Живе речи утехе: Живе речи утехе

Катавасије: Српско црквено појање - нотни зборник

Mon, 26 Nov 2018 11:32:44 +0000

Катавасија (грч. καταβασία – силазак) је песничка форма коју сачињава низ ирмоса чији је задатак да у тематском смислу везују тропаре канона са библијским песмама. Ирмос, тачније његов творац – химнограф – то постиже тако што новозаветни догађај који се празнује настоји да доведе у везу са садржајем библијске песме. На тај начин ирмос служи као образац тропарима који следе, и по напеву и по ритму. Прва од девет песама је химна благодарности коју су појали Мојсије и синови Израиљеви после пролаза кроз Црвено море (2 Мој 15, 1-10). Друга се заснива на Мојсијевој песми пред његову смрт (5 Мој 32, 1-43).

Трећа песма је радосна химна пророчице Ане, мајке пророка Самуила (1 Сам 2, 1-10). Четврту песму представља молитва пророка Авакума који је предвидео долазак Господа на свет (Авак 3, 1-13). Пета песма је молитва пророка Исаије и његова радост због доласка Спаситеља на свет (Ис 26, 9-19). Шеста песма је молитва пророка Јоне у утроби кита (Јона 2, 3-10). Седма и осма песма су молитве пуне наде, химна три младића који су чудом остали неповређени у пећи (Дан 3, 26-45; 52-90). Девета је песма хвале Пресвете Богородице (Лк 1, 46-55). Иако се говори о девет песама, у пракси се, међутим, пева осам, с обзиром на то да се друга песма изоставља (осим током Великог поста) због свог тужног и укорног садржаја која као таква не одговара новозаветној радости. На велике празнике катавасија се састоји из понављања почетног ирмоса, док на мање празнике (у ту групу спада и недеља) катавасију чине ирмоси другог сродног или блиског празника. На посведневним јутрењима узимају се само 3, 6, 8, и 9. ирмос последњег канона.

Катавасије су сврстане у три групе: минејске, триодске и пентикостарске. Помињу се у најстаријим рукописима Јерусалимског типика. Пропис о певању катавасија током црквене године прописан је Типиком. Катавасија је певана од стране два хора (две певнице), који би силазили с певница до средине храма где су се сусретали да би заједно отпојали закључни ирмос. Отуда, вероватно, долази и сам назив песме (катавасија-силазак).

Зборник катавасија српског црквеног појања начињен је за потребе учиника и студената наших богословских училишта, али и свих оних који настоје да тачно науче црквно појање. Приликом нотирања катавасија ослањао сам се на писане и усмене изворе. Постојећи нотни записи катавасија Корнелија Станковића, Стевана Мокрањца, Ненадa Барачког, Бранка Цвејића и Стефана Ластавице, консултовани су у значајној мери. Међутим, изузев Сретењске, по запису Стевана Мокрањца, ниједна друга катавасија из пера поменутих мелографа није дословно уврштена у овај зборник. Занимљиво је да се код мелографа ретко срећу записи триодских катавасија. То је вероватно зато што се поједини ирмоси ових катавасија често певају на свакодневним јутрењима чиме се отвара питање јесу ли ове катавасије уопште сматране утврђеним песмама.

Усмени извор имао сам у појању блаженопочившег патријарха српског Павла и епископа шумадијског Саве. Српског првојерарха сам дуги низ година слушао за певницом и од њега учио црквене напеве, као и од архимандрита оца Јована Радосављевића, дугогодишњег наставника црквеног појања у Призренској богословији, који је и сам учио црквено појање од патријарха Павла. С друге стране, аудио снимци појања владике Саве у значајној мери су допринели обликовању овог рукописа катавасија. Практично знање које су ова двојица знаменитих српских архијереја имали из области црквеног појања, као и њихово поимање литургијске музике у свези с химнографијом, сврстава их међу најзначајније представнике богослужбеног појања друге половине 20. века у нас. У прилог томе, навешћу пример седме песме Васкршње катавасије – на исти начин записане од стране свих мелографа – чији је мело-поетски однос патријарх Павле делимично редефинисао у складу са сопственим уверењем да химнографске садржаје појац треба да тумачи словесно, са разумевањем, а никако према некритичком аутоматизму. Наиме, док су записивачи забележили-Отроци от пешчи избавивиј бив человјек // страждет јако смертен (мелодијска станка је, дакле, након речи человјек), дотле је патријарх појао-Отроци от пешчи избавивиј // бив человјек страждет јако смертен (мелодијска станка је након речи избавивиј). Сматрао је да такво мелодијско разграничење више одговара смислу текста који казује да Онај који је избавио младиће из пећи // постаде човек, пострада као смртник…

Овај приручник, дакле, представља својеврсну синтезу ранијих нотних записа црквеног појања и актуелне појачке праксе. То је интегрални нотни зборник свих деветнаест катавасија који до сада није сачињен, и чији је изостанак, до извесне мере, оптерећивао процес наставе црквеног појања. Мој циљ био је да, на основу сопственог музичко-појачког и педагошког искуства у настави црквеног појања, начиним селекцију најбољих мелодијских мотива, ритмова и акцената у оквиру већ утврђених мело-поетских целина, тј. образаца. У том смислу, мелодијско-ритмичка проширења красе многе завршне (каденцирајуће) обрасце које су српски појци у прошлости знали, а данашњи тек треба да науче. Највећи изазов при бележењу катавасија представљао је избор конкретног мелодијског обрасца у ситуацији када постоје две или више варијанти, или када мелографске записе негира актуелна појачка пракса. Сматрао сам да би навођењем различитих варијанти у фуснотама били задовољени они појци или њихови наставници који песме препознају на основу другачијег редоследа образаца.

Испод мелодијског записа потписан је црквенословески језик стандардним правописом. Што се акцентовања тиче, оно је у највећој мери сагласно са старијим, рускословенским начином произношења богослужбеног језика. Одступања су била нужна тамо где то мелодија није дозвољавала, било да се формирала или еволуирала у складу са српским начином акцентовања.

За разлику од постојећих нотних зборника српског црквеног појања, овај садржи новину која се тиче тоналности. Мокрањчев тонални концепт, заснован на нотирању свих гласова Осмогласника на тону еф (еф-дур, еф-мол, еф-молдур), потоњи мелографи су прихватили као стандардни. У овом зборнику је то измењено јер је извесно да се у појединим гласовима сачувала модална структура и да није могуће гласове српског Осмогласника свести искључиво на дур-мол тонални систем. С обзиром на то, први глас, који има одлике византијског првог гласа, односно дорске лествице, записан је тако да му је основни тон де (ре). Аналогија постоји и у случају петога гласа чији је основни тон а (ла). Упркос томе, треба знати да се у српској појачкој пракси интонација не доводи у везу с апсолутним висинама и да је у вези с тим Мокрањац изнео рационалан став када је у Предговору свог Осмогласника написао да сваки појац узима интонацију према природи свога гласа. Због лакшег усавајања и разумевања модално-тоналног принципа, тик изнад нотног текста назначен је пратећи, тј. лежећи тон (исон) солмизационим слоговима. Он је неретко статичан, али у појединим гласовима је покретан, у складу с кретањем мелодије, односно променом тонског центра. Назнаке за пратећи глас дате су само у првој и деветој песми, чиме сам сугерисао да се ради о препоруци. У исто време, овим сам желео да дам до знања нашим појцима који су – како нам саопштавају извори – у прошлости и „секундирали“ (пратили главног појца), да пратња не треба да буде у терцама или другим интервалима изнад мелодије, већ једино на основном тону испод мелодије. По томе се једногласно појање (које, додуше, са лежећим тоном чини латенти двоглас), разликује од вишегласног – две праксе које не треба мешати. Разуме се, све то требало би да обезбеди унапређена настава црквеног појања, заснована на учењу солфеђа, односно на музичком описмењавању.

Катавасије се певају антифонским, тј. тропарским напевом (у византијској појачкој терминологији под обједињеним термином ирмолошки). Спецификум представља напев којим се певају једино ирмоси и катавасије у оквиру осмог гласа, којег су Барачки и Цвејић управо због тога назвали катавасијским напевом. Заступљени су сви гласови, изузев седмог. Темпо извођења песама у овом зборнику није назначен, али треба имати у виду да се девет песама катавасија, особито празничних, пева свечанијим темпом и тоном.

Аудио снимак катавасија којим је допуњена ова публикација дидактичког је карактера и није начињен у сврху јавног емитовања, већ искључиво као помоћно средство у настави црквеног појања1. Зборник, такође, садржи превод свих катавасија на српски језик, као и поглавље „Кад се поје која катавасија?“ преузето из 18. главе Великог типика протојереја Василија Николајевића.

Иако катавасије имају статус утврђених песама (чије ауторство се не може доказати, а у неким случајевима ни разумети параметри на основу којих је „утврђен“ њихов мело-поетски размер), то не значи да овај рукопис има догматске претензије. Жеља је приређивача да ученици и студенти из њега стичу основна знања, а касније их могу – како је говорио патријарх Павле – у личном појању донекле и кориговати: ублажити (руске) акценте, додати, односно, скратити украсне тонове, или уместо дужих певати краће завршетке, како је сугерисано у фуснотама. Неопходно је, међутим, стати на пут раширеној пракси произвољног кројења катавасија, чему би требало да допринесе појава овог појачког приручника. Свестан сам да ће зборник катавасија српског црквеног појања, први такве врсте, бити различито вреднован. Стилски гледано, рукопис донекле има одлике старинског појања који ће данашњим генерацијама појаца, навикнутим на бржа богослужења са све већом употребом савременог српског језика, можда деловати архаично. Управо таквим појачким наративом настојао сам да начиним макар симболичну везу између генерација српских појаца из прошлости, који су оставили видног трага на пољу литургијског појања, и наших данашњих појаца. У том односу ови други (ако су ревносни) пројављују се као поуздана и чврста карика у ланцу преношења црквене и културне традиције чији континуитет неће бити доведен у питање. За црквене појце било које епохе је, међутим, изнад свега најважнијa свест да се својим трудом „као живо камење зидају у дом духовни, свештенство свето, да би приносили жртве духовне, благопријатне Богу, кроз Исуса Христа“ (1 Пт 2, 5).

Издавач: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве

приредио: др Предраг Ђоковић; рецензент: академик Димитрије Стефановић; нотографија: протођакон Драгиша Ђокић, стр. 158, Београд 2018.

Извор: Српска Православна Црква

ТВ Храм: Парохија Светог Луке у Вашингтону

Fri, 23 Nov 2018 20:04:11 +0000

Рукоположење у Петропавловом манастиру

Fri, 23 Nov 2018 19:43:27 +0000

У манастиру Светих апостола Петра и Павла, на празник Светог Архангела архијерејском Литургијом је началствовао Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије.

Саслуживали су Преосвећена господа Епископи захумско-херцеговачки Димитрије и умировљени Атанасије, каo и више свештеника и ђакона. У току Литургије, у чин јереја рукоположен је ђакон Стеван Дурић. У служби благодарења и светог причешћа, као и заједничкој молитви за новог свештенослужитеља, узео је учешће и велики број верника.

После читања светог Јеванђеља, пригодном беседом о великом празнику и значају свештеничке службе обратио се владика Атанасије. Речи поуке на крају свете Литургије упуутио је и владика Димитрије.

После богослужења, у манастирској трпезарији за све окупљене припремљена је заједничка празнична трпеза током које је новог јереја и све окупљене поздравио и поучио владика Григорије.

Извор: Српска Православна Црква

Архимандрит Сава (Јањић): Добро нам дошли на славу; молимо се Богу да буде мирно

Fri, 23 Nov 2018 18:07:29 +0000

Архимандрит Сава (Јањић), игуман манастира Високи Дечани данас је у разговору за Радио-Светигору позвао вјерни народ да вечерас и сјутра дођe у манастир и заједно са дечанском братијом прослави ктиторску славу ове светиње – празник Светог краља Стефана Дечанског. ,,Имамо ових дана мало нестабилнију ситуацију, али то је овдје уобичајено и надамо се да се неће нимало одразити на нашу прославу“, каже отац Сава.

Прилог радија Светигоре

,,Политику треба пустити политичарима, али ми када говоримо о неким политичким питањима, ми говоримо искључиво с позиције очувања нашега народа, јер кад год видимо да се то одражава на наш народ мислимо да имамо моралну обавезу да дигнемо свој глас и да кажемо шта није у реду и да упозоримо. Још јуче смо упозорили да може доћи до проблема, јер су неки наши свештеници били свједоци да се крећу јаке полицијске снаге према Митровици и да је било јасно да ће нешто да се деси. Чак су провоцирали наше свештенике. Полицајац му је показивао гестикулацијом да ће да га закоље. То су класичне провокације на које смо ми, нажалост, навикли“, казао је игуман Високих Дечана.

Свечано празнично бденије у манастиру Дечани почеће вечерас у 17 часова, а Свету архијерејску литургију сјутра ће, са почетком у 9 часова, служити Митрополит дабробосански г. Хризостом и Владика рашко-призренски г. Теодосије, уз саслужење свештенства наше Свете Цркве.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Зајечар: Најава - Прослава годишњице културно духовно-мисионарског центра Епархије тимочке "Гостопримнице"

Fri, 23 Nov 2018 18:05:11 +0000

Годину дана успешног рада Гостопримница ће обележити посебним програмом у уторак 27. новембра 2018. године. Духовно – мисионарски центар у Зајечару на годишњицу рада сабира десетине предавања, промоција књига, организовање филмских вечери, као и бројне пријеме за госте из земље и иностранства.

Претходних месеци овај несвакидашњи простор, са садржајима и за најмлађе, окупљао је вернике и посетиоце, доказујући тако успешност, али и потребу постојања овог места за све оне који траже да њихов верски живот буде обогаћен и употпуњен културним садржајима.

И више од тога, Гостопримница је прерасла у место међусобог дружења и мисионарског деловања, место где се прате савремена збивања у свету културе, издаваштва, документарног филма, али и где се могу чути најновија предавања на теме које су последица савремених незаобилазних догађања у друштву.

Иза бројних збивања и квалитне услуге у претходном периоду, стоји велики рад и нове идеје, које се реализују у пријатном амбијанту савремене хришћанске заједнице са понудом врхунског угоститељског објекта.

Извор: Епархија тимочка

Саопштење за јавност Епископа милешевског Атанасија

Fri, 23 Nov 2018 17:35:00 +0000

Ових дана се у Пријепољу десио заиста немио и страшан догађај. Младићи, од којих су неки и српске народности, напали су и толико испребијали Емира Хамзића, младића муслиманске вероисповести, да су му и сâм живот угрозили. Београдски лекари се тренутно боре за њега. Као Епископ Епархије милешевске и суграђанин Емира Хамзића, заједно са свима православним хришћанима српске народности, придружујем се изразима боли Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог Архијерејског Синода коју је створио овај немили догађај, и сви једнодушно осуђујемо ово злодело и изражавамо огорчење због поступка његових неодговорних и недостојних починилаца. Саосећамо са породицом жртве вршњачког насиља и молимо се Богу за брзи опоравак Емира Хамзића.

Епископ милешевски Атанасије

Извор: Српска Православна Црква

Светињама у походе - Поклоничко путовање чланова хора "Антифон" из Новог Сада

Fri, 23 Nov 2018 17:30:00 +0000

Чланови хора при Светоуспенском храму у Новом Саду, Антифон, посетили су 17. и 18. новембра 2018. године манастире Тавну и Ловницу, цркву Успења Пресвете Богородице у Чајничу и цркву Светог цара Лазара и косовских мученика у Андрићграду.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

У недељу, на празник светих преподобномученика Галактиона и Епистиме, хор Антифон је узео молитвеног учешћа у светој Литургији у цркви Успења Пресвете Богородице у Чајничу. Светом Литургијом је началствовао парох чајнички јереј Дамјан Радовић, уз саслужење протојереја Жељка Латиновића, настојатеља Светоуспенског храма у Новом Саду и ђаконâ Младена Максимовића, Срђана Пјевца и Александра Билића. Братство храма у коме се чува чудотворна икона Пресвете Богородице Чајничке Краснице, Чајничани, као обитељи манастирâ Тавне и Ловнице исказали су искрену хришћанску љубав и срдачно дочекали госте из Епархије бачке. Путовање је организовала Служба за поклоничка путовања Епархије бачке Светињама у походе.

Извор: Радио Беседа

Монашење у Светархангелској обитељи у Ковиљу

Fri, 23 Nov 2018 17:25:00 +0000

Његово Преосвештенство Владика бачки г. Иринеј постригао у образ великог ангелског чина тројицу искушеника Светархангелске обитељи у Ковиљу. Уочи празновања Сабора Светог архангела Михаила, вечерњу је служио јеромонах Дионисије, сабрат Светоархангелске обитељи у Ковиљу, уз саслужење протођакона Горана Ботошког. Хоровима је предстојао Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа бачког. Служби су присуствовали Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, јеромонах Венијамин из Митрополије загребачко-љубљанске и протопрезвитер Драган Стокин из Суботице.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

После благосиљања петохлебнице, владика Иринеј је постригао у образ великог ангелског чина тројицу манастирских искушеника - Данила Стрику, Зорана Матићевића и Милованa Квргића, давши им монашка имена: Пајисије, Јован и Серафим. -То је пут благословен, узак, трновит али спасоносан, и њиме се може ићи и стићи до краја, да се уплови у тихо пристаниште Царства Божјег, навео је Епископ бачки г. Иринеј.

Извор: Српска Православна Црква

Повезана вест:

Епископ зворничко-тузлански Фотије: Свети архангел Михаило је путевођа нашег хришћанског живота!

Fri, 23 Nov 2018 08:59:45 +0000

На дан када наша Црква прославља Сабор светог архангела Михаила, Преосвећени Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Горњој Толиси код Модриче. Ово је била прва посјета Епископа Фотија овој парохији. Преосвећеном Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Јово Лакић, архијерејски намјесник модричко-градачачки, протонамјесник Недељко Горановић, парох гаревачки и протођакон Славољуб Милошевић.

На крају богослужења Преосвећени Владика се са надахнутом бесједом обратио присутнима честитајући им празник и поучивши их како нам је Свети архангел Михаило путевођа и како ми треба да се боримо и да непрестано будемо са Богом, да не отпадамо од Лица Божијег и пута Божијег, да не падамо у разне гријехове него да непрестано живимо богоугодним животом како живе и анђели на небесима.

На Литургији је било присутно много вјерника а посебно радује велико присуство дјеце. Радује и чињеница да су многи приступили Причешћу и сјединили се са Христом.

По завршетку свете Литургије Епископ је у дому свештеника обавио освећење славских дарова, хљеба, пшенице и вина, у част данашњег празника који је крсна слава протонамјесника Слађана Савића и његове породице.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Епископ нишки Арсеније: Свети Нектарије Егински обзнањује да светитеља има и у нашем времену!

Fri, 23 Nov 2018 08:57:20 +0000

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније началстовао је Светом архијерејском Литургијом у храму Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу, на празник Светог Нектарија Егинског, уз саслужење протојереја Игора Давидовића, клирика британско-скандинавске Епархије, братства овог храма и јерођакона Нектарија (Ђурића). Епископа нишког је у храму дочекао бројни верни народ, а Свету архијерејску Литургију красило је и прелепо појање хора "Жива вода". Током свечаног славског чина Преосвећени Владика нишки пресекао је славски колач у част Светог Нектарија Егинског, светитеља чије се честице светих моштију налазе у храму већ трећу годину.

Звучни запис беседе

Епископ је на крају произнео посебно надахнуту беседу у којој је рекао да нам Свети Нектарије Егински обзнањује да светитеља има и у нашем времену, а не само у нама далекој прошлости, а овај светитељ који се упокојио у Господу не тако давне 1920. године, управо то и јесте. Владика нишки је рекао и да нас живот, а посебно страдање овог светитеља учи и да су Божански Закони изнад нашег, земаљског.

На крају беседе Владика се захвалио свима који су помогли да се овај храм подигне и изразио наду да ће након 20 година од постављања камена темељца, он бити и завршен.

Извор: Епархија нишка

Слава Светархангелске обитељи у Ковиљу

Thu, 22 Nov 2018 09:50:37 +0000

После благосиљања петохлебнице, владика Иринеј је постригао у образ великог ангелског чина тројицу манастирских искушеника - Данила Стрику, Зорана Матићевића и Милованa Квргића, давши им монашка имена: Паисије, Јован и Серафим. То је пут благословен, узак, трновит али спасоносан, и њиме се може ићи и стићи до краја, да се уплови у тихо пристаниште Царства Божјег, навео је Епископ бачки г. Иринеј.

На дан празновања славе Светоархангелског манастира, 21. новембра 2018. године, свету Литургију је служио Епископ мохачки г. Исихије.

Извор: Епархија бачка

Краљево: Свечано прослављен Аранђеловдан - Крсна слава Епископа жичког Јустина

Thu, 22 Nov 2018 09:44:57 +0000

Сабор Светог архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан, је дан који велики број православних Срба прославља као своју Крсну славу. У Храму Светог Саве у Краљеву овај празник је посебно свечано прослављен. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, који на овај дан прославља своју Крсну славу. Епископу је саслуживао велики број свештенослужитеља. У евхаристијском сабрању учешће је узело мноштво монаштва, свештенства, као и верног народа Божијег. Присуствовао је и градоначелник града Краљева г. Предраг Терзић.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Свечаним појањем и благољепијем свештенорадњи овај дан је наликовао ангелском прослављању око Престола Божијег на коме је принето бескрвно свештенодејство. На Малом входу Епископ је у чин архимандрита произвео протосинђела Саву (Илића), секретара при канцеларији Епископа жичког. Уз клицање “Аксиос“ заједница је пројавила сагласност препознајући труд и посвећеност којом отац Сава сведочи своје монашко живљење и служење у Цркви Божијој.

Почаствовани Оваплоћењем Сина Божијег који је постао Човек, поставивши људску природу у Својој богочовечанској Личности са десне стране Бога Оца, имали смо радост да учествујемо у најприснијем јединству са Христом кроз причешћивање Телом и Крвљу Његовом.

По благослову Епископа, сабранима се беседом обратио архимандрит Сава. Он је изразио захвалност Епископу на чину и поверењу којег га је удостојио. Честитао је славу Епископу Јустину, архимандриту Дамјану (Цветковићу), секретару ЕУО Епархије жичке, игуманији Михаили са сестринством благовештењским, као и у храму присутним свечарима, а потом рекао:

– Сабрани смо у овом храму око Свете тајне Евхаристије Духом Светим, прослављајући Светог архангела Михаила и и остале силе небеске. Оне постоје, личности су од Бога створене, што нам поручује и Символ вере говорећи о “Богу Творцу свега видљивог и невидљивог“. Кроз примере Светог Писма Старог и Новог Завета видимо мноштво догађаја јављања небеских сила изабраницима Божијим. Сам Господ је пред страдање рекао да може позвати мноштво легиона анђелских да спрече страдање, али да то не жели да учини. Дужни смо да укажемо поштовање овим неуморним помоћницима рода људског. Човек је по речима Светог Писма привремено мањи од анђела, али Оваплоћеним Сина Божијег почаствован је чашћу већом од анђела, о чему сведоче и богословствују богомудри Свети оци. Нека би Господ дао да и ми уз помоћ Божију и заступништвом небеских сила чујемо глас: Уђи у радост господара својега. Амин.

У наставку је освештано славско жито и пререзан славски колач нашег Епископа Јустина. За све присутне припремљено је послужење. У епископском двору где је домаћинско гостољубље пројавио Владика Јустин настављено је заједничење за трпезом љубави у ведром духу и хришћански радосном расположењу.

Извор: Епархија жичка

Манастир Ђурђеви Ступови: Аранђеловдан - Крсна слава Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија

Thu, 22 Nov 2018 09:42:18 +0000

Светим евхаристијским сабрањем у манастиру Ђурђеви Ступови, на празник Сабора Светог архангела Михаила и осталих бестјелесних сила – Аранђеловдан, у сриједу, 21. новембра 2018, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије прославио је своју крсну славу.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени владика Јоаникије уз саслужење више свештеника и свештеномонаха Епархије и уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

У архипастирској бесједи Владика Јоаникије је честитао данашњи велики празник свима, нарочито онима који Светог архангела Михаила прослављају као крсну славу. Он је подсјетио да је су се у прадавним временима, праискону, на небу десили сукоби и неспоразуми, слично сукобима и непоразума људи на земљи када се један од служитеља Божјих, понесен благодаћу и силом, влашћу и службом, коју му је Господ дао, помислио за себе да је раван Богу.

„То је могуће зато што се Бог не намеће својом влашћу и силом, него себе оприсутњује код свих бића створених, својим смирењем. Да се Бог појавио као деспот или тиранин, ниједном створеном бићу не би пало на памет да помисли и каже да се са Богом изједначио. Али, мудрост Божанска, која обасјава Свете арханђеле није одступила од свих, него само од врховног вође Светих анђела, Сатанаила, али није од Михаила, Гаврила и осталих вођа бестјелесних сила небеских“, рекао је Владика.

Преосвећени је истакао да Свето писмо свједочи да је тада устао, управо, Арханђел Михаил и рекао: Ко је као Бог? То значи нико и то је био почетак разобличавања велике лажи која је захватала небо.

„То може да буде зато што се Бог, Творац неба и земље, оприсутњује својим смирењем и даје свима слободу. Да је створио Свете анђеле као машине у својим рукама то се не би могло догодити, него је желио да има слободне своје служитеље који су Му подобни у слободи. Зато се догодила велика пометња на небу, која се стално осликава и на земљи. Свети анђели Божји, које предводи Свети Арханђел Михаило, стално служе слави Божјој, стоје пред Престолом Божјим, обасјава их, непрестано, храни и обнавља Божја свјетлост, истина, правда и љубав“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Он је нагласио да анђели Божји нијесу само присутни на небу, него као слуге Божје силазе на земљу и помажу умним бићима, чувају народе који су у правој, истинитој вјери, воде их, руководе.

„У Старом завјету је откривено да Свети Арханђел Михаило чува изабрани народ Божји, то значи да он чува Цркву Божју. Свједочанства присуства и доласка у овај свијет Светих анђела имамо у животу Цркве свакодневно, и то је у Светом писму, на много мјеста, посвједочено. Арханђео је са неба донио глас Пресветој Дјеви Богородици да ће родити Спаситеља свијета, а на Њено питање како ће се то десити, јер Она не зна за мужа, он не одговара, нити, по свој прилици, зна како ће то бити, јер је то Божја тајна. Видимо велико смирење његово које је Божанско. Он не јавља како ће то бити, нити тумачи, него само јавља оно што му је Господ заповиједио да јави и толико зна. А то је велико и то је основа вјере“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Подсјетио је и на божанске ријечи „Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњег осјениће те“, поручујући да су анђели прославили рођење Господа Исуса Христа узвишеном пјесмом: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“, анђели су јавили Његово васкрсење, као што су се јавили и приликом вазнесења Христовог на небо, и много пута прије и касније.

„У животу свакога од нас је присутан његов анђео чувар. Заправо, када славимо Свете арханђеле сви ми славимо славу, јер прослављамо наше небеске покровитеље. Анђели Божји чувају свако свето мјесто, сваки храм Божји, сваки дом хришћански, сваку душу хришћанску, упућују их на добра дјела, стављају добре мисли у срца њихова, добре намјере. Зато, кад планирамо нешто да чинимо треба да се помолимо анђелима да расвијетле наше мисли да правилно одлучимо и да како ваља радимо у животу, јер смо као људи склони заблудама. Да знамо да нијесмо савршени, да живимо у тијелу и гријехе носимо, да се смиравамо и исправљамо, да имамо свете помоћнике, које је Господ послао, а који нас руководе ка спасењу, руководе нас да приступимо Господу Исусу Христу нашем Спаситељу“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Након свете Литургије приређено је славско послужење за вјернике и пријем за бројне госте у славу Господа нашега Исуса Христа и част Светог архангела Михаила и осталих бестелесних сила.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Храмовна слава и рукоположење у манастиру Крки

Wed, 21 Nov 2018 17:59:39 +0000

Данас (21.11.2018.) када славимо највећег међу анђелима Божијим, Светог Архангела Михаила, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко - петровачки Г. Сергије и Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служили су Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Слава овог светог храма окупила је, као и увек, велики број верника који су овај дан започели управо молитвом у манастиру посвећеном Архангелу Михаилу. Додатну духовну радост њима и свим верницима Епархије далматинске причинили су нови чланови ове свете заједнице који су данас рукоположени, Немања Мијатовић у чин ђакона и Немања Благојевић у чин свештеника. Владика Сергије честитао је њима и њиховим породицама, поручио им да је служба које су се прихватили најузвишенија служба на свету и пожелео да им Господ да снаге да достојно изнесу то велико бреме.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Данашњи празник Црква је установила још у првим вековима хришћанства када је одлучено да се спомен на све анђелске чинове прославља у месецу новембру, јер је то девети месец након марта. По освештаном предању Православне Цркве, у периоду године када је нама месец март створен је овај свет и у античко доба то је био први месец у години, а број девет узет је, јер је девет анђелских чинова. „За начелника свих ових девет анђелских чинова постављен је Архангел Михаило који је у време Сатаниног пада у гордост предводио мноштво војске небеске и громогласно узвикнуо: „Пазимо! Пазимо и стојмо смерно пред Творцем нашим и не помишљајмо на оно што је противно Богу!“ Говорећи уз то о погубном паду Сатане и његових следбеника започео је са свим осталим анђелским чиновима да пева радосну песму: „Свет, свет, свет Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Твоје!“ Таква је вера Светог Архангела Михаила и на њу ми треба да се угледамо, да се свакодневно трудимо да се уподобимо Господу и не помишљамо на оно што је Њему противно. Противно је заповестима Господњим да не причамо са својим ближњима или им не притекнемо у помоћ када је неко од њих у муци и недаћи, такође је противно да не долазимо редовно у Цркву на молитву. Ми треба да живимо у миру и љубави са својим ближњима, да постимо и долазимо на Свете Литургије, то је тај минимални труд који Господ од нас тражи. Иако је нама често тешко да уложимо и тај најмањи труд и Бога се сетимо само када смо у некој муци, Он нас и такве воли и прихвата у свој загрљај, ако покажемо и најмању жељу да Га прихватимо и да Му љубав љубављу узвратимо“, рекао је Епикоп Сергије. На крају своје беседе, Епископ бихаћко – петровачки честитао је славу својој братији из манастира Крке и пожелео срећан празник њима и свима онима који су се данас окупили на овом светом месту да би увеличали то велико славље. Владика Никодим обратио се присутнима за трпезом љубави и пожелео срећан и Богом благословен празник свим верницима који данас славе.

Извор: Епархија далматинска