Живе речи утехе: Живе речи утехе

Патријарх Иринеј освештао спомен-храм на Мачковом камену

Thu, 20 Sep 2018 20:53:00 +0000

Пред почетак овог историјског сабрања, уочи Рођења Пресвете Богородице, 20. септембра 2018. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је, носећи у рукама кивот са честицом моштију, са Преосвећеним Владиком шабачким г. Лаврентијем, свештенством и монаштвом, учинио опход око цркве, а затим извршио чин освећења храма Светог Стефана Високог.

У наставку је служена торжествена архијерејска Литургија, којом је началствовао Свјатјејши Патријарх уз саслужење Епископа шабачког Лаврентија и у присуству Епископа ваљевског Милутина, као и архимандрита Нифонта из манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Богоштици и Михаила из манастира Јовање.

Свјатјејшем су саслуживали архимандрит игуман манастира Лелић Георгије, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Мирко Вилотић (Епархија шабачка); протојереји-ставрофори Драган Протић, ректор београдске Богословије Светог Саве; др Драгомир Сандо, проф. Православног богословског факултета Универзитета у Београду и директор Катихетског одбора; архијерејски намесник старопазовачки Миле Јокић; Велибор Бојџић из Бризбејна; војни свештеник и старешина цркве Светог кнеза Лазара у војној касарни у Бијељини Васо Поповић; протођакони Стеван Рапајић и Милан Ковачевић, ђакон Никола Јанчић.

После свете Литургије Свјатјејши је благословио славски колач и жито прелио вином, док је небоземни тропар Светом Стефану Лазаревићу појао једним устима христољубиви народ са свештенослужитељима и хором Света Три Јерарха из Крупња.

Код спомен-костурнице на Мачковом камену Епископ ваљевски Милутин је, по благослову Његове Светости, одржао парастос за српске ратнике.

После свете Литургије, епископ Лаврентије је поздравио патријарха Иринеја срдачним речима добродошлице изразивши радост што се после сто година на страдалном месту српских војника уздиже величанствени храм.

У архипастирској беседи предстојатељ Српске Цркве је казивао о Божјем угоднику Стефану Високом, заштитнику новоподигнутог храма, и прецима који су славећи Господа и бранећи Отечество дали плодове слободе у којој данас уживамо. -Земља на којој стојимо је света земља натопљена крвљу ратника. Oво je једно од оних светих места, после Косова и других које памти наша историја, по којем бисмо требали на коленима да ходимо.

Његова Светост је уручио г. Слободану Ранковићу, предузетнику из Лознице, орден Светог краља Милутина, високо признање Српске Православне Цркве за исказану делатну љубав према Мајци Цркви.

Орден Светог владике Николаја, који додељује Епархија шабачка - за делатну љубав према Епархији шабачкој, за подизање храма на Мачковом камену и обнову храмова у Селенцу и Горњој Трешњици - Патријарх српски г. Иринеј уручио је протојереју-ставрофору Стојадину Павловићу, директору Патријаршијске управне канцеларије.

За близу две хиљаде људи приређена је трпеза љубави током које су се обратили крстносни прота Стојадин Павловић, државни секретар у Министарству рада и социјалне политике г. Светозар Алексов и директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић.

Архијерејске грамате су уручене великим добротворима: Црквеној општини Лозница, месним заједницама Рујевац и Селенац, архимандриту Авакуму, манастирима Богоштици и Лелићу, Телекому, Електропривреди Србије, Нафтној индустрији Србије и многобројним приложницима.

Величанственом сабрању присуствовали су представници локалне самоуправе, Грађевинског одбора за изградњу цркве Светог Стефана Високог, приложници, ктитори, г. Сретен Цветојевић, историчар овога краја и члан Грађевинског одбора; пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра "Одбрана"; гђа Татјана Ћитић из РТС-а, помоћник директора за развој; г. Џелетовић, финансијски директор Телекома; начелник Војног музеја у Београду г. Градимир Матић, чланови Удружења потомака ратника 1914-1918, чланови друштвених и културних удружења, многобројни верници из Србије, Републике Српске и расејања, представници медија.

Храм је урађен по пројекту архитекте Тихомира Дражића из Ваљева. Уз црквену архитектуру својствену традиционалном градитељству Српске Цркве и уз све елементе богослужбеног садржаја, у новоизграђеном храму уредиће се стална поставка сведочанстава о Првом светском рату и битке на Мачковом камену. Поред многобројних фотокопија докумената и предмета, место у својеврсном музеју самога храма добиће: кнез Ђорђе Карађорђевић, који је рањен на Мачковом камену; браћа Рибникар који су своје животе оставили на овом подручју, и Надежда Петровић која је учествовала у борби као болничарка. У боју на Мачковом камену забележни су губици: Срби – око 800 погинулих, 5.700 рањених и онеспособљених за борбу; Аустро-Угари – око 1.200 погинулих, остали губици непознати.

Изградњу спомен-цркве је, по благослову Епископа шабачког Лаврентија, заједно са свештенством, монаштвом и верним народом овог краја иницирао протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, који и сам потиче из ових крајева. У плану је изградња конака.

Прва Литургија служиће се на дан Рођења Пресвете Богородице с почетком у 8 часова.

Извор: Српска Православна Црква

ПРИЛОЗИ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ХРАМ:

Митрополит Амфилохије: Свети Арсеније најдивнији плод светосавског рода!

Thu, 20 Sep 2018 14:27:14 +0000

Светом литургијом су започете Духовне свечаности (20 – 27. септембра) у славу празника Рођења Пресвете Богородице и доласка моштију Светог Арсенија Сремца, великог српског јерарха, у манастир Косијерево. Мошти Светог Арсенија чувају се у манастиру Ждребаоник а ово је послије 104 године њихов други долазак у косијеревску светињу гдје ће бити доступне на поклоњење вјерном народу до 26. септембра.

У архипастирској бесједи Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије казао је да је Ријеч је Господња да се дрво по плодовима познаје и да то важи за сваку биљку – травку која постоји на земљи, али да то важи за сваку породицу, човјека и заједницу људску. Истичући да се дрво управо познаје по правим истинским плодовима, владика је казао да нема узвишенијих плодова од оних које рађа Црква Божија а међу њима најдивнији и најчудеснији су свакако Свети изабраници Божији.

Подсјећајући да на овај свети дан цијеливамо мошти великога Божијег угодника Светога Арсенија, наследника Светога Саве, Митрополит је казао да је Свети Арсеније један од најдивнијих плодова нашег рода хришћанског, светосавског – српског рода и народа:

„Свети Арсеније који не само да је себе принио на миомирну жртву Господу и сав свој живот од младости Господу подарио, него је и његов посмртни живот, послије земаљске смрти, непрекидно служење Гоосподу и народу Божијем, сараспињање и Гоподу и народу Божијем.“

Владика је казао да се Свети Арсеније као што се сараспињао Господу док је био жив овдје на земљи, у 13 вијеку, тако се сараспињао Гоподу а и народу своме кроз сву народну историју кроз његово живљење послије његовог земног упокојења. Страдао је народ, гоњен и прогоњен а заједно са њим су страдале, гоњене и прогоњене мошти Светога Арсенија од манастира у Црнчи код Бијелог Поља гдје се упокојио, Пећке патријаршије, преко Довоље, Добриловине, Мораче, Медуна.., до манастира Косијерева.., Острога, Ждребаоника.

„Божијим благословом мошти Светога Арсенија поново крећу на благословен пут од Ждребаоника до Косијерева. Као што су обједињавале народ Божији, народ Христов, светосавски – српски и све његове крајеве кроз вјекове, тако поново његове мошти обједињују народ, Бјелопавлиће, Стару Ерцеговину, Црну Гору. Црногорце са Херцеговцима, обједињују сав наш народ без обзира гдје се он налазио, расијан данас широм свијета“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Истичући да су свуда у свијету подигнути храмови у славу Божију и у част Светога Арсенија и да су у нашим крајевима многа мјеста обиљежена његовим присуством, Високопреосвећени је казао да као што је његово име и подвиг био подстицај кроз вјекове и уродио безбројним и дивним чудесним плодовима, тако је још један диван плод његове вјере и мали Арсеније који је данас крштен у Ждребаонику и носи име свог небеског заштитиника.

Распета је данас и Пећка патријаршија, гдје је Свети архиепископ Арсеније пренио сједиште жичких архиепископа, распето је КиМ као што су распете и мошти осталих српских архиепископа, распет је Свети краљ Стефан Дечански, Св. Јоаникије Девички..нагласио је Архиепископ цетињски Амфилохије и подсјетио да је распеће својство Христово и Цркве Божије кроз сву њену историју до наших времена:

„То Божије распеће ево прати и мошти Светога Арсенија на његовим путовањима – обиласцима разних мјеста, али и сила Христовог Васкрсења којим се чувају његове мошти и којим васкрсавају многе душе, којим васкрсава и чува се ова древна Немањићка светиња. Његове мошти се враћају да допринесу васкрсењу велике и дивне Косијеревске светиње преко Никшића да би се тамо касније вратиле, и тиме прате онај пут којим је ходио не тако давно и Свети Василије Острошки.“

Говорећи о Светома Арсенију, другом архиепископу српском, Митрополит је казао да је он једно благословено дрво засађено у Цркву Божију које потврђује истину да се дрво по плодовима познаје:

„Кроз вјекове увијек изнова доносећи нове плодове, приводећи данас многе душе Господу Христу Богу нашем, као и док је жив ходећи по земљи, подстичући све људе и народе да иду тим Божијим путем који јесте Црква Божија, путем који јесте сам Господ. Пут истина и живот који је за свако људско биће на земљи био и остао. Нема другога пута. Једини прави истински пут који дарује и открива истину, вјечну – непролазну, који обдарује вјечним и непролазним животом људе и земаљске народе, човјечанство, земљу и небо јесте управо сам Господ Исус Христос коме је Свети Арсеније посветио свој живот и упокојење, и свој ход кроз историју, и свој улазак у вјечно и непролазно Царство Оца и Сина и Духа Светога.“

Након Свете литургије око 13 часова Литија са моштима Светог Арсенија кренуће из Ждребаоника у Косијерево гдје је ће бити дочекане око 16 часова, а у 17 часова почеће празнично бденије.

Сјутра на Богородичин празник, Рођење Пресвете Богородице у Косијерево ће се служити Света архијерејска литургија, а у наставку Духовна академија. За вријеме боравка Светитељевих Моштију у Манастиру, сваког дана ће се служити Света литургија и вечерње бденије, све до сриједе 26. септембра, када ће мошти бити испраћене у Никшић, гдје ће у Саборној цркви бити до 12 часова 27. септембра када ће поново свечаном литијом бити испраћене у Ждребаоник..

Пренос Моштију из манастира Ждребаоника у манастир Косијерево, како је раније казао владика Јоаникије најављујући овај изузетан догађај, треба да нас подсјети на оно житије Светог Арсенија које се исписује послије његовог блаженог упокојења, јер је цијела једна историја, цијела библијска прича у његовим путовањима, започетим, у првој половини 18. вијека, временима тешких искушења, од Пећке патријаршије, преко манастира Шудикове, Довоље, Добриловине, до Медуна, манастира Ждребаоника, крајем 19. вијека, до манастира Косијерева Никшића, и у току рата, опет, његов повратак до манастира Острога, касније до Ждребаоника.

„То је светитељска епопеја, заправо, једно велико и узвишено свједочанство да је Светац својом милошћу стално био присутан са својим народом, у најтежим искушењима“, истакао је тада Преосвећени Епископ Јоаникије.

Весна Девић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Владика Иларион богослужио у манастиру Буково поводом имендана протосинђела Захарије

Thu, 20 Sep 2018 14:25:12 +0000

Владика је честитао имендан протосинђелу Захарији, сабрату овога манастира и са њим преломио славски колач, пожелевши му пуно духовних радости и да му помоћник у монашком подвигу и трпљењу, увек буде свети Захарије. Живот монаха, свештенослужитеља, није лак ни једноставан, јер су присутна многа искушења ради сведочења истине у овоме свету. Владика је подсетио на богоугодан живот светих Захарија и Јелисавете, који се наизглед нису много разликовали од других људи, али је њихово срце било пуно љубави Божије, па им је Бог даровао сина највећег као човека рођеног од жене.

И тада је народ ишчекивао спасење, и многи су клонули духом, а само најјачи су истрајавали. У садашње време у нашем народу многи су клонули заборављајући да су деца Светосавља, јер се сусрећемо са многим искушењима, и наш народ је притешњен са свих страна. Владика је истакао важност молитве за мир и спасење Цркве Божије, јер не треба да нас плаше свакодневна догађања и проблеми у Цркви и држави. Све што нас сналази као православне Србе је начин да се кроз трпљење и искушења спасавамо. Господ ће по милости својој дати све што је добро народу своме, јер овде у свету помоћи немамо, већ је једино наше уздање у Бога – рекао је владика у својој беседи.

Извор: Епархија тимочка

Освећење темеља српско-руског храма и духовно-културног центра у Бањалуци

Thu, 20 Sep 2018 14:20:55 +0000

-Господ је тамо гдје се саберу двоје или троје у Његово име. Данас овдје нису сабрана само два човјека већ два православна народа, речи су добродошлице које је аријерејима и високим гостима упутио старешина Саборног храма протојереј Драган Максимовић. Чину освећења претходила је света архијерејска Литургија у Саборном храму Христа Спаситеља коју је предводио Архиепископ јегоровски г. Матеј, викар Патријарха московског и све Русије г. Кирила, уз Преосвећену господу Епископе бањалучког Јефрема, умировљеног зворничко-тузланског Василија и сремског Василија.

Саслуживало је више свештеномонаха, свештеника и ђакона уз дивно одговарање Српског пјевачког друштва „Јединство“ предвођено диригентом мр Немањом Савићем, које је још једном потврдило квалитет који је произашао из огромног искуства и богате традиције које ово друштво Негује.

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем захвалио Је посебно Архиепископу Матеју који је доласком показао неизмерну љубав коју Руска Црква и народ несебично пружају Српској Цркви и њеном народу. Та љубав утемељена је пре много година и често се, а посебно у најтежим тренуцима, показивала. На један такав тренутак владика Јефрем посебно је указао помињући у љубав руског цара-мученика Николаја II Романова. Следујући ту мисао, обележавајући један век од заједничке победе у Првом светском рату, владика Јефрем је истакао да идеја о подизању српско-руског храма постоји већ стотину година и да је управо данашња генерација примила благодат од Господа да изврши тај задатак.

Након свете Литургије огроман број верника сабрао се иза Часног крста, икона светих, предвођена својим епископима, свештенством, свештеномонаштвом, формирајући свештену литију која се у предвиђено време упутила ка месту где су припремљени темељи новог триолтарног храма. Централни олтар посвећен је Преображењу Господа Исуса Христа, северни олтар Светој царској мученичкој породици Романових, док је јужни олтар посвећен родоначелницима српског народа, Светом Симеону Мироточивом и Светом Сави. Улице Бања Луке биле су премале да приме мноштво народа који је имао жељу да буде учесник историјске свечаности.

После освећења посебна част припала је кумовима и великим дародавцима господи Борку Ђурићу, Миленку Чичићу, Брани Јанковићу и Мирославу Вујатовићу са породицама из Бања Луке да са присутним архијерејима положе свечану грамату у новосвећени темељ.

Молитвено учешће, између осталих, узео је и председиник Републике Српске г. Милорад Додик који се на новоосвећеним темељима и обратио окупљеном народу. Такође, присутни су били и председница Владе Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, члан Председништва БиХ из српског народа г. Младен Иванић, амбасадор Руске Федерације у БиХ г. Петар Иванцов и многобројни представници политичког, јавног и културног живота.

Извор: Српска Православна Црква

Конференција за новинаре поводом трећег Фестивала хришћанске културе, 2018

Thu, 20 Sep 2018 14:16:56 +0000

Протопрезвитер Бранко Ћурчин најављује прославу храмовне славе у новосадском насељу Шангај

Thu, 20 Sep 2018 14:12:40 +0000

Архијерејска Литургија у манастиру Драговићу

Wed, 19 Sep 2018 19:11:48 +0000

У недељу пред Малу Госпојину, Преосвећена господа Епископи далматински Никодим и крушевачки Давид служили су свету архијерејску Литургију у манастиру Драговићу.

Након читања светог Јеванђеља Владика Давид обратио се присутним верницима кратком беседом и честитао им предстојећи празник који је храмовна слава древног манастира.

Извор: Српска Православна Црква

У Новом Саду свечано прослављен Патрон Епархије бачке

Wed, 19 Sep 2018 19:07:11 +0000

Храм Света Три Јерарха ˗ у којем се молитве приносе Живом и Истинитом Богу већ триста година, Алмашки крај и цео Нови Сад, 19. септембра 2018. године, били су домаћини прославе Патрона Епархије бачке. На дан празновања Чуда светог Архангела Михаила у граду Хони (Колоси), у Малој Азији, свету архијерејску Литургију је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, уз саслужење Преосвештене господе епископâ: банатског Никанора, врањског Пахомија, зворничко-тузланског Фотија, осечкопољског и барањског Херувима, умировљеног канадског Георгија, умировљеног милешевског Филарета, умировљеног нишког Јована, ремезијанског Стефана, бачког Иринеја и мохачког Исихија, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве.

После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Митрополит Порфирије, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Када вера постане наш живот, она се претвара у бескрајно поверење у Бога и свецело препуштање себе Њему. Прослављајући Чудо у Хони, ми видимо колико је неопходна вера у нашем животу, да би читав наш живот постао чудо и да би наше очи духовне биле чисте и освећене, како бисмо могли да проникнемо иза онога што се голим оком види иза свега и у свему, да бисмо видели силу Божју која чини чуда у нама и око нас. Вера да би била жива и јака, потребно је да је непрестано подгревамо, загревамо, умножавамо, увећавамо својом молитвом коју обављамо у храму Божјем, на светој Литургији, али и у осами, изнутра у срцу свом, али и више од тога, да читав живот наш постане молитва, и постајући молитва постане једно богослужење, на којем се пројављује управо Онај за Којим чезнемо, Који је Спасење наше, навео је Митрополит Порфирије.

По завршетку Евхаристијског славља, присутнима се обратио и владика Иринеј, поздравивши архијереје, захваливши им на доласку и учешћу у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој. Поред Патрона Епархије бачке, данас имамо и друге празнике и јубилеје. Триста година је навршено од изградње првог алмашког Храма Света Три Јерарха, који је био мањи, од трошног материјала, али на овом истом месту, то је велики датум и догађај. Ми смо Богу благодарни и светим Јерарсима за њихово молитвено покровитељство у нашем животу, посебно у животу парохијâ при Алмашком храму. Такође, спојили смо и сећање на стоту годишњицу од присаједињења Бачке, Барање, Баната Краљевини Србији. Овај догађај је значајан и за живот Цркве, и за живот народа, и за државну ипостас у овим крајевима северно од Саве и Дунава, казао је Епископ бачки на сабрању у Новом Саду. Владика Иринеј је додао и да време у којем живимо није једноставно. Дух неслоге и раздора почео је да делује и у нашој Православној Цркви широм света. На нама је да се Господу молимо, Господу Који је две хиљаде година Духом Светим Цркву водио и чувао, да то чини и убудуће све до Другог доласка Христовог. На нама је да се трудимо да будемо што више хришћани и људи вере, поручио је Епископ бачки г. Иринеј.

Овом дивном празничном пригодом, Епископ врањски г. Пахомије даривао је Епархији бачкој и владици Иринеју икону Светих мученика сурдуличких, као и део моштију ових угодника Божјих, који су 2017. године прибројани диптиху Светих.

Литургији су присуствовали г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Владимир Стојковић, члан Градског већа, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе са Црквама и верским заједницама, г. Душан Миладиновић, директор Јавног предузећа Урбанизам, г. Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, г. Радивоје Стојковић, директор Новосадске гимназије Јован Јовановић Змај, г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске, као и делегација Команде прве бригаде Војске Србије. Данашњу молитвену радост одржану у Новом Саду увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, под управом јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу.

Од 1971. године, предвођени Епископом бачким, верни народ наше Епархије прославља свога заступника пред Богом – светог Архангела Михаила.

Први мештани Алмашког краја, дошли су из села Алмаша 1717. године и населили тадашњи Петроварадински шанац, данашњи Нови Сад. Прву цркву на овом месту саградили су Срби 1718. године, међутим, храм није био дугог века будући да је био изграђен од трошног материјала. Саграђена је нова црква од непечене цигле и дасака, а освећена 1733. године. Од чвршћег материјала је саграђена тек 1797. године, и у том истом облику стоји и данас. Драгоценост Алмашке цркве је Предићева икона Богородица са Христом, дар Арсе и Анке Пајевић. Ова икона од 1905. године стоји у Богородичинм трону, јер је чудотворна икона Пресвете Богородице која је ту стајала, нестала, у страхотама Мађарске буне, 1849. године.

Слава Алмашког храма је празник Света Три Јерарха - Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти.

Извор: Епархија бачка

Најава: Хиротонија и устоличење изабраног Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Димитрија у Требињу

Wed, 19 Sep 2018 19:02:09 +0000

Изабрани Епископ Димитрије, световно име Саво, рођен je 12. новембра 1976. године у Цетињу. Детињство је провео на Светом Стефану, општина Будва, где живи његова породица. Основну и средњу школу је завршио у Будви, а војни рок служио је у Сомбору и Ужицу 1995/1996. године. У манастир Тврдош долази 2002. године, а 2003. године је замонашен добивши име Димитрије, по Светом великомученику Димитрију.

У чин јерођакона рукоположен је 2004. године на Божанственој Литургији у храму Рођења Светог Јована Крститеља и Претече Господњег на Оровцу, Требиње. У чин јеромонаха рукоположен је 2005. године, на Богојављење, у храму Светог Преображења Господњег у Требињу.

Дипломирао је на Богословском факултету Светог Василија Острошког и Тврдошког у Фочи, 2012. године. Као тврдошки јеромонах именован је за настојатеља манастира Дужи 2015. године. Свети Архијерејски Сабор, на седници од 9. маја 2018. године, изабрао је јеромонаха Димитрија (Рађеновића), настојатеља манастира Дужи, за Епископа Епархије захумско-херцеговачке и приморске. На предлог тадашњег Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија, а одлуком Светог Архијерејског Синода, одликован је чином архимандрита, 21. маја 2018. године.

Извор: Српска Православна Црква

Најава: Освећење Спомен-храма на Мачковом Камену

Wed, 19 Sep 2018 18:53:42 +0000

Епископ Фотије годину дана на трону Епархије зворничко-тузланске

Wed, 19 Sep 2018 18:46:34 +0000

У првој години свог руковођења Црквом у нашој Епископији, Епископ Фотије је основао Издавачку кућу "Синај" и Добротољубиво удружење Богородице Тројеручице. Њихово оснивање знаковито указује на етос нашег Епископа и приоритете његовог дјелања. Познато је да тешко може бити ријечи о плодотворној мисији Цркве без писане ријечи. Уосталом, не учи ли нас томе библијска повијест, јер се израз искуства општења Бога и човјека преносио на папир. Свети Јован Златоусти нас учи да је настајање светописамских списа посљедица гријехопада, будући да је престало непосредно сусретање Господа и човјека, а какво нас очекује у Вијеку који долази. Међутим, у ишчекивању Царства писана ријеч је неопходна, тако да нам је наша издавачка кућа подарила неколико изузетних наслова, од којих треба издвојити дјела "Георгије Флоровски: руски интелектуалац и православни богослов" писца Ендруа Блејна, "Историјски, догматски и канонски значај Цариградског сабора (879/880.)" аутора Филипа Зимариса и "Дај ми срце своје" из пера Игуманије Матроне (Брдар). Треба нагласити да је ова издавачка дјелатност (само) наставак бразде коју је Епископ Фотије почео да оре у Епархији далматинској.

Када је ријеч о Добротољубивом удружењу Богородице Тројеручице, наша Епископија је у лику Епископа Фотија одлучила да слиједи једини етос којим Црква јесте Црква: етос у којем је патња другог моја патња и у којем није изводљиво окренути лице од страдајућег брата, а остати у загрљају Господњем.

Такође, не смије се пренебрегнути да је улога Епископа Фотија у увођењу богословља Цркве у средњошколски систем образовања вјероватно одлучујућа, али темељније оцјене ваља оставити за неки потоњи јубилеј.

Епископ Фотије је учинио велика прегнућа у овом кратком периоду свога управљања нашом Епископијом ка обећаном Новом Небу и Новој Земљи. Вјерујемо да су још већа постигнућа пред њим и нама. Али, чини се да је најзначајније дјело осмијех оних који излазе из његове резиденције након разговора са њим, јер није лако (по)вјеровати у Господа, ако га не сусретнемо у лицу човјека.

Долгоденствуј, Преосвећени Владико, на многаја љета!

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Читав живот Цетињске Богословије одвија се око ћивота Светог Петра Цетињског!

Wed, 19 Sep 2018 18:42:02 +0000

,,Нека нам је свима са срећом ова годишњица прве средње школе у нововјековној Црној Гори“, овом честитком је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор обновљене Богословије Светог Петра Цетињског почео интервјуу који је овим дивним поводом дао за Радио ,,Светигора“.

Отац Гојко подсјећа на предисторију овог догађаја када су, још у вријеме Светог Петра Цетињског и Његошево вријеме, постојала настојања и планови да се отвори школа која би образовала будуће свештенике.

Иако историја не може баш да обради у којој мјери и каква је била та школа, при Цетињском манастиру је ипак постојало неко основно образовање, које је давало кандидате за свештеничку службу, гдје су се кандидати учили црквеном читању и појању у некој најкраћој мјери. Такву школу је похађао и сам Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац прије свог одласка у Херцег Нови. Касније је Његош основао основне школе, али се увијек осјећала потреба за једном вишом школом од основне.

,,Још 1863.године, заједно са херцеговачким архимандритом Нићифором (Дучићем), књаз Никола је основао привремену Богословију, која је радила само једну годину због недостатка финансијских средстава, али су сачувана нека документа везана за тај период њеног рада. Оснивању Богословије 1869. претходио је пут књаза Николе у Русију гдје је добио значајну материјалну помоћ од руског Двора за оснивање Цетињске богословије и ,,Ђевојачког института“ на Цетињу. Пракса, која и до данас постоји у руским црквеним школама налаже да се оснива посебна школа за будуће свештенике, а да у близини буду и регентске школе (школе за диригентице). Њихова основна намјена је да се у близини Светиње васпитавају и будући свештеници и дјевојке по свим црквеним и интернатским правилима, како би сјутра свештеник, из те школе која је у близини, могао себи да изабере попадију и да са њом формира црквени брак“, истиче отац Гојко.

Подсјећа да је ова школа једно вријеме радила као Богословија, па као богословско-учитељска школа, која је имала неке системске везе и са цетињском гимназијом, која је основана двадесетак година после тога и тако је дочекала почетак Првог свјетског рата, када је њен рад и престао. Свој рад је поново 1921. године обновила и то први пут под именом Богословија Светог Петра Цетињског на предлог Митрополита Митрофана Бана, који се трудио да се школа обнови и да се врати у Биљарду, гдје је и прије била. Од 1921. до 1943. Богословија је радила у Биљарди. 1943. прекинула је свој рад јер су комунистичке власти забраниле њену обнову после 1945. Од тада до 1992. године нисмо имали Богословију на Цетињу, осим што је шездесетих-седамдесетих година радила монашка школа у манастиру Острог, која је била неки најкраћи могући систем по којем су обучавани монаси и будући свештенослужитељи за будућу службу“, каже отац Гојко, говорећи о историјату ове црквено-просветне установе.

Отац Гојко каже да је 1991. године када се десетак људи, међу којима и Митрополит Данило (Дајковић), окупило да прослави 50. годишњицу матуре, Митрополит Амфилохије (који је тада већ био на трону Митрополита црногоско-приморских), инспирисан том годишњицом и сусретом, а на њихов предлог, упутио Светом Синоду предлог да се Богословија на Цетињу обнови, што се и догодило 1992. године.

,,Цетињска Богословија је свој рад обновила као једна од богословија Српске православне цркве, каква је била и она из 1921. године. То је средња, петогодишња школа са интернатом. По нужди, рад школе је смјештен у згради Црквеног суда, који се налази иза Владиног дома на Цетињу, јер је Биљарда претворена у музеј и у њој није било могуће радити. Ова школа ради од 1992. године и изњедрила је преко двадесет генерација, или нешто око 400 свршених богословаца. Они су данас свештеници, професори, двојица ђака су архијереји, а још четворица професора су архијереји Српске православне цркве на све четири стране свијета. Један је бивши професор, Владика Кирило, у Аргентини, а други ђак Владика Силуан, у Аустралији“, подсјећа отац Гојко на значај овог духовног расадника.

Ректор Богословије каже да се у школи ради у условима који и нису баш примјерени.

,,Школа је смјештена у црквеном суду а интернат је на другом крају града. Имамо једну монтажну кућу у којој се налази трпезарија Богословије. Иако то и нису баш најбољи услови, све то има и својих позитивних страна. Управо тако размјештена школа чини да цио овај град буде као један школски интернат, јер су ђаци, просто, принуђени да сваког дана шетају градом, нису затворени у четири зида као што је случај у другим школама ове врсте. Имамо тринаест професора и петнаест помоћних радника. Оно што ову школу чини успјешном и до сада квалитетном је чињеница да се читав њен живот одвија око ћивота Светог Петра Цетињског, велике светиње Цетињског манастира, манастирских богослужења. Немамо потребу, као неке градске богословије, да импровизујемо богослужбени живот, већ живо учествујемо у богослужењима, не само Цетињског манастира него и цијеле Митрополије“, каже отац Гојко Перовић.

Ове године у Цетињску Богословију уписано је десет ученика у први разред. У свим богословијама наше Цркве смањен је број ђака првака у односу, на примјер, на случај кад је Цетињска Богословија обновила свој рад 1992. и уписала седамдесет ђака и када је било година да броји и до 140 ученика.

,,Сада имамо укупно 50 ученика, што је са педагошке стране чак и добро, с обзиром на овакав интернатски живот и на друге обавезе које ђак има. Тако се и ми професори више можемо посветити својим ђацима. Све ово ће бити и ствар неких других системских рјешења; да ли ће се богословије укључивати у школски систем државе у којој су и на који начин. Можда ће Богословија почети да пружа и неко шире образовање, као што је и био случај ове школе када је била богословско-учитељска школа из које су излазили, осим свештеника, и будући правници, историчари, наставници…Све у свему, спремни смо на све опције, пред нама је будућност. Имамо обучен професорски кадар и за неке друге планове и програме“, каже отац Гојко Перовић.

Иако је ово прва средња школа у Црној Гори, Цетињска Богословија нема подршку државе.

,,Нама не треба толико финансијска помоћ државе, мада наравно да би нам користила, колико је држави потребно да се понаша принципијелно. Ако помаже другу вјерску школу, школу Исламске заједнице, медресу у Тузима, онда би, на нивоу принципа, било логично да помаже и рад најстарије школе у Црној Гори. Молимо се Богу да се и те неке основне ствари посложе како треба“,закључује Ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић у интервјуу који је дао Радију ,,Светигора“ поводом 149. годишњице почетка наставе у Богословији.

Слободанка Грдинић

Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Светигора

Други долазак моштију Светог Арсенија у манастир Косијерево (од 20 – 27. септембра)

Wed, 19 Sep 2018 18:37:38 +0000

Света архијерејска литургија у манастиру Ждребаоник биће служена у четвртак, 20. септембра у 9 часова, а у 13 часова биће формирана Литија и организован свечани испраћај моштију.

Дочек моштију у Косијереву предвиђен је за 16 часова, а у 17 часова почеће празнично бденије.

У петак, 21. септембра, на Малу Госпојину у Косијереву ће бити служена Света архијерејска литургија, са почетком у 9 часова, а духовна академија ће почети у 12 часова.

За све дане боравка моштију у манастиру Косијерево у 9 часова ће се служити Света литургија.

У сриједу, 26. септембра мошти Светог Арсенија ће бити свечано испраћене из манастира у 15 часова, а у 16 часова биће организован њихов дочек испред Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, у којој ће у 17 часова почети празнично бденије.

У 20 часова ће у никшићком Црквено-народном дому „Свети Василије Острошки“ бити приређено вече духовне музике посвећено Светом Арсенију.

На Крстовдан, 27. септембра у Саборној цркви Светог Василија биће служена Света архијерејска литургија у 9 часова.

У 12 часова биће формирана Литија и свечано испраћене мошти Светог Арсенија за манастир Ждребаоник.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Нови Сад: Академија "Благословено наслеђе"

Tue, 18 Sep 2018 20:56:54 +0000

Ходећи у сусрет прослави Патрона Епархије бачке, у понедељак, 17. септембра 2018. године, на сцени Јован Ђорђевић Српског народног позоришта у Новом Саду, уприличена је свечана академија Благословено наслеђе.

Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј произнео је Слово о јубилејима, истакавши да обележавамо важне датуме и то у озарју архангелске светлости прослављања Патрона наше Епархије – Чуда светог Архангела Михаила у Хони, у Малој Азији.

Тристота годишњица од како су наши преци подигли данас велелепни храм посвећен тројици Јерараха ˗ Алмашки храм. Други јубилеј није важан само за Нови Сад, него и за читав наш крај, за нашу Покрајину, за Српску Војводину. То је стота годишњица од Велике народне скупштине која је донела одлуку да се Бачка, Банат и Барања прикључе Краљевини Србији, а дан раније исту такву одлуку донели су Сремци на свом Сабору у Руми. Видели смо вечерас како се кроз буру протеклих столећа испуњава скривени смисао историје спасења од времена када су наши преци дошли на овај простор, а касније када су вођени Духом Светим кроз непрестану борбу, трпећи велика искушења и подносећи велике жртве, предвођени својим владарима, светитељима и богонадахнутим јерарсима, градили духовну и материјалну културу, па све до догађаја чији јубилеј сада прослављамо, пре сто година, што је у перспективи векова блиска прошлост, када смо најзад дочекали да српски православни народ под једним именом живи у јединственој држави. Данас су, а ако Бог дâ и убудуће, ово наше благословено наслеђе Бачка, Банат, Срем, а и Барања, најбогатији делови наше отаџбине Србије, рекао је владика Иринеј. Епископ бачки је додао да, за разлику од првих скромних храмова у почетку грађених од дрвета, данас у сваком селу практично имамо дивно грађене храмове.

Академија коју је основао епископ Висарион постала је касније Универзитет. То је прва Висока школа у Српству. Овај наш северни део Србије – Горња земља, како је назива академик Динко Давидов, житница је не само Србије. Богата је не само плодовима земаљским, него је богата и у братољубљу, а усуђујем се рећи и у богољубљу, толико да је по ко зна који пут примила у своја недра браћу која су морала пред ратом и пустошењем да избегну из родних места и овде нађу топли дом, као своји међу својима, што и јесу. Сви они свештени догађаји у прошлости, и људи који су у њима учествовали, уче нас и данас, али нас и опомињу да оно што смо наследили умножимо на радост и корист свега нашега рода и свих народâ који са нама братски живе, навео је владика Иринеј, честитајући свима јубилеје.

Најстаријим професионалним театром у Срба одјекивале су композиције Оче наш, Којим похвалним венцима, Словес твојих, Цар Лазина песма, Песма верне љубе, Друга Слава и Придите, Српкиња, а новосадска публика је уживала у музичким изведбама хорова: Светоархангелског манастира из Ковиља и Школа појања Свети Јован Дамаскин – предвођених јерођаконом Јеротејем, и хора Гимназије Јован Јовановић Змај, који је наступио под диригентском палицом Јована Травице. Програм су увеличали чланови Музичке школе Исидор Бајић и Културно-уметничко друштво Вила.

Драмски уметници Андреј Шепетковски и Саша Ђурашевић подсетили су на развојни пут Епархије бачке, оживели су сећање на пресудно важне догађаје наше светле, националне и културне историје. Немерљив значај духовном развитку простора Бачке допринели су знаменити архијереји: Висарион Павловић, Мојсије Путник, Јосиф Јовановић Шакабента, Платон Атанацковић, Герман Анђелић, Митрофан Шевић, Иринеј Ћирић, Сава Вуковић – епископи који ће остати упамћени као састрадалници са својом паством, велики добротвори и истински ревнитељи за веру православну.

Свечану академију је осмислила и реализовала Телевизијска продукција Епархије бачке, а организовала Црквена општина новосадска.

Oвогодишњи Патрон Епархије бачке ˗ Чудо светог Aрхангела Михаила у Хони, биће одржан 19. септембрa, у Храму Света Три Јерарха у Новом Саду. У 8,30 часова биће уприличен дочек архијерејâ, док ће од 9 часова бити служена света архијерејска Литургија.

Извор: Епархија бачка