Прослава стогодишњице васпостављања Српске Патријаршије настављена је 15. маја 2022. године у Сремским Карловцима, једној од три катедре патријараха српских. После свете Литургије у Саборном храму Светог Николаја Мирликијског, у престоној дворани Патријшијског двора одржана је свечана седница Светог Архијерејског Сабора. 

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. началствовао је 15. маја 2022. године, у Недељу о раслабљеном, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Сремским Карловцима. Уследио је чин призива Духа Светог којим је започело заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

У Сремске Карловце још од јуче пристижу верници из читаве Србије, а према неким проценама очекује се долазак преко 10 хиљада људи. Велики број верника био је окупљен испред Саборног храма Светог оца Николаја Мирликијског у Сремским Карловцима. Та прелепа црква била је дупке пуна и премала да прими све поклонике који су стигли на прославу значајног јубилеја Српске Цркве. Свету Литургију, коју је у Саборној цркви служио патријарх Порфирије, преносила је Радио-телевизија Војводине. 

На светој Литургији Његовој Светости Патријарху су саслуживали Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, високопреосвећена господа митрополити дабробосански Хризостом и црногорско-приморски Јоаникије, преосвећена господа епископи сремски Василије, будимски Лукијан, новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, канадски Митрофан, жички Јустин, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, крушевачки Давид и буеносајрески и јужноамерички Кирило у молитвеном присуству осталих архијереја, чланова Светог Архијерејског Сабора.

Саслуживали су и високопреподобни архимандрити Тихон из манастира Студенице, Сава из манастира Крушедола, Доситеј из манастира Грегетега, Арсеније из манастира Косијерева, Данило из Митрополије загребачко-љубљанске, Нектарије - главни секретар Светог Архијерејског Синода и Данило - директор Патријаршијског управног одбора; високопречасни протојереји–ставрофори проф. др Зоран Ранковић - декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду), протојереј–ставрофор проф. др Зоран Крстић, протојереј–ставрофор мр Јован Милановић - ректор Каерловачке богословије); као и протонамесник Љубомир Пријовић - в.д. ректора Богословије у Фочи) и игуман Севастијан из манастира Крке. 

У беседи на свечаном литургијском сабрању, предстојатељ Српске Православне Цркве је поручио:

-Христос васкрсе! Ваистину васкрсе, браћо и сестре, Господ! Ми смо још увек обасјани не само радошћу Васкрсења Христовог него и свим плодовима Његовог Васкрсења који се нас непосредно тичу. Радујемо се Његовом Васкрсењу, али радујемо се и Његовој љубави, Његовом односу према својој творевини, према нама људима. Радујемо се Његовој љубави према нама пролазнима, који имамо свој почетак и свој крај по природи, и мимо тога још додатно нама слабашнима, грешнима, препуним промашаја, препуним падова, егоизма, самољубља, мржње, препуним свега онога што нас чини да нисмо здрави, што нас удаљује од нас самих, што нас удаљује од Бога. Радосни смо, дакле, и поред свега тога што нас Господ љубављу својом, Васкрсењем својим и кроз Цркву своју чини да можемо бити Њему блиски, да можемо осетити Његову љубав, близину, помоћ и штавише, пре свега и изнад свега, да можемо учествовати у свему ономе што је Његово.

Чули смо одломак из Јеванђеља по Јовану, причу о узетоме, дакле, о паралисаном човеку који је болестан 38 година, али који долази у једну бању у којој само једампут у годину дана силази анђео Божји и чини својим силаском да та бања може бити лековита, али опет само за онога који први ногом ступи у ту бању. Мноштво људи је долазило и сваком је била потребна помоћ Божја и исцељење. Браћо и сестре, Јеванђеље је препуно слика и момената у којимам видимо да Господ Исус не седи у синагоги, није затворен у свој кабинет, не живи у кули од слоноваче, него Господ излази из храма, иде у народ. Господ, штавише, не иде искључиво и пре свега код оних који споља изгледају да су праведни, не посећује најпре оне који мисле за себе да испуњавају закон, да су бољи од других, да су врлинскији од других, него иде, како се то каже, на маргине друштва. Иде међу оне који осећају дубинску потребу за помоћи, за помоћи од другог човека и за помоћи Божјој. Иде међу грешне, међу оне који су отпадници од високих социјалних статуса и нивоа, одлази међу сиромашне, одлази међу оне који су свесни да им је потребна помоћ, а самим тим су свесни да нису савршени и њима открива себе као Спаситеља, као Онога који помаже у историји у разним потребама људским, али који пре свега разрешава потребу за смислом постојања, потребу за вечношћу, за љубављу, за заједницом, потребу за другим, за братом.

Управо то, браћо и сестре, у овој драматичној причи у разговору између Христа и узетог, 38 година паралисаног, који седи поред бање и очекује помоћ. Најпре видимо да тај човек упорно 38 година долази и нема му помоћи. Господ му прилази и пита га: Да ли ти хоћеш да будеш здрав? Човек одговара оно што би често готово свако од нас одговорио: Немам човека, сам сам, усамљен сам. Немам другога. Жали се Христу овај болесник и ми често се жалимо. Заиста често и ми смо потпуно сами, усамљени, остављени себи, као и овај који лежи поред бање и чека помоћ. Можда може бити да је и сам допринео да нема човека. И најчешће то јесте тако. Ми осећамо да смо сами, усамљени, да немамо другог, да нам нема помоћи, јер смо пре свега усмерени на себе. Гледамо само своје. Гледамо на своје као појединци. Гледамо онда на интересе своје породице, групе којој припадамо, партије којој припадамо. Гледамо искључиво и чак само на интересе свог народа, на добро своје лично и своје заједнице. Легитимно је то, браћо и сестре. Не можемо бити, употребићу реч, себични ако нисмо претходно себични у Христу и по Христовој заповести, по Његовом моделу: Воли ближњег свог као самог себе. Дакле, ми смо егоисти, најчешће затворени у себе својим егоизмом. Не постоји за нас други човек,  друга породица, друго село, други град, други народ, друга држава, и тако редом. Бог је Бог свих. Јасно је Свето Писмо: Човек је створен по слици и прилици Божјој. Сваки човек! Дакле, браћо и сестре, засигурно смо допринели што  нема човека. И овај који лежи поред бање Витезде и очекује помоћ допринео је засигурно што му нема помоћи. Међутим, Господ који је Љубав не застаје ту, не стаје ту где ми стајемо, не застаје тамо где ми застајемо себични, егоистични, самољубиви, неко ко не мисли о другом. Господ показује да мисли о сваком, па и о оном који је најдубље и највише пао. Воли сваког и у том броју и нас. Онда парадоксално, неочекивано, неприметно – а 38 година упорно долази, нема му помоћи - пита га Господ: Хоћеш ли да будеш здрав? Могло би то бити увредљиво питање, могао би неко помислити да Господ Исус исмева овог болесног, али то, браћо и сестре, није тако. Господ пита: Да ли ти хоћеш да оздравиш? Показује ту своју љубав и уједно кроз љубав према нама да поштује нашу слободу. Ако хоћеш здрав да будеш, мораш да хоћеш, тј. неопходно је да постоји у нама сачувано зрнце слободе, зрнце слободне воље, а изнад свега да постоји и најмања вера и поверење у то да можемо да будемо здрави.

У свакој причи у којој Господ чини чуда у Јеванђељу, увек тражи веру, очекује слободу, очекује корак од оног који хоће помоћ. Верујеш ли да то могу учинити?, пита капетана. Овај одговара: Да, верујем! Господе, помози моме неверју! Нека Господ да да макар на нивоу тог капетана можемо рећи да је наша вера равна неверју, али опет не одустајемо од ње, јер 38 година покушавамо да учинимо и најмањи корак у нашем животу, корак у испуњавању закона Божјег, Јеванђеља Христовог, да никад не одустајемо од тога.  У тој нашој жељи, у тој нашој одлуци, крије се чудо исцељења. Оног тренутка када је овај болесни човек у бањи Ветезди рекао: Да, хоћу! - иако је очигледно да хоће, али је потребно и да каже: Да, хоћу, да се види да хоће и изнутра - тог тренутка се десило чудо исцељења.

Ми смо, браћо и сестре, најпре болесни изнутра, духовно, јер смо одвојени од Јеванђеља Христовог. Шта је за нас Јеванђеље Христово? То је систем вредности по којем ми живимо. Није то мој и твој лични став шта мислим о овоме или ономе. Мислим оно што мисли Господ, што мисли Јеванђеље, а трудим се да се уподобим том систему вредности. То је вечни систем вредности, нити старомодан нити модеран, увек савремен, вечан, непролазан. Дакле, браћо и сестре, неопходна је вера у то да Господ може учинити чудо. Неопходна је наша жеља, наша слобода и већ смо ослобођени од сваке болести и сваког греха. Вера је оно на чему се заснива и здравље и постојаност нашег народа - вера у Господа. Без вере наш народ није оно што јесте. Без вере, рећи ћу, можда звучи радикално, наш народ не постоји, већ може бити да се креће, али по дефиницији апостола Павла, као окречен гроб, тј. креће се, битише, али не даје плодове у складу са даровима које је добио од Бога. Зато наш народ јесте у нашој Цркви. Где год има Цркве има и народа, има и јединства.

СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 12. маја 2022. године, на празник Светог Василија Острошког, свету Литургију у Горњем манастиру Острогу, у склопу прославе великог јубилеја Српске Православне Цркве – 350 година од престављења Светог Василија Острошког.

Саслуживали су високопреосвећена господа митрополити крфски, паксонски и Диапонтијских острва Нектарије и црногорско-приморски Јоаникије и преосвећена господа епископи жички Јустин, милешевски Атанасије, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, крушевачки Давид, тимочки Иларион, буеносајрески и јужноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, ваљевски Исихије,  будмиљанско-никшићки Методије, ремезијански Стефан и полошко-кумановски Јоаким, са многобројним свештенством из више епархија у молитвеном учешћу хиљада верника. Његова Светост је након читања Јеванђеља произнео беседу:

„Христос васкрсе! Ваистину васкрсе Господ, браћо и сестре! Радујмо се, јер је то реч Господња која је упућена мироносицама женама, јер је Господ препознао у њиховој души љубав, љубав према Богу читавим бићем, па је зато и могао рећи да је радост оно што произилази из љубави. Та радост је дар Божји. Браћо и сестре, ми данас овде сабрани, радујмо се, јер смо у близини Божјој, јер смо на месту где се налази човек Божји, где су мошти Светог Василија Острошког који је читавог себе и све оно што је имао претворио у љубав, у љубав према Богу и у љубав према ближњима до мере да је био спреман у потпуности да распне себе за Христа, да не гледа на то што треба да улаже напоре даноноћне, да не гледа на то што га неко презире и одбацује, да не гледа на то што га неко гони, знајући да у свему, у њему и око њега јесте прст Божји и промисао Божја! Промисао Божја јесте израз љубави Божје. Заправо, у свему и на сваком месту показујући смирење учинио је себе плодним, пребогатим, изобилним сасудом Божјим. Постао је светац, светитељ Божји, такав да и ми данас, и не само ми, него и људи са свих страна света овде притичемо тражећи утеху, тражећи подршку, тражећи помоћ и исцељења од разних недуга, болести и проблема. Свако ко је дошао, отишао је одавде другачији. Сваком се десило нешто суштински, тако да то што се десило нити може да разуме, акамоли да изнесе и објасни било коме, јер благодат Божја јесте тајна, не у смислу нечег што је скривено, него у смислу догађаја који превазилази ум, разум и срце.

Браћо и сестре, долазимо на ово место знајући шта је воља Божја, знајући да је воља Божја, како сам Господ Христос каже, да они који верују у Њега имају живот вечни! То је воља Божја. Када дођемо овде све нам је јасно. Јасно нам је да нисмо само људи који су створени само за материјални живот, да нисмо само месо, крв и кост, да нисмо само, дакле, материја. Овде када дођемо знамо да смо сложено, а опет јединствено, биће. Знамо да је темељ, садржај, суштина и смисао нашег постојања духовна страна наше личности и нашег бића. Знамо да све што постоји, па и наше тело, позвано је да буде духовно, као и да ми имамо разне дарове и способности, имамо дарове и таленте да стварамо и материјално и опипљиво, материјалну културу, али и да то треба да буде прожето духовним вредностима. Све што стварамо, не само онда када се молимо у тајности срца свог, треба да буде створено у славу Божју, да буде узнесено као уздарје Богу. На тај начин Господ даје смисао и материјалном, даје му његову духовну страну и перспективу. Тако све постаје духовно.

И тело је позвано да постане духовно. Треба ли нам доказ за то? Па ево доказа: то су мошти светих, то је Свети Василије Острошки. Светитељи Божји, баш онакви какав је наш Светац, потврђују и показују да је човек саздан као духовно биће. Господ оне који испуњавају Његове заповести, испуњавају Његову вољу, просвећује и освећује тако да и кад оду Њему у сусрет, кад оду са овог света, остају да нама сијају, да нам буду утеха, да нам буду подршка, да када дођемо овде можемо и своје најскривеније мисли изнети пред скуте свеца, да можемо своје најдубље грехе, оно чега се стидимо, оно чега се бојимо ту, њему исповедити! И то ће остати ту. Отићи ћемо ослобођени. Отићи ћемо исцељени! Господ, дакле, у светитељима својим показује да смо створени да будемо духовна бића и то знамо, знамо када дођемо овде.

Реч Божја јесте заповест за нас. То је Његов закон. Његове заповести нису укидање наше слободе, заповести које нису спутавање да чинимо оно што јесте нама дато као могићност да растемо, да показујемо љубав, да будемо ствараоци. Није Бог рекао: Не укради, не лажи, не убиј, не чини прељубе, не оговарај, не осуђуј, не мрзи... Није Бог изрекао те заповести зато што је хтео да нам забрани да живимо слободно, зато што је хтео да укине нашу слободу. Напротив! Када чинимо то све и многе друге грехе, ми постајемо робови греха, робови страсти, робови ђавола, а када слушамо заповест Божју, ми узимамо на себе оруђе слободе. Ослобађамо се, испуњавајући заповест Божју, свега онога што нас тишти, што нас чини немирнима, што нас чини исфрустриранима, што нам ствара депресију, што нам ствара психозу... Ослобађамо се, другим речима, тираније нечастивог. Дакле, онда када чинимо заповести Божје, ми, браћо и сестре, чинимо оно што је у складу са нашом природом, постајемо истински здрави. Није слобода у томе да чиним шта хоћу, јер могу чинити и оно што је лоше, као што знамо. И најчешће када чиним шта хоћу, а нисам то претходно проверио заповешћу Божјом која је записана у Јеванђељу, чиним погрешно.

Ево нас опет и изнова у светом Острогу! Ево нас опет код Светог Василија да се вратимо себи, браћо и сестре, да препознамо шта то Бог од нас хоће, да се исповедимо, да се покајемо, да се хранимо Христом. Он је хлеб живота! Нама нема живота без Бога, без Христа! Можемо бити моћни, силни, велики, снажни, славни, успешни... да, али за малена! Можемо бити све то, а дубински несрећни, усамљени! Заправо, ослањајући се на погрешне принципе и вредности можемо се потпуно одвојити од себе, поробити у потпуну и тоталну самоћу. А онда када је Бог са нама, онда смо слободни од свега и знамо да постајемо владари света. Онда можемо препознати у другоме брата без обзира ко је он, ком народу и којој вери припада. Зато, браћо и сестре, данас овде сабрани, покајмо се, исповедимо се, узмимо Хлеб живота, причестимо се Телом и Крвљу Христовим. То је Хлеб живота! Да постимо, да идемо у цркву Божју на свету Литургију, да се исповедамо, да примамо опроштај грехова и да све то запечатимо и крунишемо узимањем Тела и Крви Христове.

Нека би Господ дао молитвама Светог Василија Острошког мир, љубав, радост, радост на коју нас је Господ позвао да бисмо онда могли заједно са Светим Василијем Њега славити, али и са њим певати песму: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши и онима који су у гробовима живот дарова. Христос васкрсе!“

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у току Литургије је рукопроизвео настојатеља манастира Острога протосинђела Сергија (Рекића) у чин архимандрита.

На крају богослужења беседио је митрополит Јоаникије:

„Заблагодаримо Светом Василију Острошкоме чије упокојење је било прије 351 годину. Прошле године нијесмо могли обиљежити тај јубилеј како ваља, па смо га пренијели на ову годину не желећи да пропустимо да заблагодаримо њему који непрестано за ових 350 и више година излива благодат Божју на све оне који приступају овој светињи и његовом светом ћивоту и ,не само на оне који долазе у манастир Острог него на све оне који се њему са љубављу и са вјером обраћају. Свети Василије Острошки се поистовјетио са својим народом и Црквом. И као што је пастирствовао за вријеме свог земаљског живота над народом Херцеговине и Црне Горе, тако пастирствује и данас, али много шире. Његово небеско пастирство, покровитељство, заступништво се свуда прославља. Светог Василија можемо назвати новим Светим Савом, јер је ишао његовим стопама, а треба се присјетити да је управо у оном времену, када су спаљене мошти Светог Саве, дошао на овај свијет Свети Василије Острошки и нешто касније постао архијереј. Велика је служба коју је он вршио, велика жртва коју је поднио. Зато га је Бог тако обдарио. Али преко њега и све нас који му приступамо“.

Митрополит Јоаникије је уручио Његовој Светости патријарху на дар патријарашку мадију, патријарашку панакамилавку и чиновник – рад монахиња Митрополије црногорско-приморске у знак сећања на боравак у манастиру Острогу, а затим је посебно поздравио Митрополита крфског г. Нектарија:

„Митрополит Нектарије бдије над Плавом гробницом и над костима српских мученика на острву Виду и у Јонском мору. Ми смо се одавно збратимили са браћом Грцима. Та жртва из Првог свјетског рата нас обједињује, али то посебно свједочи наш брат у Христу Високопреосвећени Митрополит Нектарије који нам доноси благослов Светог Спиридона Тримитунтскога, а који је благоизволио да се одазове нашему позиву да нам дође на овај велики Световасилијевски сабор“.

Митрополит Нектарије је у свом обраћању рекао да је са задовољством примио позив да учествује у великој радости празника Светог Василија:

„Свети Василије није значајан само за вашу свештену Митрополију, већ је светитељ васељенског карактера. Посебну радост ми чини што сам данас имао прилику да саслужујем Његовој Светости Патријарху Порфирију кога познајем јој од давнина и према њему имам велику љубав. Посебно се осећам радосно видевши оволико народа, посебно омладине, нашу златну децу која одају почаст великом светитељу. Ви сте, браћо и сестре, одговор оптужбама оних који кроз време покушавају да унизе Васкрслог Господа. Ваша Црква помесна је прошла многа искушења као и остале Цркве, али и за то имамо увек одговор и поруку нашег Господа који каже: Ја сам победио свет”.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

фото

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 10. маја 2022. године, на дан када се Црква молитвено сећа на Спаљивање моштију Светог Саве, литургијским сабрањем у Вазнесењском храму манастира Милешеве.

Саслуживали су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и преосвећена господа епископи жички Јустин, милешевски Атанасије, крушевачки Давид, тимочки Иларион, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки Димитрије и ремезијански Стефан, као и свештеници и свештеномонаси из више епархија Српске Православне Цркве.

Својим појањем Божанску Литургију је увеличао Београдски мушки хор предвођен протођаконом Владимиром Руменићем. Својеврсном свенародном сабору присуствовали су принц престолонаследник Филип Карађорђевић са породицом, представници Исламске заједнице, локалних самоуправа Пријепоља, Прибоја, Нове Вароши и Сјенице, културних и јавних установа и велики број верних са простора Епархије милешевске.

Након заамвоне молитве патријарх Порфирије је освештао славске дарове које су припремиле милешевске монахиње са својом игуманијом Аквилином.

Након Литургије, патријарх Порфирије је поздравио домаћина свечаности, епископа Атанасија, све присутне архијереје, госте као и верни народ.

Извор: Епархија милешевска

фото

Улицама Подгорице вечерас је прошла јубиларна 30. Марковданска литија са моштима преподобног Симеона Дајбабског, и више десетина хиљада вјерника, коју је предводио Митрополит црногорском приморски г. Јоаникије.

Литија се креталаа испред цркве Светог Ђорђа под Горицом улицом Слободе. Након тога ишла је до куће староподгоричке муслиманске породице Ђечевића која је чувала реликвије и остатке манастира Светог Апостола и јеванђелисте Марка, а Митрополит им је уручио одликовање.

Затим је је прошла до Сахат-куле, а онда преко моста браће Златичанин, булеварима Светог Петра Цетињског, Станка Драгојевића и Ивана Црнојевића назад до цркве Светог Ђорђа.

Митрополит Јоаникије је у архипастирској бесједи рекао да смо ишли на Марковданску литију изображавајући Пасху Христову која означава нови живот, нову радост и нову снагу.

Тако свједочећи да Црква кроз сву историју иде за Христом носећи Његов Крст као знак побједе над тамом и над злом. Кријепећи се Његовим Крстом прелазимо из смрти у живот и живимо новим животом.“, казао је митрополит.

Нагласио је да сваком литијом идемо ка Христу и да свједочимо Његово Царство и да идемо за оним који је Првенац побједе над смрћу.

„Сви они који у Њега вјерују постају причасници Његове славе. Данас је ову литију предводио апостол Христов и јеванђелист Марко. Посјетили смо темељ Његовог манастира. Посјетили смо породицу Ђечевић, муслиманску породицу, која чува темеље тог храма“, казао је он.

Митрополит Јоаникије је нагласио да колико год да је рушена, та светиња је јака јер има благодат да нас сабере, окупи и оснажи.

„То је распета светиња али има силу васкрсења Христовог. То је светиња која није отишла у заборав, него се вазнијела на небо и има ново дејство“ казао је он.

Митрополит је казао да ова литија води и ка ћивоту Светог Василија јер ће дјеца, као и раније, ићи пјешке да принесу свој труд и своју љубав св. Василију Острошком, и казао да је ове године јубилеј 350 од упокојења Светог Василија.

„Временски је он био прошле године, али нисмо га могли достојно обиљежити због епидемијских мјера. Боже здравља, то ћемо урадити ове године. Он је нови апостол који нас је научио да вјерујемо у Христа распетога и васкрслога и да вјерујемо у Њега који је пут истина и живот. Да се држимо апостолског учења и да љубав Божију упијамо у душу и срца и да је ширимо међу људима. Да се миримо и превазилазимо неспоразуме и да пређемо у радост заједништва и љубави Божије“, нагласио је Митрополит Јоаникије.

Каже и да је то наша вјера, да се миримо и да смо се окупили у име те љубави, осељени свјетлошћу васкрсења Христовог и радошћу новог живота.

„Господ Исус Христос који је побиједио смрт нас уздиже изнад наших брига и да увијек идемо напријед као Хришћани. Да стварамо добро, да живимо добро, стварамо културу и духовност и да се непрестано оплемењујемо и узрастамо у љубави Божијој. Око наших светиња се сакупљамо у љубави Божијој“, казао је он.

На крају је казао да је Марковданска литија ове године јединствена јер није било литије претходне двије године и да смо се данас сабрали због жеље за литијом, пронијевши благослов над Подгорицом.

Приређен је и празнични програм у коме су учествовала дјеца подгоричких школа вјеронауке и чланови АНИП-а “Ђурђевданско коло”.

Митрополит Јоаникије је побједницима Марковданског турнира у малом фудбалу уручио награду.

Турнир је организовао Хуманитарни омладински клуб “Млади за Космет”, а сав прилог од турнира намијењен је народним кухињама.

Вечерашњом литијом завршена је црквена манифестација Дани Светог Марка.

Радосав Рајо Војиновић

Фото: Жељко Драшковић

извор

Слава храма Светог великомученика и победоносца Георгија у Кладову свечано је прослављена светом архијерејском Литургијом у петак 6. маја 2022. године. Његовом Преосвештенству Епископу тимочком господину Илариону саслуживали су свештеници Епархије тимочке.

Међу бројним верницима светој Литургији просуствовао је и историчар и универзитетски професор др Милош Ковић који је дан раније, после литије и вечерњег богослужења које је предводио Епископ тимочки г. Иларион, одржао предавања у парохијском дому на тему Историјско-верски контекст савремених збивања на територији Косова и Метохије и Украјине.

Након благосиљања и ломљења славског колача Епископ тимочки честитао је сабраним верницима празник а братству кладовске цркве храмовну славу и сто педесету годишњицу освећења цркве Светог Георгија.

У празничној беседи владика је говорио о животу Светог Георгија истичући га као пример изливања Божје благодати на оне који га свим срцем љубе.

На крају, Епископ Иларион је поручио верницима да се радују васкрсењу Христовом, Његовој Цркви и сваком дану који је дар од Бога, наглашавајући да без радости нема усавршавања у Љубави.

Поводом црквене славе а у оквиру Ђурђевданских дана 2022. у Кладову су поред предавања др Милоша Ковића организоване и две изложбе на којима су приказане рукодеље Удружења „Мисија креатива“ и изложба ликовних радова Николе Скрлатовића.

За суботу 7. маја 2022. у 19 ч у цркви Светог Георгија у Кладову заказано је предавање протојереја Дејана Пајића, архијерејског намесника кључког, на тему историјата цркве Св. Георгија у Кладову и наступ Хора „Св. Ђорђа“.

фото

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, у Сомбору ће, од 6. до 11. маја 2022. године, бити одржана манифестација „Светођурђевски дани 2022. годинеˮ.

Програм Светођурђевских дана:

У петак, 6. маја, у 9 часова, света Литургија у храму Светог великомученика Георгија – слава храма.

У суботу, 7. маја, у 19 часова, у Градској кући, професор др Растко Јовић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, одржаће предавање на тему „Значај Васкрсења у нашем животуˮ.

У недељу, 8. маја, у 19 часова, у Градској кући, Александра Нинковић Ташић, публициста, председник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупинˮ, одржаће предавање на тему „Пупинова реформација духаˮ.

У понедељак, 9. маја, у 19 часова, у Градској кући, Милан Степановић, завичајни историчар и публициста, одржаће предавање на тему „Двеста педесет година од рођења Сомборца Јована Савића (Ивана Југовића)ˮ.

У уторак, 10. маја, у 19 часова, у Градској кући, биће представљен зборник радова Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве. Зборник ће представити др Светозар Бошков, професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду, др Предраг М. Вајагић, наставник историје, протонамесник Стевица Илић, архијерејски намесник бачкопаланачки, и др Саша Марковић, декан Педагошког факултета у Сомбору.

У среду, 11. маја, у 19 часова, у Дечјем одељењу Градске библиотеке „Карло Бијелицкиˮ, биће одржана изложба дечјих ликовних радова поводом осамсто година од настанка фреске Бели анђео. Учествују студенти Педагошког факултета из Сомбора и Православни музички састав „Бедемˮ из Сомбора.

Одржавање манифестације су помогли Град Сомбор и Министарство правде Републике Србије.

http://www.spc.rs/sr/svetodjurdjevski_dani_2022_godine_u_somboru

„Дани Светог Василија Острошког“ је традиционална културно-духовна манифестација, која се одржава од 1996. године када су се, у великој свенародној литији, мошти Светог Василија Острошког пронијеле прво кроз његову родну Херцеговину, а затим и кроз Никшић.

Ове године „Дани Светог Василија“ добијају посебан значај из два разлога: прослава јубилеја 350 година од упокојења Светог Василија, који је требао да буде обиљежен прошле године, али је због епидемиолошких мјера помјерен за ову годину, а други је тај што Црквена општина Никшић и Општина Никшић, први пут, заједно организују ову манифестацију.

По ријечима архијерејског намјесника никшићког, протојереја-ставрофора Слободана Јокића, Свети Василије је онај најбољи од нас, заштитник свих наших домова, града Никшића и Саборног храма, а тога и ми имамо обавезу да на благослов узвратимо благодарењем.
„Ова година, 2022. је благодарност нашем Светитељу за све што чини и што ће чинити за људе, прије свега, овог града. Друга ствар, такође битна и нама значајна, је да ове године заједно са Општином Никшић организујемо Дане Светог Василија. Општина Никшић је препознала, не само ову манифестацију и овај културни догађај, већ сарађујемо одређени период веома лијепо, квалитетно на радост многих људи овог града и то је оно што нас посебно радује“, рекао је свештеник Јокић, изразивши захвалност предсједнику Општине Никшић, његовим сарадницима и секретаријатима са којима ЦО сарађује.

Културно-духовна светковина, у славу Светог Василија Острошког, почиње 7. маја, промоцијом Зборника и изложбом фотографија у част блаженопочивших Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија, људи који су, како је истакао о. Слободан, уградили себе у овај град, у биће овог народа, отворили нам путеве смисла живота, и трудили се својим животом да оно што им је Бог дао подијеле другима.

„Зборник је са научног скупа, одржаног у Београду, на Богословском факултету, у којем су обојица учествовали, а ми као њихови наследници желимо да им се захвалимо, да прво вече посветимо, управо, овој двојици великана. У холу Никшићког позоришта биће уприличена изложба фотографија. У тој вечери учествоваће Епископ будимљанско-никшићки г. Методије, који ће отворити и благословити Дане Светог Василија, протојереј-ставрофор др Борис Брајовић, протојереј-ставрофор др Дарко Ђого и проф. др Душан Крцуновић“, казао је о. Слободан, који је новинаре упознао са осталим садржајима програма манифестације, а која ће бити крунисана Литургијом и свенародном литијом кроз град Никшић на дан празника.

„Оно што је веома значајно је тај богослужбени, молитвени дио. 11. маја увече служићемо свечано бденије поводом празника Светог Василија Острошког, 12. маја Литургију поводом славе Храма и славе града. Централни догађај је света литија кроз Никшић, прошле године смо имали скраћену маршруту због епидемиолошких мјера, а ове се враћамо на стару маршруту. Оно што нас посебно радује је долазак Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, који ће предводити литију са више од 20 архијереја наше и осталих помијесних Цркава, представника из скоро свих помијесних Цркава.

Враћамо се пуноћи као централном догађају можда у цијелој години, не само црквеног живота наше Саборне цркве, него, можемо слободно рећи, и града. Тог дана смо, на неки начин, центар региона, и већ имамо најаве да ће доћи људи из цијеле Европе, који су чули за литију Светог Василија. У радости и весељу да проведемо све ове дане, нарочито дан Светог Василија, тако да су сви ови Дани покушај наше захвалности, благодарности Светом Василију, узвраћање том благослову којим нас он, сваки дан, окриљује и чини да будемо оно што јесмо – дјеца Светог Василија“, казао је свештеник Слободан Јокић, додајући да су три Епархије званично организатори „Дана“: Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Епархија захумско-херцеговачка.

Општина Никшић и њено ново руководство су, по ријечима Марка Ковачевића, предсједника Општине Никшић, препознали „Дане Светог Василија Острошког“, годинама уназад, као најзначајнију и најбројнију манифестацију, која се догађа у Никшићу, закључно са литијом у којој се сабере на десетине хиљада људи.

„Због тога, као локална управа нисмо могли да останемо и даље индиферентни према тим догађајима, већ смо одлучили да учествујемо и будемо суорганизатори Дана Светог Василија Острошког, што мислим да је обавеза и сваке будуће локалне самоуправе која буде на челу града под Требјесом“, навео је Ковачевић.

Имајући у виду цјелокупни живот и значај Светог Василија, успостављена је сарадња са Општином Требиње, као што су представници цркве у Никшићу успоставили сарадњу са тамошњом ЦО и Епархијом,  да би ове године манифестација обухватила читаву географију Светитељевог живота од Поповог Поља до Острога.

„Делегација Општине Требиње биће гост у Никшићу на литији, а ми ћемо бити њихови гости 11. маја, приликом освећења родне куће Светог Василија. На неки начин, заокружујемо духовни простор на коме је обитавао Свети Василије за вријеме свог живота; упућујемо свим људима, поготово православним хришћанима, са ових наших простора да су, у овим данима, добродошли у Требиње, у Никшић, и у Острог. Задовољство ми је и част што сам баш ја као предсједник Општине имао прилику да укључим нашу локалну самоуправу у организацију Дана Светог Василија“, нагласио је Ковачевић.

Позиви за учешће у литији биће упућени и предсједницима других општина Црне Горе, Херцеговине и Србије, а по мишљењу Ковачевића ово је лијепа прилика да се покаже да град Никшић живи новим животом.

„Ми ћемо и даље бити ту да помогнемо у организацији свих догађаја када је то потребно и нашој СПЦ, али и осталим вјерским заједницама у нашем граду у оној мјери у којој је њима потребно. Чињеница је да је ово најмасовнија манифестација, да Никшић већински чине православни хришћани, тако да то не може бити фаворизовање било кога већ уважавање чињеничног стања. Свети Василије Острошки, могу слободно да кажем, осим што је духовни вођа овог народа и што се њиме руководимо, кроз све животне ситуације, је и једини прави, истински градоначелник овог града. Ми остали смо пролазни, али он, увијек, остаје ту као вертикала која нас упућује којим путем у животу треба да идемо. Никшић је одавно кренуо тим путем, а сада је то урадила и локална самоуправа“, закључио је први човјек Општине Никшић.

На конференцији је говорио и Митар Бараћ, директор Туристичке организације Никшић, који је указао на значај вјерског туризма, који у последњих 10 година, сматра он, биљежи велики раст, а могућности Општине Никшић када је у питању вјерски туризам су велике.

„Вјерски објекти на територији наше Општине, својим изгледом, значајем и позицијом заслужују бољу туристичку валоризацију. Нажалост, у годинама за нама није пуно рађено на овом плану. ТО Никшић је предузела низ корака ка томе, кренули смо у израду промотивног материјала, а ту су и манифестације. Све је почело са Васкршњим базаром, на Тргу слободе, којом смо послали лијепу слику из нашег града у празничним данима. Инститирали смо да и ТО буде дио Дана Светог Василија, јер литија 12. маја је традиција која траје од 1996. Чини ми се да ниједан догађај у Црној Гори не окупља толико људи на једном мјесту као никшићка литија и видимо је као лијепу прилику да промовишемо наш град“, оцијенио је Бараћ, напомињући да ће ТО оформити за ову прилику три инфопункта: на Вилусима, на Тру Шака Петровића и у центру града, који ће имати информативни карактер, а на њима ће сви учесници моћи добити освјежење, упуте и промотивни материјал о самом граду.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Г. др Давида, у порти манастира Велућа представљена је збирка песама под називом „Живот у вери“ г. Миљка Шљивића, бележи мати Теодора (Спасојевић), игуманија манастира Велућа а преноси Епархија крушевачка. О овој оригиналној књизи, у којој аутор истиче пре свега породичне вредности и у стиху описује живот породице у вери, говорили су аутор Миљко Шљивић, издавач Љубодраг Обрадовић и рецензент књиге, игуманија Велуће мати Теодора. Стихове из ове збирке песама произносили су гђа Драгана Радоичић, глумица трстеничког позоришта и ауторов унук, ученик Богдан, а у музичком и уметничком делу програма наступио је Хор манастира Велућа „Ваведење“. Благослове и поздраве Епископа Давида пренео је протојереј–ставрофор Драги Вешковац, секретар Епископа крушевачког.

Извор: Епархија крушевачка

Богом спасавана Епархија тимочка СПЦ објавила је распоред духовних и културних сабрања на предстојећим Ђурђевданским данима у Кладову, који почињу у четвртак 5. и трају до суботе 7. маја у храму св. великомученика и победоносца Георгија у Кладову. Детаљне информације погледајте на плакату уз ову вест.

Извор: Епархија тимочка

У Српском црквеном музеју у Сентандреји отворена је документарна изложба посвећена блаженопочившем Епископу Данилу (Крстићу), известила је Епархија будимска, као и Варош ТВ. Преносимо у наставку:

У навечерје Томине недеље, 30. априла 2022. године, у Епархијском музеју у Сентандреји свечано је отворена изложба Епископ Данило (1927-2002), која је приређена поводом 20. годишњице од упокојења блаженопочившег Епископа будимског др Данила Крстића.

Аутор изложбе је јеромонах Варнава (Кнежевић), секретар Будимске епархије док је концепцију поставке осмислио мр Коста Вуковић управник и главни кустос Музеја. Изложба је реализована под покровитељством Града Новог Сада, родног града Владике Данила.

Аутор изложбе јеромонах Варнава је у уводном излагању указао на значај неговања културе сећања на велике мужеве Цркве, какав је био и Владика Данило, осврнувши се на његово жтије.

Поред аутора изложбе, о личности и животу Владике Данила говорио је и његов наследник на трону Епископа будимских, Владика Лукијан. Преосвећени Владика је овом приликом указао на непоновљиву личност блаженопочившег Епископа Данила коју је красила православна аристократија, аскетизам, узвишена ученост, богонадахнутост али и самопрегорно служење Светој Цркви у тешким временима како у Југославији, тако и у Мађарској.

Овом приликом, јавности је представљен и превод са енглеског језика докторске дисертације Епископа Данила Крстића под насловом "О божанском човекољубљу, од Платона до Јована Златоуста", коју је одбранио на Харварду 1968. године под менторством знаменитог теолога протојереја Георгија Флоровског а коју је по благослову Његовог Преосвештенства г. Лукијана приредила и издала Епархија будимска поводом двадесете годишњице од упокојења Владике Данила. Превод овог издања потписује мр Ирина Стефановић док је рецензент књиге Епископ др Игнатије (Мидић). Преосвећени Владика Игњатије овом приликом указао је и на садржајну теолошку мисао Владике Данила.

Присутнима се на крају обратио председник Матице српске др Драган Станић, говорећи о значају Владике Данила, који је пронео глас Новог Сада од Сорбоне, преко Харварда до Будимпеште. Указујући на значај добрих српско-мађарских односа др Станић је истакао да Град Нови Сад будући европска престоница културе 2022. године, али и родни град Владике Данила, има част да буде покровитељ изложбе посвећене једном знаменитом Новосађанину, и на тај начин да представља српски народ подржавајући српске културне институције ван граница матичне државе. Господин Станић је на крају обраћања свечано отворио изложбу посвећену Епископу др Данилу Крстићу након чега су посетиоци имали прилику да се упознају са животом и прикљученијем овог знаменитог мужа Српске Цркве.

Отварању изложбе присуствовали су Њ.Е. Амбасадор Босне и Херцеговине у Мађарској гђа Биљана Гутић-Бјелица, градоначелник Сентандреје Жолт Филип, народна посланица др Естер Витаљош, српски посланик у мађарском Парламенту г. Љубомир Алексов, представници Амбасаде Србије и српских институција у Мађарској као и представници медија.

Фото: Иван Јакшић

**

ПРИЛОГ ВАРОШ ТВ:

Свети Архијерејски Сабор СПЦ изабрао је Владику марчанског Данила 1984. године за администратора Будимске епархије, да би 1988. године био изабран и за Епископа будимског, међутим због политичких околности устоличен је тек 7. октобра 1990. године. Ову дужност обављао је до упокојења 20. априла 2002. године.

Поводом двадесете годишњице од упокојења Владике Данила, Епархија будимска објавила је превод његове докторске дисертације на српски језик ”О Божанском човекољубљу, од Платона до Јована Златоуста”.

Овај његов рад који је до сада био доступан само на енглеском језику, сигурно ће дати свој допринос српској теолошкој мисли и бити од користи нашим богословима.

Документарна изложба ”Епископ Данило (1927-2022) ” биће отворена за све посетиоце до 30. септембра.

ПРИЛОГ "VAROS RTV":

Извор: Епархија будимска, ФБ

У Томину недељу, 1. маја 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион прославио је двадесет пету годишњицу монашења у манастиру Буково. На светој архијерејској Литургији Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко.

Након Литургије отац Козма је уручио Преосвећеном Епископу дар у име братства манастира Буково, пожелевши му да и надаље његов живот буде частан и богоугодан и да се моли за поверену му паству.

Заблагодаривши на дару као и свим сабраним верницима на присуству, владика Иларион је беседио на месту на ком је примио монашки постриг. У празничној беседи је истакао — Свака литургијска хришћанска заједница је једна новозаветна Нојева барка која нас води у једнодушности ка Царству небеском без обзира на наше међусобне различитости, те је подстакао вернике да се молитвеним и врлинским животом утврђују у вери.

фотогалерија