Митрополит Порфирије угостио на Божићном ручку мигранте из Етиопије који су свој нови дом нашли у Загребу и који су редовни чланови наше црквене заједнице.

 

По завршетку Божићне Литургије Црквена општина загребачка је приредила Божићни ручак на ком је митрополит Порфирије угостио г. Милана Бандића, градоначелника Загреба са сарадницима г. Душком Љуштином, г-ђом Богданком Вулпе и г-ђом Јеленом Павичић Вукичевић, председника Српског народног вијећа г. Милорада Пуповца и саборског заступника српске националне мањине г. Бориса Милошевића.

 

Митрополит је угостио на ручку и неколико миграната из Етиопије који су свој нови дом нашли у Загребу и који су редовни чланови наше црквене заједнице, као и једног православног Јапанца. Тиме је овогодишњи Божић у Загребу добио и мултинационалну димензију и постао предокус будућег Царства у које су позвани сви, без обзира на разлике.

 

Извор: Српска Православна Црква

 

У свим храмовима Митрополије црногорско-приморске јутрос је литургијски прослављен празник Рождества Господа Исуса Христа, а централну Литургију у саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће многобројног вјерног народа.

 

На Литургији је појао храмовни хор „Свети апостол Марко“ под управом Људмиле Радовић.

 

У току Литургије Владика је у чин презвитера рукоположио ђакона Леку Вујисића и миропомазао новокрштеног дјечака Матију.

 

Пред свето причешће прочитана је Божићна посланица Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и архијереја Српске православне цркве.

 

На крају Литургије Митрополит Амфилохије је честитао Божић сабраном вјерном народу, посебно дјеци.

 

Митрополит је рекао да нови презвитер Цркве Божије Лека Вујисић наставља дјело својих предака, међу којима је и последњи ректор Цетињске Богословије прије него што су је укинули комунисти Михаило Вујисић.

 

Додао је да црногорска власт не признаје обновљену Цетињску богословију, иако је она већ изњедрила више од двадесет генерација богословаца.

 

„Није то ни чудо, јер су они наследници оних који су укинули Богословију, убили Митрополита Јоаникија и преко стотину и двадесет свештеника након Другог сјетског рата. Они који су васпитавани на духу богоубиства и братоубиства само настављају ту политику“, казао је Митрополит Амфилохије.

 

Казао је да су бројни гриjехови садашње црногорске власти, а да су од њих три најизраженија: стварање лажне цркве, признање лажне државе нa Косовu и Метохији и увођење санкција Русији.

 

„Сад стварају и своје цркве. Можете мислити који је то стид и срам за Црну Гору, за Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, да безбожници и продане душе стварају неке своје цркве. Стид и срам је што они данас измишљају некакву своју аутофекалну цркву, да опрости ова светиња. Од отпадака црковних праве цркву, од оних који не служе Богу Христу него себи и својим интересима. То је стид и срам данашње Црне Горе, односно оних који су на власти“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

 

Он се осврнуо и на најаву власти да ће отимати црквене храмове саграђене прије 1920. године.

 

„Они би да отму храмове, проглашавајући их за државне. То је још једно безумље“, рекао је он.

 

Према његовим ријечима, велики је гријех и одрицање наше власти од Косова и Метохије и предавање Метохије, за чије ослобођење су погинули многи Црногорци, у руке оних који су стид и страм за часни албански народ – разбојницима и енверхоџистима.

 

„То је стид и срам власти, а не Црне Горе, јер Црна Гора то не прихвата“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

 

Трећи гријех, по Владичиним ријечима, су санкције Русији.

 

„Велики је стид и срам да је Црна Гора владике Данила, Светог Петра Цетињског и Светог Петра Другог Тајновидца ловћенског увела санкције светој Русији“ казао је Митрополит Амфилохије и додао да Црна Гора никада није могла и не може без Русије.

 

Дјеца с вјеронауке при подгоричком храму извела су празнични програм.

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Празник Рођења Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа свечано је прослављен широм Епархије нишке.  Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу. Епископу Арсенију је саслуживало братство храма уз појање црквено певачке дружине Бранко. Данашњој светој Служби присуствовао је и градоначелник града Ниша г. Дарко Булатовић.

 

Непосредно пре причешћа верних, који су испунили храм, отац Бранислав Цинцаревић је прочитао Божићну посланицу Његове Светости Патријарха српског Г. Г Иринеја. Велики број вернога народа који се постом и молитвом припремао за овај сверадосни празник приступио је светим Тајнама Христовим. Након свете службе у просторијама владичанскога двора, Епископ је уприличио пријем за господина градоначелника, свештенство и вернике.

 

Извор: Епархија нишка

 

Рођење Христово литургијски је прослављено у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ планини. Богослужењем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.  Архијереју су саслуживали архимандрит Мирон Вучићевић, настојатељ манастира Даљска водица, јереј Горан Тодоровић, парох бјелобрдски и ђакон Предраг Јелић из Даља.

 

Владика осечкопољски г. Херувим је беседећи излио своју радост и љубав на све сабране желећи повереној му пастви да у својим срцима и душама носе Богомладенца како би благодат Божија међу њима увек била присутна.  Радост се посебно осетила за манастирском трпезом за којом су сабрани сведочили јеванђелску радост и љубав. 

 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

 

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-поетровачки г. Сергије предводио је Свету архијерејску Литургију у катедралном Храму Светих Апостола Петра и Павла на Празник Рождества Христовог-Божић, 7. јануара 2019. године.  Епископу су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић, протопрезвитер Бојан Митрић и ђакон Немања Рељић.

 

Преосвећени Владика је на почетку свете евхаристије рукопроизвео у чин чтеца богослова Алексу Ковачевића.

 

Након што је прочитана Божићна посланица Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја Владика Сергије се придружио поздравима и благословима поглавара Српске Цркве и додао да се испуњење благослова који нам доноси Богомладенац огледа у данашњем примању Тијела и Крви Његове на које нас Он свакодневно позива. Ми често падамо у искушења разних облика, а једно од њих јесте и то да се својевољно одричемо овог највећег благослова и Божић као празник остављамо на маргинама бадњака и Бадњег дана.

 

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

 

Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим, началствовао је 7. јануара 2019. године, на радосни празник Рождества Господњег – Божић, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Карловцу. Епископу су саслуживали свештенство Саборног карловачког храма: протопрезвитер-ставрофор Радослав Анђелић, протопрезвитер Милидраг Стокановић, презвитер Дарко Дугоњић и ђакон Будимир Кокотовић.

 

Божићну посланицу Архиепископа Пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Господина Иринеја и свих архијереја Српске Православне Цркве, упућену свештенству, монаштву и свима синовима и кћерима наше Свете Цркве, прочитао је протопрезвитер Милидраг Стокановић.

 

Његово Преосвештенство Епископ г. Герасим, на крају торжественог Евхаристијског сабрања, честитао је верном народу празник Рождества Господњег, зажељевши свако добро од Витлејемског Богомладенца Господа нашег Исуса Христа.

 

Извор: Епархија горњокарловачка

 

Божићно јутро у Шибенику обележила је заједничка молитва верних људи овога краја у шибенском Саборном храму. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију, а овај дивни празник присутним верницима је започео уз речи овогодишње Божићне посланице. Након Свете Тајне Причешћа у парохијском дому приређено је пригодно послужење.

 

 

Извор: Епархија далматинска

 

Најрадоснији хришћански празник Рођење Господа Исуса Христа – Божић, молитвено је прослављен у Острогу. Божићну Литургију у цркви Свете Тројице служила су сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Никита и јерођакони Атанасије и Зосима, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

Након читања Светог Јеванђеља прочитана је Божићна посланица Српске Православне Цркве, Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и архијереја.

 

Посебну радост евхаристијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце, а сабрани који су постили Божићни пост, који су се молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. Заједничарење је настављено у манастирској гостопримници уз послужење и појање Богомладенцу Христу.

 

Извор: Манастир Острог

 

Радио Глас Православне Епархије нишке емитује ексклузивни Божићни интервју са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Г. Г. Арсенијем.

 

Звучни запис интервуа

 

Славословљу пастира, свих старозаветних праведника који очекиваше Дан Христов и свих новозаветних проповедника овог Великог дана Незалазне Светлости, Предназначеног Циља и Архетипа иконолошког назначења човековог, присајединили су и сви сабрани под сводовима Светосавског храма у Краљеву.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

Ноћ као из дивних Божићних прича које носимо у сећањима још од детињства, као да је хтела да нас подсети да Господ ове године жели да нас изненади. Дошао је и огрејао срца наша призором пахуља чистих баш као бесемено Рођење Његово које прослављамо. Да је Чехов био са нама могао је приповетку нову да напише, па да опет са лица оних који излазе из Цркве са Свете службе Божије засија нека необична светлост, коју је описао можда и незнајући да су се око ње водили велики богословски спорови вековима уназад.

 

Ту светлост пројавило је и литургијско сабрање око Епископа жичког Г. Јустина. Кроз словесну службу и псалмопој велегласни свештени Принос је узнет, а Духом Светим нам дариван на освећење душа и тела. Стаза поста овде је нашла свој циљ. У Чаши Христовој причасници су постали многи наши парохијани који нису пожалили ноћног сна како би дочекали Избавитеља рода људског кога нам по речима празничног кондака “Дјева данас рађа“.

 

Речи Божићне посланице Архијереја СПЦ приближиле су умовима нашим Тајну надумну, “другу заједницу“ (Свети Максим Исповедник) пресаздатељну и далеко преславнију од прве творачке добродетељи, којом смо осењени у овој посве необичној ноћи када се небо на земљу спустило да Син Божији међу нас сиђе.

 

ХРИСТОС СЕ РОДИ! провозгласио је наш Архијереј Јустин, а из многих срца се излио отпоздрав: ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

 

протонамесник Александар Р. Јевтић

 

 

Извор: Епархија жичка

 

Интервју за Вечерње новости, дат г-ђи Јованки Симић.

 

Ваше Преосвештенство, у данима уочи празника рођења Богомладенца Христа, празника љубави и мира, када је српски народ узнемирила одлука о формирању војске косовско-метохијских Албанаца, Његова светост патријарх српски Иринеј упутио је недвосмислену поруку да на „безакоње Албанци не би ни помислили да нису имали јасан подстицај Сједињених Америчких Држава и других западних сила, руковођених сопственим себичним интересима који су у крајњој линији супротни интересима и Срба и Албанаца“.

 

Јасно и тачно се изражавајући и дајући готово непогрешиву оцену узрокâ и последицâ догађаја који се тичу нашег народа, Његова Светост није заправо рекао нешто што пажљивијем посматрачу наших прилика и неприлика није и раније било очевидно. Патријарх, да се нашалим горком шалом, није ни имао намеру да „открије Америку”. Америка је ту, у нашој родној кући, на Косову и Метохији. У нашу кућу је уселила нове станаре, додуше наше суседе са оближњих планина или из Албаније. Они су одмах заложили ватру, кувају ручак, гаје децу и у нашим собама, често са нашим намештајем, живе као да су их стекли они, а не наши преци. Када се неко ипак осмели да само наиђе поред капије сопствене куће, деца нових станара дочекају га каменицама и псовкама, а буде срећан ако нови домаћин не испали куршум или га локална полиција не ухапси и припише му неки измишљени злочин. Америка, наравно, све то покровитељски посматра јер Косово, наводно независно, јесте, ни мање ни више, него „кључни партнер Вашингтона за очување мира и стабилности у Европи”, како стоји у писму америчкога председника Трампа, упућено човеку са псеудонимом и надимком Змија. Како величанствена похвала Европи! Али ни наша заветна косовско-метохијска земља, ни наш народ у целини, не постоје, надам се, ради тога да служе као полигон за размену оваквих комплимената између Европе и Америке нити као „линија ватре” између Запада и Истока. Ми не знамо докле ће Америка бити у нашој кући и ту, реално, мало шта можемо да учинимо. Знамо, међутим, да су и наша држава и Црква дужне да учине све што до њих стоји како би народ преживео и ову невољу и сачувао своје светиње. У том циљу одговорни представници Цркве, државе и културе треба да закуцају на свака врата, а ниједна не смеју да залупе за собом.

 

Његова светост је упутио и апел српском народу и свим политичким чиниоцима да буду одговорни и јединствени и да дају подршку настојањима државе Србије да сачува мир и обезбеди опстанак српског православног народа на Косову и Метохији.

 

Постоје интереси народа и државе који не дозвољавају политичким чиниоцима разлике у приступу конкретним изазовима и искушењима. Патријарх је свакако имао на уму велики притисак моћних странаца на  државно руководство у тренутку проглашења шиптарске војске на Косову и Метохији и још већи притисак на наш преостали тамошњи народ. Стога је и позвао на консензус политичких чинилаца макар по питању опстанка и очувања народа и његових светиња на Косову и Метохији. Ја сâм не спадам нити желим да спадам у политичке чиниоце тако да је моја оцена о корисности или штетности страначких акција за народ и државу приватна и баш никога не обавезује. Не видим, ипак, како ће покретање демонстрацијâ на улицама Београда у исто време када се проглашава шиптарска војска помоћи безбедности Зочишта или Високих Дечана и снабдевању болнице у Митровици, дечјих вртића и школа или како ће оснажити српску преговарачку позицију...

 

Националнa слога често нам је у прошлости недостајала. Имамо ли, после свих страдања, барем сада вере и снаге за јединство?

 

Свестан трагичности хроничне неслоге, наш народ је грб византијске династије Палеологâ – четири у крст уписана грчка слова вита или бета, што је био акроним слогана који указује на Христа Господа као „Цара над царевима” – претворио у четири ћирилична „с” и тако срочио наш народни слоган Само слога Србина спасава.  Вера у Господа доноси снагу и јединство. За време свог робовања у логору Дахау о овоме је размишљао и свети Владика Николај Велимировић и записао: „Слога у добру, за којом Срби одвајкада теже, значи веру у Једнога доброга Бога, Који је сâмо Добро и Извор свакога добра. Који тако верују готови су да се сложе са свим осталим људима који такву слогу желе, тојест слогу у име Бога добра, Који је Извор свакога добра“.

 

Црна Гора, заправо њени челни политичари и црквени расколници већ дуже време исказује тежњу према аутокефалности. Може ли се уопште замислити ситуација да било који припадник српскога рода, за посету манастиру Острог, буде приморан да тражи дозволу неког расколника или, пак, представника црногорске власти?

 

Треба да будемо захвални првом човеку подгоричког режима на искреној изјави да ће се држава Црна Гора „темељно и са пуном одговорношћу” бавити „обновом аутокефалности Црногорске Православне Цркве”(!). Сада сви – на Цетињу и у Београду, знају на чему су. Више  нико не може да замера Његовој Светости Патријарху због поређења положаја српског народа у данашњој Црној Гори са његовим положајем у негдашњој НДХ. Ђукановићу се очигледно жури. Он трчећи спаљује мостове према српском народу и онемогућава одговорне личности из Српске Православне Цркве да одиграју било какву конструктивну улогу, какву су, по његовој оцени, имали раније. Нисам надлежан да из Новог Сада дајем рецепте за тешке идентитетске поремећаје у Црној Гори. Неки тврде да су они последица чистог користољубља, а други мисле да се ради о мењању идентитетских маски. Као типичан пример и за једно и за друго виђење наводе самог Ђукановића: он је најпре био комунистички омладински руководилац, па један од вођâ „антибирократске револуције” и српски националиста, чак и вајни Великосрбин, па хушкач на пљачку Конавала, најгрлатији пријатељ Русије и још штошта, а затим, не баш из чиста мира, црногорски суверениста и пропагатор НАТО-а, уз то анти-Србин и тлачитељ српског народа у Црној Гори, уводитељ санкцијâ Русији, промотер „независног Косова”, савезник Тачија и Харадинаја и још штошта. Додуше, и Едип је мењао разне идентитете и улоге све до тренутка када се суочио са истином.

 

Спас од агоније српског народа у Црној Гори могућ је искључиво у јединству Срба које ће несмуњиво показати да су они у Црној Гори и даље већински народ. Ђукановић је својим поступцима већ онемогућио било какву кохабитацију и забравио врата своје собе, у којој су се раније смењивали различити представници Срба. Истини за вољу, постоји код Ђукановића и неизмењива константа. То је атеизам. Бити атеиста је ствар свачије, па и његове, личне слободе и личног избора. Проблем је у томе што он, декларисани атеиста, жели да се бави унутрашњим питањима Цркве. Одвојеност Цркве и државе, уставна категорија која постоји и у оваквој Црној Гори каква је данашња, њега, дабоме, не ограничава, а његов наум да буде некрштени врховни арбитар за црквена питања не умањује му демократски потенцијал и рејтинг код његових покровитеља. Уосталом, зашто би они имали било какав проблем са његовом демократичношћу и поштовањем људских права кад га немају ни кад је реч о саудијској, Порошенковој и другим демократијама? Још ако би му пошло за руком да свој безумни наум и оствари, могао би да добије и честитања од неког „дужностника” Стејт Дипартмента. Баш као и Порошенко ових дана! Али Црква није политичка партија коју по својим потребама оснива и трансформише неки надобудни политичар: она је вечни богочовечански организам, а њен једини Оснивач је Сâм Христос. Оно што није успело римским царевима, турским султанима, Стаљиновим и Брозовим комесарима, неће успети ни овом човеку, достојном сажаљења без обзира на све.   

 

Шта би у том случају било са 650 цркава и манастира обновљених и саграђених под брижном пажњом СПЦ и митрополита Амфилохија?

 

Уколико се верници наше Цркве у Црној Гори одлучно и једнодушно одупру Ђукановићевој политици, чији прокламовани циљ јесте да Српске Цркве и српског народа не буде у Црној Гори, стари и нови храмови ће слободно наставити своју мисију. Право је чудо Божје да је наша Црква, суочена са толико недаћâ у Црној Гори, смогла снаге и средстава и успела да обнови старе храмове и сазида нове, велелепне, у Подгорици и Бару. Такав труд митрополита Амфилохија је за сваку похвалу.

 

Није ли управо овај „случај“ са македонском црквом доказ колико смо као нација били слабовиди у време комунизма? Тада су нас учили да је „религија опијум за народ“, а истовремено педесетих година прошлог века, ти исти комунисти „правили“ су македонску цркву с циљем да окрње српски, етнички и духовни простор?

 

Није народ био слабовид. Народ је страдао. Страдала је образована елита, страдали су и домаћини сељаци, занатлије... Народ, обезглављен, није могао да се одупре злу. Режим је сурово спроводио давно зацртане антисрпске и антиправославне циљеве. Српски етнички,  духовни и културни простор је у Титово доба плански распарчаван. Истовремено су вршене масовне егзекуције и хапшења, отимане територије, стваране нове нације и лажне Цркве, отимана култура... Као примере терора и страдања наше Цркве под комунистима помињем архијереје страдале на различите начине: црногорске митрополите Арсенија Брадваревића и  Јоаникија Липовца, дабробосанског митрополита Нектарија Круља, скопског митрополита Јосифа Цвијовића, владику бачког Иринеја Ћирића, жичког Василија Костића и хвостанског светог Варнаву Настића. Од 1945. до 1985. године, није било ни једног јединог дана, а да неки свештеник Српске Православне Цркве није био на робији. Ту треба додати и монахе и монахиње, а не смемо заборавити ни стотине хиљада верника.

 

Идуће године обележићемо 800 година аутокефалности СПЦ. Имамо ли данас у духовном и  световном  смислу људе мудре и храбре који попут Светог Саве неће подлећи притисцима и уценама ?

 

Свети Сава је имао визију пута који води у живот. То је визија у којој српски народ, као органски део Једне, Свете и Саборне Православне Цркве, може бити са Богом и без посредникâ, али увек у васељенској заједници Цркве. Та визија и то дело Светог Саве, аутокефалност Српске Цркве, коју са радошћу, захвалношћу и поносом прослављамо, трајно и заувек је определила дух српског народа као слободног и слободољубивог. Српски народ је покоран само Христу, Богу Живоме. Та наша национална особина,  стална и племенита тежња за слободом, у исто време је и наш крст, наше распеће, извор мучеништва и светитељства многих. Када погледамо у именослов светих Српске Цркве, јасно је да је одговор на Ваше питање позитиван.

 

Христос се роди!

Срећна Нова година!

 

Извор: Епархија бачка

На Бадњи дан, 6. јануара 2019. године, активни и умировљени свештеници Новог Сада честитали су Његовом Преосвештенству Епископу бачком господину др Иринеју празник Христовог Рођења. У своје лично име, као и у име свих новосадских клирика, предстојећи Празник Владици је честитао презвитер Александар Игњатов, парох при Светосавском храму.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је свету Литургију на Бадњи дан, у недјељу 6. јануара 2019, у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу. Владици је саслуживало бројно свештенство и ђаконство никшићког намјесништва, уз присуство бројног вјерног народа. Литургију је појањем пратила пјевница Храма и хор Преподобне мајке Ангелине. Пред Причешће, ријечима архипастирске бесједе, обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, честитајући Бадњи дан и најрадоснији празник Рођење Богомладенца Христа.

 

Звучни запис беседе

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

„Почињемо да славимо Рођење Христово. Радују се анђели на Небесима, радују се Праоци Христови по тијелу, које данас прослављамо, радују се они који су, већ, на небу, душе светих и праведних. И ми се радујемо на земљи, све нас иста радост обузима, јер, Рођење Христово је догађај који има вјечно значење и вјечно дејство, које обнавља и Небо и земљу. Сабирамо се око колијевке Богомладенца Христа, обнављамо се Његовим новинама које нам је Он донио се Неба, божанским, богочовјечанским“, рекао Епископ будимљанско-никшићки.

 

 

У навечерје празника Рођења Господа и Спаса нашега Исуса Христа излио се велики благослов на заједницу православних верника у Загребу. На Бадњи дан је служена света архијерејска Литургија у загребачком Саборном храму Преображења Господњег којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, те свештеника, свештеномонаха и ђакона Саборног храма и Епархије пакрачко-славонске.

 

Звучни запис беседе

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

Пред почетак свете Литургије свечано су дочекане иконе Пресвете Богородице Тројеручице и Млекопитатељнице. Иконе су стигле као благослов Свештене царске лавре манастира Хиландара са Свете Горе, где су и урађене по узору на оригинале који се чувају у овом светом манастиру. После уношења у храм иконе су постављене на проскинитарије где ће трајно остати на поклоњење загребачким верницима и њиховим потомцима.

 

После читања Јеванђеља које говори о родослову Господа Исуса Христа, верницима је реч о Јеванђељу упутио Епископ Јован. По речима Епископа Јована „ми смо данас, из посланице апостола Павла, слушали о духовним праоцима свих нас. О тјелесним смо чули из Јеванђеља. Наши духовни оци су од Аврама, који је био онај који је први послушао глас Господњи који му је рекао: „Иди из свога града Ура“, који је један од праисконских градова човјечанства и у коме тече мед и млијеко, јер се налази недалеко од Едена, од Рајскога врта у богатој Месопотамији. Аврам је био онај који је послушао Бога, као што га Адам није послушао. Тај Аврам је родио Исака, оног који ће се смијати, како каже јеврејска ријеч, а овај Јакова, а он Јосифа и дванаест племена Израиљевих. То је изабрани народ Божији. Не изабрани тијелом него изабрани духом, који сав почива само на томе што је Аврам послушао ријеч Господњу. С друге стране, чули смо детаљан, прецизан родослов, генеалогију Господа Исуса Христа по његовом поочиму на земљи, како бисмо то ми рекли, обручнику Пресвете Богородице од које је Он заиста примио тијело људско. Ту је, дакле, вјера, и ту је тијело. И једно и друго, и дух и тијело су сабрани у данашњим читањима, а ми се ових дана бавимо једном и једином темом, а то је како Господ постаје тијело. Како истинити Господ, друга Личност Свете Тројице постаје тијело и истински човјек. Наредних хиљда година свака јерес која се појави у Цркви бавиће се само тиме, негирањем да је Христос постао истински човјек. Да је Бог постао човјек и да је постао помазаник, Месија. Бог је онај који спасава јер је речено „Дај му име Исус јер ће он спасити народ свој“. Тај Исус је, у ствари, референца на Исуса Навина који је увео народ израиљски у обећану земљу када их је Мојсије превео преко Црвеног мора“.

 

По завршетку свете Литургије Епископ Јован и Митрополит Порфирије су благословили бадњаке који су верници понели као благослов својим домовима.

 

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска