Иако географски удаљени, једни према другима осећају блискост и радост је узајамна када се сусрети догоде, речено је поред осталог приликом пријема којег је Епископ ваљевски Г. Милутин у Епархијском дому приредио за Изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Белорусије  у Србији и на нерезиденцијалној основи у Црној Гори и Северној Македонији г. Валерија Бриљова, његовог саветника Михаила Кажура и академика Ивана Чароту, једног од највећих србиста у свету, оснивача Катедре за славистику Филолошког факултета у Минску и преводиоца, захваљујући коме су дела Светог Владике Николаја постала доступна руском и белоруском народу на њиховим матерњима језицима. Професор Иван Чарота превео је и објавио осам књига Лелићког Златоуста, за које у двема братским земљама влада велико интересовање и до сада су имале више издања. Стога, боравак у завичају новопросијавших светитеља за њега представља посебну радост. Наравно, као и за амбасадора Валерија Бриљова и саветника му Михаила Кажура.

Након боравка у Епархијском дому, гости из Белорусије посетили су Храм Светог Нектарија Егинског и Храм Васкрсења Христовог.

Извор: Епархија ваљевска

Свету Литургију, по благослову Преосвећеног Епископа сремског Василија, у Саборном храму Светог оца Николаја служили су: протојереји-стварофори Душан Колунџић и Радослав Живанов; протојереји Стојан Билић, Јован Милановић (старешина храма), Небојша Тополић и Радомир Колунџић. Велику и сугубу јектенију, са благодарственим прозбама, изговарао је отац Јован. Велико одушевљење присутнима приредио је Драган Јоцковић, бивши ученик Богословије, соло певањем Молитве Господње, Оченаша, коју је и као ђак редовно певао на недељној Светој литургији, а сада је допутовао из Хонг Хонга да изрази поштовање према своме професору.

После заамвоне молитве прочитана је и молитва благодарности Господу за сва добра која је у току заједничког живота и рада излио на породицу Колунџић. Захвалну песму „Тебе Бога хвалим“ тихо је започео прота Божо Шијачић, школски друг протојереја Душана, а наставили професори појања у Карловачкој богословији. Прота Јован је, уз празничну проповед, рекао и неколико речи о циљу окупљања, а изнео је и кратак животопис протинице Катице и протојереја Душана.

Из храма су сви пошли ка згради Богословије, начинили заједнички снимак на тргу и ушли у зграду, где их је дочекао ректор Богословије протојереј-ставрофор Јован Петковић, зажелевши свима добродошлицу у ово здање, где је пре више деценија отац Душан био професор. У свечаној сали присутнима се обратио протојереј-ставрофор Марко Шпановић, ректор Богословије у пензији, који је са оцем Душаном био у основној школи у Пакрацу, Богословији Светог Саве у манастиру Раковици, на Богословском факултету у Београду и једно време су заједно службовали у Карловачкој богословији. Сликовито је описао заједнички животни пут од детињства до академског звања, посебно се осврнувши на време проведено управо у Карловачкој богословији. У име ученика којима је прота Душан био разредни старешина, са неколико лепих речи обратио се Душан Вујичић, професор и издавач многих монографија српских цркава и манастира.

Трпеза љубави је организована на великој тераси хотела Дунав. За добро расположење бринуо се секстет тамбураша под управом Немање Шијачића из Турије, унука проте Боже. Дизане су здравице у част слављеника: Милорад Јевтић из Нирнберга, у име бивших и јединих парохијана, као и у име многих поклоника у манастир Хиландар, и Славица Вученовић у име Кола српских сестара и парохијанки; Слободан Нешић из Бијелог Брда, где протиница и прота живе после пензионисања; Бранко Теофиловић из Бршадина код Вуковара, у име поклоника у Хиландар које је прота водио од 2005. године.

Дугогодишњи пријатељи из Београда протојереји Небојша Тополић и Милорад Средојевић евоцирали су успомене на деценијама дуге контакте и прегнућа на мисији Цркве. Последњи здравичар био је прота Стојан Билић, износећи дружење и сарадњу са протом у Новом Саду, другим боравиштем породице Колунџић. Госте је одушевио Слободан Нешић произношењем Бјелобрдске здравице, записане од песника Ђорђа Нешића, која кроз хумор и збиљу представља Србе из овогa питомог дравско-дунавског села.

Прота Душан је захвалио свима гостима који су могли да по августовској врућини поделе радост значајних јубилеја са породицом Колунџић. Уз громогласно „многаја љета“ завршено је дивно и ретко породично славље које је протекло као у народној песми: „Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно“. Посебну захвалност у организовању прославе јубилеја породица Колунџић је истакла протојереју Јовану Милановићу, старешини Саборног храма у Сремским Карловцима, и Ненаду Мајсторовићу, кувару Богословије.

Животопис протојереја-ставрофора Душана Кoлунџића (преузето са svetosavlje.org)

Душан Колунџић рођен је у селу Бучје, општина Пакрац, од оца Мирка, бојадисара и мајке Милије, домаћице 1. јуна 1938. године. Основну школу је завршио у Пакрацу 1952. године и тада се уписао у Богословију Светог Саве у Манстиру Раковица, код Београда. По завршетку Богословије уписао се 1957. године на Богословски, а 1959. године и на Философски факултет, Отсек за Историју уметности, а завршио их је 1963, односно 1965. године. 1. априла 1966. године запошљава се у Патријаршијској управној канцеларији и ради на пословима у Београду и Патријаршијском добру у Даљу. Од школске 1967/68. године постаје суплент, а од 1971. професор практичне групе богословсих предмета у Сремским Карловцима. Као професор Богословије сарађивао је у готово свим црквеним листовима, а објавио је и књигу „Вера и молитва“, као и два помоћна уџбеника из Литургике: „Хришћанска уметност“ и „Празнична богослужења“. На позив Епископа Лаврентија, одлази августа 1974. године у Диселдорф, где обавља дужност секретара Епахије западноевропске, коректора Епархијске штампарије и уредника епархијских издања. 1975. године покреће и уређује епархијски лист ЦРКВА, који и данас излази, у тиражу од 12.000 примерака. Са Епископом Лаврентијем почео је издавање сабраних дела Владике Николаја. За ђакона је рукоположен на Празник сабора Срба Светитеља у Штутгарту, а за презвитера на дан Преподобне матере Параскеве у Дармштату 1974. године.

Марта 1977. године прелази на парохију у Нирнберг, где ће остати све до пензионисања, јуна 2004. године. Као парох у Нирнбергу почео је, први у Српској цркви, да пише и умножава Парохијско писмо, које је осам пута годишње слао свим својим парохијанима. Укупно је верницима послао 184 писма, које је касније, тематски, сабрао у две књиге од по 300 страница, па и њих послао на око 1200 адреса парохијана. За овај јединствен начин општења са верницима, а и због изузетне садржајности Писама, примљен је 2002. године у Удружење књижевника Србије. Покренио је и едицију „Мала религиозна библиотека“, у којој су, у више од 100.000 примарека, штампане књижице: „Народ Божји“ (Стари завет), „Живот Господа Исуса Христа“, „Чуда Господа Исуса Христа“, „Објашњење Свете литургије“, „Одговарања на Светој литругији и Чин изобразитељне“, „Упокој Господе у вери почивше“ (Читуља), „О Крсној слави“, „Који се у Христа крстисте – у Христа се обукосте“ (приручник за родитеље, кумове и одрасле катихумене). Штампао је и илустровани приручник за веронауку „Живот Господа Исуса Христа“ и „Богослужење Православне цркве“. Објавио је старозаветну књигу „О Јову“, као и „Јеванђеље по Луки“, поводом године Библије 2003. године. Обрадио је, као славске честитке, 85 Крсних слава, са житијама Светих и славским обележјима.

Од школске 1977/78. па до 1992/93. године предавао је у деветогодишњој основној, тзв. „Југословенској“ школи у Нирнбергу веронауку, некад и по 26 часова недељно, без икакве материјалне накнаде и поред свих парохијских обавеза, на терену пречника 300 км и шест богослужбених места. За Основну школу и Реалну гимназију начинио је програм верске наставе, који је одобрило Министарство за просвету и култ у Минхену.

Године 1981, одликован је чином протојереја, 1982. је постављен за архијерејског намесника за Јужну Немачку (на којој дужности је остао до пензионисања), а 1999. године одликован је правом ношења напрсног крста. Са верницима нирнбершке парохије купио је цркву у Нирнбергу и адаптирао за православна богослоужења (иконостас, тронови, стасије, витражи на прозорима), а троносана је 1999. године.

После пензионисања 2004. године живи у славонском селу Бијело Брдо код Осијека, Епархија осечкопољска и барањска. Редовно служи у тој, као и суседним епархијама, проповеда и држи предавања на разне теме, уређује и води свакодневну емисију на Радио Борову и припрема ходочаснике за Манастир Хиландар. Тренутно је завршио Први шематизам Епархије осечкопољске и барањске.

Са супругом Катицом има два сина: Мирка, менаџера у Бечу, и Радомира, свештеника у Епархији франкфуртској и све Немачке.

Извор: Српска Православна Црква

У току Свете службе Владика је крстио Едуарда Хербер Валегу dipl. ecc, који је, док је био у Римокатоличкој цркви вршио дужност ђакона.

Митрополит Амфилохије му је на крстењу дао име Евпл, по данашњем светитељу.

Владика се на крају Литургије обратио пригодном бесједом у којој је казао да је данашња Литугија велики благослов за дом Владимира Кадагандома.

„Дом Божији од данас постаје овај дом. Благослов Божји за све чланове ове породице, нарочито на оне који су примили Свето крштење. Велики је то благослов и за овај град и сав народ који живи у њему. Јер, ови Свети дарови су принијети за све и за сва, за једну, свету, саборну и апостолску Цркву и за сву васељену“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је жртва Христова – жртва за спасење свијета.

„Ми свједеочимо ту Христову жртву и проповиједамо Господа на свим земаљским језицима и призивамо све народе да се крсте у име Оца и Сина и Духа Светога да држе све оно што је Господ заповиједио. А Он нам је обећао да ће бити са нама у све дане до свршетка свијета и вијека“, објаснио је он.

Митрополит Амфилохије је рекао да је ово и за њега велики Божји благослов.

„Што ме је Бог удостојио да дођем у ову древну земљу, међу овај древни Божји народ и да овдје служим ову службу Божју заједно са вама. И да добијем моје кумове: Владимира, Анастасију, Рафаила и Евпла. Нека Бог благослови и подари свако добро, и земаљско и небеско, свима житељима овога дома, здравље душе и тијела. И благослов Божји да почива на овоме граду и свему народу у њему“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је, подсјећамо, јуче у Куску, древној престоници Инка, крстио вишечлану породицу Кадагандом у чијем дому је данас служио Свету литургију.

протођакон Владимир Јарамаз/Рајо Војиновић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У том надалеко чувеном граду се већ дуже времена појавила потреба за оснивањем православне парохије. Епархију буеносајреску контактирала је група од више десетина људи која жели да прими православље на челу са професором Универзитета у Куску и адвокатом г. Валдиром Фроилан Апаза Кадагандом, иначе бившим фрањевцем.

Тако је послије вишемјесечног спремања и изучавања катихизиса дошло вријеме да по први пут у историји, древни град Куско посјети један православни Епископ.

У поподневним часовима Митрополит Амфилохије у пратњи архимандрита Рафаила (Чепрњића), протојереја-ставрофора Драгана Митровића и протођакона Владимира Јарамаза је на обалу лагуне Лукре (предграђе Куска) обавио Свету тајну крштења и миропомазања породице Кадагандом.

У прелијепом амбијенту лагуне крстила се породица г. Валдира добивши имена Владимир по Светом Јовану Владимиру, краљу српском и равноапостолном Светом Кнезу Владимиру руском, а његова супруга и дјеца Анастасија, Јован и Рафаило.

Владика Амфилохије је након крштења честитао новим члановима Цркве Божије и пожелио да православна заједница у граду Куско сваким даном све више расте:

„Ове душе крштене су миропомазане Духом Светим на начин како су то чинили апостоли и њиховим наследници кроз вјекове. Крштене на начин како је и Христос крштен у ријеци Јордан, погружавањем како је Црква Божија то сачувала кроз вјекове на православном Истоку. Ево и данас то се догађа овдје у овој древној земљи Инка и потврђује се оно што је Господ благословио и рекао својим ученицима Идите и крштавајте све народе, не само један народ, учећи их да држе све што Сам вам заповједио. И ево и ово је знамење Божје да сам ја као Митрополит, Архиепископ из далеке Црне Горе дошао овдје да добијем четворо своје браће, духовне дјеце, четири своја кума.“

На крају Архиепископ цетињски Амфилохије је благословио да се у овом граду оформи парохија која ће носити име Свете Тројице:

„Ово је почетак и темељ једно нове Црквнене општине- парохије Свете Тројице у овом граду и да Бог да да ово буде сјеме за многе друге који ће примити свету вјеру Цркве православне, католичанске- апостолске.“

Послије крштења организован је обилазак старих зидина царства Инка који су се и до данашњег дана очували.

У Перуу ће Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, администратор Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке боравити до 25. августа, а у недељу, 26. августа, богослужиће у Мадариаги, у Аргентини.

Куско (шп. Cuzco) је град у Перуу, који се налази у Андима на висини од 3400 метара надморске висине, и представља историјску пријестоницу царства Инка. Године 1983. стављен је на листу свјетске баштине УНЕСКО-а.

Иначе царство Инка је било највеће царство у претколумбовској Америци настало у 14. вијеку. Главни град Инка – Куско што значи центар свијета, познат је још и под називом „Град Сунца“. У близини Куска налази се Мачу Пикчу древно утврђење Инка смјештено између два оштра врха у Андима на висини од 2350 метара.

протођакон Владимир Јарамаз / Весна Девић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У архипастирској бесједи послије причешћа, Митрополит Амфилохије је казао да је за све православне хришћане, и оне који овдје живе као и за оне широм свијета, Причешће Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа суштина живота.

„Зато је велики благослов да и у овом граду постоји православна заједница, ова света обитељ Пресвете Богородице трудом архимандрита Томаса и његове братије и свих вас који сте примили вјеру православну, изворну вјеру Светих апостола, Христову вјеру“, нагласио је владика Амфилохије.

Подсјетивши вјерне да је отац Томас, православни Белгијанац, овај манастир поклонио Епархији буеносајреској, Митрополит је истакао да је велики Божији дар, радост што ће са благословом архимандрита Томаса, Епископ храма, ове обитељи, Епархије, бити новоизабрани владика буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.

„Овај манастир и његова имовина припадаће Епархији буеносајреској и јужно-централноамеричкој, нашој Српској православној Цркви. За сада ће наш отац Рафаило бити надлежан за ову обитељ, а ако Бог да, послаћемо из Црне Горе двојицу монаха (јеромонаха и ђакона) који ће бити у овом манастиру и који ће наслиједити оца Томаса“, рекао је Митрополит и додао да је ова светиња велики благослов за читав град Ајакучо.

На крају владика  је благословио све присутне и њихове породице истакавши да они чувају ову светињу – Манастир Пресвете Богородице утјешитељке, а она њих и све нас.

Архиепископ цетињски Амфилохије је стигао у Ајакучо у навечерје празника Светога апостола Матије и Светога мученика Антонија.

У Манастиру Пресвете Богородице утјешитељке оних који пате, срдачно је дочекан од Перуанаца, православних житеља који чувају овај манастир и одржавају његову економију површине 32000м2.

Високопреосвећени је одмах по доласку одслужио Вечерњу а након тога обишао манастирско имање и разговарао са мјештанима овог краја, познатог као мјесту гдје се 1824. године одиграла одлучујућа битка за независност Перуа.

Манастир Пресвете Богородице утјешитељке је подигао отац Томас – православни Белгијанац, клирик Московске патријаршије, који је усљед нарушеног здравља морао да се врати у Белгију.

Архимандрит Томас је отворио сиротиште и школу кроз коју се крстило и прошло много перуанске сирочади.

Након што је сазнао да Епархија буеносајреска српског Патријархата успјешно спроводи православну мисију на овом континенту, отац Томас је одлучио да манастир и сво имање поклони овој Епархији.

У Перуу ће Митрополит Амфилохије боравити до 25. августа а у недјељу 26. августа Богослужиће у Мадариаги, у Аргентини.

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, администратор Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке, допутовао је 17. августа у Буенос Ајрес, гдје ће 2. септембра обавити устоличење изабраног Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића).

У пратњи Митрополита Амфилохија су старешина подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења протојереј-ставрофор Драган Митровић и протођакон Владимир Јарамаз.

Своју посјету Латинској Америци Архиепископ цетињски Амфилохије завршиће 10. септембра посјетом Аргентини.

протођакон Владимир Јарамаз / Весна Девић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Литургијским сабрањем у Светониколској обитељи у Врању, манастиру и задужбини српског цара Душана из 14. века и метоху манастира Хиландара, началствовао је Епископ врањски Пахомије уз саслужење архимандрита Јована (Радосављевића), свештенства, монаштва и верног народа Божјег из Епархије врањске.

На почетку свете Литургије, епископ Пахомије је најпре рукопроизвео у чин чтеца г. Немању Тасевског, студента прве године Православног богословског факултета Универзитета у Београду, а затим у чин ипођакона г. Владислава Васиљевића, ревносног послужитеља олтара Божјег у Саборном храму Свете Тројице у Врању.

У име сабраног свештенства, монаштва, верног народа  и службеника Епархије врањске јубилеј епископу Пахомију честитао је протојереј-ставрофор Станисав Петрушевић, секретар Епископа врањског. Том приликом, у име братства Саборног храма Свете Тројице и службеника Епархије врањске, прота Станисав уручио је епископу Пахомију архијерејску панагију, као дар и молитвено сећање на празник и годишњицу.

Верне служитеље и послужитеље из реда свештенства и монаштва, за досадашњи рад и труд на Њиви Господњој, епископ Пахомије одликовао је у току свете Литургије: протосинђела Методија (Марковића), старешину Саборног храма Свете Тројице и намесника манастира Светог Николе у Врању - чином архимандрита и достојанством ношења напрсног крста, протојереја Небојшу Стојадинова, архијерејског намесника пчињског и пароха врањског, достојанством ношења напрсног крста и протонамесника Миодрага Данковића, свештеника у пензији, чином протојереја.

По завршетку богослужења, епископ Пахомије је поделио нафору верном народу, док је у порти Светониколског манастира приређена је трпеза љубави, за коју су се потрудили игуманија Павла, из манастира Светог Николе, вероучитељи и катихете из Врања, чланице Кола српских сестара Преподобна Анастасија Српска и Управа Саборног храма Свете Тројице у Врању.

Честитке и дарове епископу Пахомију поводом 26 година архијерејске службе на трону Епископа врањских лично су упутиле и монахиња Магдалена из манастира Свете Јелисавете у Минску – Белорусија и монахиња Ефросинија, намесница манастира Светог Прохора Пчињског, као и вероучитељи и катихете из Врања и г. Срђан Трајковић испред Удружења параплегичара из Врања.

Извор: Српска Православна Црква

Управо такав један догађај збио се на празник Светог апостола Матије, 22/9. августа 2018. године, у Ваљеву и манастирима Лелић и Ћелије. Храм Светог Нектарија Егинског, најмлађа ваљевска богомоља, био је место на ком је добродошлицу у богомчувану Епархију ваљевску њен архијереј владика Милутин пожелео Митрополиту тамаском г. Исаији из Кипарске Архиепископије, који са групом поклоника походи српске светиње.

Одушевљени лепотом храма, првог на територији Српске Православне Цркве који носи име чудотворца са грчког острва Егина и чува део његових светих моштију, гости са Кипра запевали су му тропар на грчком језику, што је разнежило све домаћине. Након тропара уследила је засигурно најлепша песма посвећена Пресветој Богородици „Радуј се невесто неневесна“ („Agni Partene“), коју је написао управо Свети Нектарије Егински. Храм на ушћу двеју река био је испуњен неисказивом топлином…

У срдачном разговору, уз преводилачко посредовање архијерејског заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, Епископ Милутин заблагодарио је на посети кипарској браћи и сестрама и даривао панагијом Митрополита Исаију, најавивши да ће му упутити позив да дође на освећење храма. Митрополит Исаија узвратио је позивом Владики Милутину да буде гост у његовом дому. Боравак у Ваљевској епархији браћа и сестре са Кипра заокружили су поклоњењем Светом владики Николају и оцу Јустину у манастирима Лелић и Ћелије.

Приликом боравка у Ваљеву, митрополит Исаија говорио је руским језиком, којим одлично влада, јер је управо у највећој православној земљи стекао богословско образовање. Такође, у Митрополији којом управља постоји руски манастир.

Ј.Ј.

Извор: Српска Православна Црква