Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Господина Иринеја, у недељу 10. фебруара 2019. године, почео је пролећни семестар у Школи православне духовности при Црквеној општини новосадској. Тим поводом, гост Јутарњег програма Радија Беседе био је презвитер Игор Игњатов. Отац Игор је слушаоце упознао са програмом и темама предавањâ у пролећном семестру Школе православне духовности. Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседе.

Извор: Радио Беседа

Преосвећена господа Епископи канадски Митрофан и рашко-призренски Теодосије служили су 10. фебруара 2019. године свету Литургију у виндзорској Грачаници.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Саслуживали су игуман манастира Драганца архимандрит Иларион, који се налази у пратњи епископа Теодосија, дугогодишњи парох при виндзорској Грачаници у пензији протојереј-ставрофор Мирољуб Тодоровић, као и јереј Владимир Вранић, садашњи парох при виндзорској Грачаници. Српско певачко друштво Грачаница, под диригентским вођством др Ристе Урукала, као и увек беспрекорно је молитвено одговарало на светој Литургији у пратњи чланова хора сестринеске Црквено-школске општине Светог Димитрија.

Остаће упамћено да су учитељи и студенти црквене школе при Грачаници свесрдно учинили посебан напор да се уприличи свечани дочек драгих гостију, као израз љубави и гостопримства. Током уласка, ученици црквене школе су у народним ношњама у свечаном шпалиру дочекали госте. Та слика ће остати забележена у историји парохије и представљаће огледало једног времена и пример будућим поколењима. Посебну радост чини и слика да су се махом сви присутни ученици причестили светим Тајнама и примили благослов из руку двојице Епископа.

По завршетку свете Литургије, епископ Митрофан, као домаћин, пожелео је топлу добродошлицу драгим гостима епископу Теодосију и игуману Илариону. Затим се пригодном беседом обратио епископ Теодосије, упућујући благодарност најпре Богу за све, а овом приликом и домаћину епископу Митрофану на љубави коју показује за страдални народ на Косову и Метохији и на гостопримству током посете која је уприличена искључиво ради помоћи опстанка српског народа на страдалном Косову и Метохији. Сведочећи о ситуацији, епископ Теодосије је између осталог нагласио импресиван број од 120 монаха у 20 манастира на Косову и Метохији. -Монаси и монахиње, као и сви Срби који остају и опстају на тим просторима данас се уподољују мироносицама које су остале верне Господу Христу чак и на Крсту, али су после удостојене да буду први весници Васкрсења Господњег, поручио је владика Теодосије.

У име виндзорске заједнице свештеник Владимир Вранић је пожелео топлу добродошлицу Епископима и у исто време изразио свесрдну благодарност на историјској посети и великом благослову.

После свете Литургије уприличена је трпеза љубави у Српском центру за све присутне. Велики број благочестивих људи се одазвао позиву на својеврстан духовни сабор ради помоћи и подршке страдалном народу на Косову и Метохији.

При уласку у Српски центар, епсикопе су радосно дочекала деца у свечаном шпалиру са погачом и сољу које су принели овогодишњи кумови на светосавској прослави ученици осмог разреда Ана Јелић и Марко Шпирић. При уласку хор СПД Грачаница је дочекао Епископе и певајући Оче наш молитвено предводио све присутне.

По благослову трпезе, деца су још једном одушевила све присутне својом искреном добродошлицом, рецитацијама, хорским певањем, као и фолклорним играма. Кратак али садржајан програм, и овога пута је пажљиво припремљен трудом преданих учитеља и подједнако великом жртвом родитеља.

Кратак, али садржајан програм, водио је г. Ђорђе Величковић, који је годинама несебично ангажован при виндзорској Грачаници, али ове године нарочито, на радост како парохијског свештеника тако и ученика, преузевши на себе и обавезу да предаје српски језик најстаријим студентима.

Уследило је прво обраћање председника Црквено-школске општине Грачаница г. Владимира Прибојана, који је у име Управног одбора виндзорске Грачанице са своје стране пожелео срдачну и топлу добродошлицу епископима Митрофану и Теодосију, као и игуману Илариону, уједно поздравивши присутног председника Црквено-школске општине Светог Димитрија г. Горана Јамину и све присутне у Српском центру, изражавајући захвалност свима који су, за Виндзор, историјски догађај подржали и на било који начин допринели да се у веома кратком временском периоду, од само неколико дана, организује на жељеном нивоу.

Затим се обратио и свештеник Владимир Вранић, који је са своје стране још једампут искористио прилику да поздрави епископе Митрофана и Теодосија и игумана Илариона и изрази благодарност виндзорске заједнице епископу Митрофану на очинској љубави коју без показује према њој, као и на непрестаним и архипастирским молитвама. -Нарочиту благодарност данас Вам изражавамо на овој прилици да примимо благослов Епископа свете земље српске, земље Немањићке, Светолазаревске, натопљене мученичком крвљу свих мученика и новомученика - Косова и Метохије. Благодаримо Вам, драги владико Теодосије, што сте данас овде са нама, а ми Вас дочекујемо као Епископа у коме се сабира читава историја, сав благослов и сва благодат свете земље српске. Сетите нас се и када будете међу светињама косовско-метохијским, рекао је, између осталог, свештеник Владимир Вранић.

Као домаћин, епископ Митрофан је поздравио госте, епископа Теодосија и игумана Илариона, подсетивши на новозаветни пример Светог апостола Павла који је позивао браћу, нарочито једноверну браћу, да помажу једни друге. -Тако смо и ми данас позвани да се не уморимо да помажемо једни друге, а нарочито нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији, рекао је владика Митрофан.

У наставку свог обраћања, владика Митрофан је објавио одлуку да јереју Владимиру Вранићу додељује звање протонамесника, што је својеврсно признање свеукупној заједници у којој служи свештеник Владимир Вранић.

На крају је реч узео и епископ Теодосије, свесрдно благодарећи епископу Митрофану на братској љубави и топлом гостопримству. Владика Теодосије је изнео веома дирљиво сведочење о ситуацији на Косову и Метохији и страдању српског и неалбанског народа. Но, сву трагедију Владика Теодосије гледа кроз светло наде у Васкрсење, јачину Лазаревог завета и светост земље косовско-метохијске: -Светиње које се налазе на Косову и Метохију надилазе било које људско калкулисање и промишљање: у Дечанима леже мошти Светог Краља Стефана Дечанског. Ако Свети Краљ не жели да оде, како онда ми можемо и да помислимо да напустимо свету српску земљу? Манастири и цркве нису тек музеји или споменици, већ места где се и даље узноси непрестана молитва преко 120 монаха и великог броја свештеника. То је жива Црква и нема разлога да се то промени. Жива Црква и даље изњедрава новомученике. Тако је прошле године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве унео у диптихе светих три нова света мученика: Светог Василија Пекара, Светог Григорија Пећког и Свету мученицу Босиљку из Пасјана. Посебно је потресно сведочење о мученици Босиљки, која је имала само 17 година када је отета од стране Арнаута и приморавана да се уда и одрекне своје вере. Иако дете, она је непоколебиво остала верна својој православној вери до ужасне смрти. А мајка њена скупљајући комаде детињег тела, кроз сузе је ипак певала у духу наше Цркве да се у свим приликама молитве песмом узносе, достојанствено говорећи да ако је она тако млада образ и веру сачувала, то ће онда и она као мајка њено достојанство да чува.

-Богословија у Призрену која је била до темеља разрушена 2004. године у страшном погрому, данас је обновљена и има 50 младих ученика. Ако Бог да, то ће бити будући свештеници и посленици на њиви Господњој и најбољи амбасадори стања на Косову и Метохији, рекао је владика Теодосије, који и сам предаје у тој Богословији.

Владика је навео да се на просторима Косова и Метохије стално рађају деца и да најскорија истраживања показују да је тамошњи српски живаљ знатно млађи од живља у другим деловима Србије. Све то улива наду за Васкрс свете српске земље. Заблагодаривши још једном владики Митрофану и свима присутнима на топлом дочеку и несебичним даровима у виду помоћи опстанка страдалног српског народа на Косову и Метохији.

По прочитаној молитви, Епископи су посетили Музеј српског наслеђа, где су их гђе Јулка Влајић и Ана Дуби упознале са активностима музеја. Прелиминарно је договорено да се у догледно време организује изложба о манастирима и светињама Косова и Метохије. На крају, гости су, у пратњи председника Црквено-школске општине Грачаница г. Владимира Прибојана, посетили и непрофитни стамбени простор „Генерал Михаиловић“ при Грачаници.

Посебну захвалност упућујемо Aleksandar Media NEWS-у, чијом је добротом и професионалношћу забележена и овековечена историјска посета.

протонамесник Владимир Вранић

Извор: Српска Православна Црква

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије посјетио је данас, на празник Света три јерарха, цркву која је посвећена Богојављењу у Ресифеу, Бразилу, а која је припада Пољској православној цркви.

Са Високопреосвећеним Митрополитом су били Преосвећена господа: Епископ буеносајрески и јужно- централноамерички Кирило и домаћин, Епископ Ресифеа Пољске православне цркве, Амвросије, као и свештенство Митрополије црногорско-приморске и Епархије јужно-централноамеричке.

Раније данас Митрополит Амфилохије је служио, уз саслужење владике Кирила и Амвросија, Свету службу Божију у Манастиру Свете Тројице. Том приликом, владика је Амфилохије је истакао значај што је у Бразилу заживјела изворна апостолска, Православна црква, која живи једним Светим Духом и која исповиједа вјеру научену од самога Христа и Његових ученика – апостола. У Латинској Америци данас има више од петнаест православних епископа.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

И ове године (12.02.2019.) у манастиру Крки свечано је прослављена слава богословије „Света Три Јерарха“. Свету Архијереску Литургију служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Порфирије и Њихова Преосвештенства Епископи славонски Г. Јован, бихаћко-петровачки Г. Сергије, осечкопољски и барањски Г. Херувим и далматински Г. Никодим.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Овим радосним поводом присутним верницима обратио се Епископ бихаћко-петровачки Г. Сергије изразивши велико задовољство што је данас присутан на овом светом месту. „Којим речима описати ова три велика светила Српске православне цркве? Ни једна реч похвале не може описати оно што су они учинили за нас, оставивши нам у наслеђе начин на који ћемо приступити Богу и отворивши уста своја хвалу божанску изрећи.

Пред нама су три светитељска лика, сваки посебан на себи својствен начин, али сви они ипак по многоме слични. Свети Василије Велики, Јован Златоусти и Григорије Богослов су светитељи у чијим се личностима крије пуноћа Духа Светога која је из њих исијавала читавог живота. Зато уопште није чудно што ово училиште носи њихово име, али управо то име ставља нам у обавезу да наставимо да живимо њихову богочовечанску филозофију, али и терет да одолимо свим искушењима, као што су то чинила Света Три Јерарха. Угледати се на њих је заповест дата нама који смо жетаоци њиве Господње, који са вером и љубављу сејемо да бисмо са радошћу жњели и плодове своје принели Господу на дар и благослов.

Славећи пастирску и богословску делатност Светог Василија Великог, славимо и оштроумност Григорија Богослова, а пажљиво слушајући медоточно слово Јована Златоустог бивамо узнешени у реалност Царства Божијега“, поручио је Епископ Сергије. Након Свете Литургије у сали богословије одржана је приредба посвећена животу ова три велика светитеља.

На самом почетку Епископ Никодим срдачно је поздравио све госте и нагласио да су манастир Крка и богословија „Света Три Јерарха“ за њега један дом и једна света обитељ. „На првом месту желим да заблагодарим свима вама који сте данас дошли да увеличате овај дивни празник који ми прослављамо као небеске заштитнике овог светог училишта.

Желим посебно да се захвалим на доласку својој браћи Архијерејима, као и Г. Марку Николићу и осталима из Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Републике Србије која много помаже живот и рад наше богословије, али и Епархије далматинске. Такође, велико хвала Епископу Херувиму и представницима Срба из његовог краја на несебичном труду и храни коју су донирали за наше свето училиште.

Желим да се, као и прошле године, за све учињено за ову школу захвалим и Његовом Преосвештенству Епископу зворничко-тузланском Г. Фотију, који данас није могао да буде са нама, али иако је одсутан ништа мање није присутан у нашим молитвама и сећању“, захвалио је Епископ Никодим свим пријатељима и добротворима манастира Крке и крчке богословије. Ученици богословије извели су маштовит музичко-драмски програм, који су припремили уз помоћ својих професора, а по његовом завршетку приређена је трпеза љубави за све присутне.

Извор: Епархија далматинска

На празник када наша Света Црква прославља Света Три Јерарха, 12. фебруара одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Светом службом Божијом началствовао је протојереј Предраг Шћепановић, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Митровића и Далибора Милаковића, протојереја Миладина Кнежевића и Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза уз молитвено учешће протојереја Мирчете Шљиванчанина и вјерног народа.

У славу и у част Божију током Свете литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.

Сабраном вјерном народу обратио се началствујући протојереј Предраг Шћепановић, који је говорио о празнику и великим учитељима Цркве Божије, Светим богоугодницима – Василију, Јовану и Григорију.

Отац Предраг се током свог пастирског обраћања осврнуо на важност постизања мира и јединства и заједничарења у Цркви Христовој и нашим сопственим животима који су једно са тијелом Цркве.

Говорећи о јединству, које се огледа у љубави, љубљењу једни других, у благодарности и посвећености Господу Богу, отац Предраг је повукао паралелу између 21. вијека и времена 4. вијека када су живјели ови угодници Божији, будући да су и они, свако на свој начин, свако према својим могућностима и даровима, управо чинили и свједочили љубав, тврду Божију вјеру, смирење, послушање и  непрекидно служење и ближњима, и Богу.

„Зато светитељи које данас прослављамо: Свети Јован Златоусти, Свети Василије Велики и Свети Григорије Богослов иако су живјели овоземљаским животом у 4. вијеку, живе и живљи су него икада и данас, у 21. вијеку, баш зато што су се својим конкретним животом уградили у вјечно и непролазно Царство Небеско, презријевши све овоземаљско, а Господ их је прославио“, закључио је отац Предраг.

БЕСЈЕДА ПРОТОЈЕРЕЈА ПРЕДРАГА ШЋЕПАНОВИЋА

Након надахнутог пастирског слова протојереја Предрага Шћепановића, Светом причешћу је приступио и присајединио се у великом броју вјерни народ.

извор

Поводом шесте годишњице од упокојења архимандрита Луке (Анића), Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Преноса моштију Светог Јована Златоустог, 9. фебруара, са свештенством Свету архијерејску литургију са парастосом у манастиру Дајбабе  у Подгорици.

Звучни запис беседе

У архипастирском слову, владика Јоаникије је казао да је Свети Јован Златоусти био узор свакоме хришћанину и да су његовим путем ишли многи а да је један од оних који су кренули тим путем Христових апостола, Св. Јована Златоустога, Св. Саве и Св. Василија Острошког, и наш отац Лука.

„Тај пут јеванђељски, апостолски, довео га је у Црну Гору гдје је и велико његово дјело. Љубио је Цркву Божију, свету вјеру православну, спреман од своје младости да жртвује све на овом свијету ради Христа Господа, попут Светог апостола Павла који је говорио да све оне предности које је имао у свијету су трице и кучине, и све оставља да би Христа задобио.“

Владика је нагласио да је отац Лука био и на путу и мјесту, раније упућен из свога родитељскога дома, да стекне и име и славу у овоме свијету, али нашао је нешто вредније и значајније. На добром наслеђу, темељу који је понио из свијета, прије свега лијепо васпитање од својих честитих родитеља, саградио је велику и свијетлу грађевину од чисте и свете вјере, чистог осјећања, љубави, доброте, милосрђа и осталих врлина које су красиле његов монашки, свештенички свијетли и свети лик:

„Били смо дуго саобраћа Цетињског манастира код нашег Митрополита Амфилохија, нашег игумана и духовника. Отац Лука је имао осјећање за људе и никада није узимао за зло човјеку чак и кад је био непријатељски расположен, спреман да учини свако зло. Сретао се са таквим људима и његова људскост, чистота срца и дубље осјећање за човјека, многе је препородила и направила вјерујућим. Такве, најгрубље, оне за које бисмо рекли да су непријатељи Цркве, он је приводио Христу и чинио од њих дјецу Божију, синове Оца нашега Небескога, праве истинске хришћане.“

Наглашавајући да је отац Лука био способан да нађе и открије у изгубљенима оно што је божанско, да и они тога постану свјесни и да се тако препороде, Преосвећени владика је рекао да је то његово саосјећање са ближњима било Христово саосјећање и да је зато било тако дјелотворно.

Нагласио је да је љубав оца Луке према монашком животу била изузетна, да је много читао и памтио светоотачку, монашку, аскетску литературу:

„А знао је да поучи  зато што је оно што је читао – ријеч Божију, светоотачку, монашку и свештеничку, претварао у живот. Трудио се да оно што говори то и свједочи својим животом. Радост је ширио око себе.“

Иако ми жалимо и мислимо да је отац Лука кратко поживио на овоме свијету и да је прерано отишао, владика је казао да Бог другачије на то гледа:

„Он је оставио свијетли спомен и велико дјело, тако да је његов живот испуњен овдје на земљи. И наставио је, причестивши се божанскога живота још овдје на земљи, да вјечује са Христом, да сацарује са Христом у Његовоме вјечном и непролазном Царству.“

Епископ Јоаникије је рекао да нам у овим данима много значи кад имамо овакве примјере међу нама, као што нам значе и примјери прије ове генерације, као што је био Преподобни Симеон Дајбабски, велико свјетило православља. Истакао је да није случајно што је у манастиру Дајбабе отац Лука нашао покоја, свој мир и вјечни покој поред моштију Светог оца Симеона Дајбабском, ктитора ове свете обитељи.

Истичући да се за оца Луку чуло и много даље од Црне Горе, владика је казао да смо повлашћени што је он овдје међу нама:

„Гдје год одете по земљином шару да учествујете на молитви по православним светињама, од Палестине до Русије, до Грчке и Америке, чућете од многих за оца Луку. И они су га смјестили у своје срце и чувају његов спомен. Па има ли, драга браћо, ишта љепше од тога него се сјетити онога који није са нама овдје, како ми то говоримо, а заправо јесте.“

Појаснио је да је блаженог спомена отац Лука дубље и ближе са нама сада када је у наручју Христовоме, него док је био са нама тјелесно присутан, јер се обогатио Христом у вјечном Царству Његовоме. Навео је да је свједочанство да је био човјек Божији, истинити монах, свештеник и духовник, то што га се радо сјећају православни хришћани, нарочито монаси и монахиње широм православља. Истичући да нијесмо баш у свему разумјели оца Луку докле је био са нама, владика је казао да га сада боље разумијемо.

„Он је радио оно што је било најважније и најпрече, јер све пролази и све се распада, све црв нагриза, али духовност, вјеру, чистоту духовну не нагриза црв, нити се распада, него је вјечно богатсво свих оних који љубе Господа.

Драги наш оче Лука, почивај у миру, и кад овдје дођемо, да се окупимо око твога гроба, ти нас обасјај твојом љубављу, милосрђем, твојим дубоким осјећањем. Нека те Господ награди за све твоје трудове, за твоју сапатњу са ближњима, за твоју неизмјерну љубав. Нека те Господ прими у Његово вјечно наручје да просављаш Његова свето име са свима светима у Царству вјечном и непролазном“, казао је на крају свог обраћања Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

****

Архимандрит Лука (Анић), игуман манастира Дајбабе упокојио се у Господу у 54. години земног живота на празник Ксенофонта и Марије, 8. фебруара 2013. године.

Отац Лука (Анић) рођен је 17. 09. 1959. у Дубровнику. Седму београдску гимназију завршио је 1977. Студије историје умјетности на Философском факултету у Београду завршио је 1983. Већ наредне, 1984. изабран је за асистента на истом факултету. Магистрирао је 1991. године на тему „Живот и дело вајара Ђорђа Јовановића“.

У јулу 1991. дошао је у Цетињски манастир и постао искушеник. Митрополит Амфилохије је у Цетињском манастиру искушеника Уроша Анића замонашио на Ивањдан, 7. 07. 1993. године и дао му монашко име Лука.

Јерођаконски чин примио је на Крстовдан, 27. септембра 1995. у Цетињском манастиру, а чин јеромонаха 22. октобра исте године у Цркви Светог Луке у Котору. За намјесника Цетињског манастира постављен је на Лучиндан, 31. октобра 1995, а у чин игумана произведео га је Митрополит Амфилохије на Петровдан, 12. јула 2000. године. Звање архимандрита додијељено му је на Лучиндан, 31. октобра 2008. године. Игуман Манастира Светог Саве на Савиној главици у Доњем грбљу постао је 13. јануара 2010. Нешто више од годину дана након тога, 1. априла 2011. постављен је за настојатеља манастира Дајбабе.

У рано јутро 8. фебруара 2013. године отац Лука се упокојио у својој скромној монашкој келији у Дајбабама. Два дана касније његови земни остаци сахрањени су на манастирском гробљу у Дајбабама након Свете заупокојене литургије са опелом које су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и господа епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, рашко-призренски Теодосије и липљански Јован, уз саслужење многобројног свештенства, свештеномонаштва и вјерног народа из Црне Горе, Србије и Републике Српске.

Вјечнаја памјат!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Поводом празника Преноса моштију Светог Јована Златоустог, славе матураната Богословије Светог Петра Цетињског, који су XXIII генерација обновљене школе (2014-2019), служена је свечана вечерња служба са петохлебницом у Влашкој цркви и Света архијерејска литургија у Цетињском манастиру, са благословом надлежног архијереја Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија.

Звучни запис беседе

Вечерњу службу у Влашкој цркви, уочи празника у петак, 8. фебруара, служили су протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије и јерођакон Роман Виларет, а петохлебницу је освештао Његово преосвештенство владика Јован (Пурић) .

За пјевницом су појали ученици Богословије.

Литургијским сабрањем у Цетињском манастиру, у суботу, 9. фебруара, началствовао је Преосвећени Епископ др Јован Пурић. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протосинђел Исак Симић, јеромонах Јустин Мреновић, јерођакон Роман Виларет и ђакон Игор Пешикан, а чтецирали су матуранти Богословије Максим Шкрбић, Томислав Поповић и Александар – Саша Дедић.

На Литургији су појали сви ђаци школе предвођени матурантима.

После прочитаних одјељака из Апостола и Јеванђеља, сабраним монасима, ученицима, професорима и вјерном народу бесједио је владика Јован.

Он је у литургијском слову говорио о Пастиру добром, Господу Исусу Христу и његовом вјерном свједоку Светом Јовану Златоустом. Владика Јован је заблагодарио Митрополиту Амфилохију на благослову да служи у цетињској светињи, поред ћивота Светог Петра Цетињског.

Епископ Јован је честитао славу разредном старешини професору Слобу Станишићу, ученицима петог разреда који прослављају Светог Јована Златоустог и свим ученицима и професорима Цетињске богословије, упутивши им поуку о љубави према богословљу.

Сви ученици су приступили Светој тајни причешћа, показавши литургијску саборност и јединство управо у празновању Светог Јована Златоустог.

Празновање празника Преноса моштију Светог Јована Златоустог настављено је освештавањем и резањем славског колача у трпезарији Цетињске богословије.

Славски колач освештао је јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира а славском ручку су присуствовали професори, ученици и гости школе.

У име наставничког савјета све присутне поздравио је главни васпитач, професор мр протојереј Арсеније Радовић.

Отац Арсеније је честитао славу матурантима и њиховом разредном старешини професору мр Слобу Станишићу, са молитвеном жељом да их благослов Господњи и молитве Светог Јована Златоустог прате у све дане њихових живота.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У Духовно мисионарском центру Гостопримница одржано је предавање на тему „Нова искушења и изазови у одрастању – дизајнерске дроге“, о проблему који све више заокупља пажњу младих и родитеља, али и окружења у којем живимо.

Предавач је била др Санела Радисављевић специјализант ургентне медицине, које је говорила о новим и опасним дрогама, које су изузетно штетне и могу да доведу до фаталних последица код корисника.

Она је информисала присутне о превенцији и сузбијању њихове примене. Подаци су забрињавајући и статистика показује да све више младих постају корисници ових дрога, које имају токсичан ефекат на цео организам и представљају велику опасност јер су лако доступне.

Прву помоћ у хитним случајевима управо указују лекари ургентне медицине и хитне помоћи, зато је важан висок степен информисаности.

Потреба за оваквим предавањима, истакла је др Санела је велика, а све ради едукације деце, родитеља и целог друштва, и о томе могу да говоре психијатри, психолози, социолози и стручњаци који се баве лечењем болести зависности. Зато би у јавности о овој теми требало више посветити пажње.

Извор: Епархија тимочка