Живе речи утехе: Живе речи утехе

Митрополит Амфилохије: Вријеме Информбироа – наставак братоубилачког рата!

Sat, 29 Sep 2018 17:55:26 +0000

Казао је да су се црногорска племенска братоубијања двадесетих година прошлог вијека претворила у династичка зеленашко-бјелашка, а ова касније у четничко-партизанска.

„То братоубилаштво 1941 – 1945. године било је суштински из истога надахнућа као и оно из 1948. Само што је сад било између стаљиниста и с једне и с друге стране. Сада су једни стаљинисти постали титоисти, а једни остали вјерни своме учитељу, заједничком учитељу који их је надахнуо на револуцију. што значи на братоубилаштво под плаштом антифашизма“, нагласио је Владика.

Митрополит Амфилохије је рекао да сматра да такве братомржње није било чак ни у Совјетском Савезу.

„Да није било Стаљина и совјетске армије, никада се Тито не би устоличио у Београду. И откуд сад толика мржња међу онима који су заједно крварили и ратовали… Отуда што је мржња у бити, у самом коријену идеологије коју су они прихватили. То је основна компонента те идеологије“, казао је Владика Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је рекао да је комунизам велика идеја.

„Али, начин и метод којим је он оствариван је злочиначки, утемељен на богоубиству и братоубиству“, казао је Владика.

Бивши црногорски предсједник Момир Булатовић казао је да жели да његова ријеч поводом ове књиге буде стидна ријеч.

„Направили смо огромно зло. Просто је невјероватно да смо тако нешто урадили. Када прочитамо књигу Драгана Радевића, када видимо те документе, онда не можемо друго него да схватимо да је то – зло у нама. Нама се 1948. десило да исплива зло. И десило се то под неким високим циљевима, под неким чудима. А то зло, схватио сам то захваљујући документима из књиге и из мојих дружења с Драганом Радевићем, постоји и данас. И вјерујте ми, има га. Негдје је мало прикривенио, али може да букне“, казао је Булатовић.

У име издавача Књижевне задруге Српског народног вијећа говорио је књижевник Будимир Дубак.

Он је рекао да је књига писана на основу до сада строго чуваних докумената.

„Приликом читања овог потресног штива стиче се утисак да је Радевић објелоданио чињенице готово сасвим познате, које су у овој књизи само добиле потврду истине која у народу већ има статус усменог предања о мрачним странама Титове тираније“, рекао је Дубак.

Аутор књиге Драган Радевић рекасо је да је на основу докумената о Голом отоку закључио да су највећи цинкароши били Црногорци.

„Научили смо да у свему предњачимо. С друге стране, међу голооточким мученицима владао је доживотни страх претворен у забвјеру ћутања“, казао је он.

Он је захвалио промотерима, издавачу, свима присутнима и свима који су заслужни да књига изађе из штампе.

Модератор промоције био је протојереј Предраг Шћепановић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ нишки Арсеније: Крст је зарад љубави према нама постао знак победе и спасења!

Sat, 29 Sep 2018 17:52:56 +0000

Након Свете Литургије и сечења славског колача, Преосвећени је окупљеном верном народу беседио о проналажењу Часнога Крста у Јерусалиму, „ …Крста који је највећи знак и симбол хришћанства и у коме је благодат и сила Божија. Не зато што је то само знак крста, него зато што је то Крст на коме је Христос принео себе на жртву за спасење рода људскога, на спасење читаве Божје творевине.“

Извор: Епархија нишка

Епископ Атанасије (Ракита): Крст је доказ да Бог не одустаје од нас!

Sat, 29 Sep 2018 17:49:16 +0000

– У Крсту имамо сагледавање свих аспеката живота, ми се подсећамо на само неке од њих према тренутку свог властитог пута и живота. Нема тренутка у нашем животу, без обзира на то колико смо грешни, када Бог одустаје од нас. Бог никад не одустаје од нас, а Крст је доказ. Ма колико дубоко да смо пали, овај дан Воздвижења Часног Крста нас подсећа и позива нас да се сетимо да Бог није одустао од нас, ни од убице, ни од издајника, ни од очајника. Јесу то греси: издајство, завист, мржња, али Господ ни тад није одустао од нас, зове нас и тада да се осврнемо, да се суочимо са собом, са својом трулежношћу, да устанемо и да се обновимо. И када нас је свет одбацио, и када нас сматрају за безвредне и штетне, и онда Богу значимо и Он нас прихвата, поучио је Владика сабрани народ.

Извор: Епархија милешевска

Ваљево: У част рођења Светог Нектарија Егинског

Fri, 28 Sep 2018 20:45:46 +0000

Врање: Представљање књиге „Вујански крст патријарха Павла“

Fri, 28 Sep 2018 20:43:11 +0000

Крстовдан у Босанском Петровцу

Fri, 28 Sep 2018 20:41:09 +0000

Извор: Српска Православна Црква

Крстовдан у храму Светог архангела Гаврила у Гучи

Fri, 28 Sep 2018 20:38:31 +0000

Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Милун Ивановић, архијерејски намесник драгачевски, протосинђел Урош (Васиљевић), настојатељ манастира Увац, протојереј-ставрофор Радован Стевановић, старешина храма, јереј Ненад Ивановић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Јаћовић.

У току свете Литургије за дугогодишњи пастирски труд и рад највећим свештеничким одликовањем, правом ношења напрсног крста, одликован је дугогодишњи парох гучки протојереј-ставрофор Радован Стевановић.

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит Амфилохије у Острогу позвао на јединство Цркве Божије

Fri, 28 Sep 2018 20:28:00 +0000

Митрополит је поручио да је једна је Црква Христова. Једно је тијело Христово, једно је распеће Христово, и једна је голгота Христова:

„Једна је Гора Сионска гдје је сишао Дух Свети и утемељио Цркву Божију. Ево раширила се она по читавом свијету данас са Горе Сионске из Светога града Јерусалима – свете Цркве јерусалимске за коју се с правом пјева да је једино она мајка Црква свих Цркава хришћанских, па и древних патријаршија: Александријске, Антиохијске, Цариградске, Московске, наше Патријаршије и свих других патријаршија, архиепископија, епископија и оних које су утемељила Света браћа Ћирило и Методије“.

Митрополит Амфилохије је данас са Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве чешких и словачких земаља г. Георгијом служио Свету службу Божију поводом храмовне славе Цркве Воздвижења Часног крста у Горњем манастиру Острог.

У архипастирском слову након Светог јеванђеља, Митрополит Георгије је подсјетио да свако од нас кроз свој живот носи свој Крст и да су другачији крстови које носи жена и муж, монах, свештеник, наш Митрополит. Он је казао да свако од нас који носи свој крст и који се са Господом нашим Исусом Христом сараспиње са Њим и васкрсава.

„Ми људи, кроз Крст Богочовјека Исуса Христа постајемо обожени – мали богови. Живимо, побјеђујемо смрт. Распети нису само људи, већ и читави народи. Распет је српски народ на КиМ, Црној Гори, православни хришћани у Украјини гдје се дешава велика неправда. Распети су били и ваши преци на овим просторима, али сте ту. Господ Бог вас је заволио“, казао је владика Георгије.

Истакао је да Крст на којем су распети народи није знак смрти и да је наш народ сад распет, како би се видјело да стоји на врху, да је светлост свету:

„Сваки православни народ који вјерује, има наду зна и осјећа да крст није крај већ да је послије њега васкрсење. Погледајмо Светог оца нашега Василија Острошког, Светог Станка мученика, носили су свој крст и били распети, али нису умрли. Осјећамо силу и моћ њихових молитви. Они су живи.“

Говорећи да свако ко носећи свој крст живи са вјером и Господом Исусом Христом – Богочовјеком са Њим и васкрсава, Митрополит михаловско-кошицки Георгије је пожелио да Часни крст васкрсне српски православни народ, Косово и Метохију, Црну Гору, Украјину и све нас православне.

Након благосиљања и резања славског колача, Митрополит Амфилохије је честитао празник и подсјетио да су се на овом мјесту, гдје се подвизавао јеромонах Исаија од Оногошта, Свети Василије Острошки који је направио цркву у част Воздвижења Часног крста, кроз вјекове сабирали и сабирају вјерне душе жедне и гладне Бога живога.

Говорећи да у Острогу вјерни добијају душевно и тјелесно исцјељење, просвећење свјетлошћу истине Божије – ради задобијања вјечнога и непролазнога Христовога царства, Митрополит Амфилохије је истакао да је то једно од најчудеснијих мјеста и светиња широм васељене:

„Ријетке су светиње као што је острошка и светиња посвећена Часном крсту- животворноме, израсла из оне светиње Христовога распећа и васкрсења, из гроба Господњега светом граду Јерусалиму.“

Митрополит је казао да све светиње одатле израстају и расту:

„Храм Христовог Васкрсења у Јерусалиму и све светиње широм васељене ту се рађају и зачињу и шире по читавој васиони и сабирају све људе жедне и гладне Бога и Његове љубави, доброте и Царства Божијега вјечнога и непролазнога.“

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије пожелио је да острошка светиња и даље сабира такве душе и просвећује све оне који овдје долазе и живе, јер нам је сила и вјерност Часнога крста и потребна овдје у Црној Гори, као и страдалницима на КиМ, Пећкој патријаршији, Грачаници, Дечанима, Призрену и онима страдају и пате у братоубилаштву у Украјини.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Нови Сад: Слава храма у Окружном затвору

Fri, 28 Sep 2018 20:03:16 +0000

Честитајући велики празник свима који се труде и раде у овој установи, као и онима који привремено бораве у њој, прота Владан, секретар владике Иринеја, говорио је о Божјој икони у сваком човеку и о потреби пресаздавања сваког од нас. Ова сцена коју смо чули у Јеванђељу, где Христос стоји распет између два разбојника - један са леве а други са десне стране, на неки начин подсећа на свакодневно одигравање духовне борбе у нама самима. Свако од нас је то у животу макар једном осетио, а врло често то осећамо свакога дана, да је онај део наше душе и нашега бића који понекада вуче на ону лошу страну, у непрестаној борби са другим делом нашег бића који нас призива на добро и који представља глас Божји у нама, представља нашу савест. Једини начин да у нама победи глас Божји, да победи наша савест над нашим слабостима и нашом склоношћу ка греху, јесте да се чврсто држимо Крста Христовог, навео је отац Владан.

Такође, секретар Епископа бачког је истакао да је покајање предуслов за такав подвиг прихватања Крста Христовог. Ми, данас овде сабрани, представљамо Цркву Божју. Нисмо сабрани с једне стране оних који су на овом месту силом закона и избором свог занимања, или нас који смо овде послани у име Цркве, него смо сви заједно Црква Божја, брат до брата. Тако треба да се односимо једни према другима, јер је и то начин прихватања Крста у овом свету, да страдамо једни за друге, да састрадавамо једни са другима, да помогнемо једни другима, да окренемо главу ка свом ближњем а не од њега, и да прихватимо бол, патњу и тугу онога који стоји поред нас. На данашњи празник треба да се присетимо Онога Који је на Крсту био распет и Који је својим непријатељима узвратио не силом којом је могао у том тренутку, него љубављу и молитвом за њих. Таква љубав коју Бог излива на свет, коју излива на човека, јесте позив и призив свима нама да кроз ту љубав сагледамо себе и своје грешке, свој погрешан начин живота, своје заблуде, и да кроз то сагледавање дођемо до личног покајања и почнемо да мењамо најпре себе, а онда и читав свет, поручио је отац Владан.

Литургији су присуствовали запослени Окружног затвора на Клиси са својим управником г. Милетом Јандрићем, као и г. Дејан Царевић, директор Управе за извршење кривичних санкција при Министарству правде Републике Србије.

После свете Литургије, на платоу испред храма извршен је чин благосиљања славског колача и кољива. Овом чину су присуствовали протопрезвитер Милан Малинић, парох при храму на Клиси, презвитер Глигорије Марковић, духовник у Централном затвору у Београду, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и управници свих затвора у нашој земљи.

Честитавши славу, протопрезвитер Бранко Ћурчин је истакао да, за двадесет и пет година његовог служења и пастирске мисије у затвору, овакав величанствен молитвени скуп којем присуствују представници Града и званичници институција Новог Сада, није био уприличен. Имајмо увек на уму да је слобода духовна категорија, јер човек може да буде на слободи а да буде у свом сопственом затвору. Вера је та која нам даје слободу. Наше опредељење нека увек буде добро – добро мислимо, добро желимо и добро ће нам бити, казао је отац Бранко, који је управнику Окружног затвора у Новом Саду уручио икону Светог Николе – дело људи који су на издржавању казне.

Такође, иконе су дариване и затвореницима који су уложили љубав и труд на уређењу храма за данашње празновање. Присутнима се обратио г. Дејан Царевић који је честитао славу свечарима и изразио наду да ће, као што је Цар Константин уз помоћ Крста победио у великим и наизглед изгубљеним биткама, и сви делатници и сатрудници у Окружном затвору добити битку за изгубљене душе уз помоћ Часног Крста. Господин Царевић је најавио да ће састанак свих управника затвора у Србији и свештенослужитеља у тим установама бити одржан 1. новембра 2018. године у Нишу.

Затвор у Новом Саду основан је почетком 20. века са седиштем у Дунавској улици, а 1986. године дислоциран је на Клису, где се и данас налази. Просечно се у овом затвору налази око 150 осуђеника, 200 притворених и 20 кажњених у прекршајном поступку.

Извор: Радио Беседа

Сахрањени земни остаци схимонахиње Ирине (Мишовић)

Fri, 28 Sep 2018 19:57:17 +0000

Опраштајући се од новопрестављене схимонахиње Ирине, владика Методије је казао је да је сестра Ирина стасавала кроз живот ходајући све до данашњег дана и да смрт није супротност животу. Он је истакао да живот нема своју супротност, већ је смрт супротност рођењу.

Подсјетио је да нисмо настали оног тренутка кад смо се родили, него смо били живи у мајчиној утроби, и да смо из те средине дошли у ову и наставили живот.

„Такође, кад кроз врата смрти прођемо, ми исти ћемо наставити да живимо само што ћемо ову форму пролазну и овај облик који сада носимо на себи, који се развија и разраста па се онда полако разграђује – раствара, оставити и отићи видјети лице Христа Бога нашега.“

Владика је казао да су двије голубице, схимонахиња Ирина и монахиња Екатарина (игуманија Манастира Светог Димитрија на Боану Кадића), у исто вријеме полјетеле на небо у сусрет свом женику Христу кога су цио овоземаљски живот чекале, ишчекивале и жудјеле да виде лице Његово.

Подсјетио је да је Господ на Гори својим светим ученицима, апостолима и народу који га је слушао, у блаженствима истакао прво блаженство: Блажени сиромашни духом јер је њихово Царство небеско:

„Монаштво је сиромашно духом. Монаштво је скидање свих облика форми и идентитета које човјек узима не себе и већ живи ониим животом гдје нема ни мушко ни женско а камоли неки други идентитет спољашњи који само привремено овдје на себе узимамо. Тамо су заједно цареви, просјаци. Због чега? Јер тамо нема тог идентитета спољашњега цара и спољашњега просјака. Све је то овдје остављено и само иде човјек душом својом ка Христу Богу“.

Навео је да је најдубљу бразду, коју човјек може да заоре, заорала схимонахиња Ирина.

„То је бразда монашког живота, чији је крај Христос Господ јер је то пут гдје је радост и на чијем крају је живот – Лице Христово. Да Господ и њих двије удостоји, а и нас, гледања Лица Христово, ако Бог да“, закључио је владика Методије.

Схимонахиња Ирина Мишовић, рођена је 25 септембра 1975. г. у Андријевици као Вања од оца Милоша и мајке Полексије.

Основну и средњу школу завршила у Андријевици а Природно математички факултет, одсјек хемија у Приштини. Двије године је радила као професор у колашинској гимназији.

У Манастир Светог Кирила и Методија – Ћириловац код Колашина ступила је 2003. године 19. септембра. У чин мале схиме замонашена је уочи Преображења 2007. у истом манастиру.

По благослову Митрополита-црногорско-приморског г. Амфилохија у новембру 2016. са осталим сестрама из Ћириловца, прелази у Манастир Св. Јована Владимира у Зету.

Схиархимандрит отац Јоил је због тешке болести 27. јуна 2018. по Митрополитовом благослову, у чин велике схиме облачи у Ћириловцу.

Ујутру рано, на дан свога рођења, 25 септембра 2018. године, примивши свете Дарове предала је своју душу Богу у манастиру Ћириловац гдје је 26 септемрба и сахрањена.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Сахрањени земни остаци монахиње Екатарине (Симовић), игуманије манастира Светог Димитрија на Боану Кадића

Fri, 28 Sep 2018 19:54:22 +0000

Владика Амфилохије је рекао да је монахиња Екатарина испоштовала Христову заповијест: Ко хоће да иде за мном нека се одрекне себе, нек узме крст свој и нека иде за мном.

„Она се одрекла себе, узела је крст Господњи и ево, носила је тај крст Господњи до последњега свога издисаја. И Господ је са тога разлога и удостојио да се данас, на овај велики свети празник Воздвиженија часнога крста у светом граду Јерусалиму, и она вазнесе небесима, заједно са крстом Господњим и заједно са свима онима који су кроз вјекове носили крст Христов“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да ју је Бог удостојио монашког призвања, најдивнијег призвања овдје на земљи.

„Да буде једна од оних мудрих дјевојака из Јеванђеља, које су ушле у ложницу свога младожење – Христа Бога. Изабрала је између свих младожења земаљских јединога младожењу који је вјечан, који је непролазан. Са Њим се сјединила, Њега се причешћивала, па се, ево и уочи свога упокојења, у недјељу причестила Тијела и Крви Господње. И Господ је вратио да се овдје упокоји, у овој светињи која је распета светиња, у овом мјесту које је распето мјесто. Али, и мјеста које је обновљено, и преко мати Екатарине и сестара ове обитељи“, рекао је он.

Владика је додао да је Боан Кадића једно од најтужнијих мјеста у Црној Гори и шире.

„Ово је мјесто великог страдања братства Кадића и овдашњега народа, мјесто гдје се испртила братомржња, гдје је власт ради свога властољубља убијала и жртвовала своју браћу и свој народ. И ево, удостојио је Господ Боан Кадића да васкрсава градњом овога светога храма Светога великомученика Димитрија“, рекао је Владика Амфилохије.

Владика је рекао да је чињеницом да је овај храм постао и обитељ сестара из манастира Острога ова светиња спојена са Светим Василијем Острошким.

„И као што је Свети Василије својим светим моштима свједок Христа васкрслога, и као што у Острогу постоји онај храм Воздвиженија часнога крста, оно мјесто које је било испосница старца Исаије од Оногошта, а онда га Свети Василије претворио у цркву Воздвиженија часнога крста, тако је тај часни крст дошао и овдје да га носе ове сестре и да кроз њега и преко њега васкрсава име Божје, да васкрсава братска љубав, да васкрсава обнова братске љубави и братско помирење овдје на овом мјесту, и братско праштање, оно што је најпотребније данас, посебно овдје у Црној Гори“, нагласио је он.

Митрополит Амфилохије је упозорио да и данас има оних који покушавају да на братоубиству граде будућност Црне Горе.

„А братоубиство је у исто вријеме и богоубиство. И онај који убија брата, убија и Бога у себи и лишава се вјечнога спасења, вјечнога живота. А они који на себе примају крст Христов, као што га је примила наша Екатарина, они који иду за Христом Господом, који слушају ријеч Његову и вјерују Ономе који је послао Христа Бога нашега, задобијају живот вјечни, прелазе из смрти у живот. Својим земним тијелом дјевојачким, монашким, наша Екатарина освештава ову земљу на овај свети дан. И преко своје жртве и свога жртвовања за Христа Бога, и ношења часнога крста Господњега она обнавља вјеру и позива на опраштање све који се отуђују од те праве и истинске вјере“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је нагласио да је Божји дар што је Господ мати Екатарину призвао баш на овај свети дан Воздвиженија часног крста Господњег.

„И то нека би била утјеха и сестара њених и њене родбине која је данас овдје сабрана што их је удостојио једног таквог изданка какава је била и остала наша мати Екатарина“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Крстовдан у Врању

Fri, 28 Sep 2018 19:25:45 +0000

На почетку свете Литургије, у чин ипођакона Епископ је рукопроизвео чтеца Ненада Зечевића, помоћника војног свештеника и старијег водника при 4. бригади Копнене војске Србије, а у току Литургије у чин ђакона Епископ је рукоположио ипођакона Далибора Јовића из Доњег Нерадовца. Празничну радост, поред рукоположења, увеличали су својим умилним појањем и ученици веронауке из Основне школе Вук Караџић у Врању.

По завршетку свете Литургије, у манастирској порти Епископ Пахомије са свештенством је обавио свечани чин освећења Светониколског извора и Крстовданске водице. Уређење Светониколског извора дело је руку свештеника Добрена Пожарева из Темерина. Освећену воду на извору сви поклоници светиње моћи ће свакодневно захватати и носити својим домовима за своје и здравље ближњих.

Присутним верницима, који су се сабрали у великом броју, Епископ Пахомије обратио се беседом, а приређена је и трпеза љубави. Духовну радост празника и догађаја са Епископом врањским, свештенством, монаштвом и верујућим народом поделио је и бригадни генерал Слободан Стопа, командант 4. бригаде КоВ-а, са сарадницима.

Извор: Српска Православна Црква

Крстовдан у Петропавловом манастиру код Требиња

Fri, 28 Sep 2018 19:22:39 +0000

Саслуживали су Епископ франкфуртски и све Немачке г. Григорије, умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, игуман тврдошки Сава и свештенство Епархије захумско-херцеговачке.

У беседи после читања светог Јеванђеља владика Атанасије је рекао да је крст неодељиво везан за васкрсење, а васкресења не бива без крста. Он је истакао да је Господ победио са крста, молећи се за оне који су га разапели речима: „Господе опрости им, не знају шта раде“.

-Човјек је саздан у знаку крста, истакао је владика Атанасије, појашњавајући да је то љубав према Богу и ближњем свом. С тим у вези, он се осврнуо на архипастирски рад владике Григорија, истичући да је епископ Григорије поучавао народ да живи без мржње и без злобе, на чему му је исказао захвалност, уз наду и молитве Богу да ће и на новој дужности и новој епархији, уз Божју помоћ и наше молитве, донети васкрсење.

Извор: Српска Православна Црква

60 година Црквене општине Ђилог у Аустралији

Fri, 28 Sep 2018 19:19:37 +0000

На светој Литургији је појао руски хор који је својим умилним гласовима у многоме увеличао свечаност. По завршетку свете Литургије Његово Преосвештенство је одржао надахнуту беседу тумачећи прочитана дневна јеванђеља.

Увече истога дана у сали Geelong West Town Hall одржана је свечана приредба поводом великог јубилеја који су водили Анастасија Божић и Андреј Аранђеловић.

Присутнима су се прво бираним речима обратили председник Црквене општине г. Мирослав Перишић и потпредседник г. Дража Срефановић који су захвалили свима на раду и труду а посебно владици Силуану уручивши му пригодан поклон у име Црквене општине.

Учешће у приредби су узеле фолклорне групе, гости из Рокбенка, деца из КУД Бранко Радичевић као и фолклорна група Шумадија. Велику пажњу су привукла деца која похађају српску школу Бранко Радичевић јер су својом рецитацијом „Србија" и духовном песмом „Знаш ли ко те љуби силно“ побрали велики аплауз. Свакако залуге за успешан наступ припадају наставници Мири Међед.

По реду и поретку, присутнима се обратио надлежни парох протојереј Петар Божић. -Веома је битно, драга браћо и сестре, да ову и сву нашу децу научимо правим животним вредностима. И ако живимо далеко од Мајке Србије ми морамо бити свесни да се и те како може овде у овој прелепој земљи славити Име Божје и име светосавско, поручио је прота Божић и бираним речима захвалио члановима Управног одбора на челу са председником г. Мирославом Перишићем као и чланицама Кола српских сестара на челу са гђом Биљаном Перишић, на огромном труду и раду.

Напослетку сабрања присутнима се обратио и епископ Силуан који је подсетио присутне на фебруар 1958. године када је пре 60 година Црквена општина у Ђилонгу почела са радом.

протојереј Петар Божић, фото: Српски глас

Извор: Српска Православна Црква