У Божанственом благодарењу Епископу су саслуживали пароси минхенски: протојереји-ставрофори Ђорђе Трајковић и Милорад Јовановић, протојереји Предраг Гајић и Илија Ромић, као и протојереј Станко Ракић парох штутатгартски, јеромонах Стефан Југовић, умировљени протојереји-ставрофори Слободан Милуновић и Зоран Андрић, ђакони Александар Секулић, Оливер Груловић и Младомир Милуновић. Током Литургије певали су чланови Црквеног хора под управом проф. Јелене Стојковић.

Владика је у својој беседи, у храму препуном верног народа између осталог рекао: -Шта је та плодна њива на коју пада семе Исусове речи? То је човеково срце, једино сигурно тло на коме ће, ако га се дотакне, семе речи Божје засигурно опстати и многи род донети. Семену речи Божје прети опасност да буде позобано од птица грабљивица споља, а и изнутра од нас самих. Наш задатак је да ова плодна њива не зарасте у трње и коров и тако сами спречимо да на њу падне семе речи Божје. Зато треба да искажемо огромно поштовање према дару који смо примили од Бога. Наше је да само искрено отворимо наша срца речи Божјој. Пророци су рекли да је Бог човеку дао срце како би могао да позна Бога. Свако човеково срце је рођено за добро и реч Божју. Потребно је своје срцео слободити од мржње, злобе и зависти, јер оноје створено за мир, љубав и доброту. 

У току Литургије многи верници су приступили са вером и љубављу чаши са Телом и Крвљу Господњом и причестили се. Светој архијерејској Литургиј присустовали су гђа Снежана Миљанић, генерални конзул, и гђа Јелена Стојановић, конзул Републике Србије у Минхену.

После сусрета и разговора са народом, литругијско славље настављено је у црквеној сали трпезом љубави и пригодним програмом који су припремили у част доласка Епископа ученици веронауке и допунске школе српског језика, као и чланови КУД Свети Сава и Соко из Минхена.  

Извор: Српска Православна Црква

Делегације локалне самоуправе, Министарства одбране, Историјског архива и Музеја Крајине, неготинског СУБНОР-а, организација Резервних воних старешина и Цивилних ратних војних инвалида положиле су цвеће и венце на Споменик ослободиоцима .  

У галерији Дома културе „Стеван Мокрањац“ у организацији Музеја Крајине,  Историјског архива и СУБНОР Неготин  отворена је Изложба под називом „Стогодишњица ослобођења Неготина у Великом рату“.

Изложба се састоји од фотографија и докумената који описују почетак, ток и завршетак Првог светског рата, са посебним акцентом на XIII пешадијски пук "Хајдук Вељко" и на догађаје везане за ослобођење нашег града.

На свечаној академији посвећеној  21. октобру, Дану ослобођења Неготина у Првом светском рату, одржаној у сали Дома културе, након извођења химне  „Боже правде“ честитајући празник Владимир Величковић, председник Општине Неготин поручио је да велику захвалност дугујемо нашим прецима који су живот дали да бисмо ми живели слободно.

„Наша обавеза је да чувамо успомену на наше ослободиоце и да будемо достојни њихове успомене. Слава им и хвала! Ако је историја учитељица живота морамо извући поуке из вишевековног страдања нашег народа.

Морамо бити мудри  и победе низати и на другачијем терену. Вођени чашћу и храброшћу наших предака које су саставни део нашег бића, у  21- ом  веку, окренути будућности, не смемо дозволити да будемо обезхрабрени јер то није у нашем генетском коду.

Уздигнуте главе наставићемо да нижемо победе достојанствено, на свим пољима, као земља паметних људи, врхунских стручњака и спортиста, спремна за договор и нова достигнућа.

Вредности - самопоштовање, слободарски дух, заједништво и  рад,  наше су водиље.“

На важне историјске тренутке и страдања које је доживео наш народ у Великом рату подсетио је Ненад Војиновић, директор Историјског архива Неготин преневши утиске које је у свом дневнику забележио мајор у санитету француске војске др Мије приликом уласка у Неготин.  

„ Упутили смо се ка Неготину, један немачки авион лети изнад нас и ми смо приморани да се склонимо у храстову шуму . Поново крећемо на пут који се спушта многим кривинама поред пољопривредне, виноградарске школе. Читави су брежуљци засађени лозом. На њима се ту и тамо налазе бетонски подруми, „пивнице“, у којима се чувају бачве чувеног неготинског вина. Само је главни штаб свечано ушао у варош. Ми смо ишли на запад да прегледамо касарне и тек после тога смо имали право да идемо у тај пријатан град. У центру нашег града, на споменику јунацима из првог светског рата, са једне од четири стране стоји фигура генерала Жуиња Гамбете, у профилу. Испод ње је исписано: ̎ Првом веснику слободе. Захвални Неготинци ̎. А, велики и светски признати научник из Лозане, проф. др Роналд Арчибалд Рајс, кога су Срби назвали својим „највећим пријатељем из најтежих дана“, који је толико заволео Србе и пратио их на овом тешком ратном путу – путу Првог светског рата, и ценио их као ретко поштен и слободољубив народ, па је и завештао своје срце, да се после његове смрти пренесе на врх Кајмакчалана и тамо у крипти, међу земним остацима српских ратника за слободу, заувек почива, остављајући нам поруку коју Срби никада не би смели да забораве: „Чувајте се Срби“. И управо данашњи дан 21. октобар, дан када је ослобођен наш град у Великом рату, треба чувати од заборава и сталним подсећањем и обележавањем убрајати међу најславније и најзначајније странице наше историје“ истакао је Војиновић.

У музичко сценском делу програма наступили су рецитатори Неготинске Гимназије, етно група „Мариника“, вокална група „Ајдуци“ и  квартет „Мокрањац“ и инструменталисти Давид Сурдановић, Никола Болановић, Лука Николић и Хор СМШ Уметничке школе „Стеван Мокрањац“.

Извор: Неготин.рс

После чина освећења, архијереји су служили свету архијерејску Литургију пред око пет хиљада веника из Јадра и других крајева Србије, као и братске Републике Српске. Свечаности је присуствовао и велики пријатељ Црквве, градоначелник г. Видоје Петровић са сарадницима. Храм је завршен за мање од три године, у насељу где живи око 12 хиљада људи, са благословом Епископа шабачког Лаврентија и под вођством старешине лозничке цркве протојереја-ставрофора Милана Алексића, уз здушну подршку осталих свештеника, верујућег народа и добротвора.

Извор: Српска Православна Црква

Мицко Гајић је рођен 31. јула 1985. године и дошао је за искушеника у манастир Благовештење септембра 2014. године, где је упознао архимандрита Јована (Радосављевића), по чијем благослову је касније прешао у манастир Јежевицу, који је највише утицао на његов манастирски живот и који га је као духовни старац привео на монашење. Са старешином манастира Јежевице јеромонахом Германом и братством манастирским, искушеник је 2016. године прешао, са благословом Преосвећеног Епископа г. Јустина, у манастир Рачу.

Поред старешине манастира протосинђела Германа (Авакумовића) са братством, монашењу су присуствовали: јеромонах Пајсије из манастира Стјеника, протосинђел Урош из манастира Увца, јеромонах Теодосије са братством из манастира Рујна, јеромонаси Атанасије и Иларион из манастира Преображења, игуманија Теодора и монахиња Агнија из манастира Јовања, игуманија Агрипина са монахињама Магдалином и Харитином из манастира Ковиља, игуманија Јована из манастира Јежевице, монахиња Јелена из манастира Каменца, архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић са свештенством бајинобаштанским, свештеник из Скелана (Епархија зворничко-тузланска) Стефан Ераковић, свештеник из Атенице Владе Капларевић, свештеник из Прањана Војислав Рисимић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Немања Матејић, као и бројни богољубиви и монахољубиви народ. У манастиру Рачи то је прво монашење после шеснаест година.

У суботу, 20. октобра 2018. године, Преосвећени Епископ жички г. Јустин служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Рачи. Саслуживали су архимандрит Јован (Радосављевић), протосинђел Герман (Авакумовић), архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, протосинђел Урош, јеромонах Пајсије, јереј Владе Капларевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Немања Матејић.

Из манастира Раче владика Јустин је отишао у Бајину Башту на освећење и подизање крстова на новосаграђени храм Светог Саве.

монах Игнатије (Марковић)

Извор: Српска Православна Црква

У божанственом благодарењу епископу Димитрију саслуживали су пароси мостарски: протопрезвитери-ставрофори Радивоје Круљ и Небојша Радић, презвитер Бранимир Боровчанин, ђакони Владимир Вукановић, Милош Мандић и Бранислав Рајковић, као и вјерни народ Мостара и околних крајева, од Бијелог Поља до Житомислића, потврђујући својим сабрањем на једном мјесту пријем и прихватање свог новог Епископа, примајући и Тело и Крв Христову коју им раздели.

Током свете литургије Црква Божја, руком Епископа Димитрија, крстила је и у заједницу мостарских и свих хришћана примила је Мирелу и Луку, на шта се у својој беседи нарочито осврнуо владика Димитрије, исказујући, пре свега, велику радост поводом сабрања у Мостару.

Извор: Српска Православна Црква

Поред 160-годишњице Саборног храма Свете Тројице у Врању обележени су и јубилеји: 180 година од почетка рада на подизању првобитног храма Свете Тројице у Врању, 10 година од велике обнове Саборног храма и 140 година од ослобођења Врања од петовековног турског ропства. Поводи за светковање су бројни, а циљ један - да се подсетимо Врањанаца који су своје молитве, сузе, надања, очајања и веру уградили у сваки камен Саборног храма, као и да наставимо светлу традицију наших предака.

Обележавање 160-годишњице од изградње и освећења Саборног храма Свете Тројице у Врању почело је 20. октобра 2018. године свечаном академијом у препуном Саборном храму. Академија, чији је аутор био г. Драган Тадић, одржана је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа врањског г. Пахомија, а под покровитељством Црквене општине Врање и старешине Саборног храма Високопреподобног Архимандрита г. Методија (Марковића).

Академију су својим појањем отвориле монахиње из манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском и монахиња Јелена, намесница манастира Светог Пантелејмона у Лепчинцу. У културно-уметничком делу програма наступили су свештеник Арсеније Арсенијевић и теолог Небојша Мастиловић (група Пирг), Дечји хор Музичке школе Стеван Мокрањац из Врања по диригентском управом Александре Савић, етномузиколог Ивана Тасић, као и наратори Мирољуб Стојчић, Марија Станковић и познати глумац Драган Станковић, који су изабраним текстовима представили богату историју и прилике у којима се налазио Саборни храм и цео врањски крај. Програм академије водио је свештеник Синиша Пиљановић.

На крају академије, присутнима се обратио и Епископ врањски г. Пахомије, који је истакао не само личну радост, него радост и целе пуноће Епархије врањске и свих сабраних на академији поводом великог јубилеја. Епископ Пахомије је позвао присутне да следе пример својих предака који су преко уградње себе у свети Саборни храм градили и пут ка Царству Небеском, ка вечном животу.

Велика годишњица, како за Епархију врањску, тако и за све житеље Врања, настављена је 21. октобра 2018. године литургијским сабрањем којим је у Саборном храму, у присуству великог броја верника, началствовао Епископ врањски г. Пахомије, уз саслужење свештеника Арсенија Арсенијевића, старешине Вазнесењске цркве у Београду, свештеника Бобана Стојковића, професора Српске православне богословије у Нишу, архимандрита Методија (Марковића), старешине Саборног храма у Врању, и бројног свештенства и монаштва Епархије врањске.

После читања Јеванђеља, пригодном беседом верујућем народу обратио се свештеник Бобан Стојковић. По завршетку свете Литургије, епископ Пахомије је поздравио присутне вернике и честитао јубилеј. Епископ је благосиљао славски колач и жито који су припремљени поводом обележавања велике годишњице.

После богослужења, у сали Црквене општине Врање трпезу љубави су припремили Црквена општина Врање, чланице Кола српских сестара Преподобна Анастасија при Свеправославном друштву Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски и вероучитељи и катихете из Врања и околине.

Прослави 160-годишњице од изградње Саборног храма Свете Тројице у Врању присуствовали су чланови Српско-руског удружења Крсни ход, који су на путу ка Грчкој, а у повратку са Косова и Метохије, вернима у Врању на поклоњење донели икону Светог цара Николаја Романова и Светог мученика кнеза Лазара Косовског.

После трпезе љубави, епископ Пахомије је члановима Крсног хода даривао икону Светих сурдуличких мученика. Моштима Светих сурдуличких мученика, које је Епископ заједно са иконом даривао свештеницима Арсенију Арсенијевићу и Бобану Стојковићу, верници ће моћи да се поклоне и у Вазнесењској цркви у Београду, као и у цркви Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу.

Извор: Српска Православна Црква