Живе речи утехе: Живе речи утехе

Конференција за новинаре поводом трећег Фестивала хришћанске културе, 2018

Thu, 20 Sep 2018 14:16:56 +0000

Протопрезвитер Бранко Ћурчин најављује прославу храмовне славе у новосадском насељу Шангај

Thu, 20 Sep 2018 14:12:40 +0000

Архијерејска Литургија у манастиру Драговићу

Wed, 19 Sep 2018 19:11:48 +0000

У недељу пред Малу Госпојину, Преосвећена господа Епископи далматински Никодим и крушевачки Давид служили су свету архијерејску Литургију у манастиру Драговићу.

Након читања светог Јеванђеља Владика Давид обратио се присутним верницима кратком беседом и честитао им предстојећи празник који је храмовна слава древног манастира.

Извор: Српска Православна Црква

У Новом Саду свечано прослављен Патрон Епархије бачке

Wed, 19 Sep 2018 19:07:11 +0000

Храм Света Три Јерарха ˗ у којем се молитве приносе Живом и Истинитом Богу већ триста година, Алмашки крај и цео Нови Сад, 19. септембра 2018. године, били су домаћини прославе Патрона Епархије бачке. На дан празновања Чуда светог Архангела Михаила у граду Хони (Колоси), у Малој Азији, свету архијерејску Литургију је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, уз саслужење Преосвештене господе епископâ: банатског Никанора, врањског Пахомија, зворничко-тузланског Фотија, осечкопољског и барањског Херувима, умировљеног канадског Георгија, умировљеног милешевског Филарета, умировљеног нишког Јована, ремезијанског Стефана, бачког Иринеја и мохачког Исихија, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве.

После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Митрополит Порфирије, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Када вера постане наш живот, она се претвара у бескрајно поверење у Бога и свецело препуштање себе Њему. Прослављајући Чудо у Хони, ми видимо колико је неопходна вера у нашем животу, да би читав наш живот постао чудо и да би наше очи духовне биле чисте и освећене, како бисмо могли да проникнемо иза онога што се голим оком види иза свега и у свему, да бисмо видели силу Божју која чини чуда у нама и око нас. Вера да би била жива и јака, потребно је да је непрестано подгревамо, загревамо, умножавамо, увећавамо својом молитвом коју обављамо у храму Божјем, на светој Литургији, али и у осами, изнутра у срцу свом, али и више од тога, да читав живот наш постане молитва, и постајући молитва постане једно богослужење, на којем се пројављује управо Онај за Којим чезнемо, Који је Спасење наше, навео је Митрополит Порфирије.

По завршетку Евхаристијског славља, присутнима се обратио и владика Иринеј, поздравивши архијереје, захваливши им на доласку и учешћу у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој. Поред Патрона Епархије бачке, данас имамо и друге празнике и јубилеје. Триста година је навршено од изградње првог алмашког Храма Света Три Јерарха, који је био мањи, од трошног материјала, али на овом истом месту, то је велики датум и догађај. Ми смо Богу благодарни и светим Јерарсима за њихово молитвено покровитељство у нашем животу, посебно у животу парохијâ при Алмашком храму. Такође, спојили смо и сећање на стоту годишњицу од присаједињења Бачке, Барање, Баната Краљевини Србији. Овај догађај је значајан и за живот Цркве, и за живот народа, и за државну ипостас у овим крајевима северно од Саве и Дунава, казао је Епископ бачки на сабрању у Новом Саду. Владика Иринеј је додао и да време у којем живимо није једноставно. Дух неслоге и раздора почео је да делује и у нашој Православној Цркви широм света. На нама је да се Господу молимо, Господу Који је две хиљаде година Духом Светим Цркву водио и чувао, да то чини и убудуће све до Другог доласка Христовог. На нама је да се трудимо да будемо што више хришћани и људи вере, поручио је Епископ бачки г. Иринеј.

Овом дивном празничном пригодом, Епископ врањски г. Пахомије даривао је Епархији бачкој и владици Иринеју икону Светих мученика сурдуличких, као и део моштију ових угодника Божјих, који су 2017. године прибројани диптиху Светих.

Литургији су присуствовали г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Владимир Стојковић, члан Градског већа, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе са Црквама и верским заједницама, г. Душан Миладиновић, директор Јавног предузећа Урбанизам, г. Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, г. Радивоје Стојковић, директор Новосадске гимназије Јован Јовановић Змај, г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске, као и делегација Команде прве бригаде Војске Србије. Данашњу молитвену радост одржану у Новом Саду увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, под управом јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу.

Од 1971. године, предвођени Епископом бачким, верни народ наше Епархије прославља свога заступника пред Богом – светог Архангела Михаила.

Први мештани Алмашког краја, дошли су из села Алмаша 1717. године и населили тадашњи Петроварадински шанац, данашњи Нови Сад. Прву цркву на овом месту саградили су Срби 1718. године, међутим, храм није био дугог века будући да је био изграђен од трошног материјала. Саграђена је нова црква од непечене цигле и дасака, а освећена 1733. године. Од чвршћег материјала је саграђена тек 1797. године, и у том истом облику стоји и данас. Драгоценост Алмашке цркве је Предићева икона Богородица са Христом, дар Арсе и Анке Пајевић. Ова икона од 1905. године стоји у Богородичинм трону, јер је чудотворна икона Пресвете Богородице која је ту стајала, нестала, у страхотама Мађарске буне, 1849. године.

Слава Алмашког храма је празник Света Три Јерарха - Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти.

Извор: Епархија бачка

Најава: Хиротонија и устоличење изабраног Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Димитрија у Требињу

Wed, 19 Sep 2018 19:02:09 +0000

Изабрани Епископ Димитрије, световно име Саво, рођен je 12. новембра 1976. године у Цетињу. Детињство је провео на Светом Стефану, општина Будва, где живи његова породица. Основну и средњу школу је завршио у Будви, а војни рок служио је у Сомбору и Ужицу 1995/1996. године. У манастир Тврдош долази 2002. године, а 2003. године је замонашен добивши име Димитрије, по Светом великомученику Димитрију.

У чин јерођакона рукоположен је 2004. године на Божанственој Литургији у храму Рођења Светог Јована Крститеља и Претече Господњег на Оровцу, Требиње. У чин јеромонаха рукоположен је 2005. године, на Богојављење, у храму Светог Преображења Господњег у Требињу.

Дипломирао је на Богословском факултету Светог Василија Острошког и Тврдошког у Фочи, 2012. године. Као тврдошки јеромонах именован је за настојатеља манастира Дужи 2015. године. Свети Архијерејски Сабор, на седници од 9. маја 2018. године, изабрао је јеромонаха Димитрија (Рађеновића), настојатеља манастира Дужи, за Епископа Епархије захумско-херцеговачке и приморске. На предлог тадашњег Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија, а одлуком Светог Архијерејског Синода, одликован је чином архимандрита, 21. маја 2018. године.

Извор: Српска Православна Црква

Најава: Освећење Спомен-храма на Мачковом Камену

Wed, 19 Sep 2018 18:53:42 +0000

Епископ Фотије годину дана на трону Епархије зворничко-тузланске

Wed, 19 Sep 2018 18:46:34 +0000

У првој години свог руковођења Црквом у нашој Епископији, Епископ Фотије је основао Издавачку кућу "Синај" и Добротољубиво удружење Богородице Тројеручице. Њихово оснивање знаковито указује на етос нашег Епископа и приоритете његовог дјелања. Познато је да тешко може бити ријечи о плодотворној мисији Цркве без писане ријечи. Уосталом, не учи ли нас томе библијска повијест, јер се израз искуства општења Бога и човјека преносио на папир. Свети Јован Златоусти нас учи да је настајање светописамских списа посљедица гријехопада, будући да је престало непосредно сусретање Господа и човјека, а какво нас очекује у Вијеку који долази. Међутим, у ишчекивању Царства писана ријеч је неопходна, тако да нам је наша издавачка кућа подарила неколико изузетних наслова, од којих треба издвојити дјела "Георгије Флоровски: руски интелектуалац и православни богослов" писца Ендруа Блејна, "Историјски, догматски и канонски значај Цариградског сабора (879/880.)" аутора Филипа Зимариса и "Дај ми срце своје" из пера Игуманије Матроне (Брдар). Треба нагласити да је ова издавачка дјелатност (само) наставак бразде коју је Епископ Фотије почео да оре у Епархији далматинској.

Када је ријеч о Добротољубивом удружењу Богородице Тројеручице, наша Епископија је у лику Епископа Фотија одлучила да слиједи једини етос којим Црква јесте Црква: етос у којем је патња другог моја патња и у којем није изводљиво окренути лице од страдајућег брата, а остати у загрљају Господњем.

Такође, не смије се пренебрегнути да је улога Епископа Фотија у увођењу богословља Цркве у средњошколски систем образовања вјероватно одлучујућа, али темељније оцјене ваља оставити за неки потоњи јубилеј.

Епископ Фотије је учинио велика прегнућа у овом кратком периоду свога управљања нашом Епископијом ка обећаном Новом Небу и Новој Земљи. Вјерујемо да су још већа постигнућа пред њим и нама. Али, чини се да је најзначајније дјело осмијех оних који излазе из његове резиденције након разговора са њим, јер није лако (по)вјеровати у Господа, ако га не сусретнемо у лицу човјека.

Долгоденствуј, Преосвећени Владико, на многаја љета!

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Читав живот Цетињске Богословије одвија се око ћивота Светог Петра Цетињског!

Wed, 19 Sep 2018 18:42:02 +0000

,,Нека нам је свима са срећом ова годишњица прве средње школе у нововјековној Црној Гори“, овом честитком је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор обновљене Богословије Светог Петра Цетињског почео интервјуу који је овим дивним поводом дао за Радио ,,Светигора“.

Отац Гојко подсјећа на предисторију овог догађаја када су, још у вријеме Светог Петра Цетињског и Његошево вријеме, постојала настојања и планови да се отвори школа која би образовала будуће свештенике.

Иако историја не може баш да обради у којој мјери и каква је била та школа, при Цетињском манастиру је ипак постојало неко основно образовање, које је давало кандидате за свештеничку службу, гдје су се кандидати учили црквеном читању и појању у некој најкраћој мјери. Такву школу је похађао и сам Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац прије свог одласка у Херцег Нови. Касније је Његош основао основне школе, али се увијек осјећала потреба за једном вишом школом од основне.

,,Још 1863.године, заједно са херцеговачким архимандритом Нићифором (Дучићем), књаз Никола је основао привремену Богословију, која је радила само једну годину због недостатка финансијских средстава, али су сачувана нека документа везана за тај период њеног рада. Оснивању Богословије 1869. претходио је пут књаза Николе у Русију гдје је добио значајну материјалну помоћ од руског Двора за оснивање Цетињске богословије и ,,Ђевојачког института“ на Цетињу. Пракса, која и до данас постоји у руским црквеним школама налаже да се оснива посебна школа за будуће свештенике, а да у близини буду и регентске школе (школе за диригентице). Њихова основна намјена је да се у близини Светиње васпитавају и будући свештеници и дјевојке по свим црквеним и интернатским правилима, како би сјутра свештеник, из те школе која је у близини, могао себи да изабере попадију и да са њом формира црквени брак“, истиче отац Гојко.

Подсјећа да је ова школа једно вријеме радила као Богословија, па као богословско-учитељска школа, која је имала неке системске везе и са цетињском гимназијом, која је основана двадесетак година после тога и тако је дочекала почетак Првог свјетског рата, када је њен рад и престао. Свој рад је поново 1921. године обновила и то први пут под именом Богословија Светог Петра Цетињског на предлог Митрополита Митрофана Бана, који се трудио да се школа обнови и да се врати у Биљарду, гдје је и прије била. Од 1921. до 1943. Богословија је радила у Биљарди. 1943. прекинула је свој рад јер су комунистичке власти забраниле њену обнову после 1945. Од тада до 1992. године нисмо имали Богословију на Цетињу, осим што је шездесетих-седамдесетих година радила монашка школа у манастиру Острог, која је била неки најкраћи могући систем по којем су обучавани монаси и будући свештенослужитељи за будућу службу“, каже отац Гојко, говорећи о историјату ове црквено-просветне установе.

Отац Гојко каже да је 1991. године када се десетак људи, међу којима и Митрополит Данило (Дајковић), окупило да прослави 50. годишњицу матуре, Митрополит Амфилохије (који је тада већ био на трону Митрополита црногоско-приморских), инспирисан том годишњицом и сусретом, а на њихов предлог, упутио Светом Синоду предлог да се Богословија на Цетињу обнови, што се и догодило 1992. године.

,,Цетињска Богословија је свој рад обновила као једна од богословија Српске православне цркве, каква је била и она из 1921. године. То је средња, петогодишња школа са интернатом. По нужди, рад школе је смјештен у згради Црквеног суда, који се налази иза Владиног дома на Цетињу, јер је Биљарда претворена у музеј и у њој није било могуће радити. Ова школа ради од 1992. године и изњедрила је преко двадесет генерација, или нешто око 400 свршених богословаца. Они су данас свештеници, професори, двојица ђака су архијереји, а још четворица професора су архијереји Српске православне цркве на све четири стране свијета. Један је бивши професор, Владика Кирило, у Аргентини, а други ђак Владика Силуан, у Аустралији“, подсјећа отац Гојко на значај овог духовног расадника.

Ректор Богословије каже да се у школи ради у условима који и нису баш примјерени.

,,Школа је смјештена у црквеном суду а интернат је на другом крају града. Имамо једну монтажну кућу у којој се налази трпезарија Богословије. Иако то и нису баш најбољи услови, све то има и својих позитивних страна. Управо тако размјештена школа чини да цио овај град буде као један школски интернат, јер су ђаци, просто, принуђени да сваког дана шетају градом, нису затворени у четири зида као што је случај у другим школама ове врсте. Имамо тринаест професора и петнаест помоћних радника. Оно што ову школу чини успјешном и до сада квалитетном је чињеница да се читав њен живот одвија око ћивота Светог Петра Цетињског, велике светиње Цетињског манастира, манастирских богослужења. Немамо потребу, као неке градске богословије, да импровизујемо богослужбени живот, већ живо учествујемо у богослужењима, не само Цетињског манастира него и цијеле Митрополије“, каже отац Гојко Перовић.

Ове године у Цетињску Богословију уписано је десет ученика у први разред. У свим богословијама наше Цркве смањен је број ђака првака у односу, на примјер, на случај кад је Цетињска Богословија обновила свој рад 1992. и уписала седамдесет ђака и када је било година да броји и до 140 ученика.

,,Сада имамо укупно 50 ученика, што је са педагошке стране чак и добро, с обзиром на овакав интернатски живот и на друге обавезе које ђак има. Тако се и ми професори више можемо посветити својим ђацима. Све ово ће бити и ствар неких других системских рјешења; да ли ће се богословије укључивати у школски систем државе у којој су и на који начин. Можда ће Богословија почети да пружа и неко шире образовање, као што је и био случај ове школе када је била богословско-учитељска школа из које су излазили, осим свештеника, и будући правници, историчари, наставници…Све у свему, спремни смо на све опције, пред нама је будућност. Имамо обучен професорски кадар и за неке друге планове и програме“, каже отац Гојко Перовић.

Иако је ово прва средња школа у Црној Гори, Цетињска Богословија нема подршку државе.

,,Нама не треба толико финансијска помоћ државе, мада наравно да би нам користила, колико је држави потребно да се понаша принципијелно. Ако помаже другу вјерску школу, школу Исламске заједнице, медресу у Тузима, онда би, на нивоу принципа, било логично да помаже и рад најстарије школе у Црној Гори. Молимо се Богу да се и те неке основне ствари посложе како треба“,закључује Ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић у интервјуу који је дао Радију ,,Светигора“ поводом 149. годишњице почетка наставе у Богословији.

Слободанка Грдинић

Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Светигора

Други долазак моштију Светог Арсенија у манастир Косијерево (од 20 – 27. септембра)

Wed, 19 Sep 2018 18:37:38 +0000

Света архијерејска литургија у манастиру Ждребаоник биће служена у четвртак, 20. септембра у 9 часова, а у 13 часова биће формирана Литија и организован свечани испраћај моштију.

Дочек моштију у Косијереву предвиђен је за 16 часова, а у 17 часова почеће празнично бденије.

У петак, 21. септембра, на Малу Госпојину у Косијереву ће бити служена Света архијерејска литургија, са почетком у 9 часова, а духовна академија ће почети у 12 часова.

За све дане боравка моштију у манастиру Косијерево у 9 часова ће се служити Света литургија.

У сриједу, 26. септембра мошти Светог Арсенија ће бити свечано испраћене из манастира у 15 часова, а у 16 часова биће организован њихов дочек испред Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, у којој ће у 17 часова почети празнично бденије.

У 20 часова ће у никшићком Црквено-народном дому „Свети Василије Острошки“ бити приређено вече духовне музике посвећено Светом Арсенију.

На Крстовдан, 27. септембра у Саборној цркви Светог Василија биће служена Света архијерејска литургија у 9 часова.

У 12 часова биће формирана Литија и свечано испраћене мошти Светог Арсенија за манастир Ждребаоник.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Нови Сад: Академија "Благословено наслеђе"

Tue, 18 Sep 2018 20:56:54 +0000

Ходећи у сусрет прослави Патрона Епархије бачке, у понедељак, 17. септембра 2018. године, на сцени Јован Ђорђевић Српског народног позоришта у Новом Саду, уприличена је свечана академија Благословено наслеђе.

Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј произнео је Слово о јубилејима, истакавши да обележавамо важне датуме и то у озарју архангелске светлости прослављања Патрона наше Епархије – Чуда светог Архангела Михаила у Хони, у Малој Азији.

Тристота годишњица од како су наши преци подигли данас велелепни храм посвећен тројици Јерараха ˗ Алмашки храм. Други јубилеј није важан само за Нови Сад, него и за читав наш крај, за нашу Покрајину, за Српску Војводину. То је стота годишњица од Велике народне скупштине која је донела одлуку да се Бачка, Банат и Барања прикључе Краљевини Србији, а дан раније исту такву одлуку донели су Сремци на свом Сабору у Руми. Видели смо вечерас како се кроз буру протеклих столећа испуњава скривени смисао историје спасења од времена када су наши преци дошли на овај простор, а касније када су вођени Духом Светим кроз непрестану борбу, трпећи велика искушења и подносећи велике жртве, предвођени својим владарима, светитељима и богонадахнутим јерарсима, градили духовну и материјалну културу, па све до догађаја чији јубилеј сада прослављамо, пре сто година, што је у перспективи векова блиска прошлост, када смо најзад дочекали да српски православни народ под једним именом живи у јединственој држави. Данас су, а ако Бог дâ и убудуће, ово наше благословено наслеђе Бачка, Банат, Срем, а и Барања, најбогатији делови наше отаџбине Србије, рекао је владика Иринеј. Епископ бачки је додао да, за разлику од првих скромних храмова у почетку грађених од дрвета, данас у сваком селу практично имамо дивно грађене храмове.

Академија коју је основао епископ Висарион постала је касније Универзитет. То је прва Висока школа у Српству. Овај наш северни део Србије – Горња земља, како је назива академик Динко Давидов, житница је не само Србије. Богата је не само плодовима земаљским, него је богата и у братољубљу, а усуђујем се рећи и у богољубљу, толико да је по ко зна који пут примила у своја недра браћу која су морала пред ратом и пустошењем да избегну из родних места и овде нађу топли дом, као своји међу својима, што и јесу. Сви они свештени догађаји у прошлости, и људи који су у њима учествовали, уче нас и данас, али нас и опомињу да оно што смо наследили умножимо на радост и корист свега нашега рода и свих народâ који са нама братски живе, навео је владика Иринеј, честитајући свима јубилеје.

Најстаријим професионалним театром у Срба одјекивале су композиције Оче наш, Којим похвалним венцима, Словес твојих, Цар Лазина песма, Песма верне љубе, Друга Слава и Придите, Српкиња, а новосадска публика је уживала у музичким изведбама хорова: Светоархангелског манастира из Ковиља и Школа појања Свети Јован Дамаскин – предвођених јерођаконом Јеротејем, и хора Гимназије Јован Јовановић Змај, који је наступио под диригентском палицом Јована Травице. Програм су увеличали чланови Музичке школе Исидор Бајић и Културно-уметничко друштво Вила.

Драмски уметници Андреј Шепетковски и Саша Ђурашевић подсетили су на развојни пут Епархије бачке, оживели су сећање на пресудно важне догађаје наше светле, националне и културне историје. Немерљив значај духовном развитку простора Бачке допринели су знаменити архијереји: Висарион Павловић, Мојсије Путник, Јосиф Јовановић Шакабента, Платон Атанацковић, Герман Анђелић, Митрофан Шевић, Иринеј Ћирић, Сава Вуковић – епископи који ће остати упамћени као састрадалници са својом паством, велики добротвори и истински ревнитељи за веру православну.

Свечану академију је осмислила и реализовала Телевизијска продукција Епархије бачке, а организовала Црквена општина новосадска.

Oвогодишњи Патрон Епархије бачке ˗ Чудо светог Aрхангела Михаила у Хони, биће одржан 19. септембрa, у Храму Света Три Јерарха у Новом Саду. У 8,30 часова биће уприличен дочек архијерејâ, док ће од 9 часова бити служена света архијерејска Литургија.

Извор: Епархија бачка

Молитвени почетак школске године у Загребу

Tue, 18 Sep 2018 20:44:05 +0000

Његовом Високопреосвештенству су саслуживали свештеници, свештеномонаси и ђакони Саборног храма и гости из Епархије бачке. На крају литургијског сабрања Митрополит је служио молебан за почетак нове школске године. У светој Литургији и молебану учествовала су деца предшколског и школског узраста која похађају часове веронауке при Саборном храму. У храму су били и ученици Српске православне опште гимназије Кантакузина Катарина Бранковић на челу са директором протојерејем-ставрофором Слобданом Лалићем и професорима.

После читања јеванђелске приче о талантима беседио је протонамесник Богољуб Остојић: -Свакоме од нас Бог даје различиту количину таланата у зависности од тога колико свако од нас може понети, али једну могућност Бог свима даје подједнако, а то је могућност да будемо спасени. То је тај један талант који је свакоме од нас загарантован. Никоме врата Царства Божјега, односно врата спасења, нису затворена.

По завршетку богослужења окупљеним ученицима обратио се митрополит Порфирије пожелевши да им Господ просветли ум и загреје срца, да оне дарове и способности које су добили, уз помоћ Божију, развију и умноже, као и да постигну добре резултате у свом школовању.

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит Хризостом посетио Богословију у Фочи

Tue, 18 Sep 2018 20:40:17 +0000

Извор: Српска Православна Црква

Прослава Патрона Епархије бачке

Tue, 18 Sep 2018 20:35:00 +0000

Спомен чуда светог архангела Михаила у Хони (Колоси) у Фригији

Прослављен Свети Стефан Троношки

Tue, 18 Sep 2018 20:32:49 +0000

Литургију је служио архимандрит Николај уз саслужење неколико свештеника Епархије шабачке, игуманије Варваре, сестринства свете обитељи и присутног народа.

Мошти Светог Стефана свечано су положене у кивот и изложене у цркви на дан прославе славног јубилеја седам векова манастира Троноше 17. септембра 2017. године. Поштовање народа који долази да се поклони светим моштима, да моли исцелење духовних и телесних болести, да прослави вером и љубављу светога, само потврђује да мученички подвиг Светог Стефана за Цркву и народ није занемарен, него напротив, достојно прослављен како и доликује његовом побожном животу и смрти за васкрслог Христа.

Подсетићимо се његовог житија и подвига који је пред Богом учинио и који потврђује крсно-васкрсну љубав, ону љубав која живот свој жртвује за ближње, од које нема веће, по речи јеванђелској.

Стеван Јовановић (1759-1799) рођен је у Текеришу у Јадру од благочестивих и побожних родитеља. Писмености се учио у манастиру Троноша, где се млад замонашио и рано постао архимандрит, тако да је већ у тридесетим годинама свог живота играо значајну улогу духовног и народног вође у ослобађању поробљеног народа од Турака.

Поводом тридесетогодишњице од његове смрти, Вук Караџић је у часопису „Даница“ објавио три стране о његовом животу, чиме је исказао захвалност према своме учитељу, код кога се у Троноши једно време школовао. Вук описује Стевана као интелигентног, образованог и духовног човека, који је „висок и танак, лепог лика и дугуљастих образа, смеђе косе и радосног карактера“. Каже да је лепо појао, да је волео да поучава народ после Литургије и да их је учио не само вери и поштењу, него пре свега слози, јединству, достојанству, части и пробуђењу српског националног духа, са циљем ослобађања од ропског положаја, и духовно и физички.

Његов живот је, као сјајна звезда на духовном небу српском, горео за све богочовечанско у повереном му народу: за правду и слободу, за побожност и истину.

Све што је чинио сведочи о овоме: ватрена борба заједно са Аустријанцима којима је поверовао да ће помоћи српско ослобођење; издаја од истих која је уследила, где се неуморно залагао да не оставе Србе на немилост турском зулуму, и дипломатко-политичка мисија коју је преузео како би издејствовао правно-политички споразум о заштити српских интереса и у аустријској и у турској царевини. И на крају, смелост да оде зворничком паши и моли милост за свој народ, кад је наступила глад, да добију на зајам жито из силоса, које ће од следеће жетве вратити. Овом приликом паша је наредио да му се стави отров у кафу и тако је умро, напрасно, млад, у 40 години живота.

Племенита дела његова нису заборављена. У Патријаршији, на Православном народном универзитету, 22. октобра 1979. године, др Олга Срдановић Бараћ одржала је предавање о животу архимандрита Стефана, где је изнела старе и нове чињенице о његовом животу. Писали су и раније историчари и професори о духовном и народном вођи поробљеног народа који је дао живот за своја уверења: уочи стогодишњице (1898.) проф. Вујадиновић, затим Д. Пантелић, Д. Страњаковић, и други.

Написана је узвишена и красна Служба Светом Стефану Троношком (2018.) од младог богослова Лазара Љубића, Духом Светим надахнута, којом је достојно прославио живот и дела овог мученика љубави велике.

Христу Богу и Цркви служио је целог живота, и од Бога и Цркве и верног народа који је дочекао слободу, прослављен је као светитељ, торжествено и славно, и у небеској и у земаљској цркви.

И овим речима благосиљамо, хвалимо и прослављамо онога који је прославио вољеног Христа, Мајку Божију у чију је светињу живот свој уткао, и свој хришћански народ уздигао молитвено и жртвеном љубављу у Небеску Србију, која броји „душа милијарде“ како пева златоусти владика Николај, а међу њима и овај „човек Божији“, како су га његови савременици називали.

Свети Стефане Троношки, моли Бога за спасење рода нашег српског хришћанског православног који је данас свезан другим ропским ланцима, и од других непријатеља, да опет пронађе пут ка слободи „којом нас Христос ослободи“.

Извор: Српска Православна Црква