Живе речи утехе: Живе речи утехе

Приступна беседа Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића)

Wed, 05 Sep 2018 16:03:00 +0000

У име Оца и Сина и Светога Духа! Ваша Високопреосвештенства, високоуважени представници наших сестринских Цркава, Ваша Преосвештенства, високоуважени представници дипломатског кора, високопреподобни и високопречасни оци, веома љубљена браћо и сестре у Христу Спаситељу:

Свети пророк Исаија чу глас Господњи који му говораше: Кога ћу послати? и ко ће нам ићи? И Исаија рече: Ево мене, пошаљи мене Господе. И посла га Господ к људима својим, да грешницима саветује покајање, и да им објави ствари онога света, то јест различне казне ако се не покају, а милост и опроштај ако се обрате Богу покајањем (Ис. 6, 1-11).

Данас и ја желим са светим Исаијом да кажем пошаљи мене Господе! Али задржава ме други глас пророка Мојсеја који је молио Господа да не шаље њега јер није речит и да пошаље некога способнијег. Глас светог пророка Исаије је пун љубави према Богу, пун љубави према народу Божјем и према ближњему и пун вјере и наде; глас светог пророка Мојсеја је пун смирења и послушања и кротости.

Оба та гласа се чују у мојој души и они се данас уједињавају одлуком и савјетом наше свете Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије. Захваљујем Светом Архијерејском Сабору наше Цркве на челу са његовом Светошћу Патријархом Иринејем што је донио одлуку да мене недостојног пошаље овом народу Божјем и постави за првог епархијског архијереја наше помјесне Цркве у Јужној и Централној Америци.

Свети Сабор наше Цркве је процијенио да је дошла пуноћа времена да се оснује епархија и под ”Јужним Крстом” у овом најзападнијем кутку васељене. Бити први епархијски епископ на овом континенту наше древне помјесне цркве, која идуће године пуни 800 година трајања, је велика част и привилегија али и велика обавеза и одговорност и веома тежак задатак.

Тежак је тај задатак због деценијског нередовног стања у црквеним заједницама нашег народа овдје, кроз одсутство или мали број свештенослужитеља, које је имало као последицу удаљавање људи нашег поријекла од своје, вјере, традиције, културе, језика… Тежак је он и због глобалне економске и политичке кризе која је, нарочито захватила земље овог континента. Тежак је тај задатак и због модерних трендова у култури због многих покрета за ”права” човјека који су често потпуно супротни библијском откровењу.

Опет као у свему утјешавају нас ријечи нашег Спаситеља: ”Јарам је мој благ и бреме је моје лако”.

Дакле, тако се и наша помјесна Црква Пећке Патријаршије, као и многе друге помјесне православне Цркве, проширује на сву Васељену, подвлачећи још једном да је спасење човјека и човјечанства Васељенски задатак који Бог испуни кроз његовог љубљеног Сина и Спаситеља Исуса Христа а који он савршује Духом Светим у својој светој Православној Цркви. ”Идите и научите све народе Крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа…” рекао је својим ученицима једини и васељенски Спаситељ свих народа и људи. Христос је тим ријечима заувијек установио Васељенски карактер – ”Глобализам” Цркве, и Црква се не може о њега оглушити.

Јеванђелска свјетлост треба да огрије сваки народ и сваког човјека и то је воља нашег Спаситеља и заповијест: ”идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље свакоме створењу” (Марко 16, 15). За вријеме свог боравка на Земљи Христос углавном није напуштао границе Обећане Земље, тадашње Палестине, осим кратких излета у њој сусједне земље.

Али како читамо у учењу Цркве у вријеме свога крсног страдања, смрти и Васкресења Христос је душом својом испуњеном Божанством ушао у ад да порази државу смрти и дарује људим живот и истинску слободу. Или како се тамо каже Христос је ушао у дубине Земље да би све испунио. И ту нам се открива тајна Васељенског дјела Христовог домостроја Спасења. Он који се кретао у једној локалној географској карти земље Палестине постаје глобални Спаситељ свих људи.

Ту велику тајну ћемо покушати да опишемо кроз икону Њутн Лајбницове формуле, формуле која повезује дејство унутар неког тијела са дејством на површини тог тијела. Дакле док Христос дјелује унутар Земље, у срцу и дубини Земље, као једног лоптастог тијела то Његова Света Црква дјелује на површини тог тијела то јест на сфери. Њутн Лајбницова Формула између тих дејстава поставља једнакост. Ви чујете? поставља једнакост! Тако се на један мистичан начин дјеловање Цркве Христове у историји повезује са Крсно – Васкрсном Жртвом нашег Спаситеља.

Зато се истинита Црква с правом назива мученичка Црква. Али је она и Црква Васкресења. Једна госпођа, која се представила као инославна хришћанка неког од праваца протестантизма, питала ме је зашто носим крст ако је Христос Васкрсао. Каже она, ми живимо у ери Духа Светога и нама не треба Крст. Одговорио сам контра питањем, да рекао сам Христос је заиста Васкрсао али да ли смо ја и ти васкрсли? Ми заиста живимо у времену Духа Светога који дјелује кроз свету Цркву али нам он доноси оно што је Христово – Христову Крсно- Васкрсну Жртву нарочито кроз Свете Тајне које се дотичу усана наших и узимају безакоња наша.

Светим Духом Христос дјелује кроз своју Свету Цркву у сваком времену и простору и то дјеловање је једнако по сили и снази и значају како у Јерусалиму тако и на Православном Балкану тако и овдје у Јужној Америци и свуда на земљином шару. Дакле Спасење је већ извршено али се оно и даље савршава, то је антиномија и тајна Крста Христовога којим се ми једино хвалимо заједно са светим апостолом народа Павлом.

У том тежком задатку на њиви Господњој хвала Богу нијесмо сами. На првом мјесту са нама је благослов и молитва свете Цркве Православне који је и благослов Христов. Без благослова Цркве нека се нико не усуди да себи присваја звања и чинове, и да се мијеша у црквене ствари, како што неки и чине и тиме лијепим ријечима али срцем поквареним збуњују и смућују народ и обмањују оне који им олако повјерују. Учи нас свети апостол Павле да ако нам и анђео са неба донесе науку различиту од учења Цркве да га не примамо.

Са нама су даље дјело и поука и молитва наших предходника, архимандрита Доситеја који је сада епископ Британско- скандинавски, епископа Митрофана садашњег епископа канадског и блаженог спомена попа Радојице Поповића и свих свештенослужитеља који се овдје потрудише да унаприједе црквени живот на овом континенту. Нарочито је са мном молитва и благослов мог духовног оца и учитеља високопреосвећеног архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорског и Приморског г. Амфилохија из чије руке данас примам овај владалачки жезал.

Њега и са правом сматрамо оснивачем или иницијатором оснивања ове нове епархије наше помјесне Цркве. Митрополит Амфилохије је овдје први пут дошао негдје 2007 године и као пастир добри који тражи своју изгубљену овцу и као милостиви самарјанин који не оставља човјека у невољи, није се оглушио о жеље и вапаје и вјеру овдашњег народа Божјега него га је прихватио у своја очинска њедра и на сваки начин се потрудио да помогне нарочито да се душа овога народа, прије свега нашега националнога поријекла, обнови у истинској вјери. Обнављајући Цркве и манастире, установио је парохије и поставио свештенике, неуморно путујући по огромним просторима Јужне и Централне Америке. Владика Амфилохије је надахнут на ову мисију и молитвама нашег заједничког оца и пастира светог Саве и светог Василија Острошкога, јер су поред Бога и Богородице имена њих двојице нарочито присутна у молитви овдашњег народа.

Ја ћу се, са мојим скромним могућностима, трудити у свему да наставим то добро дјело нашег духовног оца и архипастира Митрополита Црногорског и Приморског Амфилохија.

Са мном су даље сви моји сарадници у клиру наше епархије од којих су већина данас овдје и доносе нам благослове поред Србије и Црне Горе и Аргентине и из Бразила, Чилеа, Венецуеле, Колумбије, Еквадора, Гватемале, Доминикане, Панаме, Ел Салвадора, Костарике…

Са нама је даље народ Божји овога континента чији су се преци и они као њихови наследници старали и старају да сачувају вјеру православну, своју културу, традицију и језик и изграде многе православне богомоље широм Јужне и Централне Америке. Нећу набрајати њихова имена, јер их само Бог зна, да не бих у незнању заборавио неког од њих. Тај њихов рад је припремио и омогућио да се догоди и овај наш данашњи празник. Народе Божији мислим да се данас ваши преци радују на небесима у овом дану, у овом дану када славимо и славно Успење Мајке Божије, јер заједно са душом Богородице Господ уздиже ка небу душу и срце и овога народа. У Богу нема живих и умрлих него су сви живи, и сви заједно учествујемо у овом литургијском догађају, ту су са нама душе наших предака ту је и душа Сава Кривокапића чији је унук свештеник Момчило дошао са намјером да његове земне остатке после скоро 80 година од његове смрти пренесе у стари крај. То још једном свједочи о нашем нераскидивом јединству у Христу.

Нека вас све Бог благослови народе Божији нека Бог насели ваше преминуле претке у Царство Небеско а вама и вашим потомцима дарује свако добро и привремено и вјечно.

Са нама су и друге нама сестринске Православне Цркве које одавно дјелују на овом континенту, као што су наша Мајка Црква Константинопољска Патријаршија, Антиохијска П., Московска П., Загранична Руска Црква, Америчка Православна Црква и друге; са којима вјековима заједно радимо на истој њиви Господњој.

Заједно дакле са вама предстоји нам прво да радимо на обнављању вјере код људи нашег поријекла, традиције и културе. Као друго, не служећи се јефтиним прозелитизмом, морамо бити отворени за све оне људе било које расе, нације, културе или религије који истински желе да се упознају са Православљем и приме истиниту вјеру Православну.

Као треће, али не мање важно треба изграђивати добре односе са другим инославним Црквама које дјелују на овом континенту, нарочито са римокатоличким хришћанима, да би се кроз дијалог и сарадњу учвршћивало наше узајамно поштовање.

Као четврто, живећи у земљама Јужне и Централне Америке требамо се молити за просперитет и напредак у свему свих народа који у њима живе.

Знајући да је вјера без добрих дјела мртва, морамо се старати да нашу вјеру увијек поткријепимо добрим дјелима јеванђелске љубави и милосрђа према нашим ближњима.

Драга браћо и сестре црквена јерархија је неопходна, јер се циљ Цркве постиже само помоћу ње. Без ње не може бити цркве, нити она може обављати своју спасоносну службу. Св. Игњатије Богоносац тврди: “Без јерархије нема Цркве”. Кипријан Картагенски каже: “Епископ је у цркви и црква је у епископу.

Ко није у јединству са епископом, тај није у Цркви”. Због тога паства треба да се повињава јерархији и да је слуша. Сам Спаситељ каже апостолима, а преко њих и јерархији: “Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче, мене се одриче”; “Ко вас прима мене прима а који прима мене, прима онога који ме је послао”(Лук. 10, 16; Мат. 10, 40). С друге пак стране, пастири су обавезни да уче своје стадо, духовно управљају њиме и свршавају за њих свештенодејства, и прије свега да буду угледи стаду кроз примјер доброг живљења у Христу. Љубав треба да уједињује јерархију и вјерне. И једни и други заједнички треба да решавају сва важнија питања која се тичу цркве. Климент Римски каже: Као што глава у тијелу без ногу не значи ништа, тако и ноге без главе. И мали делови у телу потребни су и корисни за цијело тијело. Тако и у Цркви: Ни велики без малих ни мали без великих не могу постојати. Уједињени доносе обострану корист.

Поред осталих функција улога епископа је нарочито важна као фактора уједињења, обједињена, окупљања стада Христовога. Јер Христос и хоће да сви једно буду као што је он једно са својим Оцем Небеским. Али како је могуће остварење таквог јединства људи у Цркви у хришћанској заједници? Христос нам је дао и учење о љубави и заповиједио нам да љубимо ближњег као самога себе, али то учење о љубави неби било само за себе довољно, ако нам Господ неби дао и силу да га извршимо.

Сјетимо се литургијског возгласа који каже: Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога Оца и Причастије Светога Духа да буде са свима вама. У неким преводима стоји и заједница Светога Духа. Али заједница и друштава има много и те заједнице и друштва могу бити основане на различитим принципима и са различитим циљевима. Црквена заједница се формира због причастија Тијелом и Крвљу Господа и Бога и Спаса Нашега Исуса Христа и обратно то причастије Богом форми ра и утврђује ту заједницу и чини је вјечном.

Тајна Причешћа сједињује људе са Богом и самим тим, сједињује их једне са другима. Ето зашто је Причешће, више од свега, извор црквеног живота. Смисао Тајне Причешћа је у њеној црквености. Ван црквеног јединства нема ни Причешћа. И Обратно без причешћа нема ни црквене заједнице.

На тај начин, по Христовом учењу, и по благовијести светих отаца, истински живот је могућ само при тијесном природном, или, како говоре, реалном сједињењу са Христом у Тајни Евхаристије, али то јединство са Христом ствара и јединство људи једних са другима, то јест, ствара једно тијело Цркве.

Сабрао нас је овдје Господ и његова Света Мајка у овом Светом Храму који као да је пренијет из древне Светиње Студеничке ”Мајке свим Црквама” овдје смо, на самом крају земљиног шара, под Јужним Крстом, и наша је молитва Богу и Пресветој Богородици да овај Саборни Храм Рођења Богородице буде и сам Мајка свим Црквама у нашој новој Епархији, Амин Боже Дај. Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога Оца и причастије Светога Духа да буде са свима Вама. Амин.

Извор: Српска Православна Црква

Фото прича: Православни дечји сабор на Цетињу

Wed, 05 Sep 2018 16:01:37 +0000

Како је дивно и красно кад браћа живе заједно!

Светом архијерејском Литургијом 1. септембра 2018. године у Цетињском манастиру је почео је деветнаести Православни дечји сабор.

Традиционално, после свете Литургије, деца су се сабрала да дружење овековече заједничком фотографијом. Затим је сабор свечано и званично отворен.

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије обишао је презентације о помесним Православним Црквама које су припремили ученици веронауке.

Деца су са својим наставницима и вероучитељима припремила богат програм.

Посебно интересовање је привукла ликовна радионица такмичарског карактера у којој су могли да учествују сви учесници и посетиоци сабора, као и спортска надметања, у којима је учествовао највећи број деце.

На крају, одржано је најпосећеније такмичење, квиз знања из веронауке.

Победници такмичења су награђени, додељена је награда вероучитељу године, похваљени су сви они који су помогли у реализацији овог великог догађаја.

Фото причу са Православног дечјег сабора погледајте на интернет странициМитрополије црногорско-приморске.

Извор: Српска Православна Црква

Свечано вече у Берну у част Патријарха српског Иринеја

Wed, 05 Sep 2018 15:58:56 +0000

Част нашој Цркви и Његовој Светости својим присуством указали су Митрополит Француске и Западне и Јужне Европе г. Игнатије (Антиохијска Патријаршија), Митрополит западноевропски г. Јосиф (Румунска Православна Црква), римокатолички бискуп др Феликс Гмур, старокатолички бискупи др Харалд Рајн и др Ханс Герни, председник Швајцарске Реформаторске Цркве др Готфрид Лохер, градоначелник Берна г. Алек фон Графенрид, представник Швајцарској савезног одељења за миграцију и интеграцију др Михаел Хекендорн, амбасадори Србије и Босне и Херцеговине у Швајцарској др Снежана Јанковић и г. Анђелко Граховац, представници Цркава, чланови управе Црквене општине Берн и чланице Кола српских сестара из ове парохије.

У пригодном обраћању званицама Његова Светост захвалио је свима који се труде и помажу мисији Српске Православне Цркве и интеграцији српског народа у Швајцарској. Свјатјејши Патријарх изразио је дивљење пријемом на који је наишао како код српског народа тако и код представника других Цркава и свима упутио своје благослове.

Извор: Српска Православна Црква

Сведочанство Васкрсења којим живимо у Славонији

Wed, 05 Sep 2018 15:57:04 +0000

Истог дана, у поподневним часовима у Културном центру Бански Двор у Бања Луци отворена је изложба слика под називом „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“. Изложба је организована по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема и Његовог Преосвештенства Епископа пакрачко-славонског г. Јована.

Изложбени простор Банског Двора био је мали да прими све заинтересоване за несвакидашњи догађај у граду на Врбасу. Тим поводом уприличен је и пригодан програм у оквиру којег су наступили појци духовне музике Тијана Башић и Хилда Хрекес које су отпевале тропар и кондак Васкрсења и тропар и кондак Новомученицима јасеновачким. На крају програма појац изворне народне музике Светлана Спајић отпевала је народну песму из Јасеновца „Саво водо поздрави ми драгог“. Водитељ програма била је Данка Жугић.

У међувремену присутнима су се обратили фрескописац проф. Гаврило Марковић, председник Градског удружења логораша Другог светског рата Бања Лука, гђа Добрила Кукољ и Епископ пакрачко-славонски г. Јован.

Професор Гаврило Марковић истакао је да рад сестре Марије, аутора изложбе, прати већ дуги низ година, још док је била у манастиру Бешка где је, како је казао, сазрела као сликар. Ипак, доласком у манастир Јасеновац она је „сликарски експлодирала“. Говорећи о радовима сестре Марије проф. Марковић их је одредио као нови црквени или богочовјечански реализам у којима се човек среће са Богом, жртвом и злочинцем јер они представљају одговор кротког на злочин. У радовима сестре Марије уочљиви су разни утицаји. У првом реду јерменска минијатура, грузијска и коптска икона, али и модерна уметност коју видимо у декоративности.

Гђа Добрила Кукољ у кратком и потресном обраћању истакла да је као дете логораш проживела многе страхоте о којима не би да говори. Говорећи о сликама сестре Марије она је рекла: -Ово је отворило душу и ушло у ране моје. Немам ријечи захвале за сестру Марију, како ју је Бог послао да ово све уради.

На крају је говорио и отворио изложбу Преосвећени Владика г. Јован. Он је, у протеклих седам деценија преовлађујућу, рецепцију српског страдања током Другог светског рата, упоредио са погледом кнеза Мишкина на Холбајнову слику Распетог Христа пред којом „човјек може да изгуби вјеру“. -И ако погледамо шта су југословенски умјетници дали на тему Јасеновца то су све изобличени ликови, то су јауци, то је очај, то је бијес, то је освета, то је мрак, то су бетонски цвјетови, то су бетонске сподобе које су се надвиле над те људе. Упоредио бих ову слику са приказом Христовог полагања у Гроб, из Нереза, на којем видимо Христа који ће Васкрснути. Ово Васкрсење, као у Јерусалиму на Велику суботу, осјећа се и у Доњој Градини, можда више него у другим дјеловима јасеновачког логора. Овај осјећај Васкрсења у Јасеновцу је по први пут у умјетности код нас посвједочила сестра Марија. Ја вам, ето, предајем то свједочанство Васкрсења којим ми живимо у Славонији, поручио је владика Јован.

Извор: Српска Православна Црква

Литургијски почетак школске године у Богословији Светих Кирила и Методија у Нишу

Wed, 05 Sep 2018 15:55:09 +0000

Епископу су саслуживали професори ове школе, на челу са ректором протојерејем-ставрофором Милутином Тимотијевићем. У току литургије, оджан је молебан за почетак нове школске године. По завршетку, Преосвећени Владика пожелео је професорима и ђацима пуно успеха у раду и учењу.

Напоследку Епископ је уручио Орден Светог Саве другог степена, протојереју-ставрофору Николи Божанићу, дугогодишњем економу Богословије, за истрајну и делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану његовим несебичним трудом на очувању библиотеке Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену.

Извор: Епархија нишка

Литургијски почетак школске године у Богословији Светог Петра Дабробосанског у Фочи

Wed, 05 Sep 2018 15:53:22 +0000

Митрополит је богослужио уз саслужење протојереја-ставрофора Владислава Топаловића, декана Богословског факултета у Фочи и архијерејског заменика, архимандрита Лазара Лазаревића, в.д. ректора Богословије, протојереја-ставрофора Милутина Андрића, духовника Богословије, протојереја Николе Ковача, архијерејског намесника србинског, протојереја Александра Видаковића, економа Богословије, и јереја Александра Пријовића, професора Богословије, као и ђакона Будимира Гардовића и Милоша Јањића - служио је свету архијерејску Литургију у храму Светих Василија Острошког и Петра Дабробосанског у Велечеву и чин призива Светог Духа на почетку нове школске године.

Извор: Српска Православна Црква

Владика Јустин освештао храм у Јабланици

Tue, 04 Sep 2018 19:12:12 +0000

Чин освећења извршио је Епископ жички г. Јустин. У наставку је служена света архијерејска Литургија. Саслуживали су архијерејски намесник таковски протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, протојереј Милан Мионић, протонамесник Драган Ђорем, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Пејовић. Велики број верника узео је учешћа у литургијском сабрању. Такође, чину освећења храма и Литургији присуствовали су председник општине Горњи Милановац г. Дејан Ковачевић и заменик председника општине гђа Јадранка Достанић.

У пригодној беседи епископ Јустин је истакао: -Велики је значај овог дана за све вернике овог краја, јер то што смо се сабрали око светиње и што ћемо се убудуће сабирати треба да нас радује. Градећи овај храм на ма који начин, ми смо себе изграђивали у љубави, у трпљењу, у милосрђу, у сваком добром делу. Велики је ово дан, јер је принесено Господу богослужбено место, место где ћемо се сабирати, прослављати Бога, али не само прослављати Бога него прослављати ближње наше, у љубави, смирењу, стрпљењу, да свако свога ближњега препозна као самога себе, јер дужност је наша да љубимо ближњега као самога себе. Зато ћемо у овом Светом храму да се учимо свему ономе што је добро, и да се припремамо за Царство Небеско.

После Литургије епископ Јустин је уручио грамате заслужним приложницима и добротворима који су несебично помагали изградњу овог храма. Архијерејским граматама награђени су: Нада Пејовић, Милан Р. Хаџић, Драгољуб М. Хаџић, Томислав Мијајловић, Марко Ракић, браћа Радослав и Мирослав Стековић и Чедомир Новаковић.

За све присутне је уприличена трпеза љубави на којој се обратио свештеник Милан Мионић, надлежни свештеник у Јабланици, захваливши Епископу на доласку и свима који су се сабрали да узму учешћа у овом великом слављу.

Извор: Српска Православна Црква

Освећење новообновљеног храма у Горњем Будачком

Tue, 04 Sep 2018 19:08:30 +0000

Након чина троносања храма, епископ Герасим служио је свету архијерејску Литургију уз саслужње протопрезвитера Милидрага Стокановића, презвитера Јована Галамића Дарка Дугоњића и Бранка Сантрача и ђакона Будимира Кокотовића. Ценећи несебично показану љубав и безрезервну духовну и материјалну помоћ при обнови храма Светог Василија Острошког у Горњем Будачком, Епископ г. Герасим је прогласио г. Милана Кокира, родом из Бурић Села а настањеног у Београду, ктитором новообновљеног храма, док је оредом Светих новомученика горњокарловачких одликовао кума храма г. Милу Пеурачу, родом из Горњег Будачког а настањеног у Мелбурну, за несебичну духовну и материјалну помоћ при обнови храма у Горњем Будачком.

Епископ је такође захвалио архимандриту Науму за велики труд при обнови храма, као и свим приложницима који су уградили себе у обнову дивне светиње доделивши им захвалнице. Након литургијског сабрања уприличена је трпеза љубави у порти храма трудом архимандрита Наума за све који су својим присуством увеличали празник.

Извор: Српска Православна Црква

Епископ Сергије примио делегацију Фахрудина Радончића

Tue, 04 Sep 2018 19:00:58 +0000

У току разговора епископ Сергије и г. Радончић разменили су мишљења и искуства и сложили се да је за грађане БиХ, без обзира на националност и верску припадност, једини начин за опстанак међусобно уважавање и толеранција, мир љубав и слога.

Владика Сергије, као представник Српске Православне Цркве на територији Западне Босне, поручио је: -Опростимо једни другима. Окренемо се бољој будућности и заједничком животу и стварању.

Извор: Српска Православна Црква

Патријарх српски Иринеј на пријемима у Берну

Tue, 04 Sep 2018 18:04:00 +0000

У Старокатоличкој катедрали Светих Петра и Павла у Берну приређен је свечани дочек за Његову Светост. Бискуп др Харалд Рајн (Harald Rein) пожелео је Свјатјејшем Патријарху добродошлицу у Швајцарску и подсетио на дугогодишње чврсте везе Старокатоличке Цркве и Српске Православне Цркве. Потом је проф. др Урс фон Аркс (Urs von Arx) говорио о студентским данима у Берну Светог владике Николаја Жичког и Охридског и о везама које Старокатоличка Црква негује са свим Православним Црквама, а нарочито са Српском Православном Црквом које се посебно огледају у 46 српских студената који су у последњих век и по студирали теологију на Универзитету у Берну. О овим дубоким везама сведочи и посебна табла у старокатоличкој катедрали посвећена Светом владици Николају и његовом времену проведеном у Берну. После отпеваног тропара Светом владици Николају Свјатјејши Патријарх са пратњом био је угошћен у салону Старокатоличке црквене општине Берн.

Прилику да Његову Светост угости имала је потом и Швајцарска Реформаторска Црква на челу са председником др Готфридом Лохером (Gottfried Loher). Домаћини су имали изузетну част да Патријарху српском детаљније представе своју Цркву и њене теолошке и организационе специфичности. Свјатјејши Патријарх је захвалио домаћинима на гостопримству и уз изузетно интересовање изразио наду за интензивирањем дијалога између Цркава.

Пријем за Свјатјејшег Патријарха уприличила је и Амбасада Босне и Херцеговине у Швајцарској на челу са амбасадором г. Анђелком Граховцем. Амбасадор Граховац упознао је Његову Светост са активностима које Амбасада спроводи и са могућим даљим аспектима сарадње Амбасаде и српских православних парохија у Швајцарској.

У пратњи Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја пријемима су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј, протојереј-ставрофор Станко Марковић, јереј Филип Милуновић, протођакон Стеван Рапајић, г. Милан Кострешевић и г. Владимир Јелић.

Извор: Српска Православна Црква

Секретар Одбора за верску наставу Епархије ваљевске јереј Далибор Чкојић: Више од 80% ученика похађа веронауку!

Mon, 03 Sep 2018 20:40:51 +0000

Устоличен Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило (Бојовић)

Mon, 03 Sep 2018 09:02:01 +0000

Одлуку Светог Архијерејског сабора Српске Православне Цркве којом је маја 2018. године Владика Кирило изабран за Епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког, прочитао је Преосвећени Владика диоклијски г. Методије.

Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи рекао да је Владика Кирило шеснаести Епископ Православне цркве који је устоличен на јужноамеричком континету.

„Устоличавајући Епископа Кирила, ми ништа друго не радимо него настављамо да испуњавамо заповијест Христову који је рекао: Идите и крштавајте све народе у име Оца и Сина и Светога Духа учећи их да држе све што сам вам заповиједио и проповиједајте Јеванђеље свакоме створењу. Тиме ми ништа друго не чинимо, него настављамо дјело Светих апостола Христових, првих Његових ученика“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

У приступној бесједи Владика Кирило је, између осталог, казао да јеванђелска свјетлост треба да огрије сваки народ и сваког човјека.

Он је додао да ће се трудити да настави дјело које је започео наш духовни отац и архипастир Митрополит Амфилохије у овој Епархији.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Патријарх освештао храм Светих Кирила и Методија у Белпу

Mon, 03 Sep 2018 08:39:42 +0000

Тим поводом канонску посету овом храму извршио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј који је уз саслужење Митрополита Француске, Западне и Јужне Европе г. Игнатија (Антиохијска Патријаршија), Митрополита западноевропског г. Јосифа (Румунска Патријаршија), Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, свих свештеника из Архијерејског намесништва за Швајцарску, као и свештеника и ђакона из Васељенске Патријаршије, Антиохијске Патријаршије, Руске Православне Цркве и Румунске Православне Цркве извршио велико освећење храма после кога је служена и света архијерејска Литургија.

При самом дочеку Његове Светости и других архијереја старешина храма протојереј-ставрофор Станко Марковић, архијерејски намесник за Швајцарску, поздравио је Свјатјешег Патријарха у име свих окупљених верника и захвалио му што је православну заједницу у Белпу удостојио своје архипастирске посете.

После свете архијерејске Литургије Свјатјејшег Патријарха поздравио је и Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј који је Његову Светост упознао са активним духовним и културним животом православне заједнице која ужива велики углед у Берну.

Патријарх српски Иринеј упутио је очинске речи окупљеном народу саветовајући их да новоосвећеном велелепном храму удахну живот кроз редовна учешћа на богослужењима и кроз окупљања у њему. Патријарх је подсетио вернике да се православна хришћанска вера потврђује активним животом у Цркви и да градња храмова има смисла само онда када су они испуњени верницима који се у њима окупљају. У знак своје архипастирске посете и освећења храма Свјатјејтши Патријарх даровао је старешини храма протојереју-ставрофору Станку Марковићу икону Спаситеља нашег Господа Исуса Христа, а Епископу аустријско-швајцарском г. Андреју панагију. Као израз дубоке благодарности и молитвеног заједништва отац Станко је уручио Његовој Светости у име парохије икону Светог Саве.

После Литургије уприличена је свечана трпеза љубави у парохијској сали у којој су учешћа узеле многе званице, представници других верских заједница и државних власти Швајцарске. Старешина храма отац Станко Марковић подсетио је госте на важност и значај посете Патријарха српског заједници у Берну и о свим напорима које је она учинила да до овог дана дође. У име Црквене општине Његовој Светости и осталим гостима обратио се члан управе г. Драган Прерадовић који се осврнуо на улогу храма и целокупне Црквене општине у духовном животу православних Срба у Берну и очувању њиховог културног и верског идентитета.

Посебну част Црквеној општини и верницима учинио је представник швајцарске Владе др Михаел Хекендорн (Michael Heckendorn) из Савезног одељења за миграцију и интеграцију који је у свом поздравном говору нагласио изузетно добру интегрисаност српског народа у швајцарском друштву. Он је такође изразио задовољство због градње православног храма у Берну чиме је културни и духовни живот овог краја додатно обогаћен. У име Старокатоличке Цркве са којом Српска Православна Црква негује вишедеценијске изузетне пријатељске односе присутнима се обратио др Урс фон Аркс (Urs von Arx), професор емеритус Универзитета у Берну, који је Свјатјејшег Патријарха и присутне госте подсетио на почетке мисије Српске Православне Цркве у Швајцарској, као и на дугогодишње добре односе између Српске Православне Цркве и Старокатоличке Цркве у Швајцарској, који су се огледали у размени студената и помоћи новооснованим српским парохијама у Швајцарској.

Прилику да се високим гостима обрате имали су и амбасадор Републике Србије у Швајцарско, др Снежана Јанковић и амбасадор Босне и Херцеговине у Швајцарској г. Анђелко Граховац.

Поред великог броја верника из свих крајева Швајцарске, историјском догађају у Белпу присуствовали су и амбасадор Републике Грчке у Швајцарској гђа Хара Сколариу (Hara Skolariou), заменик амбасадора Руске Федерације у Швајцарској г. Сергеј Кудриавтсев (Sergey Kudryavtsev), представници Општине Белп на челу са г. Бенјамином Мартијем (Benjamin Marti), као и представници Швајцарске Реформаторске Цркве и Римокатоличке Цркве.

Кум освећења храма био је г. Небојша Стојановић са породицом.

На крају, Свјатјејши Патријарх обратио се још једном пастирском беседом окупљеном народу и подсетио је на сва страдања кроз која је прошао српски народ, због чега су многи били приморани да напусте своју отаџбину. Његова Светост је захвалио верницима што и ван своје отаџбине, и поред тога што се труде да буду добро интегрисани у своје локалне заједнице, чувају своју веру и културу и што је преносе даље на своје потомство.

Поводом освећења храма и историјске посете Свјатјејшег Патријарха српског г. Иринеја у порти храма настављено је народно весеље уз пригодан културни и уметнички програм.

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит Хризостом посетио Свету Гору

Mon, 03 Sep 2018 08:37:08 +0000

Повод за посету био је велики Богородичин празник Успенија Пресвете Богородице којем је посвећена Протатска црква у Кареји а у којој се налази и чува чудотворна икона Пресвете Богородице Аксион Естин.

Пре доласка у Кареју, Високопреосвећени г. Хризостом посетио је 26. и 27.августа 2018. године манастир Хиландар. Дана 27. авуста 2018. године стигао је у Кареју. После пријема од стране Протоса Свете Горе и чланова Свештене управе Митрополит је служио свеноћно празнично бденије и у продужетку свету архијерејску Литургију уз саслужење бројних представника светогорских манастира, скитова и келија.

После свете архијерејске Литургије уприличена је светогорска трпеза љубави за све приспеле на празнично сабрање. Том приликом Митрополит је одржао пригодну бесједу и захвалио Свештеној управи на позиву истакавши његову вишедеценијску везу са Светом Гором које траје од априла 1976. године.

У поподневним часовима, Високопреосвећени Митрополит је начелствовао вечерњем богослужење и општем парастосу за ктиторе Протатског храма Успенија Пресвете Богородице цареве Никофора и Јована, киао и за све уснуле у Господу који се подвизаваше у Светој Гори.

Извор: Српска Православна Црква