Вјерном народу који се на овај празник у великом броју сабрао на овој Светој Литургији и у овоме Светоме храму, се обратио празничним словом протојереј Предраг Шћепановић и указао на велику љубав Светога Јована Крститеља према Богу и према покајању, које по ријечима оца Предрага представља најљепши цвијет људског поштења.

Он је нагласио да се у томе и огледа најважнија мисија Светога Јована.

“У овоме свијету ми живимо, браћо и сестре, као на ивици мача – на ивици добра и зла. Е та два пола људског карактера – добро и зло, ми између та два пола бирамо. Бирамо којим ћемо путем кренути. И зато данашњи празник усјековања показује нам да смо сви ми људи пред избором – да ли ћемо се опредјелити за добро или за зло. Да ли смо духа Јовановог, духа правде и истине – духа Христовог пута, или смо пак Иродијадиног духа који виче: Више страсти ! Више хљеба и игара, више забаве ! Док је Јован само викао : Више правде Божије!“, казао је отац Предраг.

Додао је да је Свети Јован Крститељ због тога претеча.

„Он је праведник, он је проходио пут праведницима, он је показао браћо и сестре, да је судбина праведника у овоме свијету да страда. Није ствар у томе да волимо, да уживамо у патњама. Међутим, ако желимо и хоћемо да идемо Христовим путем, морамо бити спремни и на неправде и на препреке на путу и на болести и на све оно што ће нас снаћи, знајући да је награда она коју је добио Свети Јован Крститељ. Он је ту награду добио у царству Божијем – Царству небеском. Према томе, та се награда не добија на Земљи, она се добија у Царству Христове свјетлости“ – Закључио је тиме своје обраћање протојереј Предраг Шћепановић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Господ Исус Христос искупитељском и спаситељском жртвом смрћу побеђује смрт. Његове речи ово чините за мој спомен непрекидно нас позивају на Памћење Његове Жртве. Христово Васкрсење је живот у који се човек уграђује. Заборав Жртве је заборав Бога, заборав спасења и живота који нам дарује. 

Жртве памтимо и спомињемо. Да помене Господ у Царству Своме литургијско је вечно Памћење. Заборав жртве је њено обесмишљавање, поништавaње, победа насиља, смрти. Тако, брига за живот вечни јесте брига за Памћење. 

Знајући ово, 08. септембра у Јасеновацу су се сабрали архијереји наше и помесних Цркава, свештенство, монаштво и верни народ да и ове године литургијски прославе дуго заборављане Свете новомученике Јасеновачке. 

Предвођени свештеницима Светоуспенског храма у Новом Саду, Жељком Латиновићем и Милорадом Мировићем и верни народ Епархије бачке учествовао је у овом догађају. Светом архијерејском Литургијом, у манастиру Рођења светог Јована Крститеља у Јасеновцу, началствовао је Архиепископ берлински и германски г. Марко, уз саслужење господе Епископа маринског Инокентија, будимљанско-никшићког Јоаникија, славонског Јована,  и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија. 

Молитвена радост започета светом Литургијом настављена је освећењем славског колача и жита у славу Божју и спомен Светих мученика, на једној од јасеновачких хумки. 

Све присутне о значају празновања (памћења и спомињања) Светих новомученика поучили су својим пастирским беседама домаћин епископ Јован као и епископи  Марко и Инокентије. 

 Добри домаћини, епископ Јован и монахиње јасеновачког манастира приредили су свима присутнима трпезу љубави. То је уједно била прилика и за сусрет, разговор са пријатељима са свих страна,  нова пријатељства... 
У наставку дана посетили смо манастир Ораховицу. Ту смо целивали иконе и мошти свете великомученице Анастасије Узорешителнице. Архимандрит Павле (Радусиновић) радосно нас је дочекао беседом и послужењем, као и прота Драган Гаћеша у Кућанцима - родном месту блаженопочившег Патирјарха Павла. Истим речима испратили су нас домаћини и у Јасеновцу и у Ораховици и у Кућанцима - „Долазите нам!” 

И заиста, човек ходочастећи (Памтећи) и Светим Јасеновачким мученицима увек изнова загрева срце благодаћу и топлином литургијског етоса. Заједничарећи (Памтећи) са Богом, светима и ближњима, крстолико постојећи вертикалом (Бог) и хоризонталом (ближњи) може разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, и познати љубав Христову која превазилази разум... (Еф 3,18-19) 
 Сви смо, драга браћо и сестре, на то свето место, позвани јеванђелским речима апостола Филипа - Дођи  и види (Памти). 
  
                                                                                               Милица Петровић, катихета

Извор: Радио Беседа

Заједно са Епископом у православној делегацији су били: протојереји Владан Симић и Александар Ђурановић. Делегација је примљена у Осијечком викаријату, подручном уреду надбискупског ординаријата. Том приликом су посетили Канцеларију Caritas-a, Институт за нову евангелизацију, Институт за брачно и обитељско савјетовалиште и Тисковни уред Ђаковачке надбискупије. 
По обиласку ових институција уследио је ручак са професорима Теолошког факултета. Затим су обишли Конкатедрални храм Светог Петра и Павла и Жупни уред у Осијеку.

Посета је настављена у Ђакову, седишту надбискупије. Овде су делегацију дочекали умировљени надбискуп др Марин Сракић и генерални викар мр Иван Ћурић. Овде је делегација обишла Катедрални храм Светог Петра и просторије надбискупије.
Посета је прошла веома успешно и у духу јеванђелске љубави.   
 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Сабор је започео Светом архијерејском литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ Жички Господин Јустин уз салужење Епископа, Будимљанско-никшићког Господина Јоаникија и Рашко-призренског Господина Теодосија, свештеника и свештеномонаха Епархија Рашко-призренске, Жичке и Будимљанско-никшићке. У својој беседи на литургији владика Јустин је говорио о значају литургијског сабрања у најстаријем храму у Србији, као и о празнику Срба светитеља на челу са Св. Симеоном Мироточивим, који се управо у њему определио за православну веру. На крају литургије владика Јоаникије је осветио и преломио славски колач, а у својој беседи је рекао, да верни народ Епархије Будимљанско-никшићке даје пуну подршку Епископу Теодосију у његовој борби да сачува светиње и народа на Косову и Метохији.

После свете литургије и послужења за све присутне, одржан је културно-уметнички програм у порти Петрове цркве. Програм је започет поздравном беседом и благословом Епископа Теодосија.Након тога су у програму учествовали: Црквени хор „Бранислав Нушић“ из Косовске Митровице, Културно-уметничко-друштво Моравац из Адрана и Културно-уметничка друштва Рас и Голија из Новог Пазара.

У свом обраћању Владика Теодосије је  подсетио на утемељиваче српске државе – Стевана Немању и остале наше родоначелнике, и то у храму у којем и јесте утемељена српска држава осам векова раније. Владика је нагласио да су они српском народу показали пут и задали вредности – „не земаљске и пролазне, већ вечне" и да мора да знамо да се због привремених вредносни не смемо лишавати "ове свете земље и светиња које су купљене небом и које су заливене крвљу и сузама наших мученика и светих. Зато смо ми данас овде у храму првоврховног Апостола,“ поручио је Владика Теодосије у Петропавловској цркви у Новом Пазару.

Говорећи о снази и нади да ће српски народ преживети као народ Божији и Светосавски и да ћемо „бити достојни да ће наша деца имати на кога да се угледају“, Владика Теодосије је додао: „Имамо на чему да благодарима, иако често у мало броју сабирани знамо да сила Божја није у мноштву, ни у оном световном, него је сила Божја у нашој вери, нади и љубави да покажемо ко смо и шта ми данас представљамо у свету у којем живимо.“
 
Данашње сабрање Епископа са древних светосавских и немањићких простора  веома је важно уочи великој јубилеја – 800 година аутокефалности Српске православне цркве, закључио је у свом обраћању Владика Теодосије.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

После дуготрајног судског спора вођеног од 2011. године, који је завршен пресудом Апелационог суда Новог Јужног Велса 2017. године, регулисани су и односи између Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве (која је преузела управљање манастиром Светог Саве – Новим Каленићем, код Канбере) и имовинског повереништва „Слободне АНЗ Епархије“, па и по питању посећивања и боравка у манастиру.

Обавеза, која је проистекла из поменуте пресуде, испоштована је и у суботу, 8. септембра 2018. године, за када су чланови „епархијског управног одбора слободне цркве“ најавили долазак и двочасовни боравак у манастиру, и то: посету гробљу и храму манастира Новог Каленића. Поштујући благослов Епископа аустралијско-новозеландског г. Силуана и одлуке Епархијског управног одбора Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве, игуман манастира архимандрит Петар и протојереј-ставрофор Ђуро Ђурђевић, члан ЕУО и старатељ Манастира, организовали су и омогућили да се посета заврши у потпуности и у најбољем реду. 

Обавештавајући о овом догађају верни народ Митрополије аустралијско-новозеландске, као делу испуњавања обавеза проистеклих из судске пресуде, још једном подсећамо све Србе Аустралије и Новог Зеланда да смо као деца Светог Саве призвани да идемо путем његовим, позивајући све да у љубави поправљамо оно што је поцепано и да састављамо оно што је, несрећним околностима, растављено, као и да корачамо у сретнију будућност као браћа једне крви и једне вере. На то нас подсећа, између осталог, и мученичка крв Светих српских мученика, Јасеновца, Јадовна, Пребиловаца и свих осталих, знаних и незнаних, јама и стратишта. Свако дељење и цепање ризе Светог Саве, јединства Светосавске нам Цркве, жалости све наше свете претке пред које морамо једног дана изаћи. Нека би страдали и Васкрсли Господ услишио наше молитве. 

Канцеларија Митрополије аутралијско-новозеландске

Извор: Српска Православна Црква