Живе речи утехе: Живе речи утехе

Прослава храмовне славе Световрачевског храма у Футогу

Sun, 18 Nov 2018 11:11:45 +0000

-Радујте се, Козмо и Дамјане, свети бесребреници и преславни чудотворци!-

Свечана прослава славе храма светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у Футогу, почела је бројним духовним сабрањима у оквиру „Световрачевских данаˮ, а крунисана торжественим литургијским сабрањем на сâм дан богослужбеног спомена на храмовне патроне.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Архијерејским благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, прослављање храмовних светих почело је у смирај недељног дана Господњег 11. новембра 2018. лета Господњег трибином „Сто година од завршетка Првог светског рата и сто година присаједињења Војводине Краљевини Србијиˮ. Учесници трибине су били историчар Мр Петар Ђурђев и протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма у Новом Саду. Овај догађај су испратили и чланови Етно групе „Звуци са Камена“ који су песмом дочарали голготу Српског народа у Првом светском рату.

Обасјани претпразничном радошћу, у понедељак 12. новембра Световрачевски дани, настављени су надахнутим и надасве поучним предавањем презвитера Ђорђа Стојисављевића, војног свештеника, на тему „Улога војног свештеника у Првом светском рату и данасˮ. Својим активним учешћем ово вече увеличали су чланови певачке групе Куд-а „Божидар Мицић“ из Велике Хоче.

По освештаном богослужбеном правилу у навечерје престоног празника футошког храма 13. новембра, служено је свечано празнично бденије којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Ђорђе Ђурђев, настојатељ новосадског Саборног храма, уз саслужење протопрезвитерâ: Бранка Ћурчина, настојатеља Световазнесенског храма на Клиси; Ивице Вачика, пароха гардиновачког; Предрага Толимира, пароха телепског; Милоша Јевросимова, пароха тителског; протнамесникâ: Дојчина Стојановића, пароха у Сиригу; Милана Узурова, пароха бачкопаланачког, као и уз саслужење презвитерâ: Марка Бубуља, пароха челаревског и Стојана Марића, пароха у Сивцу. Благољепију овог богослужбеног сабрања допринело је милозвучно појање овдашњих појаца који су једним устима и једним срцем узнели славопој Господу и Његовим угодницима светим бесребреницима и чудотворцима Козми и Дамјану.

На сâм дан празника 14. новембра, торжественим литургијским сабрањем предстојао је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење протопрезвитера Предрага Толимира, пароха телепског; протонамесника Брана Миловца, архијерејског намесника бачкопаланачког; презвитерâ: Бранислава Спасојева, пароха ченејског; Игора Игњатова, пароха ветерничког; Младена Сантовца, пароха туријског, као и уз саслуживање футошких пароха. Литургијском благољепију и добром поретку допринео је ђакон Србољуб Срдић, ђакон при храму Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци, уз милогласно појање полазника Школе црквеног појања новосадске Црквене општине Свети Јован Дамаскин, под уметничким руководством јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. Својим присуством празнично и славско сабрање увеличали су и велечасни Антун Копиловић и Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара задужен за односе са црквама и верским заједницама, као и ученици верске наставе из свих футошких школâ предвођени својим катихетамâ и вероучитељимâ. Након прочитаних светописамских чтенијâ сабрану евхаристијску заједницу надахнутим речима поучио је прота Миливој говорећи о благословеном значају светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, дивних угодника Божјих који су нам делатни и пресветли примери умножавања дарова којима нас Човекољубиви Господ у погодно време награђује. Радост евхаристијског сабрања настављена је трпезом хришћанске љубави у светосавском дому Црквене општине футошке.

Празнична радост и молитвено заједничарење настављено је истог дана служењем вечерњег богослужења са благосиљањем и освећењем славских дарова, колача и кољива. Вечерњим богослужењем началствовао је протонамесник Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење протопрезвитерâ Предрага Билића, пароха ветерничког и Предрага Толимира, пароха телепског; протонамесника Драгољуба Клисарића, пароха бегечког, као и презвитерâ Радоја Марковића и Леа Малешевића, пароха каћких и Ђорђа Стојисављевића, војног свештеника. Саслуживањем и умилним гласовима, ово богослужење посебно су украсили часни ђакони Владо Поповић и Живко Рајновић. Кумови овогодишње славе били су Ђорђе и Смиљана Вучуревић, док су кумство за следећу годину преузели Зоран и Весна Јурошевић.

катихета Бранислав Илић

Извор: Радио Беседа

Свечано прослављен имендан Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија

Sun, 18 Nov 2018 11:01:24 +0000

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије прославио је имендан, на празник Преподобног Јоаникија Великог, 17. новембра 2018. године у манастиру Ђурђеви Ступови. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење Преосвећног Владике будимљанско-никшићког г. Јоаникија и свештенослужитељ у молитвеном присуству монаштва и верног народа.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Владика Јоаникије је подсетио да је велики угодник Божји Преподобни Јоаникије Велики живео крајем 8. и почетком 9. века. -Васпитан од ране младости у побожности, пројавио је дар молитвености и дубоке побожности. У то вријеме, додао је Владика, завладало је било иконоборство, византијски цареви су прогонили свете иконе, па је, као и многи, и Свети Јоаникије био окрзнут тим лажним учењем, које је порицало оваплоћење Христово.

-Неко од великих духовника објаснио је Светом Јоаникију, док је још био у свијету, погубност тог лажног учења и он, без обзира што је био војник византијског цара, попут првих хришћана, јавно је исповједио своју праву, истиниту вјеру, будући обраћен. Он је, у суштини, и претходно правилно вјеровао, али је био мало под тим утицајима, којих се касније ослободио и то је његова велика врлина. Ако се нешто намеће, макар било од царева и владара, уколико је лажно, штетно и погубно, то хришћани не треба да прихватају. Треба да буду слободни да јавно говоре, али да не изазивају братске сукобе, већ да се држе правог пута Божјег, поучавао је епископ Јоаникије.

-Угледајући се на велике Свете оце и пророке, Светог пророка Илију, Светог Јована Крститеља, Светог Антонија Великог, Преподобни Јоаникије се подвизавао у малоазијском Олимпу, гдје су, додао је Владика, биле многе монашке заједнице, велики славни манастири још прије Свете Горе Атонске.

-Тамо се подвизавао, многе врлине достигао, чак и пророчки дар, и Бог му је због његових подвига, највише због његовог смирења, дао силу да прогони демоне, исцјељује од душевних и тјелесних болести и чинио је премнога чудеса. Његов ученик је патријарх Методије, који је, коначно, оповргао иконоборство и зато читамо Синодик Православља у прву недјељу Часног поста. Његови ученици су, касније, извојевали коначну побједу над иконоборством, али је заслуга Светог Јоаникија Великог у томе огромна, зато што се у најтежим временима држао правог, истинитог учења, беседио је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

Имендан Његовом Преосвештенству Епископу Јоаникију честитао је Преосвештени Владика рашко-призренски г. Теодосије.

-Преподобни Јоаникије је био изабран од Бога да буде носилац благодати Божје, да светли другима и буде пример у томе како се служи Богу, какву љубав треба да имамо према Богу своме Створитељу, своме Саздатељу и своме Спаситељу. Гора Олимп у Малој Азији била је претходница Свете Горе Атонске у којој је Пресвета Богородица Игуманија, где се монаси подвизавају и војују против невидљивих непријатеља. Када сте, заједно са владиком Атанасијем и другим студентима походили Малу Азију, прошли сте поред горе Олимпа у Малој Азији, тада се благодат тог места дотакла и вас, тако да сте, касније, на монашењу добили име по Преподобном Јоаникију Великом, рекао је владика Теодосије.

Коментаришћу свето Јеванђеље о жени која је била болесна од течења крви, али је имала тако јаку веру да је помислила и учинила да се дотакне само хаљина Господњих па је оздравила, Владика је поручио:

-И ми у свом земаљском животу треба да тежимо да се дотакнемо Господа. Да се дотакнемо вером и молитвом, зато долазимо у свете храмове Божје, сабирамо се заједно да се помолимо Господу; а кад се дотакнемо Господа онда сила Божја делује, преноси се на нас и постајемо обожени, охристовљени и спремни да војујемо против греха, страсти и невидљивих непријатеља. А када смо на светој Литургији и причестимо се Телом и Крвљу Господа нашег, не само да смо се дотакли Господа, него је Господ у нама и ми пребивамо у Господу, сједињујемо се са Господом, постајемо тело Христово, јер смо Црква Божја и самим тим постајемо приправни за вечно Царство Христово.

Његово Преосвештенство Владика г. Јоаникије захвалио је Преосвећеном Епископу г. Теодосију што је, поред бројних и веома значајних обавеза, и овом приликом, дошао у манастир Ђурђеве Ступове и својим доласком, светом службом и архипастирским речима обрадовао све присутне.

-Он је човјек на најсветијем мјесту у нашој Цркви, у нашем народу, на распетом Косову и Метохији, али његова ведрина нас све кријепи и оснажује. Захваљујући њему и светињама косовским све лакше подносимо. Хвала драги Владико, многаја љета и Вама, Вашем свештенству, монаштву и вјерном народу, рекао је епископ Јоаникије.

Он је, потом, у епархијском двору, пригодним послужењем, угостио бројне госте и вернике, захваливши свима на честиткама поводом имендана.

У току данашње свете службе Божје искушеник Данило Раичевић произведен је у ипођакона.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Икона Пресевете Богородице Тројеручице у Цириху

Sun, 18 Nov 2018 10:59:00 +0000

У суботу, 10. новембра 2018. године, свештеници Бранимир Петковић и Мирослав Симијоновић дочекали су на циришком аеродрому архимандрита Методија, игумана српске царске лавре манастира Хиландара, и монаха Дамаскина. У вечерњим сатима, верници су се окупили испред Светотројичног храма, где су дочекали оца Методија и предивну икону Богородице Тројеручице коју су у храм свечано унели протојереј-ставрофор Симеун Продановић из Светоуспенског храма и протојереј Драган Станојевић из храма Рођења Пресвете Богородице из Луцерна (Бухраина).

Чланови АНИ Абрашевић обучени у народне ношње направили су шпалир пред иконом Тројеручице, а дечји хор Светотројичног храма Роман Мелод певао је Богородице Дјево приликом уласка иконе у храм. После вечерњег богослужења, архимандрит Методије и свештеници Бранимир, Симеун и Драган са ђаконом Данијем Шерером из руског храма Васкрсења Христовог у Цириху (Московска Патријаршија)служили су акатист Богородици Тројеручици. За певницом су одговарали господа Милан Кострешевић и Ведран Грмуша, докторанти теологије Старокатоличког факултета Универзитета у Берну. Молитви су присуствовали и свештеник Старокатоличке цркве у Цириху Ларс Симпсон и др Петер Витвер, вишегодишњи саветник Заједнице Православних Цркава у кантону Цириху.

По завршетку службе, архимандрит Методије је одржао предавање о икони Богородице Тројеручице, а затим су верни имали прилику да целивају икону. У недељу, 11. новембра 2018. године, литургијским сабрањем началствовао је игуман Хиландара архимандрит Методије. Саслуживали су свештеници Бранимир и Симеун. Певао је парохијски хор Стеван Мокрањац, а отац Методије је беседио о потреби поштовања иконе Пресвете Богородице. После Литургије је приређен ручак за све присутне уз концерт парохијског дечјег хора Роман Мелод. Сниматељ Миодраг Мићић из Телевизије Храм из Београда овековечио је видео записом предивне молитвене тренутке.

У понедељак, 12. новембра 2018. године, на дан Светог краља Милутина, Литургију су служили игуман Методије и свештеници Мирослав Симијоновић из Светоуспенског храма и Александар Павловић из Солуна. Игуман Методије је том приликом уручио оцу Бранимиру грамату манастира Хиландара поводом доласка копије иконе Богородице Тројеручице. У току целе седмице, у Светотројичном храму је свакодневно служена Литургија, а у вечерњим сатима акатист Пресветој Богородици Тројеручици.

Извор: Српска Православна Црква

Епископ диселдорфски и немачки Григорије: Љубав је идеал и крајњи циљ хришћанског живота!

Sun, 18 Nov 2018 10:57:55 +0000

Слава парохије Светог Ђорђа у Антверпену – Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц, свечано је прослављена у суботу 17. новембра саборним служењем свете архијерејске Литургије. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство митрополит Белгије, Холандије и Луксембурга Господин Атинагора (Цариградска патријаршија), уз саслужење Његовог Преосвештенства епископа диселдорфског и немачког Господина Григорија, Његовог Преосвештенства епископа Неаполиса Господина Порфирија (Кипарска архиепископија), оца Саве, игумана манастира Тврдош, као и великог броја свештеника и ђакона из Холандије, Немачке и Белгије, и уз учешће верног народа из поменутих земаља.

Звучни запис беседе

Литургији је присуствовала Њена Екселенција амбасадор Републике Србије у Краљевини Белгији, госпођа Марина Јовићевић са сарадницима. Лепоти богослужења допринели су и гостујући појци из Србије и Диселдорфа. На почетку литургије, епископ Григорије је, по благослову надлежног епископа западноевропског Луке, рукопроизвео у чтечеве, г. Владимира Милановића и г. Нектариоса Роса, који ће убудуће да саслужују у цркви Светог Ђорђа у Антверпену. После прочитаног Јеванђеља, верном народу се надахнутом беседом обратио владика Григорије, истакавши значај трпљења и вере у изградњи савршене љубави која је идеал и крајњи циљ живота сваког хришћанина.

На крају Литургије, после ломљења славског колача, владика Григорије је заблагодарио митрополиту Атинагори за љубав и бригу коју је својим доласком на најважнији парохијски догађај у години показао према парохији Светог Ђорђа и српској заједници у Белгији. Митрополит Атинагора је у свом обраћању, заблагодарио епископу Луки, на позиву, епископима Григорију и Порфирију, као и свим свештенослужитељима и целокупној парохији, на челу са протојерејем Миланом, на прилици да учествује у евхаристијском слављу у српској православној парохији у Антверпену. У свом говору он је истакао своју духовну везу са Српском Православном Црквом и значај који је на његов живот имао блажене успомене прота Чедомир Остојић, као и познанство његовог оца са блажене успомене Патријархом Српским Господином Германом. С обзиром на то да парохија Светог Ђорђа чека званично признање пред органима покрајинске и федералне владе, митрополит Атинагора је, као овлашћени представник православне Цркве пред белгијском државом, информисао верни народ о легалном статусу парохије пред државним органима и истакао спремност да помогне да се нађе правни модел којим би то питање било решено, позвавши овлашћене представнике Епархије западноевропске да заједничким радом допринесу решењу правног статуса.

После свете Литургије организован је славски ручак који су за ову годину припремили кумови г. Здравко Зубац и г. Срђан и г-ђа Јелена Милош. У току трпезе љубави, парох антверпенски отац Милан Живановић заблагодарио је епископима и свештенству за показану љубав и молитвено присуство, као и свим парохијанима на труду који улажу да парохија из године у годину расте, и у бројчаном и у духовном смислу, те позвао верни народ да на том путу и даље остане. У току славског ручка, као пратећи културно-уметнички програм, наступила је пијанисткиња Селена Трифуновић, као и споменути појци који су традиционалним српским песмама увеличали славље.

По завршетку ручка, митрополит Атинагора је још једном заблагодарио на гостопримству и истакао значај јединства који је показан саборним служењем Литургије, те позвао верни народ да се моли за јединство православне Цркве. На самоме крају, владика Григорије такође се опростио од верног народа позвавши их да радост и мир који су задобили понесу и шире у свету у коме живе.

Извор: Епархија дизелдорфска и немачка

У манастиру преподобног Прохора Пчињског литургијски прослављен велики обновитељ ове свештене обитељи

Sun, 18 Nov 2018 10:56:18 +0000

На празник Светог српског краља Милутина, једног од обновитеља и ктитора манастира Светог Прохора Пчињског Мироточивог, 12. новембра 2018. године, Свету Литургију у овој хиљадугодишњој светињи, служио је Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије, који је уочи ктиторске славе, служио и празнично бденије. Преосвећеном Владици Пахомију, на литургијском сабрању, саслуживали су јеромонах Максим (Петровић), сабрат манастира, јереј Ведран Костић, војни свештеник при 4. бригади Копнене војске и ђакон Далибор Јовић.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Након Свете Литургије, Епископ Пахомије благосиљао је славски колач и жито, а затим се обратио беседом присутним верницима. Овогодишњи кумови ктиторске славе, господин Горан и госпођа Сузана Петровић, из Кленика, заједно са братством Светопрохорске обитељи, приредили су трпезу љубави.

Празновање Светог краља Милутина, заштитника и Крсне славе и Факултета за инжењерски менаџмент из Београда - Одељења у Врању, настављено је у Саборном храму Свете Тројице у Врању, где је Епископ Пахомије благосиљао славски колач и жито ове образовно-васпитне и високошколске установе, у присуству декана, проф. др Слободана Живковића и наставног особља и једног броја студената. На позив декана Факултета за инжењерски менаџмент, Епископ Пахомије присуствовао је пријему и коктелу, који је поводом Крсне славе, приређен у просторијама факултета.

Извор: Епархија врањска

Епископ милешевски Атанасије (Ракита): Храброст директно изниче из јаке вере!

Sun, 18 Nov 2018 10:54:49 +0000

Молитвени спомен Обновљења храма Светог Великомученика Георгија, у народу познатији као Ђурђиц, свечано је прослављен у петак, 16. новембра 2018. године, у манастиру Ораховица у селу Мажићи код Прибоја.

Звучни запис беседе

О храмовној слави манастира сабрао се верни народ Мажића и Прибоја око свог духовног пастира, Преосвећеног Епископа милешевског Атанасија који је предстојао Божанском Литургијом уз саслужење протојереја-ставрофора Ранка Милинчића, протојереја Спасоје Вујанића и протођакона Николе Перковића.

Након заамвоне молитве Владика Атанасије је пререзао је славски колач и поучио сабрану паству рекавши да је Свети Георгије од свих врлина које је поседовао највише био снабдевен храброшћу за којом је било највише потребе на нашем простору и то се види из тога што се наш народ највише опредељивао да узима за свог вожда, за своју крсну славу управо Светог Георгија.

– Храброст директно изниче из јаке вере. Људи који имају јаку веру у Бога, који знају да је живот осигуран у Богу, који знају да ће истина победити, да је правда јача од неправде, јер Бог заступа истину и правду они то виде и тога се држе, и онда њих не можете застрашити да се он тога одрекне. Данашњи дан нас позива да широко размишљамо о овим стварима. Видите кроз какве је испите прошао Свети Георгије и други мученици, многи из рода нашега, да упоредимо њих са онима који су се зарад земаљских добара и сласти живота одрицали вере, части, поштења, свога имена, беседио је Владика у Светогеоргијевској обитељи.

Славски ручак за све учествујуће прослављаче Светог Георгија у овој светињи припремила је породица Цвијовић из Мажића.

Извор: Епархија милешевска

Манастир Буково: Завршена берба манастирских винограда

Sun, 18 Nov 2018 10:49:51 +0000

Иако не лак посао, уз добро расположење и благослов игумана Козме и братије, сви берачи међу којима су били свештеници, верници, чланови удружења Дијаспора источне Србије и бројни пријатељи манастира, у братском окружљењу и атмосфери и овога пута су помогли нашој светој обитељи. Захваљујемо свима који су својим несебичним трудом и љубављу учинили да се успешно приведе крају берба 2018. надајући се уз Божију помоћ добрим винима.

Извор: Манастир Буково

Епископ тимочки Иларион богослужио у параклису манастира Суводол

Sun, 18 Nov 2018 10:43:13 +0000

Поводом славе параклиса посвећеног светом краљу Милутину у манастиру Суводол, свету архијерејску литургију служио је 12. новембра 2018. године Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион. Саслуживали су архимандрит Јустин настојатељ манастира Манастирица, дугогогодишљи в.д. игумана у Суводолу, протосинђел Симеон, сабрат манастира Буково, јереј Милан Јанковић, јереј Марко Радосављевић и ђакон Урош Памучар. Појао је хор зајечарског Саборног храма, под диригентском управом г. Наташе Јовановић.

Ове године параклис је први пут реновиран и просторно проширен, што омогућава присуство већег броја верника на богослужењима. За наредну годину предвиђена је израда фрескописа, а сестринство манастира ће благовремено објавити број жиро – рачуна за све оне који желе да помогну уређењу параклиса.

У својој беседи владика је честитао славу и празник сестринству и верницима, истичући да му је посебно драго што је присутан отац Јустин, као и мати Нада која је из наше Епархије отишла у Митрополију црногорско- приморску. Изразио је велику жељу да се и ова светиња обнови како би била достојна свог ктитора светог краља Милутина. Подсетио је на трудом и радом овенчан живот светог краља, који је свој народ заштитио од упада вукова, јер га је оградио Црквом Христовом, што треба да буде пример свим владарима. Свака друга ограда је привремена и слаба и не може народ и државу да заштити без Божије помоћи. Зато је на нашем грбу знак двоглавог орла, као симбол духовне и световне власти. – Ми људи смо слаби, али ће Господ помоћи свим нашим немоћима, само ако му се искрено обратимо и молимо. Нека би нас свети краљ Милутин и свети Теоктист, брат његов, и њихова мајка Јелена, својим молитвама укрепили и помогли у сваком добром делу, рекао је владика.

Извор: Епархија тимочка

Интервју Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија за Часопис "Српско Коло"

Sun, 18 Nov 2018 10:40:46 +0000

Само се Божијом вољом може описати пут Владике бихаћко-петровачког г. Сергија (Карановића), који је рођен у Бачкој Паланци, да би му касније било предодређено да се врати камену својих предака чије је поријекло из околине Мартин Брода.

У непосредној близини овога мјеста, још у XIV вијеку је кћерка Деспота Ђурђа, Катарина Бранковић, подигла Манастир Рмањ у којем је својевремено столовало десет митрополита. Пркосећи бројним српским непријатељима овај Манастир увијек је изнова васкрсавао, свједочећи да Православна вјера јесте, и биће увијек на овим просторима. За обновљени живот Манастира у овом времену заслужан је управо Владика Сергије који је био његов игуман и архимандрит. У разговору за Српско коло Епископ Сергије говори како га је срце вратило овој Епархији која је доживјела велико страдање у прошломе вијеку, а данас се суочава садемографским проблемима.

На простору епархије живи око 35.000 Срба. У којој мјери су они укључени у живот цркве? Колико има дјеце у Епархији и да ли имају могућности и у којој мјери влада интересовање за учење вјеронауке?

–Епархија бихаћко-петровачка заузима један велики дио територије Државе БиХ, цијелу Западну Крајину која се протеже од Велике Кладуше па јужно све до иза Лијевна (Ливна). То је један огроман, али ријетко насељен простор. По српским селима живи и обитава углавном становништво са озбиљним годинама, а млади како свједочимо годинама уназад, траже погодан тренутак да оду у „бијели свијет“ не би ли се домогли некакве боље будућности. Српски живаљ који настањује ове свете крајеве земље крајишке је још, нажалост, у добром броју предан идеалима Комунизма и некадашње државне власти. Оцрковљење иде споро, са старијим становништвом оваквог настројења веома тешко, крећући се неким „пужевим корацима“, но ипак Слава Богу, по чијем Промислу све бива, тако се и ми надамо да ће доћи боље вријеме и бољи дани за српски народ, за православни живаљ ових крајева.

Колико има дјеце у Епархији и да ли имају могућности и у којој мјери влада интересовање за учење вјеронауке?

-Тачно бројно стање дјеце није бројчано дефинисано, битно је да наталитета има, иако је у заостатку за морталитетом, ипак га има. Међутим, чињеница која охрабрује јесте управо та да Православна вјеронаука може да се изучава од најранијих школских узраста а послије и у средњим школама. Интересовање за учење Православне вјеронауке је доста позитивно, већина младих се преко својих вјероучитеља укључује у рад црквених заједница и на тај начин стиче непосредну блискост са Самим Господом. И ми се такође надамо да ће будућа поколења и младе генерације са ових крајева обновити ону стару традицију српског народа, која је на првом мјесту Света Црква и Православље а не некакви страначки и овоземаљски, људски идеали чији су погледи кратки и њихова будућност не допире далеко.

У којој мјери се Црква успјела опоравити од посљедица комунистичке идеологије?

– Као што смо већ напоменули, подручја која обухвата Наша Епархија у великој мјери била су опустошена безбожништвом богумрског Комунизма чији се несретни коријени пружају нажалост и до данашњих дана. Од 1934. године када је ова Епархија угашена, па све до до њеног поновног оснивања, њене обнове, која се имала догодити 1990. године, она је преживјела како физичко, тако и духовно пустошење. Народ Божији овог подручја пострадао је у више наврата током Другог свјетског рата, поготово по стварању озлоглашене НДХ када је мученичку смрт угледало на стотине хиљада недужних људи. Паљена и уништавана опет у последњем рату, Наша Епархија се полако обнавља. Највећи терет и муку задају остаци тог „несретног“ Комунизма чији су идеали и подражаваоци присутни и данас, глорификујући највеће непријатеље Цркве и Бога, и тако сами постају дио њих. Надамо се да ће будућа поколења-дјеца Божија, у чија срца је засијано сјеме љубави Христове, успјети да потисну такве неправилности и сасвим их истргну из друштва Неизмјерне Љубави Божије.

Ту су и страшна мјеста српског страдања као што су Гаравице и Шушњар, која се веома мало помињу у широј јавности. Да ли је реално очекивати да се подигне Православно спомен обиљежје на тим мученичким мјестима?

-Гаравице и Шушњар су само неколицина од свеукупних стратишта и губилишта српског народа са подручја Епархије бихаћко-петровачке. Сваки педаљ ове земље крвљу је мученичком натопљен, али ипак наведена стратишта по броју који прелази десет хиљада, предњаче у односу на остала. Што се Нас лично тиче, ми против подизања обиљежја нашим мученим жртвама, наравно да немамо ништа што би приложили као негативан аргуменат, али је очекивати да и остали житељи Унско-санског кантона (неправославне вјероисповијести) буду сагласни са поменутим, конкретно мјештани града Бихаћа и Санског Моста у чијој се близини налазе поменута стратишта. Јер узалудно би било подизати биљеге и споменике у било каквом облику, уколико ће они бити свакодневна мета вандала и хулигана. Они су пред Господом већ задобили вијенац мучеништва те им стога нису ни потребна наша људска обиљежја, али ћемо свакако било који подухват ове врсте благословити и подржати.

Недавно је Патријарх Иринеј освештао Храм Свете Тројице у Бихаћу. Колико ће њена обнова допринијети српском опстанку на том простору?

-Освећење Храма Свете Тројице у Бихаћу који је освештан руком Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја, је за нас Православне Србе ових крајева догађај од превелике важности. На духовном плану, мала заједница бихаћких Срба добила је своју богомољу, те је света литургија служена након пуних седам деценија мука и тишине. Сам тај осјећај је предзнак да идемо напријед, нисмо стационирани већ се крећемо. На материјалном плану ми се надамо да смо личним примјером показали колико је за нас важан повратак и истрајавање у борби на својим вијековним огњиштима. Исто тако се и надамо да ће се народ враћати и оживљавати своје домове, палити ватру на њеним темељима и да неће заборављати своје коријене и своје свете претке.

Живите у простору у коме има пуно припадника других народа. Постоје ли међунационалне тензије?

-Са Наше катедре, катедре древних бихаћких Митрополита, али и бихаћко-петровачких Епископа, може да се чује само порука мира, љубави и слоге јер је то оно чему нас је Господ Својим Јеванђељем научио. Наша врата су отворена за сваког човјека добре воље који има обновитељске и позитивне циљеве, ма које он нације или вјере био. За протеклу годину дана проведену на челу духовног стада Епархије бихаћко-петровачке подузели смо многе подухвате не би ли живот сва три конструктивна народа овог подручја учинили одрживим. Угостили смо представнике власти Државе, али и вјерских институција, и свима понаособ послали поруку љубави и слоге, заједничарења на овом простору, јер нам је то Господ дао, да се у таквим међународним и међурелигијским односима спасавамо, ширећи најприје љубав, а запостављајући мржњу и немире, јер нам то никаквога добра неће донијети.

Србија је недавно за четири повратничке општине упутила помоћ у износу од милион евра. Да ли је та помоћ довољна да задовољи потребе нашег народа и како бисте оцијенили однос са Србијом и Републиком Српском?

-Чули смо за ту вијест о помоћи Државе Србије нашим угроженим Општинама и у име свих житеља Наше Епархије се срдачно захваљујемо. Поменута средства уложена су паметно, обнављају се школе, сале за фискултуру итд, а све то у циљу одрживости живота и народа на овим сиромашним крајевима. Помоћ је итекако добра, али се ми надамо да наша Матица Србија неће никада заборавити своје удаљене крајеве, своју Крајину, ништа мању нити мање светију од распетог Косова. Односе са Републиком Српском и Републиком Србијом можемо оцијенити највећим оцјеном, и искрено се надамо да ће они такви бити и у будућности, јер се од нас тражи да радимо и деламо, на то нас је Гопспод позвао, а то свакако нећемо успјети без подршке наших двију Матица Србије и Републике Српске.

Да ли има наговјештаја да ће Град Бихаћ или надлежна кантонална власт вратити отето земљиште Манастиру Рмањ?

-Питање око спорног земљишта Манастира Рмња прерасло је у својеврсно „препуцавање“ папирима и папириологијом. Општински Суд Града Бихаћа пресудио је да спорно земљиште припада фирми РИЗ Крајина што је исто учинио и другостепени Кантонални Суд. Након Наше уложене жалбе Уставном Суду БиХ исти су жалбу вратили не разматрајући је. Наш Адвокат поднио је кривичну пријаву Федералном тужилаштву које је нашу пријаву вратило Тужилаштву Унско-санског кантона, и сада се чека њихов одговор. Толико је жалосно и бесмислено говорити о овом питању које јасно указује на то да је у питању покушај својеврсне малверзације имовином СПЦ Епархије бихаћко-петровачке. Надамо се, и исто тако очекујемо озбиљност судских органа Кантона да ће у што краћем року ријешити ово срамно питање бесправног отуђења Манастирске земље.

На простору у којем су Срби у мањини СПЦ је последњи бастион очувања националног духа. Какви су односи Цркве и политике у Вашој Епархији и колико нејединствен став локалних политичара доноси штетне посљедице? Може ли Црква да донесе толико жељено јединство?

-Сјетимо се само древне историје Срба, славних Немањића и других. Запитајмо се који је био њихов „рецепт“ помоћу којега су очували своје јединство? То је свакако била Православна вјера, богољубље и родољубље. На просторима наше Епархије присутне су и Кантоналне власти Федерације БиХ, али и Власт Републике Српске. Стање јесте добро, али није савршено. Политичке несугласице и стална трвења, конкретно међу српским представницима, нису никако позитивна. Али се управо у Вашем постављеном питању скрива и његов одговор. У Цркви се крије јединство јер сама ријеч Црква грчка је кованица и означава позив у заједницу-заједништво. Судбина нас Срба промјениће се набоље када схватимо своје циљеве у животу, али ће се остварити тек онда када у Цркви видимо извор Живота и Спасење.

Постоји ли, по Вашем мишљењу, опасност од раскола у Православљу и какав је Ваш став по питању екуменизма?

-Говорећи конкретно о подручју Наше Епархије сматрамо да је одржавање мирних односа са припадницима других вјера позитивна. Екуменизам је широј јавности представљен као нешто лоше, нешто негативно од чега се треба гнушати и уклањати. Ми нисмо уопште ни свјесни значења овог појма. Екуменизам је окарактерисан негативно, а Сам Господ нас позива да вршимо Екуменизам, онај Православни Екуменизам који се огледа у љубави према другима, а не ширењу мржње. Није ли то оно на шта нас је Господ позвао? Ми Православни Срби итекако добро знамо ко смо и шта смо и нашу вјеру нико неће одузети, али ипак уколико се будемо затварали од било какве заједничке сарадње, ширили мржњу и немире, чинимо огроман гријех. На територији Епархије бихаћко-петровачке потребно је вршити дијалог са припадницима других вјера јер нам је то датост одозго. Господ нас је створио да живимо заједно и само на тај начин можемо да напредујемо. Границе Православља су нам добро познате, догмати канони и остале ствари које су саборског карактера нису домен дијалога. Али послати поруку мира и толеранције свим народима, било које вјере да су они, јесте Божија заповјест и наредба, али и кључ успјеха живота на овим просторима.

Били сте и Епископ франкфуртски и све Њемачке. Како бисте описали стање у Њемачкој и да ли би могли направити неко поређење са садашњом Епархијом?

-Њемачка је огромна Земља и ни по чему се не може довести у поређење са Државом БиХ, а камоли Нашом „малом“ Епархијом. Живот је убрзан и тежак, много се ради, а вријеме које бисмо посветили Богу тамо је ускраћено. Међутим и поред тога наш народ хрли и вапи за том Земљом. Наши циљеви су другачији, а нису никако Бог, већ материјално и новац. Због тога нам и јесте такво стање у друштву. Послије неколико година проведених у Њемачкој, као Епископ свих Срба настањених горе, осјетио сам да моје срце не припада тамо већ овдје, на гробовима предака и њиховим огњиштима, на стратиштима наших светих мученика. Показавши тај лични примјер и вративши се овдје, то исто желим и свим нашим Србима у туђини, који су напустили огњишта у потрази за бољим животом, и вјерујте да боље жеље ни осјећаја од тог нема, ни за једног човјека са ових крајева, осим тога да срце његово дође тамо гдје вијековима припада.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Владика Херувим: Сваки храм је дом Божји!

Sun, 18 Nov 2018 10:38:42 +0000

Велика је благодат и промисао Божији што овај храм, поред свих својих недаћа у овом времену и овако лошем стању прославља данас свога заштитника Светог Великомученика Георгија. Муке које је Свети Георгије за веру носио, а тако исто и овај храм, сведочи једну крстоносну историју коју је имао кроз све своје трајање и постојање на овим просторима, наглашава Владика.

У петак, дана 16. новембра 2018. године, када се наша Света Црква молитвено сећа Обновљења храма Светог великомученика Георгија у Лиди, где су му и положене Свете мошти, Епископ Херувим је принео бескрвну жртву у храму који је посвећен овом догађају у Опатовцу. Архијереју су саслуживали: протојереји Миладин Спасојевић, свештеник из Сотина и Љубенко Јовић из Бршадина.

После заамвоне молитве су освећена славска обележја, које је приредио овогодишњи кум г. Милош Ганић, а кумства се за следећу годину примио г. Гојко Ганић.

По литургијском отпусту Епископ се обратио сабрању:

-У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни Оци, драги народе Божији, нек је данас Богом благословен дан и крсна слава овог нашега храма овде у Опатовцу, који је посвећен Светом Великомученику и Победоносцу Георгију. Велика је благодат и промисао Божији што овај храм, поред свих својих недаћа у овом времену и овако лошем стању прославља данас свога заштитника Светог Великомученика Георгија. Муке које је Свети Георгије за веру носио, а тако исто и овај храм, сведочи једну крстоносну историју коју је имао кроз све своје трајање и постојање на овим просторима. Нажалост, данас се он налази у јако лошем стању, али свакако богатством које је овај храм носио са собом и иконостасом који нажалост не може бити враћен у овај храм, сведочи о духовној историји овога места, о људима који су живели овде, који живе и данас и проносе управо веру и благочестивост тих људи који су га градили и украшавали, али нажалост ток времена и све историјске околности учиниле су да данас изгледа доста другачије од оне лепоте коју је имао.

-Међутим, драга браћо и сестре, и поред овога што видимо, храм Божији је свако место где се служи служба Божија и он је испуњен благодаћу Духа Светога. Без обзира на све, он носи ту дубину храма Божијега, коју и ми као народ треба да носимо у срцима својим. Да долазимо и посећујемо своје цркве, и ми као свештеници да служимо у њима, да проповедамо реч Јеванђеља, и да пропведамо тога Васкрслога Христа Страдалнога, који је ради нас, ради нашега спасења претрпео страшна страдања и страшне муке. И овај храм, управо у тој нади, на Страдање и Васкрсење, верујемо дубоко у срцу своме да ће доживети обнову, а онда ће Боже здравља, кад почнемо доживети своје Васкрсење и пуни сјај који је имао током целе своје историје на овим нашим просторима, проносећи Крст Страдања и Васкрсења, као основне елементе сваког Хришћанског живота.

-Нека би Господ дао ова наша заједница у Опатовцу остане и опстане у овом тешком времену, јер ниједно време у којем је наш народ живео није било лако, као и ово, али ми морамо да једни другима носимо бреме и јарам, да једни са другима имамо добре односе и једино у тој заједници мира и љубави можемо да опстанемо и да се сачувамо у овоме времену, које свакако са собом носи тежину коју ми можда очима не можемо видети, али у духовном смислу свакако је велика тежина, јер нас све животне околности увек одвајају од оних основних вредности а то су вредности Цркве, вредности Јеванђеља, и вредности које проповеда наше Свето Православље.

Нека би Господ дао да ви останете овде и опстанете, а Црква Божија вас сигурно неће заборавити, она је ту увек са вама и уз вас, она је утеха која ће непрестано крепити душе ваше, и бити вам на помоћи.

Живели, нека сте благословени од сада и кроз сву вечност. Амин!

Трпеза љубави су уприличили кумови данашње славе у своме породичном дому у Опатовцу.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Слава Српске Атине ‒ Ђурђиц

Sun, 18 Nov 2018 07:10:00 +0000

-Епископ Иринеј: „Црква у страдању светих мученика не слави ни поразе ни смрт него живот вечни”-

Слава Српске Атине ‒ Обновљење храма Светог великомученика Георгија, прослављена је служењем свете архијерејске Литургије и свечаном академијом. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј је началствовао светом архијерејском Литургијом у петак, 3/16. новембра 2018. године, у Светогеoргијевском храму, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија, свештенства из целе Епархије и верног народа Божјег.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Повезана вест:

Литургији су присуствовали градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић са сарадницима, г. Игор Мировић, председник Покрајинске владе, представници Команде Прве бригаде Копнене војске у Новом Саду, професор Драган Станић, председник Матице српске, и многи други представници јавног и културног живота нашег града.

После прочитаног јеванђелског одељка, архипастирском беседом присутнима се обратио владика Иринеј, који је казао да смрт за Христа није смрт него победа живота. То је и смисао нашега Косовског Завета, видовданског опредељења у историји нашег народа и наше помесне Цркве, што људима овога света, људима који мисле логиком друкчијом од логике Цркве и мисле да је то код нас Срба једна морбидна појава да ми славимо поразе и смрт, али то је наопако тумачење. Црква у страдању светих мученика, пре свега у страдању Христовом за живот света, не слави ни поразе ни смрт него управо живот и то живот вечни, истакао је Епископ бачки. На дан празновања спомена на великомученика Георгија, Архијереј је истакао да је у најновије време Свети Георгије препознат као Крсно име, као Слава Новог Сада. Слава града не значи нешто свечанију атмосферу него обично или нешто бољу трпезу него обично, него значи позив, призив свима нама да и нама оријентир у нашем животу буде онај лик свети којега тога дана славимо, а изнад свега Онај Који је диван у свима светима својим, Господ Христос, онда наше празновање добија смисао, садржај и значење. У свакој невољи, већој или мањој, довољно је да помислимо на љубав према Христу да и ми осетимо утеху, поручио је владика Иринеј, честитајући славу градоначелнику Новог Сада, челницима Покрајине, Новосађанима и свим верницима наше Цркве у Српској Атини

После отпуста Епископ бачки је доделио орден Светога Саве првог степена Матици српској, за неизмерни допринос унапређењу културе, очувању традиције и културне баштине нашега народа, а господину Милошу Вучевићу, градоначелнику Новог Сада, господину Игору Мировићу, председнику Покрајинске владе и господину Ђурђу Јакшићу, одборнику Скупштине града Новог Сада ‒ орден Светога Симеона Мироточивог, за посебан допринос унапређењу добрих односа између Цркве и државе. Ова одликовања нису додељена да би се било чија сујета потхрањивала него заиста у знак признања и захвалности наше Цркве људима који се труде и доприносе њеном напретку, а и да им дâ снаге и подстицај да то чине и убудуће, навео је Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој.

У просторијама Црквене општине новосадске, љубављу и пажњом црквеноопштинске управе, припремљено је послужење за епископе, градске оце, добитнике ордена, као и за остале госте.

Прослава Ђурђица настављена је у Градској кући, благосиљањем славских дарова, уз присуство чланова Градског већа, представника Војске, свештенства Епархије бачке, представника традиционалних Цркава и верских заједница, као и многобројних званица из јавног живота нашег града. Чин благосиљања колача и кољива извршио је Епископ мохачки г. Исихије, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог и ђакона Александра Билића. Обраћајући се присутнима, Епископ бачки је рекао да овај свети угодник Божји није одабран случајно да буде заштитник Новог Сада.Одабран је овај дан, између осталога, и зато што је лик Светога Георгија прихватљив за све хришћане, али и за нашу браћу муслимане који живе заједно са нама у овом граду, објаснио је владика Иринеј.

Градоначелник Вучевић је истакао да обележавање овог великог празника ‒ Обновљења храма Светог великомученика Георгија, показује шта значи борити се и живети за ствари у које верујемо. Свети Георгије је показао да не треба одустајати него истрајати и, напослетку, победити. Ово је празник љубави, слободе и мира, нагласио је г. Милош Вучевић.

Извор: Епархија бачка

Јавно извињење епископу Иринеју Буловићу

Sun, 18 Nov 2018 07:00:00 +0000

Поводом ауторског текста који сам објавио у Вашем листу под насловом “Филистар, хуља или будала“, а који је објављен дана 01. 11 .2017. године, овим путем се јавно извињавам епископу господину Иринеју Буловићу за поједине наводе који су у том тексту изнети. Наглашавам да ми ни у једном моменту није била намера да увредим преосвећеног епископа. Наведени текст је био пре свега мој лични став поводом тврдњи епископа господина Буловића на рачун министарке Зоране Михајловић у вези с рађањем деце. У поменутом тексту сам изнео неслагање са ставом СПЦ.

Цитирајући Гетеа, намера ми је била да изнесем своје мишљење у вези са ставовима наше Цркве у вези са актуелним дешавањима у друштву, али без намера омаловажавања било кога, а нарочито не црквених великодостојника. Потичем из старе свештеничке породице (и по оцу, и по мајци), те ми је апсолутно страно и неприхватљиво да вређам представнике наше Цркве, па самим тим и да увредим на било који начин епископа господина Иринеја Буловића. Желим да истакнем да имам изузетно позитивно мишљење о бачком епископу господину Иринеју, али сам и о томе говорио у свом ауторском тексту када сам изнео вредносни суд да Његово преосвештенство спада међу планетарно најобразованије људе у филозофском, теолошком, метафизичком и лингвистичком смислу.

Илија Радуловић

ВЕСТ ПРЕУЗЕТА СА САЈТА ДНЕВНОГ ЛИСТА ДАНАС

Извор: Епархија бачка

Саопштење Митрополита Амфилохија поводом новоприпремане ”параде поноса”

Sun, 18 Nov 2018 06:55:00 +0000

Поводом новоприпремане ”Параде поноса”

Цетиње, 16.11. 2018.

Светиња брака није проста биолошка заједница него радионица живота, радионица рађања за вјечност и спасење. Брак представља наставак Божјег стваралачког чина кроз човјека и у њему уграђеној тајни љубави. Отуда чедоморство (= абортус) и савремена бијела куга представљају негацију те божанствене тајне, плод су себичности и човјекомржње. Себичност, разарање смисла љубави и њено обесмишљење представља и основу тзв. једнополних бракова. Пропагирање педерастије као ”поноса” представља свођење љубави на тјелесну похоту, угрожава вјечни смисао човјековог бића, његовог тијела и душе. Љубав која не рађа (немајући ни природни потенцијал рађања) и која се не рађа, једнака је обоготворењу смрти и пролазности. Заиста, човјеку је ”све слободно”, све је његово право, али ово представља слободу која рашчовјечује, лишавајући човјека и свега човјечијег – вјечног смисла, обоготворујући нечовјечност, ништавност, пролазност. Света је ријеч Апостола народа Павла: ”ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни лопови, ни пијанци, ни отимачи, ни мужеложници неће видјети Царства небеснога” (1 Кор. 6, 9-10). Мужелоштво је, дакле, један од основних гријехова људских. Ко је видио блуднике и прељубочинце, лопове и пијанице да обављају ”параде поноса”? Само противприродни гријех педерастије ЛГБТ… се пропагира као ”понос”. Људи су подложни и другим гријесима, али их макар не пропагирају као врлину. Оне који се томе супроте називају хомофобима; гријехофобију проглашавају за хомофобију! Треба да је свима знано: Црква Божја би се одрекла себе, када би прихватила гријех за врлину, лажну љубав за праву љубав, нечовјечност за човјечност, гријехофобију за хомофобију. Не само Хришћанска Црква, него и свеукупна човјечанска религиозност, сво људско искуство од искони, почевши са древним јеврејским пророцима, истиче међу свим гријеховима посебно – содомију. Градови Содома и Гомора су због тог гријеха Божијом казном претворени у Мртво море, воду без живота и живих бића – до данашњег дана. Никакво чудо: овај гријех материну утробу претвара у ”мртво море” радионицу живота претвара у радионицу смрти. Данас озакоњено чедоморство (= абортус) представља озакоњење убиства (убити дијете од мјесец дана, или десет мјесеци или девет година – исти је злочин). Педерастија је истовјетна (и по изразу) са гријехом педофилије, скрнављењем дјетета. Зато они који данас озакоњују прво, то чине и са другим. Зашто израз ”педер” у свим језицима представља моралну ругобу? Па и они који тиме ”поносно парадирају” осјећају тај израз као увреду, тражећи да се педерастија озакони као брачна заједница, изједначи са светињом брака, као да заборављају да ”педофилија” има исто значење. Отуда такви, прије или касније, тражиће озакоњење усвајања дјеце; поричући светињу рађања, ипак не могу без дјеце.

Содомија, као и многи други гријеси, прате човјека одвајкада. Човјечанство, међутим, по први пут у историји, и то оно ”просвећено западно”, тај содомски гријех озакоњује (заједно са самоубиством и убиством дјеце). Није ли то знак да ова ”модерна” цивилизација озакоњује самоуништење људског рода?! Они који то заступају и пропагирају, не одричу ли се тиме и својих родитеља, јер да су се они понашали на њихов начин, ових не би ни било, не би се родили…

Откад постоји Црна Гора, Црногорци су тај гријех сматрали као наказност и неморал. Дошло вријеме да данашњи Црногорци стављају своје бркове, свој мушки понос, тамо гдје им мјесто није. Толико је гријехова које данас чине људи, али је чудно и несхватљиво за здрави људски разум, да овај гријех одвајкада сматран за болест (сваки гријех је уствари морална болест) се пропагира као ”понос”. По народној: ” Чега се паметан стиди, тиме се луд поноси.”

Ово се код нас прихвата у духу усвајања ”западних вриједности”. Но, зашто прихватити и пропагирати као ”право” и ”вриједност”, озакоњење нечега што уствари уништава и Запад и Исток, као и оне који то прихватају, одричући се свог исконског морала, свога ”чојства и јунаштва”. Неки од таквих тврде да вјерују у Бога, превиђајући да нас сваки гријех одводи од Бога; да се тиме уствари одричу од Бога Љубави, понижавајући и човјека у себи као бића створеног за истинску Љубав, бића које рађа и које се рађа – за вјечност.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит Амфилохије: Историја Цркве – свједочанство Христовог распећа и васкрсења!

Sun, 18 Nov 2018 06:50:00 +0000

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством данас на Ђурђиц, 16. новембра служио је свету архијерејску Литургију у Цркви Светог Ђорђа у подгоричком насељу Доња Горица.

Након прочитаног зачала из Јеванђеља, Митрополит је подсјетио на ријеч Христову, којом опомиње све оне који се опредељују за Њега, да се пазе јер ће их гонити и да ће многи бити убијени због имена Његовога, и поручује да се не боје, јер ко претрпи до краја, тај ће се спасити.

Говорећи о томе да се ова блага вијест Божија, велика истина, остварује кроз сву историју човјечанства, Митрополит је казао да се то догодило прво са Господом који је разапет и убијен, а онда и са свим Његови ученицима, осим са апостолом Јованом, и хришћанима кроз вјекове.

Митрополит је истакао да је календар Цркве Божије препун имена мученика, а да је је дан од њих и Великомученик Свети Георгије кога данас славимо и коме је посвећен свети храм у Доњој Горици.

„Славимо Ђурђиц, великомученика и страдалника Георгија, који је себе принио на жртву живоме Богу и сјећамо се оних свих догађања из његовог живота, али и оних дарова којима га је Бог обдарио послије његове мученичке смрти када су се многи исцјељивали додирујући његове мошти и када је у Лиди подигнут дивни храм у којем се до данас сабирају хришћани са свих крајева свијета.“

Подсјећајући да сваки дан прослављамо неког мученика на којима се остварило управо та ријеч Христова „гониће вас, прогонити и многи ће пострадати имена Мога ради“, владика Амфилохије је истакао да је сва историја Цркве Христове свједочанство Његовог распећа и васкрсења:

„Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нек узме крст свој и нека иде за Мном! Колико је оних кроз вјекове који су понијели Христов крст, крстивши се, обукавши се у Њега и примивши Божију љубав као вјечну мјеру свога живота“, рекао је владика и истакао да су се сви они трудили да испуњавају двије основне заповијести: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом, и ближњега свога као себе самога.“

Високопросвећени је нагласио да је у савременом човјечанству, упркос тим заповијестима, много мржње и духа братоубилачког:

„Братоубалштво се увијек рађа из Богоубилаштва. Онај који убија у своме срцу и животу небескога Оца, тај ће прије или касније убити и свога земаљскога оца. Ми смо свједоци тога, у времену Другог светског рата и послије њега, кад су дјеца убијали своје очеве овдје у Црној Гори, кад су убијали своје сроднике, браћу, по налогу тадашње партије.“

Осврћући се на иницијативу да се Јосипу Брозу подигне споменик у Подгорици, Митрополит је казао да је он као антифашиста за поштовање, као и они људи који се борили као партизани против окупатора, али није за поштовање што су паралелно са тим вршили братоубиство, убијали најугледније људе да би преузели власт у своје руке.

„Братоубици подизати споменик у Подгорици која је по његовом налогу, 80% сравњена са земљом 1944. године и 2000 жена и дјеце побијено, а само 10-ак Њемаца који су повлачили, опростите, али ја то не могу да разумијем.“

Митрополит Амфилохије је казао да то поновно враћање онога који је покренуо крваво братоубилачко коло у овој земљи и шире, је повампиравање духа братоубилаштва у Црној Гори и да то не доноси добра никоме. Истакао је да би било паметније, да се средства намијењена за подизање споменика дају сиротињи и прогнанима са Косова и Метохије.

Подсјетио је да је у вријеме братубилаштва, убијено 129 свештеника Митрополије црногорске од којих десетак за вријеме окупације, док су сви остали убијени од братске руке на челу са Митрополитом Јоаникијем свештеномучеником.

„Умјесто њему да се подиже у Подгорици споменик, подиже се ономе који га је убио, који је жртвовао и њега и хиљаде других широм Црне Горе! Није добро, и није паметно, није разумно. Али што се тиче Цркве Божије, она носи свој крст, као што је носила кроз вијекове и носиће у будућа времена, клањајући се само Богу живоме и Њему јединоме служећи“, закључио је у литургијској бесједи Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Након Литургије, вјерни народ предвођен Митрополитом и свештенством опходио је свечаном литијом храм, а потом су благосиљани и пререзани славски колачи.

Владика Амфилохије је честитао славу свим свечарима молећи се Светом Георгију да нас све укријепи у вјери, нади и љубави, вјерности Христу Богу и у свједочењу Његовог имена.

Говорећи о томе да се Црква не ограничава ни на једну нацију, државу, мјесто, Митрополит цетињски је казао да је Црква универзална, васељенска, јер је Христос призвао све ученике да крштавају све народе у име Оца и Сина и Духа Светога.

Нагласио је да код нас има нека група која обоготворује нацију и своју државу, и хоће Цркву Божију да претвори у служитељку лажне вјере и лажнога бога која се одриче Христа, Бога љубави. Позвао је владика све да се чувамо од тога отрова и да чувамо своју дјецу и породицу.

Осврнуо се на најављену тзв. параду поноса у Подгорици, истичући да је то парада стида и срама. Помолио се да онима који то раде, Бог врати памет, разум и подари да се врате истини Божијој, истинском правом начину живљења хришћанскога, које је у светињи брака благословенога.

„Нека Бог спаси град да се не претвори у Содому и Гомору гдје је прво вршена таква парада, а коју је Бог казнио и данас је то Мртво море. Не дај Боже, да овај град постане нова Содома и Гомора.“

Митрополит је казао да позивање људи на параду, јесте призивање људи да постану мртваци духовни. Изразио је наду да ће Бог дати овдашњем народу разум и памет да се не баве таквим парадама и не призивају проклетство Божије на дјецу која се рађају у овоме граду:

„Дај Боже, да Господ уразуми све, да не озакоњује то безумље и не газе по свеукупном моралу Црне Горе и да се тиме не скрнаве мошти Св. Петра Цетињскога и Св. Василија Острошкога, да се не презива дух смрти, ништавила и гријеха на овај град и на народ који у њему живи.“

Заједничарење је настављено уз пригодан програм и трпезу хришћанске љубави.

Полазници вјеронауке при Цркви Светог Ђорђа у Доњој Горици даровали су сликом Митрополита Амфилохија који их је похвалио за дивно извођење програма који су уприличили поводом данашњег празника.

Извор: Митрополија црногорско-приморска