желимо вам благословен и радостан Васкрс! Поздрављамо вас радосном вешћу: "Христос васкрсе! Ваистину васкрсе"!

Читава творевина пуна је радости, јер смрт није могла задржати Исуса у гробу. Није било могуће да Господар живота остане заробљен у смрти. Ова жива радост, која свој извор има у Христу, испуњава данас наша срца. Иако много људи страда због рата, насиља, болести и сиромаштва, искрено се надамо да ће сви они васкрснути у самоме Христу, у један нови, мирни, ненасилни, здрави и Божијом благодаћу испуњени живот. Истовремено позивамо све чланове наших православних заједница, као и све хришћане и све друге људе, да своја срца отворе за најузвишенији дар у нашим животима - љубав. На тај начин сви ћемо примити светлост Васкрсења Христовог.

Исус је ради нас и ради читаве твари победио смрт, која је тако изгубила своју снагу и страхоту. Стога желимо да се данас, на овај најрадоснији дан у години, сви заједно помолимо за светлост васкрсења, едаби она одаглала сваку таму и зло.

Са најбољим жељама и радосном вешћу - Христос васкрсе! Ваистину васкрсе“.

Епископи Григорије и Јован

Извор: Епархија диселдорфска и немачка

На Благовести, 07. априла 2022. године, свечано је отворен фабрички погон за прераду воћа и производњу домаћих сокова на пољопривредном имању манастира Грачаница. Објекат је освештао Преосвећени Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, уз присуство великог броја чланова, донатора и пријатеља Хуманитарне организације "Срби за Србе" и организације "Солидарност за Косово", на чијем челу је Арно Гујон. Ове две организације заједно су финансирале читав пројекат, уз логистичку подршку Епархије рашко-призренске и Епархијске добротворне организације Мајка девет Југовића, саопштила је ХО "Срби за Србе" на својој интернет-страници. Преносимо вест у целини:

Укупна вредност објекта и машина износи 70.000 евра, од чега је организација Срби за Србе обезбедила 3.825.805 динара. Капацитет производног погона биће од 500 до 1.000 литара на дан на чему ће радити од три до шест особа. Састоји се од три дела – простора за производњу, расхладне коморе и магацина.

- На данашњи празник Благовести, у току Великог поста, сабрали смо се овде радосним поводом. Наставили смо дело наших светих предака који су подизали предивне задужбине, цркве, конаке и економије. И ми, у наше време, не само да обнављамо и чувамо то што су они саградили, већ радимо и ново што је потреба нашег времена. Сви смо повезани и једни друге допуњујемо, а све што чинимо јесте у славу Божију, а на корист нашег народа који овде живи и будућих поколења. Ово није крај, већ само један у низу пројеката које смо до сада урадили, а, ако Бог да, наставићемо и убудуће. Да имамо чиме и ми да се похвалимо, да наша деца и потомци Срба који сада овде живе могу да кажу ово нам је остало од наших очева, од оних који су живели пре нас! – истакао је у беседи владика Теодосије.

Средства за ову „добротворну фабрикуˮ прикупљана су на трећој донаторској вечери Хуманитарне организације Срби за Србе у Београду, Тројци из блока у Бору, Кошу за срећу у Београду, Тројци из блока у Блоку 63, Фуци из блока у Руми, Стоном фудбалу из блока у Београду и Пикаду и Сладоледу из блока у Горњем Милановцу.

- Велику захвалност дугујемо свим донаторима који су подржали наше хуманитарно вече и друге догађаје које смо организовали. Велики број њих дошао је данас на свечано отварање, а посебно радује што је многима ово била прва посета јужној српској покрајини. Нека ово буде позив Србима широм Србије, Балкана и света да не заборавимо наше свето Косово и Метохију, ма какве се околности дешавале око нас и у свету. Трудимо се колико год можемо да заједничким снагама што више помажемо наше светиње и народ на светој српској земљи! – позвао је Игор Рашула, председник Хуманитарне организације Срби за Србе.

Део производа користиће се за потребе Богословије Св. Кирила и Методија у Призрену и манастира на Косову и Метохији, а други део за продају како би се систем одржавао. Корист ће имати и локално становништво од којег ће бити откупљивано воће, а користиће се и воће са пољопривредних добара манастира Епархије рашко-призренске које сада често пропада, услед недостатка могућности за адекватно складиштење и прераду.

- Циљ оваквих самоодрживих пројеката је да људи не живе од хуманитарне помоћи, него од свог рада. Наставићемо да, уз помоћ 12.000 донатора у Француској и у сарадњи са Епархијом рашко-призренском и братском организацијом Срби за Србе, финансирамо такве пројекте на Косову и Метохији! – рекао је Милован Симијоновић испред организације Солидарност за Косово.

Успешан завршетак овог пројекта од великог је значаја за читаву српску заједницу на Косову и Метохији јер је циклично везан за већ постојеће пројекте и отвара могућност да се запосле млади људи и да им се на тај начин омогући останак и опстанак на вековном огњишту, уз могућност сопствене зараде и издржавања породице.

- Показали сте још једном колико јак и чврст ослонац можемо пронаћи у вама. Поред братске љубави, пружате нам велику мотивацију за остварење наших циљева, а то чините безрезервном подршком на разним пољима! – изјавили су у Епархијској добротворној организацији „Мајка девет Југовићаˮ која води народне кухиње на Косову и Метохији.

Поред бројних појединаца и компанија, учешће у акцији кроз донаторско вече организације Срби за Србе узели су Фондација Делије, Хуманитарна организација Сви за Космет, Културно-информативни центар Срба у Републици Северној Македонији – СПОНА, Мисионарско братство Св. Стефан, Омладинска организација Србија за младе и Фондација Родољубље, чиме је још једном на делу исказана слога српских хуманитарних удружења.

Хуманитарна организација Срби за Србе упућује позив свима да се укључе и у ново донаторско вече у Београду за које је у плану да се одржи средином 2022. године!

Извор: ХО "Срби за Србе"

Епархија будимска је најавила да ће свечано отварање изложбе „Епископ Данило (1927-2002)“, поводом двадесете годишњице упокојења, бити 30. априла 2022. године у Српском црквеном музеју у Сентандреји са почетком у 18 часова.

Извор: Eпархија будимска

У среду, 13. априла 2022. године, у организацији Удружења „Уједињењеˮ, у амфитеатру Спортског и пословног центра „Војводинаˮ у Новом Саду, одржано је представљање књиге Хибридни рат против Српске Православне Цркве, аутора Слободана Стојичевића.

На представљању књиге говорили су: пуковник професор др Илија Кајтез, потпуковник Љубан Каран, књижевник Марко Танасковић и аутор.

Књига Хибридни рат против Српске Православне Цркве објављена је 2021. године, у издању Српског одељења Међународног јавног фонда јединства православних народа. Аутор Слободан Стојичевић, правник, писац и преводилац, књигу је посветио успомени на свог деду, протојереја Душана Поповића, који је мученички страдао у манастиру Велуће код Крушевца 1944. године. У првом делу књиге говори се о теоријским поставкама нових начина ратовања, о техници мрежног деловања појединих невладиних организација које имају за циљ агресију цивилним средствима. У другом делу књиге се говори о последицама друштвених промена и антропоцентричног погледа на свет, док се у трећем делу говори о развоју медија и комуникација, али и о конкретним примерима хибридног рата који се води против Српске Православне Цркве путем различитих медија.

Обраћајући се присутнима на крају представљања књиге, Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј је похвалио излагања говорникâ и изнео поједина лична искуства о медијском рату против српског народа и Српске Православне Цркве, нагласивши да историју на крају пише Бог, а не светски моћници.

https://eparhijabacka.info/__trashed-2/22/53/13/04/2022/

Потписивањем споразума о сарадњи између Филмских новости и Радија Глас Православне Епархије нишке у Епархијском двору у Нишу, званично је започела сарадња нашег радија и архива и установе културе Филмске новости. Споразум су потписали Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније и господин Владимир Томчић, директор Филмских новости, а састанку су присуствовали и господин др Дејан Масликовић, научни сарадник, протојереј Дејан Арсић, секретар Епархијског Управног одбора, господин Драган Тадић, директор Радија Глас и г-ђа Маријана Прокоповић, новинар Радија Глас.

Г-дин Томчић је након потписивања споразума Радију Глас предао вредан и обиман архивски материјал који чине документарни филмови, међу којима је и филм о блаженопочившем Патријарху српском Господину Иринеју.

Његово Преосвештенство епископ нишки Арсеније се захвалио г-дину Томчићу на указаном поверењу и на уступљеном материјалу, који представља почетак, надамо се, плодоносне сарадње између Епархије и Филмских новости. По речима Епископа, ова сарадња представља камен темељац у настојању Радија Глас у формирању интернет платформе културе на којој ће се представљати значајна достигнућа у области културе, историје, традиције и православне вере.

Г-дин Томчић се захвалио Епископу нишком г. Арсенију на добродошлици и указао је на значај да Епархија, преко Радија Глас, представи не само веру, већ и историју и културу широј јавности, показавши спремност на проширивање сарадње.

Г-дин Томчић је Преосвећеном Владики даривао позлаћену копију печата кнеза Стројимира, из друге половине 9. века, који се чува у Историјском музеју Србије у Београду. Драгим гостима Владика Арсеније је даривао монографију "Историја Православне Епархије нишке" и монографију "Служитељ мира и љубави - Свети Владика Доситеј" протођакона Далибора Мидића.

По благослову Његовог Преосвештенства, протођакон Далибор Мидић, управитељ Музеја црквених старина Епархије нишке и архивист православне Епархије нишке, упознао је госте са поставком музеја, који је свечано отворио уочи Лазареве суботе 2021. године Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије.

Извор: радио "Глас"

Чланови Удружења мултипле склерозе Ваљево, предвођени председником Дејаном Драјићем, први пут су посетили најмлађу светињу Ваљева, Храм Светог Нектарија Егинског, известила је Епархија ваљевска:

Сусрет вредан непролазног сећања

Да носимо крст једни других или бар поделимо бремена колико нам могућности дозвољавају, призвани смо током свог живота на земљи. Тако су чинили свети људи, који су служењем Богу и ближњем завредели место у Царству небеском и крај престола Божјег данас се моле за људски род. Један од Божјих угодника чије молитве исцељују од мноштва обољења је и Свети Нектарије Егински, због чега му притиче верни народ широм православног света. Храм посвећен њему у Ваљеву увек широм отвара своје двери свима који желе да се обрате славном чудотворцу, део је добродошлице свештенослужитеља при Храму Светог Нектарија јереја Александра Филиповића члановима Удружења мултипле склерозе Ваљево, који су данас, предвођени председником Дејаном Драјићем, походили најмлађу ваљевску светињу.

Овај храм дело је пастирске бриге и љубави блаженопочившег Владике Милутина, који је препознао потребу своје духовне деце за близином Светог Нектарија. Свакодневно нам долази верни народ из нашег краја, али и свих делова наше земље и иностранства. Драго ми је што сте данас дошли групно и радоваће нас да нам и убудуће долазите било као група, било појединачно- рекао је отац Александар Филиповић. 

Упознавши госте са историјатом храма, он је прочитао молитву за здравље крај честице моштију светитеља и помазао их освећеним уљем. Сваком понаособ, у име братства Храма Васкрсења Христовог, свештеник Филиповић је даривао књижицу у којој су садржане „Беседа о правој вери“ Светог Саве и „Небеска Литургија“ Светог Владике Николаја, уље, воду и иконицу. Удружење, пак, он је обрадовао иконом Светог Нектарија великог формата, израђеном по благослову Владике Милутина. Поред братстава двају храмова, у даривању гостију учествовали су и Коло српских сестара „Преподобна Мати Евгенија“, чији је духовник отац Александар Филиповић и Светосавска омладинска заједница, коју предводи ђакон Мија Бојиновић. Сестре су за Удружење припремиле пакет производа неопходних за боравак у канцеларији (кафа, чај, хигијенске потрепштине), док су им Светосавци поклонили славски сет. Подстакнути пажњом оца Александра Филиповића и идејом чланице СОЗ- а Мирјане Живковић, чланови Удружења мултипле склерозе Ваљево одлучили су да Светог Нектарија Егинског прослављају као свог небеског заштитника. Тако, ове године ће се на његов празник (22. новембар) први пут свечарски окупити у њиховом дому у Поп Лукиној улици да радост поделе са свим драгима људима, који подржавају њихов рад.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска

Да је земља најбољи чувар историје свједочи нам велико мноштво археолошких налазишта и ископина које објелодањују једну историјску епоху и један временски период. Често је бивало да се многе вјековне тајне прикривене површином земље открију сасвим случајно и ненамјерно, и да та открића представљају нешто што за друштво и окружење постаје проналазак од великог значаја.

Међутим, историја сама по себи не носи никакву вриједност ако није испуњена вјером, и она као таква само бива мртво слово на папиру. О таквом проналаску, испуњеном крвљу, знојем и мукотрпним животом, али и кончином испуњеном вјером у Живога Бога свједоче нам кости (мошти) рмањских монаха, свештенослужитеља – угодника Божјих.

Ови ондашњи житељи Светониколајевске обитељи манастира Рмња и њихови земни остаци пронађени су приликом обновитељских грађевинских радова око самог храма Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у манастиру Рмњу. Њих десетак, по Божјем допуштењу благоизволили су да буду пронађени и откривени управо у данашње вријеме када се одвија васкрсење манастира Рмња, бисера на ушћу Унца у Уну, коме историја није била благонаклоњена, а о чему управо могу посвједочити управо поменути новопронађени мученици рмањски.

Када је истакнути српски писац и филолог Сима Н. Томић у часопису „Босанска Вила“ под псеудонимом Атом још почетком 20. вијека говорио о манастиру Рмњу, у данашње вријеме је од великог значаја присјетити се неколицине његових историјских свједочанстава. Управо је он по ријечи и „казивању старих“ у свој серијал „О манастиру Рмњу“ из 1904. године у поменутом часопису навео слиједеће: „С поља, око манастира, налази се неколико старинских гробова, који су обиљежени големим каменим плочама. Само с јужне стране цркве, на десет корачаја даљине, находи се један велики стећак од љутца камена, и на њему са све четири стране усјечен крст, који се виђа и по оним плочама. На овим споменицима нема никаквих натписа, па се зато и не зна чији су то гробови. Но ту јамачно леже трудне кости рмањских калуђера и других угодника манастирских, па онај стећак и оне плоче, које су свакако из старијег времена, јасно показују макар и то, да се Православна Црква наша у средњем вијеку такође служила надгробним споменицима тога облика.“

Неупитна је чињеница да пронађене кости припадају монаштву манастира Рмња и, како то казује Атом „угодницима манастирским“, јер сам њихов положај указује на то. Наиме велика већина скелета пронађена је уз саме темеље манастирског храма као и испред улазних (западних) врата. Корисно је навести да Атом такође свједочи о постојању извјесног калуђера Цвије Зорића и локацији његовог гробног мјеста „уз сам Манастир“, који је умро од напора приликом ношења на леђима уз брдо Тахир-Бега Куленовића. Да се овдје ради о свештенику по имену Цвијо Зорић говори нам у својој путописној црти Бранко Цвејановић гдје наводи да се лично сусрео приликом своје посјете Манастиру Рмњу, половином 19. вијека са свештеником удовцем по имену Цвијо Зорић, којега је народ због његовог врлинског живота и ревности називао калуђером. Он му је том приликом посвједочио о мукотрпном животу манастира и његовој бурној историји која се вијековима није смиривала већ је своје стреле усмјерила ка овој светињи уништавајући изнова и изнова све њене трагове и историјске детаље које су је красиле. Тако су данас његове мукотрпне и мученичке кости заједно са десетином угодника и мученика рмањских свједок постојања и трајања ове свештене обитељи.

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије положио је, 5. априла 2022. године, у присуству архимандрита Варнаве, настојатеља манастира Трескавца; архимандрита Василија, настојатеља манастира Клисине; и епархијског ђакона Немање Рељића, у параклису Светог Јована Златоуста у Манастиру Рмњу у новосачињени кивот свете трудбене кости рмањских светитеља и мученика.Том приликом, епископ Сергије је извршио мали помен свим свештеномонасима, монасима и трудбеницима манастира Рмња чије су кости пронађене, али и свима онима који су себе дословно уградили у темеље те свештене обитељи и бивали њен историјски бранич у тешким и бурним временима како би је сачували до данас неповријеђену, чувајући је до данас када она сама доживљава своју највећу обнову од периода њеног оснивања.

Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког

Извор: Епархија бихаћко-петровачка