Светојустиновска светковина приређена је 14. јуна 2022. у манастиру Ћелије - светом архијерејском Литургијом у новом триолтарном Храму началствовао је Епископ крушевачки г. Давид, а поред великог броја свештеника и ђакона из више Епархија СПЦ, саслуживали су Епископи: аустралијско-новозеландски г. Силуан, осечко-пољски и барањски г. Херувим, изабрани шабачки г. Јеротеј, мохачки г. Дамаскин и домаћин, Владика ваљевски г. Исихије. По читању Светог јеванђеља беседио је Владика Давид који је истакао да је Преподобни Јустин истински сведок васкрсења, те да је достигао блаженства на такав начин да многи људи то не могу ни да замисле.

Приликом резања славског колача, Владика Исихије захвалио је Владики Давиду на предвођењу литургијског сабрања, браћи архијерејима и свештенослужитељима, ћелијским сестрама на гостопримству и свима који су молитвено учествовали, пожелевши благослов у духовским данима, просветљење ума и смирење. 

Након Свете Литургије, у част празника, у порти манастира приређен је културно – уметнички програм. 

Подсећања ради, Преподобни Отац Јустин Ћелијски канонизован је 2010. године. Из гроба, који је деценијама био место поклоњења верника, његове мошти су извађене 14. јуна 2014. године и данас почивају у кивоту у старом манастирском храму. Осим у српском, као светитељ је веома поштован у свим православним народима.  Уз њега и његова дела су духовно стасали бројни духовници и научници, међу којима свакако најистакнутији блаженопочивши Митрополит црногорско -приморски Амфилохије и Епископ захумско – херцеговачки Атанасије, затим Епископ бачки Г. Иринеј, Митрополит берлински Руске Заграничне Цркве Г. Марко и бројни светогорски монаси. Велико поштовање према Ави Јустину имао је и блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин, на чији предлог је 2010. године и извршена његова канонизација. 

Извор: Епархија ваљевска

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служиће на Тројичиндан, у недељу, 12. јуна 2022. године, Свету архијерејску Литургију у манастиру Стањевићи поводом храмовне славе ове древне светиње, саопштио је за Радио „Слово љубве“ монах др Павле Кондић, сабрат ове свете обитељи.

Након богослужења одржаће се већ традиционална духовна академија, која је ове године посвећена јубилеју - 100 година од обнове Пећке Патријаршије. Свечану беседу на тему “Допринос архијереја из Црне Горе обнављању јединства СПЦ 1918-1920” одржаће Владика Јоаникије. У наставку ће бити приређен богат културно-уметнички програм и славска трпеза љубави.

Извор: Радио "Слово љубве"

http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/O. Sajt Pavle Kondic najavljuje manastirsku slavu.mp3

На празник трећег обретења часне главе Светог Јована Крститеља, 7. јуна 2022. године, освештано је земљиште за изградњу новог храма у Увјећој код Требиња. Храм ће бити посвећен Светом Сави првом српском архиепископу и просвјетитељу.

По благослову Преосвештеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Димитрија освећење земљишта извршио је архијерејски намјесник требињско-дубровачки и надлежни парох протојереј-ставрофор Борис Бандука.

У наставку је служена Света литургија којом је началствовао протојереј Љубиша Брњош, парох у Орланду у америчкој савезној држави Флорида, уз саслужење архимандрита Исаие, игумана манастира Светог Георгија на Зубцима, надлежног пароха о. Бориса и вјерног народа овог краја. У току Литургије одслужен је мали помен за све упокојене и сахрањене у овом сеоском гробљу. Добри домаћини за све присутне припремили су трпезу љубави.

Село Увјећа налази се југоисточно од Требиња, уз саму границу између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске. У овом херцеговачком селу, сазданом на камену и од камена, у којем сада живи троје становника, у потпуности је очуван амбијентални изглед села са каменим кућама грађеним на традиционалан начин прије сто и више година. Кроз архитектуру овог села може се пратити развој камених херцеговачких кућа, са огњиштем као централним дијелом просторије, каменим креветима и избама за чување хране и пића.

Важно је поменути да ће се прије почетка радова на изградњи храма, ради лакшег допремања материјала, асфалтирати дио сеоског пута дужине 2 километра. Нови храм градиће се у сеоском гробљу у којем већ постоји једно старо црквиште и налази се одмах испод села. Гробље је врло мало пошто су овдје живјеле кроз вијекове само двије фамилије. Иако данас врло ријетки, али укопници на овом гробљу су породице Шупљеглав и Брњош.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

У организацији Црквене општине Загреб и Центра за рехабилитацију Станчић из Дугог Села, двадесет избеглица из Украјине са инвалидитетом посетило је центар Загреба и Гимназију Кантакузина Катарина Бранковић, известила је Митрополија загребачко-љубљанска. Ради лакшег сналажења по граду и помоћи, у пратњи избеглица су били и ученици Гимназије Кантакузина Бранковић. Украјинцима, који су пре више месеци уточиште од ратног вихора пронашли недалеко од Загреба, то је био први обилазак главног града Хрватске. У гимназијској трпезарији је приређен ручак, а потом су гости из Украјине, од којих је већина православне вере, посетили капелу Светог Саве.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

На основу уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије Српске православне цркве Епархија горњокарловачка је објавила је К О Н К У Р С за упис у I разред Богословија СПЦ за школску 2022/23 годину, који садржи следеће услове:

1. да кандидат није старији од 18 година;
2. да није ожењен;
3. да је душевно и телесно здрав;
4. да кандидат има развијен слух и глас за појање;
5. да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника, као и знање из сфера опште културе;
6. да је завршио основну школу, најмање са добрим успехом и примерним владањем;

Молбе за пријем подносе се одмах надлежном архијереју, преко надлежног парохијског свештеника.

Уз молбу прилажу се следећа документа:

а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;

б) сведочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оценама;

в) лекарско уверење да је кандидат душевно и телесно здрав;

г) уверење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен;

д) писмени пристанак родитеља/старатеља да кандидат може учити богословију;

ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе.

Пријемни испит кандидата за пријем у Епархију Горњокарловачку одржаће се 5. јула 2022. године, у просторијама Епархијског двора Епархије горњокарловачке, поред Саборног храма на старом тргу у Карловцу, са почетком у 10 часова.

Потребну документацију доставити до 30. јуна 2022. године, на адресу: Vranyczanyeva 6, 47000 Карловац, Р. Хрватска, са назнаком - за конкурс.

Извор: Eпархија горњокарловачка

Митрополија црногорско-приморска, Српска православна ЦО Будва, позива на славу цркве Свете Тројце у Старом граду Будва.

У суботу, 11. јуна 2022. у 18 часова, служиће се празнично вечерње богослужење са петохлебницом.

У недељу 12. јуна, на Духове, празнично јутрење почеће у 8 часова, а Света литургија у наставку, у 9 часова.

Истог дана, празнично вечерње богослужење ће се служити у 18 часова, а у наставку ће Старим градом литију предводити Његово високопреосвештенство Митрполит црногорско-приморски Јоаникије.

Након литије, у Старом граду на простору између цркава, биће уприличена свечана Тројчинданска академија.

Другог дана Духова, у понедељак, 13. јула, служиће се Света литургија са почетком у 9 часова, а вечерње богослужење у 18 часова. У 19 часова ће бити уприличен концерт хорова “Свети Василије Острошки” из Кумбора и “Свети Јевстатије Превлачки” из Будве.

У уторак, 14. јуна, трећег дана Духова, Света литургија ће се служити у 9 часова, а вечерње богослужење у 18 часова.

У 19 часова, у парохијској сали у Старом граду биће отворена изложба слика умјетника Петра Пићана.

Добро дошли!

https://mitropolija.com/2022/06/06/najava-trojcindanske-svecanosti-u-starom-gradu-budva/

На празник Вазнесења Господњег, у дану када Саборни храм у Чапљини прославља славу, пронађена је повеља са освећења ове светиње из 1931. године, известио је на фејсбуку јереј Марко Гојачић, парох чапљински.

Подсећамо, изградњу храма Христовог Вазнесења у Чапљини је започео парох Васо Медан са верним народом 1910. године, завршио је парох Илија Ћуковић 1931. године, за време Епископа захумског Петра. У претходном рату био је девастиран и запаљен, а обнова је почела 2007. године. „На престолу у олтару већ пуних 11 година стоји метална кутијица са моштима извађеним из престола који је порушен у рату 1992. године. Испод тих моштију смо запазили да се налази и један мали свитак кога сам данас успео делимично да дешифрујем, јер се ради о веома порозном папиру који је стар пуних 91 годину. Са тог свитка се може установити да је храм Вазнесења Господњег освештан 18. октобра 1931. године, у време Патријарха српског Варнаве, пароха Илије Ћуковића, епископа Јована Илића и надлежног протопрезвитера Владимира Гвозденовића пароха мостарског, прилозима Александра Првог Карађорђевића. Господ ме је удостојио благослова да служим на парохији која је дала хиљаде мученика, те да за ових осам година будем сведок Васкрса мученичких костију и светиња наше парохије, као и проналаска многих докумената који имају огромну важност за мученичку парохију чапљинску“, известио је о. Марко Гојачић и овим поводом поручио: „Сведоци смо да се ништа у животу не дешава случајно, већ да је све уређено Божијим промислом“.

Извор: Jереј Марко Гојачић