Живе речи утехе: Живе речи утехе

Патријарх српски г. Иринеј допутовао у Београд

Mon, 05 Nov 2018 20:31:00 +0000

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј допутовао је 5. новембра 2018. године у Београд после вишедневне посете српским парохијама у Јужноафричкој Републици и Боцвани.

Његову Светост Патријарха на београдском аеродорму Никола Тесла дочекао је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић и лични секретар Његове Светости г. Дејан Накић. Његова Светост Патријарх посетио је, од 23. октобра до 4. новембра 2018. године, Јужноафричку Републику и Боцвану -ПРЕГЛЕД ПОСЕТЕ. У пратњи Његове Светости били су Епископ шумадијски г. Јован, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јеромонах др Амвросије Весић и ипођакон Владимир Јелић.

Извор: Српска Православна Црква

Патријарх Иринеј у Јужноафричкој Републици и Боцвани (СВЕ ВЕСТИ - Spc.rs)

Mon, 05 Nov 2018 20:30:25 +0000

40 година храма Светог Томе у Јоханесбургу

ТВ Храм: Патријарх богослужио у Јоханесбургу

Патријарх Иринеј посетио митрополита Дамаскина у Преторији

Патријарашка грамата архитекти г. Андору Гиндеру

Свечани пријем у част патријарха Иринеја у Преторији

Патријарх Иринеј посетио Српску школу у Јоханесбургу

Епископ Јован: Литургија је стожер нашег живота

Патријарх у Јоханесбургу: Снага нашег народа је у јединству

Радио „Слово љубве“ - eксклузивна репортажа из Кејптауна

Патријарх Иринеј освештао храм Светог Саве у Боцвани

Патријарх Иринеј у Боцвани: Радују се небо и земља!

Патријарх Иринеј: Чувајмо веру и живимо у љубави

Патријарх српски Иринеј стигао у Јоханесбург

"Косово је срце Србије" у далеком Јоханесбургу

Патријарх Иринеј у Јужноафричкој Републици и Боцвани

Патријарашка грамата архитекти г. Андору Гиндеру

Mon, 05 Nov 2018 20:26:26 +0000

-Патријарх српски г. Иринеј одликовао главног архитекту цркве Светог Саве у Боцвани-

Како сазнаје Радио Слово љубве, на свечаном пријему у част Патријарха српског г. Иринеја, одржаном 3. оновембра 2018. године у резиденцији Амбасаде Републике Србије у Преторији, престоници Јужноафричке Републике, уприличен је и посебно свечан тренутак.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одликовао је Патријарашком граматом са иконом Пресвете Богородице г. Андора Гиндера, главног архитекту цркве Светог Саве у Габорону, престоници Боцване, коју је Свјатјејши освештао на дан Преподобне мученице Параскеве - Свете Петке, пре недељу дана. Подсећамо да је ктитор храма Светог Саве г. Миливоје Николић том приликом одликован високим признањем Српске Православне Цркве орденом Светог краља Милутина, а Патријарашке грамате са иконама Пресвете Богородице и Господа Исуса Христа додељене су и другим добротворима који су несебично учествовали у градњи првог српског храма у Боцвани.

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит Амфилохије: Савремено човјечанство личи на гадаринског бјесомученика

Mon, 05 Nov 2018 20:24:18 +0000

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 4. новембра са свештенством Литургију у Цркви Светог Ђорђа у Ораховцу код Пераста, у једном од најстаријих храмова у Боки Которској.

Своју архипастирску бесједу владика Амфилохије је почео молитвом са Свете литургије „Запали у срцима нашим Господе свјетлост непролазне Твоје свјетлости“. Појаснио је да је Господ створио човјека да буде заједничар те свјетлости вјечне и непролазне а кроз њу и преко ње да буде заједничар живога Бога:

„И човјек овдје на земљи, кроз све своје науке и знања, чезне за том свјетлошћу. Има и свијетло човјековог ума, знања, али је то мало и пролазно, као што је и човјек пролазан. Само је оно достојно човјека што је вјечно, што је непролазно јер је човјек створен не за пролазност и ништавило, него за вјечни и непролазни живот.“

Говорећи о данашњој јеванђелској причи, Митрополит Амфилохије је истакао да је том Божанском свјетлошћу и силом, Господ исцјелио и гадаринског бјесомученика и из њега изагнао легион демона. Нагласио је да и демонска сила хоће заједницу па пошто није могла да остане у човјеку отишла је у крдо свиња. Док је бјесомученик одавао Христу поштовање због исцељења, остали Гадаринци су били љути на Њега што су се демонизоване свиње бациле у језеро и затражили од Господа да иде од њих:.

„И то што се догодило у Гадаринској земље, нажалост, то је нешто што се догађа у свој човјековој историји до наших времена. Умјесто да људи прихвате Њега као вјечну свјетлост и живот, као вјечну истину, љубав, као Бога свога и спаситеља, они жале за земаљским стварима, ништавним и пролазним, везујући се за њих. Жале за крдом свиња и радије остају са свињама него ли са Господом.“

Високопреосвећени је истакао да и савремено човјечанство поново личи на оног гадаринског бјесомученика, јер се у њега уселио легион демона који управља земаљски народима који више брину о свом земаљском пролазном животу од онога што је вјечно и непролазно:

„Сва савремена цивилизација, првенствено некада хришћанских народа, је у том правцу усмјерена. Па ево и овдје код нас у Црној Гори а и шире, то је главно усмјерење оних који управљају судбинама људи народа. Није то добро за нас, нашу дјецу, будућност. Овдје код нас, као што видите наши преци нијесу жртвовали свој живот свињској психологији и свињском менталитету него су се жртвовали за оно што је Божије, што је истинско. Ево, овај храм на овој Божијој стијени саграђен прије толико вјекова је свједочанство тога.“

Нагласио је да је овдје свјетлост лица Божијега обасјавала покољења читава и помолио се да Господ и у нашим срцима разгори огањ Божанске свјетлости како би свињска психологија која полако преовладава судбином овога свијета била исцијељена у нашем времену.

„Нека би легион демона који се усељава поново у човјечанство, као у гадаранског болесника, одлазио из људи и њихове савјести, људског ума и срца, да би је Божја свјетлост обасјала све људе и све земаљске народе као што је обасјавала и градитеље овога храма и све оне који су се кроз вјекове крштавали у име Оца и Сина и Духа Светога.“

Након Свете Литургије похрањени су земни остаци Мата Гопчевића, чије су кости пренијете из Аргентине у родни Ораховац.

Митрополит је казао да је и то једно од Божијих, великих Христових чуда, којега се Мате удостојио да га данас сахранимо у гробље његових предака, да га обасјава свјетлост лица Божјега и на овом мјесту као што је обасјавала и оне који су градили овај свети храм и који су уграђивали своје кости у светињу.

„Ево Бог је благословио и Мата Гопчевића да из далеке Аргентине дође да овдје гдје је зрно клицом заметнуло ту и плодом почине. И то је једно од чуда која се догађају у нашим временима и сигурно једно од свједочанстава, дјело или више дијела, да је Мата Гопчевића Бог удостојио послије толико времена да се опет се врати тамо гдје је рођен, да овдје и плодом почине, заједно са Савом Кривокапићем. Заједно су и отишли у Аргентину а Господ их удостојио да се заједно и врате.“

Присутнима се обратио и Матов директни потомак, Лабуд Божов Гопчевић. Он је казао да је за овај данашњи чин захвалан највише Његовом високопреовештенству владици Амфилохију, рођаку свештенику Мому Кривокапићу, Мишу Кривокапићу који је као представник удружења наших исељеника у Аргентини помогао да се нађе његово почивалиште.

Мато Гопчевић је рођен 1880. године у Ораховцу од оца Тодора и мајке Стане, као пето дјете у породици. Попут многих Ораховчана 1915. нашао је уточиште у Аргентини гдје су му већ била два брата. Умро је 1957. године и послије 103 године налази свој вјечни мир поред својих родитеља у рођеном Ораховцу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Сремски Карловци: 260 година Саборне цркве

Mon, 05 Nov 2018 20:19:00 +0000

Први у низу догађаја, којима се обележава 260 година Саборне цркве Светог Николаја у Сремским Карловцима, збио се 29. октобра 2018. године у Патријарашком двору, када је отворена велика јубиларна изложба која је представила Саборну цркву у њеном старом сјају приказујући обиље богослужбених предмета, икона, фотографија итд. Музеј града Новог Сада и Епархија сремска припремили су изложбу и поклонили је како карловчанима, тако и свим људима који воле уметност, специфичност и свештеност ове цркве. Аутор изложбе је др Гордана Петковић, музејски саветник.

Вече је почело певањем тропара Светом Николи, небеском зашитнику Саборне цркве, које је извео Дечији хор Саборне цркве Слаткопојци. Потом је Мешовити хор Саборне цркве Свети Арсеније Сремац отпевао Богородице Дјево, молитву у част Пресветој Богомајци, која је чинила и чини велика чуда кроз своју чудотворну икону у Саборној цркви. Програм је водила проф. др Зорица Ратков Квочка, професор књижевности у Карловачкој гимназији.

На самом почетку се, великом броју окупљених у свечаној сали Патријаршијског двора, обратила гђа Олга Магловски, заменица директора Музеја града Новог Сада, да би се после ње окупљенима обратио и настојатељ Саборне цркве протојереј мр Јован Милановић следећим речима: -Митрополит Павле Ненадовић, у своје време, гледајући на оштећени и урушени стари храм Светог Николаја и истовремено прозирући у будућност, сећајући се дивних речи Светог Максима Исповедника и других светитеља Цркве Христове да је сваки храм место сусрета неба и земље, оснажио се да покрене један невероватан подухват, а то је да подигне храм који ће наставити да буде управо то - небо на земљи. Истовремено имајући свест о томе да се храм не зида и не гради само вертикално него и хоризонтално међу људима и да представља тековину опстајања и постојања једног народа и чини да из овог времена прелази у вечност, из пролазног у непролазно, велики митрополит Павле Ненадовић је упркос ратовима, борбама, немаштини и недаћама, као и страховима у осиромашеном српском народу, од милион комада опеке изидао храм који је изидао милионе душа православних хришћана, Срба и осталих, и који је био и остао стожер православља на овим просторима северно од Саве и Дунава...

-Вечерас смо се сабрали овде у Патријарашком двору, да сагледамо величанство и величину Саборне цркве, а што се не огледа само у предметима који су изложени и који обновљени, сијају и блистају. Њено величанство чини и то што у њој и данас столује наследник епископа и митрополита православних и српских: Павла Ненадовића, Стевана Стратимировића, патријараха Георгија Бранковића и Лукијана Богдановића, и наследник Светога Саве, Преосвећени Епископ сремски г. Василије. Величину чини и то што су сви предмети овде изложени, трудом и иждивенијем, како су тада говорили, свештенства побожнога а народа благочестивога, скупљани, прилагани, доношени и даривани Светониколајевском храму у Сремским Карловцима, казао је, између осталог, отац Јован Милановић.

Ауторка изложбе др Гордана Петковић је казала да је изложба организована поводом два јубилеја: 260 година од почетка градње Саборне цркве и 40 година владичанске службе Епископа сремског г. Василија, чији се резултати најбоље виде на пољу уређења фрушкогорских манастира. За идеју и подршку у реализовању ове изложбе, ауторка се захвалила оцу Јовану Милановићу као и установама: Музеју Града Новога Сада и њиховим конзерваторима Тамини Кесић и Иштвану Печкају Ковачу; Галерији Матице српске и директорки Тијани Палковљевић, као и Музеју Српске Православне Цркве и директору ђакону Владимиру Радовановићу.

Међу изложеним предметима свакако треба истаћи копију иконе Господа Исуса Христа са иконостаса Саборне цркве у величанственом монументалном раму, као и икону Светог Николе у браконом раму са српским националним грбом. Приликом конзервирања иконе Светог Николе је у унутрашњем делу рама откривена футрола са брижљиво чуваних 20 руских копејки из 1856 године. Претпоставља се да је мајстор дрворезбарства оставио као знак своје мале жртве, поред труда, и ову копејку не би ли га Господ споменуо у Своме Царству.

Изложбу је отворио Епископ сремски г. Василије рекавши између осталог: -Ми смо један мали народ који је изродио толики број великана да често пута и не умемо да одамо одговарајуће поштовање, захвалност и жртву људима који су подигли оно што Сремски Карловци и данас имају, и што у Српској Православној Цркви и српском народу представљају. Посебно ми је драго да, захваљујући оцу проти Јовану и гђи Гордани Петковић, ауторки изложбе, и свим неимарима, данас један сегмент блага могу да виде наша деца и сви који су се сабрали.

Свечаном отварању изложбе присуствовали су представници републичке и покрајинске власти: др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу и односе са верским заједницама, као и бројно свештенство и монаштво: архимандрит Доситеј, настојатељ манастира Гргетег, протојереј Кирил Татарка из Епархије за Мађарску Руске Православне цркве, протојереј-ставрофор Миле Јокић, архијерејски намесник старопазовачки, ректор Карловачке богословије протојереј-ставрофор Јован Петковић са професорима и ученицима, ректори Богословије у пензији протојереји-ставрофори Марко Шпановић и Душан Петровић, свештенство сремскокарловачко и Епархије бачке, представници институција који су безрезервно помагали да се одржи име и достојанство Саборне цркве. Треба истаћи да је Православна омладинска заједница свом архипастиру уручила букет од 40 ружа за 40 година самопрегорне архијерејске службе, а да је свој поклон Епископу као и послужење за све присутне припремило Коло српских сестара које већ три деценије помаже како Саборној цркви, тако и свим сремскокарловачким црквама.

На изложби су представљени репрезентативни предмети из Саборне Светониколајевске цркве: старе богослужбене књиге, иконе, антиминси, свештеничке одежде и богослужбени предмети. Оно што представља особеност ове изложбе, јесте што је по први пут после готово сто година из свих институција државе и Цркве, на једном месту поново сакупљено наслеђе Саборне цркве. Издвојићемо само неке од изложених предмета: Четворојеванђеље штампано у Москви 1669. године у сребрном окову; Четворојеванђеље из 1748. године; Јеванђеље из 1909, дар Милане и Владимира Николића, чувеног архитекте у спомен на родитеље; антимис митрополита Павла Ненадовића од 4. маја 1759. из Музеја Српске Православне Цркве и антиминс истог Митрополита из Саборне цркве (1750), антиминси патријараха Димитрија Павловића (1923. Саборна црква) и Гаврила Дожића (око 1938. Саборна црква). Ту су и свештенички одевни предмети углавном из 18. и 19. века; дарохранилнице, дикирије, трикирије, чираци, неколико икона Василија Романовића из 18. века и много другога. Посебан раритет ове изложбе чине антиминс митрополита Исаије Ђаковића, као и део звона „Бимба“, највећег звона Саборне цркве (преко 2 тоне) које су аустријске злочиначке власти разбиле 1917. године, пред сам крај Првог светског рата, са циљем да набаве олово за топовску ђулад (O tempora, o mores!).

Темељи Саборне цркве у Сремским Карловцима освећени су 7. маја 1758. године на месту некадашње, старе цркве која је срушена. Саборна црква је подигнута према пројектима насталим највероватније у Бечу; аутори барокног иконостаса били су Арсеније Марковић, дрворезбар и сликари Теодор Крачун и Јаков Орфелин. На карловачком тргу Саборна црква Светог Николаја својим неокласицизмом и барокним стилом и лепотом сведочи величину и значај Карловачке митрополије, која је окупљала православне Србе у Хабзбуршком царству некада. Данас Саборна црква окупља православне на молитву, а друге народе да се кроз њу и њену лепоту и јединственост упознају са богатим и дивним наслеђем нашег народа.

У Саборној цркви су хиротонисани готово сви карловачки митрополити и патријарси, као и сви епископи Митрополије.Торжественим Литургијама отварани су српски народно-црквени сабори, обележени су улазак српске војске 1918. и проглашење Српске Патријаршије 1920. године. Овде су савршаване свете тајне крштења, венчања, као и заупокојене Литургије архијерејима Српске Цркве, директорима и професорима Карловачке Гимназије и Богословије, њиховим добротворима, знаним и незнаним Карловчанима. Саборна црква је била, остала и биће симбол српске и православне преданости и истрајности.

Извор: Српска Православна Црква

Подгорица: Епископ Кирил служио Литургију Светог Апостола Јакова, брата Господњег

Mon, 05 Nov 2018 20:06:49 +0000

Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички господин Кирило, служио је данас, 5. новембра Литургију Светог апостола Јакова, првог Епископа јерусалимског у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Његовом преосвештенству саслуживали су: протојереј – ставрофор Далибор Милаковић, протојереј Мирчета Шљиванчанин, као и протођакон Владимир Јарамаз и ђакон Иван Црногорчевић. Током Свете службе, након читања из Светог Јеванђеља, свима сабранима обратио се протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.

Звучни запис беседе оца Далибора

Звучни запис беседе владике Кирила

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Отац Далибор је у првом дијелу своје бесједе говорио о аманету и завјету Светог Апостола Јакова, који је по тијелу брат Господа Исуса Христа. Подсјетио је на наше призвање и позвање заједница и сједињење са самим Богом:

“Оставио нам је у аманет и у завјет ову службу коју данас служимо, коју је својим рукама написао – а то је Литиргија Јаковљева – Литургија Светог апостола Јакова. Древна је то служба Божија коју служимо сваке године на празник његовог имена, као што се служи и у недјељу по Божићу, у Недјељу Богоотаца.

И заиста, ова чудесна служба која у себи садржи древност првих хришћана и њена сама структура и динамика од почетка до краја узводе нас ка Христу, узводи нас ка најсветијем дијелу, а то је онај дио када се хљеб и вино претварају у Тијело и Крв Христову, тада сједињавамо се са Богом самим јер нас света служба на то призива и на то сви призвани.”

У другом дијелу свог пастирског слова, отац Далибор се осврнуо на улогу свакога човјека у животу и у Цркви, будући да сваки човјек има своје дарове од Бога дате, а самим тим и своје нарочито мјесто. Он је навео и да нам је Свети Апостол Јаков дао савршен примјер чему треба тежити и за шта се борити у овоме животу :

“Свако од нас има улогу у Цркви. И свако је од нас призван пред Богом да заједнички служимо и да се сабирамо у име Његово, као што је сабирао и Свети Апостол Јаков у Светом граду Јерусалиму. Он је призивао све у име Божије. И у то име Божије је проповједао љубав коју је имао и чувао до посљедњег свог издисаја. Христа је носио у свом срцу и у својој души. И као прави пастир Цркве дао је примјер свима нама чему човјек треба да тежи и за шта треба да се бори у овом животу”, закључио је протојереј – ставрофор Далибор Милаковић.

Након Светог причешћа и освећења славског колача и кољива које су у част празника принијели ђакон Иван Црногорчевић са својом супругом Даницом Црногорцевић и ћерком Касијаном, сабранима се обратио надахнутом бесједом и Преосвећени Епископ Кирило.

Владика Кирило је у свом обраћању вјерном народу, подсјетио на житије Светог апостола Јакова, наводећи притом најважније детаље из његовог земног живота.

Такође, Преосвећени Владика Кирило се дотакао и смисла и поретка, као и настанка Јаковљеве Литургије која се служи још од првих – раних вјекова хришћанства. Преосвећени владика Кирило се дотакао и онога што представља суштину Свете литургије, без обзира на различите чинове њеног служења:

“Управо нас опомиње и Литургија Пређеосвећених дарова. А шта нас она опомиње? Опомиње нас да су сви наши дарови пређеосвећени. Дакле сви су ти дарови одувијек постојали у Богу, а нама су даровани. И само човјек и има живот ако се сједини са Богом. И томе ми треба да тежимо, то треба да буде суштина нашег живота.“

Преосвећени владика је истакао да је корисно да учествујемо у свим богослужбеним догађањима, нарочито Литургијским јер ту видимо која је суштина Литургије.

„Суштина Литургије није у периферним стварима, отвореним и затвореним дверима, завјесама – што несумњиво има своју симболику и своје значење, али ипак суштина је дакле у правој вјери, у призивању Бога са трепетом. Суштина је у тој нади и трепету да Бог прими овај наш принос, али је свакако и у благодарности. У благодарности нашој што нас је Господ примио, услишио, што је примио наш принос и што је допустио да се сјединимо са Његовим Пресветим Тијелом и Крвљу” – закључио је Преосвећени Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички господин Кирило.

Након бесједе Владике Кирила, вјерни народ је наставио своје евхаристијско сабрање за трпезом љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ буеносајрески Кирило богослужио у Доњем Острогу

Mon, 05 Nov 2018 20:03:39 +0000

Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је Свету архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у 23. недјељу по Педесетници, 4. новембра 2018. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог равноапостолног Аверкија Јерапољског.

Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакон Зосима, као и јереј Мирослав Михаиловић пивски парох и ђакон Марко Радмило из Франкфурта, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.

Литургији је молитвено присуствовала и игуманија Пећке патријаршије, високопреподобна мати Харитина са сестром монахињом, која је сабранима у Острогу донијела благослове наше велике светиње на Косову и Метохији.

Након читања зачала из Светог Јеванђеља о спасењу човјека и пропасти свиња, сабранима је бесједио Преосвећени Владика Кирило. Заблагодаривши Митрополиту Амфилохију, али и Светом Василију Острошком што су му благословили и удостојили га служења у острошкој светињи, он је казао да се благодат Божија у пуноћи открила у Јединородном Сину Божијем Исусу Христу на крају времена и да је благодат која је у Њему пребивала чинила чуда и на видљиви и на невидљиви начин.

– Нека чудеса су учињена у тајности, а нека су записана, а има тога што учини Исус које кад би се редом пописало ни у сам свијет не би стале написане књиге. Видљива су се остварила ради поуке људима о чему свједочи данашње Јеванђеље. Једно од тих чуда које се десило у Гадари или Гергеси, у незнабожаком крају, гдје је Господ ријетко излазио, а гдје су га срели бјесомучници, поред којих дуго времена нико није могао проћи тим путем – казао је о. Кирило.

Он је нагласио да је сам Христос доласком у незнабожачку земљу, тамо својим присуством без неке преходне намјере произвео духовну револуцију.

– Прво су Га препознали демони и то је на изобличење било и Његовим ученицима и свима онима који су у Њему видјели само човјека. Демон је завикао ”што си дошао да нас мучиш прије времена Сине Божији”. Демон дакле зна да ће Христос доћи на крају свијета и вијека и да ће га бацити у бездан. Демон је у Њему препознао судију и исповиједио Христа на изобличење људима који су у Христу видјели само обичног човјека. Касније ће апостоли препознати Сина Божијег у Исусу Христу – казао је Владика Кирило и додао да треба да проповиједамо Бога увијек када нам учини нешто добро.

Господ је имао милости према демонима и услишио њихову молбу да их не шаље у бездан, већ у крдо свиња, казао је Владика Кирило и додао да се крдо свиња након што су их запосјели демони утопило у језеру. Тада је окупљени народ више жалио за изгубљеним свињама, него што су се обрадовали што су два бјесомучна човјека исцијељена.

– Људи у свом среброљубљивом настројењу, у настројењу угађања себи и свом стомаку, немају силе да се обрадују духовном радошћу што је пред њима Онај који је силнији од демона који су их до тада мучили, који им до тада нису дали проћи тим путем и сва сила људска није могла да смири те људе и одагна ту демонску силу, што је Христос само својим присуством урадио – казао је Владика и нагласио колико је тешка заслијепљеност среброљубљем.

Сабрани који су се постом, молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. На крају богослужења о. Сергије заблагодарио је Господу што је Владика Кирило богослужио у острошкој светињи.

– Владика Кирило Бојовић је редовни епископ на цијелој територији Јужне Америке, за све наше људе, али и за све људе који ће бити наши. Кад кажем наши, не мислим на тијело и крв, већ на оне који ће се самом Господу Исусу Христу приклонити и кога ће примитикроз Свето Крштење и који ће кроз врлински и светотајински живот живјети у Цркви Божијој – казао је о. Сергије и додао да је Литургији присуствовао и колумбијац Теофило, православни хришћанин који се припрема за монаштво.

Заблагодарио је Богу што је Литургији присуствовала мати Харитина и донијела благослове Пећке патријаршије.

Заједничарење Владике Кирила са острошком братијом, свештенством, монаштвом и вјерним народом настављено је за трпезом хришћанске љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Викарни Епископ диоклијски Методије у Спужу: Нека нам Свети Петар Цетињски буде узор!

Mon, 05 Nov 2018 19:47:52 +0000

У недељу, 4. новембра 2018. године, светом архијерејском Литургијом служеном у Цркви Светог Петра Цетињског у Спужу, прослављена је храмовна слава. Литургију је служио преосвећени Епископ диоклијски Методије уз саслужење свештенства и вјерног народа који се овог недељног јутра сабрао у великом броју.

„Старозавјетни пророк је рекао за Господа: „Изаћи ће јунак“. И заиста појавио се јунак, Господ Исус Христос који је дошао да побиједи све немани које тиште овај свијет“, рекао је у литургијској проповиједи, некадашњи парох даниловградски протојереј-ставрофор Драган Томић и додао да је Господ тај јунак који је водио мегдане са сатаном који унижава род људски.

„Из ове јеванђељске приче о истјеривању демона из човјека видимо како Господ побјеђује демоне. Ова прича нам говори да Господ након Васнесења силу проповиједи и исцјељења није понио са собом него оставио својој Светој Цркви“, нагласио је отац Драган подсјетивши да је овдје у Бјелопавлићима Бог преко светиња, преко Светог Василија и Светог Арсенија оставио велику сили благодати којом се многи исцјељују.

„Зато слушајмо ријеч светог Јеванђеља, слушајмо своје свештенике и ходимо онако како нас они упућују да би достигли Царство Небеско“, закључио је отац Драган Томић.

На крају свете Литургије, владика Методије је пререзао славски колач и ријечима архипастирске бесједе се обратио сабраном вјерном народу честитајући празник, подсјећајући на пут и живот светог Петра Цетињског, који је као и Господ по Гетсиманији ишао и лијечио људе, тако је и свети Петар силом Христом исцјељивао људе.

“ Да Господ да да нам Свети Петар буде узор и примјер и да нас кроз молитве њему благослиља и сила Божија преображава и сабира на свете службе, као што нас је и овдје данас сабрала на овој светој Литургији на којој се причешћујемо Тијелом и Крвљу Господњом“, истакао је владика Методије.

У име митрополита Амфилохија, владика Методије је додијелио архипастирске захвалнице госдподину Бранку Милићу са Косова и Метохије за изузетан допринос у обнови Храма Светог Петра Цетињског и госпођи Бранки Вујић, која је приложила звоно за Цркву Светог Петра Цетињског у Спужу.

Златним ликом Петра Другог Петровића Његоша одликована је породица Предрага и Свјетлане Драгојевић који су изродили шесторо дјеце и тако испунили Божију заповијест „рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њом“.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Иларион прославио имендан

Mon, 05 Nov 2018 11:16:33 +0000

Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион прославио је имендан на празник Преподобног Илариона Великог 3. новембра 2018. године, у зајечарском Саборном храму Рођења Пресвете Богородице.

Светом архијерејском литургјом началствовао је Преосвећени владика Иларион, уз саслужење свештенослужитеља Епархије тимочке и молитвено сабрање верних.

Владика је у беседи истакао неопходност литургијског живота у Цркви сваког појединца, као и испуњавање Божијих заповести и ревност којом треба да живимо и служимо Господу. Од свих нас се очекује да се жртвујемо колико до нас стоји у свом хришћанском призвању према породици и ближњима. Благодат Божија излива се на вернике сабране на светом богослужењу, на светој Литургији која је основни темељ нашег хришћанског живота и стремљења ка Царсту Божијем.

Владика је примио на поклон нову владичанску митру у име свештенства Епархије тимочке, коју је уручио протојереј-ставрофор Трандафир Јанковић. Митра је рађена у радионици манастира Буково и дело је оца Симеона, сабрата ове светиње.

Епископ Иларион је у епархијском двору угостио све вернике пригодним послужењем, захваливши свима на честиткама поводом имендана.

извор

Митрополит Амфилохије: Човјек се рађа овдје на земљи не ради земље и пролазног живота, већ ради вјечних добара!

Sat, 03 Nov 2018 19:49:50 +0000

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 3. новембра на Михољске задушнице Свету архијерејску литургију са годишњим поменом попадији Младенки-Маши Зековић у манастиру Ждребаоник код Даниловграда. У литургијској проповиједи након прочитаног зачала из Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је подсјетио на ријечи Светог пророка које пјевамо када се сјећамо оних који су се упокојили са надом на живот вјечни: Душе њихове ће обитавати у добрима. Митрополит је истакао да се човјек рађа овдје на земљи не ради земље и пролазног живота, већ ради вјечних добара:

Звучни запис беседе

„Да би душа сваког човјека обитавала у Божјим добрима, у Ономе који је једини добар, који је ни из чега створио све и сва и који је Својом добротом, мудрошћу и свјетлошћу задахнуо свако створење на земљи а изнад свега човјека, као Своје најсавршеније створење, створивши га по лику Своме и подобију да би кроз овај живот у њему засијало оно ради чега је створен – за вјечно и непролазно.“

Владика Амфилохије је нагласио да је ради тога и сам Бог дошао у овај свијет, да би се добро вјечно уселило у човјекову природу и да би Бог као вјечно добро и мудрост кроз њега и преко њега зрачио и да би га привео Себи у своје вјечно Божанско наручје:

„Сва наша вјера је утемељена управо на тој нади вјечној, да је човјек биће створено за бесмртност и вјечност, а не за ништавило и пролазност, да човјек није роб ништавила и пролазности, него је биће које је носилац вјечнога и непролазнога живота.“

Архиепископ цетињски је истакао да Црква Божја има Божије памћење и памти све оно што се догађало од настанка свијета и од настанка човјека. Памти свако људско биће и непрекидно се сјећа и моли Господу да Бог све овдје на земљи рођене упокоји у њедрима Аврама, Исака и Јакова, у Божјим њедрима.

Задушнице као дивни празници постоје да се сјећамо непрекидно свих људских бића и душа и преносимо своју молитву и дарове за душе свих који су се кроз вјекове упокојили у нади на васкрсење и живот вјечни.

Вископреосвећени је казао да се данас посебно сјећамо наше попадије Младенке Зековић која је и у имену своме а и својим животом посвједочила да је рођена за вјечну непролазну младост:

„Име своје је потврдила и својим упокојењем а потврђује га, сигурни смо, и својим обитавањем у њедрима Божијим, у њедрима светих Божијих људи, оних који су се прије ње упокојили и који си Богу послужили овдје на земљи а највише оних који су заиста примили Божију светост у себе и Божије дарове. “

Објаснио је владика да су Задушнице – за душу приношење дарова и сјећање на све оне који су Богу послужили и који су се у нади на васкрсење и живот вјечни упокојили:

„Као што Бог све памти, све знаде, тако и Црква Христова има то Божије памћење и зато никада не заборавља оне који су живјели, који живе и који ће живјети на овој земљи.“

Након Светог богослужења, служен је годишњи помен попадији Младенки-Маши Зековић супрузи протојереја-ставрофора Слободана Зековића.

На крају помена, окупљенима се потресном бесједом обратио рођени брат попадије Маше, протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, парох мостарски, који је казао да тугујемо као хришћани, као они који имају наде и радости.

„Том надом и том радошћу је и наша Маша ходила и ту љубав свједочила. Хвала Богу на свему, хвала и нашој Маши што нас сабира око Христа. Хвала вам што сте сви дошли да се заједно помолимо као људи, као браћа и сестре, као хришћани да следујемо апостола Павла и његове ријечи да се радујемо и веселимо да пјевамо Христи Васкрсломе“, рекао је отац Радивоје.

Након помена присутни су се сабрали око трпезе љубави у љубљеној Маши.

Попадија и вјероучитељица Младенка-Маша Зековић уснула је у Господу 6. новембра 2017. године у 38. години живота.

Младенка је рођена у Стоцу, на Васкрс 1980. године у чувеној херцеговачкој породици Круљ (од које је био познати Митрополит дабробосански Нектарије) од благочестивих родитеља Миленка и Сенке. У брак са Слободаном Зековићем из Подгорице, тадашњим студентом Богословског Факултета у Београду, ступила је 2003.

Након рукоположења оца Слободана у чин свештеника и постављења на дужност пароха јеленачко – подострошког 2003. године, заједнички живот започињу у Бјелопавлићима, гдје је Маша од самог почетка била права и истинска подршка на захтјевним парохијским дужностима своме супругу. Године 2005. прелазе у даниловградску парохију гдје Маша почиње и вјероучитељску службу коју је ревносно и са пуно љубави вршила до последњих дана земаљског живота. 2016. године породица Зековић прелази у Бар гдје отац Слободан бива постављен за старјешину Храма Светог Јована Владимира и архијерејског протопрезвитера барског, а Маша преузима дужност вјероучитеља при храму.

За свог овоземаљског живота и служења Цркви Христовој, Маша са својим супругом, протом Слободаном даје велики и благословени плод. Господ им је подарио шесторо дјеце Јелену, Николу, Ивану, Арсенија, Нину и Благоја и велики број духовне дјеце којој се Маша посвећивала са истом љубављу, доживљавајући их као најрођенију.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ жички г. Јустин у Бечу

Sat, 03 Nov 2018 19:48:17 +0000

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин посетио је 1. новембра 2018. године престоницу Аустрије. У бечком Саборном храму Светог Саве, владику Јустина у вечерњим часовима свечано је дочекао Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј са свештенством. После доксологије, отац Миљан Антић служио је вечерњу службу, а затим је владика Андреј као домаћин захвалио епископу Јустину на посети и исказаној љубави. Епископ жички је заблагодарио на топлим речима и срдачној добродошлици.

Извор: Српска Православна Црква

Састанак затворских свештенослужитеља

Sat, 03 Nov 2018 19:44:37 +0000

Овогодишњи редовни састанак свештеника Српске Православне Цркве који раде у установама за извршење кривичних санкција и управника тих установа одржан је 1. новембра 2018. године у КПЗ Ниш по благослову Светог Архијерејског Синода и Његове Светости Патријарха српског Иринеја, а по позиву директора Управе за извршење кривичних санкција г. Дејана Царевића.

Окупљене учесника годишњег радног састанка поздравио је и благословио у име Светог Синода архијереј домаћинске Епархије нишке Преосвећени г. Арсеније, пожелевши успешан рад и изразивши задовољство помаком који може да види након само четири године од првог окупљања у ОЗ Београд, коме је такође присуствовао у својству викара Патријарха Српског.

Директор система за извршење кривичних санкција г. Дејан Царевић, који функцију обавља од фебруара 2018. године, изразио је задовољство постигнутим резултатима са којима је упознат и наду у стални наставак и усавршавање сарадње, јер добра воља постоји, а резултати подстичу и усмеравају на развој, нагласивши да период од четири године није дугачак за усвајање нечег потпуно новог.

На састанку су размотрени постигнути помаци у обављању службе од претходног окупљања; у току је изградња храмова у КПЗ Пожаревац, ВПД Крушевац, завршен је храм у КПЗ Лесковац, новоподигнути и тек отворени затвор у Панчеву је предвидео верски простор и урадио капелу – параклис, реновирана је капела Светог Саве у КПЗ за малолетнике Ваљево, у току је проширивање и реновирање параклиса-капеле у ОЗ Београд (ЦЗ).

Већина установа је интезивирала сарадњу са локалним епархијама и богослужење је систематичније и редовније. Постоје и друге верске активности попут тематских посета и осуђених и запослених манастирима и светињама. Проблеми који су и даље присутни своде се на непостојање стандарда, али и обучености свештеника, што пружа простор партикуларним, непотпуним и привременим решењима.

Домаћин, управник КПЗ Ниш г. Дејан Панић на крају скупа је представио рад уметничке радионице тог Завода која је на дар израдила више дрворезбарених иконостаса за војне и затворске капеле Српске Православне Цркве.

презвитер Глигорије Марковић,

координатор за сарадњу Српске Православне Цркве

са Управом за извршење кривичних санкција Републике Србије

Извор: Српска Православна Црква

Презвитер Дејан Трипковић: Сарадња свештеника и управника затвора- одлична и веома важна

Sat, 03 Nov 2018 19:40:29 +0000

Са благословом Светог архијерејског Синода СПЦ, четврти редовни годишњи састанак затворских свештенослужитеља СПЦ и управника установа одржан je у четвртак, 1. новембра у Казнено-поправном заводу у Нишу. Утиске са састанка преноси јереј Дејан Трипковић, сабрат Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву и духовник у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву, који похваљује сарадњу са управницима установа јер и они, као и свештеници раде све што је у њиховој моћи да помогну затвореницима.

Прилог смо преузели са интернет странице радија Источник

Подсећање: Посета Патријарха антиохијског Јована Нишу (видео прилог радија Глас)

Fri, 02 Nov 2018 19:20:44 +0000

Свечани дочек у порти Саборног храма Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу предводио је Његово Преосвештенство Епископ нишки Господин Арсеније са свештенством и свештеномонаштвом Епархије нишке, верним народом, припадницима војске и жандармерије, ученицима богословије и великим бројем школске деце, и у присуству градоначелника градова Ниша, Пирота и Прокупља, председника нишких градских општина, команданта Копнене војске Србије, команданта Жандармерије, начелника Полицијске управе и других званичника.

Извор: Радио Глас