Живе речи утехе: Живе речи утехе

Владика Херувим: У дубини нашег срца треба стајати вера, јер је она темељ свега у нашем животу!

Thu, 20 Dec 2018 10:32:28 +0000

Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је данас, на празник Светог Николаја – Никољдан, Свету архијерејску Литургију у Јагодњаку у цркви посвећеној овом Божјем угоднику и чудотворцу. Архијереју су саслуживали: протојереји-ставрофори Владо Кљајић и Михајло Марјанац, умировљени пароси, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки и ђакон Бранимир Михајловић из Маркушице.

У својој беседи Преосвештени Владика поучио је народ: -У Име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, драга децо Божија, нека је на здравље и спасење Света Литургија и данашњи празник светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Данас смо прославили славу Јагодњачког храма и принели смо бескрвну жртву Богу од свих и за све. Псалмопојац Давид каже: „Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев“. Заиста је Бог диван у светима својим, диван је свети Николај Мирликијски који је својим животом и жртвом за Цркву Божију дао Богу велики принос. Из живота овога светитеља можемо видети да је био велики борац за чистоту наше православне вере. Учествовао је на Првом васељенском сабору када су се доносили догмати од животног значаја за нашу Цркву. На Првом васељенском сабору формиран је Символ Вере на којем је свети Николај Мирликијски као владика био веома заслужан за борбу против аријанства, чувајући тако чисту веру наше свете Цркве. У тропару посвећеном светом Николају славимо га као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Заиста нас свети Николај учи уздржању и истинској, чврстој и непоколебивој вери.

Данас као народ очекујемо чудеса од Бога не испитујући при томе дубину свога срца. У дубини нашег срца треба стајати вера, јер је она темељ свега у нашем животу. Ако немамо вере не можемо очекивати благослов и чудо Божје. На то нас упућује Свето Јеванђеље у којем нам Господ у причама говори како да задобијемо Царство Небеско. На разне начине нас Господ Исус Христос преко светих Јеванђелиста како можемо сачувати чврстину вере и задобити Царство Божије. Данас смо у Светом Јеванђељу по Луки могли чути какав је пут човека који жели да задобије Царство Божије. „Блажени кротки јер је њихово Царство Небеско“ - управо тако, уколико смо кротки и незлобиви, ако једни према другима имамо љубави и не изграђујемо мржњу која нас одваја од љубави и милости Божије, бићемо на путу спасења и Царства Божијег. Света Црква нас на то упућује и увек нас томе учи.

Икона Царства Божијег је Света Литургија на којој смо се данас сабрали. Видимо како је све лепо, свештеници служе, приносимо Богу бескрвну жртву, народ се причешћује – то је заиста иконизација Царства Божијега. Данас смо били сведоци Васкрсења, Љубави и Милости Божије. Свака Литургија је сама по себи јединствена и непоновљива, то је велика жртва коју ми Богу можемо дати. Када год смо на службама Божијим требамо приступати Светој Чаши, Телу и Крви Христовој, јер је то печат нашега живота овде на земљи. Свако од нас треба да се труди у подвигу, али суштина је Света Чаша – Тело и Крв Христова. Требамо да приступамо Извору Живота – печату наше вере и нашега Васкрсења. На Литургији ми пролазимо кроз све догађаје које су обележили овоземаљски живот Господа нашега Исуса Христа.

Нека сте благословени и нека је благословен данашњи дан и ваша крсна слава, нека вас Господ Исус Христос сачува молитвама светога оца нашега Николаја и вашега другог заштитника светог Нектарија Егинског, од сада и кроз сву вечност. Амин.

После амвоне молитве уследило је резање славског колача. Овогодишња кума била је госпођа Слађана Пандур из Јагодњака а своје кумство предала је госпођи Стани Чучковић из Јагодњака. Трпеза љубави уприличена је у парохијском дому ЦО Јагодњак.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Никољдан - Крсна слава умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија

Thu, 20 Dec 2018 10:30:32 +0000

Молитвено сећање на Епископа жичког Хризостома (Столића)

Thu, 20 Dec 2018 10:28:25 +0000

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Г. Јустина, у уторак 18. децембра 2018. године, на празник Светог Саве Освећеног, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију и парастос у храму Светог Великомученика Георгија у манастиру Рујан, поводом шесте године од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Преосвећеном владики Арсенију саслуживали су протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, старешина храма Светог Ђорђа у Ужицу, протојереј Иван Радовановић, службеник Епархије жичке, протојереј Небојша Дабић, парох у Чачку, протојереј Радоја Сандо, старешина храма Светог Саве у Краљеву, јереј Богдан Митровић, парох у Јежевици, јереј Ђорђе Лазаревић, парох у Чачку, јереј Дејан Марковић, службеник Епархије жичке, јерођакон Нектарије (Ђурић) и ђакон Ђорђе Филиповић.

Поред служашчих учешћа су узели и многи свештенослужитељи, монаси, теолози, пријатељи и поштоваоци лика и дела блаженопочившег Епископа жичког Хризостома.

Након Свете Евхаристије и парастоса, служен је помен крај гроба блажене успомене владике, а по завршетку приређена је трпеза у манастирском конаку, око које се потрудио настојатељ манастира јеромонах Теодосије са својом обитељи.

Извор: Епархија нишка

Митрополит Амфилохије: Светиња острошка је заливена крвљу и мучеништвом Светога новомученика Станка!

Tue, 18 Dec 2018 13:55:55 +0000

На дан када наша света Црква слави Светог новомученика Станка Острошког, 18. децембра, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије у Цркви која је посвећена овом Божијем угоднику у манастиру Острог служио је Свету аријерејску литуругију. Саслуживали су му јеромонах Никон, игуман манастира Доњи Брчели и острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакони Роман и Никита и јереј Радмило Чизмовић, пјешивачки парох, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.

Звучни запис беседе (1)

Звучни запис беседе (2)

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Током Литургије Митрополит Амфилохије је у чин јеромонаха рукопроизвео и у свештеничке одежде обукао острошког сабрата јерођакона Никиту.

У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит је казао да ријечи Господње Из уста младенаца и дјеце која сисају сатворио си себи хвалу посебно чудесно и истинито одјекују у овом Светом храму посвећеном имену Божјем и Светом новомученику Станку у којем се чувају његове свете ручице којима је прославио Господа, проливши своју дјетињу крв за Христа Бога.

Говорећи о страдању овог новомученика, чобана из Подвраћа, околине Острога, који је у 14-ој години одбио да се потурчи и пљуне на праву вјеру и зато био сасечен, Митрополит је казао да је он мученички пострадао, од истих безбожника, агарјана, као и свети Исаије Острошки и Ђакон Светога Василија.

„Ова светиња острошка је заливена крвљу и мучеништвом Светога новомученика Станка. Заливена је молитвама Св. Василија који је гријао ове стијене својим сузама, и мучеништвом светих мученика Исаија Острошког и Ђакона Св. Василија, али и других који се овдје страдали и бранили ову светињу, од војводе Мирка Петровића па до најновијих бранитеља ове светиње, који су на правди Бога, као бранитељи ћивота Светога Василија, побијени од братске руке.“

Високопреосвећени је казао да је Господ удесио да ова светиња буде запечаћена мученичком крвљу, и да се у овом светом храму, гдје се чувају ручице невино пострадалога чобанчета Станка, похране земни остаци 27. бранитеља ове светиње који су пострадали током Другог свјетског рата.

Нагласио је да је острошка светиња тиме добила изузетни значај, као и страдањем и подвизима свих оних који су се овдје подвизавали од времена Светог Василија Острошког па све до блаженог спомена старца Лазара у чије је вријеме је и грађена Црква Светога Станка Острошкога. Истичући да само Господ зна колико је било овдје подвижника који су Богу служили и приносили свој живот Христу Богу на дар, владика је казао да су овдје присутна четири Божја угодника; Свети Василије, његов ђакон, Исаије Острошки и новомученик Станко, а присутни су и сви они који су вјековима прилазили овој светињи и добили Божји дар и благодат просвећени истинском чистом вјером.

„Свети Василије и ова светиња прима све који долазе са страхом Божијим, вјером и љубављу. Прима хиљаде и хиљаде и младих,и старих, из наше земље и нашега световасилијевскога и светосавскога, светопетровскога народа, али и из других земаљских народа који долазе да траже помоћ од живога Господа. И сваки од њих оде одавде богатији него што је дошао, духовно окрепљен и освећен, просвећен обрадован са здрављем, прво духовним, оно што је најважнија, а онда често и са тјелесним здрављем.“

Подсјећајући да ова светиња Божја зрачи кроз вјекове, владика Амфилохије је казао да је у њој најљепши цвијет и најчудеснији дар Свети новомученик Станко, његове свете ручице које цјеливамо и које благосиљају заједно са ћивотом Светога Василија све оне који долазе у ову Божију светињу. Пожелио је да Господ и нама подари, попут новомученика Станка, да се у нас усели та његова вјерност и послушање живоме Господу и Божијој светиње, послушање који је код њега окончано мученичком смрћу, а код нас нека би оно било мучеништво савјести, истичући да постоје двије врсте мучеништва: мучеништво савјести и мучеништво крвљу.

„Свети великомученик Станко је задобио ово највеће мучеништво са којим је он себе поистовјетио и сјединио са голготским мучеником – Христом Богом понијевши његов крст испунивши, иако млад, заповјест: Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе нек узме крст свој и нека Ме слиједи. Нека би он био покровитељ не само ове светиње него и ове земље, подстицај дјеци и њиховим учитељима, првенство у Црној Гори, да крену путем Христа, да се не одричу Христа, вјечне Божанске љубави и истине, и да поново у нашим школама засија та свјетлост Божје истине да би кроз овај земаљски живот и овај и други земаљски народи задобијали вјечно непролазно Божије царство: Оца и Сина и Духа Светога „, поручио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије.

Након Светог причешћа храм Светог Станка је опходила свечана литија коју је предводио Митрополит Амфилохије са читањем четворојеванђеља.

Потом је Митрополит благосиљао и пререзао славски колач, који је у славу Божију, а поводом храмовне славе Светог новомученика Станка припремила острошка братија. Данас је и острошки сабрат монах Станко прославио свој имендан.

На крају богослужења Митрополит Амфилохије је бесједећи сабранима указао на велики проблем који Црква Божија има при обнови и изградњи храмова у Црној Гори, нарочито по питању обнове древног манастира Михољске Превлаке код Тивта и Цркве Свете Тројице на Румији.

„У наше вријеме има људи који обоготворавају тзв. културу и клањају јој се, а не знају да тамо гдје нема култа, иако је зидана у прошла времена та грађевина је мртвачница. Само оне древне светиње, било да су сачуване или порушене, у којима се обавља култ – служба Божја је истинска и права култура. Данас постоји, поготово у Црној Гори, тенденција обоготворење културе – мртвих остатака прошлости“, казао је владика и примјетио да они који се везују за камење и одричу Бога којим је кроз вјекове саграђено све што је чудесно и лијепо на земљи, захтјевају да се руши нешто оно што се гради у славу Божју.

Митрополит је подсјетио да Митрополија црногорско-приморска годинама безуспјешно тражи дозволу за обнову Светих Архангела на Михољској Превлаци. Казао је да ми поштујемо законе, али прије и изнад свега законе живога Бога и држимо се онога из откривења Божјег да се више треба покоравати Богу него људима, да цару треба дати царево, а Богу Божије.

„Богу припада душа и тијело, а цару, звао се он цар или предсједник, порез и поштовање. Према томе у име Божјег закона и службе Божије, ми обнављамо светиње.“

Изразио је наду да Бог неће дати да се сруши новоизграђена крстионица на мору, која је наставак крстионице Цара Константина из 4. вијека, као ни Црква Свете Тројице на Румији, која је подигнута Богу љубави и која грли Исток и Запад, Сјевер и Југ, која васкрсава љубав и у Бару, око Бара и шире.

Заједничарење поводом славе Светог новомученика Станка и рукоположења новог јеромонаха острошког Никите настављено је за трепезом љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протосинђел Сергије (Рекић): О Светом новомученику Станку острошком

Tue, 18 Dec 2018 13:51:25 +0000

Протосинђел Сергије (Рекић) говорио је за слушаоце Радија Светигоре о лику и култу Светог новомученика Станка острошког.

Звучни запис разговора

Преподобни Јован Дамаскин - Слава Радија Беседе и Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској

Tue, 18 Dec 2018 13:19:12 +0000

Две важне установе Епархије бачке ‒ Радио Беседа и Школа црквеног појања при Црквеној општини новосадској, у понедељак, 17. децембра 2018. године, прославилe су свог небеског покровитеља Преподобног Јована Дамаскина, великог богослова, учитеља Цркве и црквеног песника. У навечерје празника служено је празнично вечерње у Успенској цркви у Новом Саду. Протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први служио је јутрење и свету Литургију у новосадском Саборном храму, уз саслужење протопрезвитера Жељка Латиновића, уредника Информативне службе Епархије бачке, протонамесникâ Милорада Мировића, уредника радија Беседе и Миодрага Андрића, уредника радијског сајта, презвитерâ Велимира Врућинића, управника Школе црквеног појања и Игора Игњатова, уредника сајта Епархије бачке.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

После благосиљања славског колача и жита, прота Миливој је честитао славу свечарима. Нека дâ Господ Бог да, по молитвама Преподобног Јована Дамаскина, сви посленици на радију Беседа, сви полазници и учитељи у Школи црквеног појања, буду свагда благословени, да нам и путем савремених средстава, радио-преноса Литургије, преноса богоугодних разговора и беседа, свагда буду на добро, и нама који их слушамо и њима који учествују директно у производњи тих емисија. Онима који уче црквено појање у Школи црквеног појања, оно превасходно да послужи на лично спасење, а потом, појањем у храмовима широм Православља, да буде доказ велелепности и величанствености нашег православног богослужења, поручио је архијерејски намесник новосадски први.

На светој Литургији је појао хор Школе појања при Црквеној општини новосадској, под управом јеромонаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. Славље је настављено у просторијама Црквене општине новосадске, где је уприличена трпеза љубави.

Извор: Радио Беседа

Протођакон др Златко Матић: Примат римског епископа

Tue, 18 Dec 2018 08:50:58 +0000

Ова монографија настала је као плод докторских студија и дисертације, одбрањене 1. јула 2016. на ПБФ УБ. Примарни циљ истраживања је проблем папског примата, али је тиме његова тема истовремено проблематика примата у Цркви уопште. Колико су били битни закључци овог истраживања, кроз које ме је водио ментор, владика браничевски проф. др Игнатије (Мидић), а који су првенствено указивали на неопходност да се богословски промисли примат у православљу, показују и најновија дешавања око додељивања аутокефалије Украјинској Цркви. У данашњем метежу површних новинских чланака и насупрот диригованим романтичарским, социолошким и политичким анализама, ова студија би можда могла да помогне српској јавности да поменутом питању приступи као теолошком изазову.

Под утицајем савременог плуралистичког погледа на свет и демократских принципа уређења друштва, и у православљу почиње да преовладава став да Црква такође треба да постоји као лабава (кон)федерација националних аутокефалних заједница, које немају потребе за видљивим носиоцем јединства. Устајући против римокатоличког строгог централистичког уређења Цркве, од периода формирања националних држава (а са њима и националних Цркава), све чешће се говори о томе да православљу први епископ на васељенском нивоу није потребан. Затварајући се све више у своје националне ограде, попуштајући пред налетима провинцијализма и локализма, православна Црква је своје јединство све више сагледавала на идеолошкој, него на конкретној животној равни. Говори се врло интензивно о Христу, Духу Светоме или Богу Оцу као првоме у Цркви и од тога се, нажалост, прави идеологија. Када је, пак, потребно на видљив начин пројавити јединство у Цркви, избегава се да се укаже на једну конкретну људску личност, првог епископа православног света, а то је архиепископ Цариграда, Новог Рима, васељенски патријарх.

Када, насупрот идеолошком приступу, дискусија пређе на теолошку раван, на коју нас подсећају и саме одредбе васељенских сабора и канони који недвосмислено идентификују првенство цариградског владике у целој Православној Цркви, наилазимо на флуидну формулу: он је први међу једнакима. Шта значи ова формула, пред реалношћу Евхаристије? Када се сви православни патријарси нађу на једном месту и треба да служе Литургију, не поставља се питање ко ће председавати том сабрању (будући да су тобоже сви једнаки), него је то увек цариградски патријарх. Пошто нам је Света Литургија најважнија реалност хришћанског живота, осмишљавање наше вере и наде у Бога, јасно је да је препуштање руковођења тим догађајем управо том човеку, увек значило и признавање његовог првенства (тога да је он заиста примус) у Цркви Христовој. Власт коју он тиме добија, омогућује му да, у кризним ситуацијама, интервенише и помогне да се ране раскола зацеле, ма где се оне појавиле.

Ова студија, иако индиректно, говори у прилог последњој тврдњи. Надамо се да ће отворити теолошку дискусију на ту тему и на тај начин бити у служби Цркве.

Извор: Српска Православна Црква

Нови број часописа „Животворни Источник“

Tue, 18 Dec 2018 08:48:14 +0000

Игуманија Матрона (Брдар): Буди храбра, ја сам с тобом!

„Није ми ништа неодстајало. Била сам срећна у тој кули са дадиљама и васпитачицама. Лепо су се опходиле према мени. Нисам патила за мајком. Отац ме је често посећивао. Сусрети и разговори са њим су били посебни празници за мене. Много сам га волела и осећала сам колико му значим, колико му је важно да будем безбедна. Безбедна је значило срећна. А да ли сам била срећна? Па, нисам знала шта је срећа! Тада сам сазревала, и у мени се нешто будило. Пошто сам живела веома високо, нешто ме је вукло према горе, према небу. Када бих живела у вашем времену, вероватно бих волела да путујем авионом. Да будем што ближе небеским пространствима. Такву чежњу сам имала.”

Тринаестогодишња Варвара је живела у трећем веку и (у време владавине римског цара Максимијана) имала је само оца Диоскора, који ју је много волео. Пошто је била изузетно лепа, да би је заштитио од људских погледа саградио огромну кулу у којој је живела са својим васпитачицама...

из новог броја часописа Животворни Источник

*написано према житију Свете великомученице Варваре

Извор: Српска Православна Црква

Призренска епархија опстала и опстаће и наредних 1000 година

Mon, 17 Dec 2018 12:42:40 +0000

У оквиру молитвених свечаности поводом обeлежавања 1.000 година Призренске епархије, данас, 16. децембра, служена је Света литургија у Саборном храму Светог Великомученика и Победоносца Георгија у Призрену.

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх пећкога трона г-дин Амфилохије, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, милешевског Атанасија, брегалничког Марка из Охридске Архиепископије и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, као и великог броја свештенства, монаштва и верног народа, а својим гласовима традиционално су саслуживали и ученици Призренске Богословије.

На почетку службе Божије владика Теодосије је одликовао оца Слободана Ђорића, пароха призренског, чином протопрезвитера прочитавши над њим молитву и дајући му надбедреник као видљиви знак овог достојанства због ревности и пожртвованости током осмогодишњег служења у овом Храму. Преосвећени Владика Теодосије је казао да прослава 10 векова од првог помена Призренске епархије, велики дан за Епархију, али и нашу помесну и васељенску Цркву:

ТВ ХрамЕпископ Теодосије и протопрезвитер Слободан Ђорић

„Сабрани смо овде у Храму Светог великомученика Георгија, страдалном и мученичком храму. Као што је и Свети Георгије страдао Христа ради тако је и овај храм са житељима Призрена, православним хришћанима, страдао, али је, хвала Богу, обновљен и васкрсао. Сви сабрани данас овде, радујемо се и служимо Господу, благодарећи Му за сва добра која нам дарује“ - рекао је Владика Теодосије.

Након прочитаног Јеванђеља, Преосвећени Епископ милешевски Атанасије казао је да је Косово и Метохија училиште, једна учионица, исписана Црквом Христовом и славним делима Божјих угодника.

ТВ ХраЕпископ милешевски г-дин Атанасије

„Косово је и материца, на Косову се рађа поново, на Косову се обнављамо. Косово је простор на ком се може поново родити и узрастати, јачати и то за живот вечни. Нема онога ко је посетио Косово а да у тој учионици нешто није научио, нема онога који је посетио Косово а да се није обновио, препородио, ојачао. Зато смо и дошли да научимо, обновимо лекције и оживимо у себи оно што је одумрло, да то све саставимо и оживимо и да поново будемо једно“ - рекао је Владика Атанасије.

ТВ ХрамМитрополит црногорско-приморски Амфилохије

Говорећи о јубилеју 1.000 година рашко-призренска епископије, Митрополит Амфилохије је казао да је у тих хиљаду година много оних који су сејали семе истине Божије у овој земљи и који су својом мученичком крвљу, подвизима, молитвама, заливали то семе и да зато није чудо да је то семе посејано руком светих Божјих људи уродило дивним плодовима кроз векове све до наших времена.

ТВ ХрамСвета архијерејска Литургија у Призренском Саборном Храму

„Ако је ова Епископија 1.000 година опстала опстаће она још 1.000 или 2.000 година, ако Бог да, и биће увијек народа онога који ће ту да се клањају живоме Богу, Христу Богу Васкрсломе из мртвих“ поручио је Митрополит Амфилохије.

На крају Митрополит Амфилохије се помолио Господу да благослови Владику Теодосија, наследника дивних и часних епископа, да и он носи часни крст Христов заједно са свима вернима да сачувају веру да је Косово нада а не безнађе.

ТВ ХрамЕпископи са верним народом

Призренска епархија обележава 1000 година од њеног првог писаног спомена у првој хрисовуљи византијског цара Василија II који је одмах по освајању Охрида издао три повеље охридском Архиепископу Јовану, којима је био утврђен обим Охридске архиепископије. Према првој повељи, која је издата 1019. године, у састав Охридске архиепископије ушла је и Призренска епархија, која ће у будућности одиграти веома важну улогу у историји Српске православне цркве и српског народа.

ТВ ХрамМитрополит Амфилохије и Владика Теодосије испред Призренског Саборног Храма

При оснивању „Призренска епископија била је трећег степена, обухватала је област Хвосна око Пећи и Дечана, града Лесковца и Бритоса, имала је петнаест клирика“.

Обележавање јубилеја почело је јуче Светом литургијом која је је служена у манастиру Девич, а настављено Вечерњом службом у Цркви Богородице Љевишке у Призрену која је била седиште Епархије призренске у првом периоду њеног постојања од 1019. дo 1219. године.

ТВ ХрамСвета архијерејска Литургија у Призренском Саборном Храму

тв храм

Молитва крај ћивота цара Уроша

Sat, 15 Dec 2018 22:26:00 +0000

Павле Кондић

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије у Немачкој

Fri, 14 Dec 2018 18:59:00 +0000

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије посетио је 13. децембра 2018. године, на празник Светог апостола Андреја Првозваног, храм Руске Православне Заграничне Цркве у Дармштату.

Црква је посвећена Светој Марији Магдалини, а подигао је, пре око 120 година, Свети мученик цар Николај II Романов као поклон супрузи Светој мученици царици Александри која је била принцеза хесенске владарске породице.

Сачуван је камен темељац који је приликом градње положио сам Свети цар мученик Николај и алат којим је камен поставио у темељ храма.

Град Дармштат је удаљен око 40 километара од Франкфурта. У њему су се родиле сестре Алис и Ела, познатије као последња руска царица Света мученица Александра и велика кнегиња Света преподобномученица Јелисавета. Родитељи су им били велики војвода Лудвиг IV од Хесена и Рајне и британска принцеза Алиса. Преко своје мајке, биле су унуке британске краљице Викторије. Обе су пре удаје прешле из лутеранства у православље. Свети мученик цар Николај је подигао православни храм Свете Марије Магдалине у Дармштату како би приликом посјета царичиној фамилији одлазили на православно богослужење.

У пратњи владике Јоаникија је јеромонах Сава Вукајловић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.

Извор: Српска Православна Црква

Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије: Покајање је ново рођење!

Fri, 14 Dec 2018 18:42:22 +0000

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије служили су данас са свештенством Свету службу Божију у Цркви Светог Андреја Првозваног у црмничком селу Дупило.

Звучни запис беседе

У литругијској бесједи Преосвећени владика Атанасије је казао да данас прослављамо Светог Андреја Првозваног, првог Христовог апостола, онога који је позвао и у неку руку призвао апостола Петра. Владика је подсјетио да је Свети Андреј апостол и просветитељ свих и Словена јер је боравио и проповједао по Балкану,Тракији, јужној Русији…

„Свети Андреј Првозвани је исповједио Христоса прије Петра: Ти си Христос Син Божији. Пострадао је за Христа распет на крсту у Патрасу и тамо је његова велика величанствена Саборна црква у којој је његова глава“, бесједио је владика.

Честитајући славу сестринству ове свете обитељи, као и мјештанима овог дивног краја и околине, који је дао Свештеномученика Луку и Св. Мардарија, захваљујући којима овај народ има „сучим да изађе пред Бога“, Епископ Атанасије је казао да нажалост имамо и гријехова због отуђења од Бога, себе и свога народа. Нагласио је да у нашем народу има доста покајника и да је то карактеристично за православне хришћане.

Са присутнима је подијелио и искуство током ратних дешавања у Босни, када је у Берну- Швајцарској, учествовао као православни представник, поред муслиманског и римокатоличког, у засједању Скупштине Швајцарске, гдје је требао да изнесе кратак извјештај о дешавањима у Босни. Поред потпуно дискриминисаног односа домаћина према њему од самог доласка, врхунац је био када су организатори затражили да не презентује припремљени извјештај, већ да само да одговор на питање да ли је било или не злочина. У краткој бесједи, владика је тада казао да његов народ није праведни Јов, већ разбојник, али разбојник који је био на крсту крај Христа са десне стране. Онај са леве стране је ружио Христа, а с десне стране је био покајник, због чега је ушао у рај.

„То је моћ покајања. Покајање је ново рођење. Покајање је обнова светокрштенске воде пуне Духа Светога и зато су те сузе топле и препорођајне. Зато српски народ има пословицу да је покајање најљепши цвијет људскога поштења. Апостоли су проповједали: Покајте се и верујте у Јеванђеље. То је православље, не да се гордимо и друге презиремо, него да остојавамо своју вјерност Христу“, истакао је владика Атанасије и закључио да је наш народ то показивао вјековима. Истичући да је у нашем народи, Богу хвала, много светитеља, подсјетио је и на ријечи Светога Николаја: „Док Запад богати свијет књигама, изумима, ми богатимо свецима“.

Говорећи о Косово и Метохији, владика је казао да смо ми народ Косовског завјета: Иштите прво Царство Божије и правду Његову, све остало ће вам се придодати.

„Српски народ је поборник Царства небеског и правде Божије – то је наш Косовски завјет, наше Јеванђеље, наслеђено од Светих апостола и светих отаца њихових наследника“, закључио је умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије.

На крају Литургије благосиљан је славски колач, а празник је честитао и присутне благословио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Заједничарење је настављено за трпезом љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Цетиње: Дар Богословији Светог Петра Цетињског – нови минибус

Fri, 14 Dec 2018 18:33:37 +0000

Трудом и љубављу свештенства СПЦ из Њемачке и великог броја добротвора из тамошњих парохија, почетком новембра 2018. г, Цетињска богословија је добила на поклон минибус од седамнаест путничких мјеста (марке Фолксваген – крафтер, 2008. годиште). Новчани износ овог прилога, укључујући и трошкове транспорта, износи око 17.000 евра.

Покретач и вођа овог човјекољубивог подухвата је свештеник Миленко Марковић, парох у Филинген–Швенингену, који је, уз благослов својих надлежних архијереја и несебичну помоћ приложника Цркве, успио да сакупи сва потребна средства, и да се до краја ангажује око транспорта овог возила из Њемачке па све до Цетиња.

Овај минибус је на Цетиње стигао на Митровдан, 8. новембра ове године, а заједно са оцем Миленком, том приликом су Цетињску богословију посјетили и свештеници протојереј Слободан Тијанић из Фридрихсхафена и протонамјесник Јован Гатарић из Фрајбурга.

Ово је велика помоћ животу и раду наше богословске школе, јер се не може описати колика је потреба да се, у склопу редовних и празничних служби, широм Црне Горе, цетињски богословци нађу на сваком мјесту. А то подразумијева њихово учешће у богослужењима, градским литијама и свечаним академијама. Често су наши ђаци у прилици да помажу у бројним пословима уређења и изградње на манастирским и црквеним имањима која се налазе ван Цетиња. А ако овоме додамо и бројне педагошко-просветне екскурзије које се одвијају у склопу наставног плана и програма, и које су обавезне, онда је јасно да је без посједовања једног оваквог возила живот школе готово незамислив – свака тваква потреба се остварује тако што се ангажују други превозници, што повећава материјалне трошкове живота Богословије.

Захваљујући прије свега оцу Миленку овај је проблем иза нас, и убудуће ћемо моћи да сасвим слободно и без оптерећења организујемо сва школска путовања. Још једном благодаримо од срца оцу Миленку и свим братољубивим људима који су у овом подухвату учествовали. Нека им Господ узврати сваким добром молитвама Светога Петра Цетињског Чудотворца.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Изабран нови ректор богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи

Fri, 14 Dec 2018 18:31:08 +0000

Одлуком Светог Архијерејског Синода Српаске Православне Цркве, за новог ректора богословије изабран је јереј Љубомир Пријовић, дугогодишњи професор литургике.

У понедјељак 03. децембра 2018. године, наставничко вијеће богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, одржало је сједницу на којој је именован нови ректор. На челу богословије од 2011. године био је архимандрит Лазар Лазаревић, сабрат манастира Житомислић код Мостара и дугогодишњи војни свештеник оружаних снага Босне и Херцеговине. Управа Богословије и наставно особље се овом приликом захваљују оцу Лазару на дугогодишњој преданој служби коју је до сада обављао у нашој школи.

Извор: Богословија Светог Петра Дабробосанског у Фочи