Први радни дан Православног института Светих Севастијана и Мардарија почео је 27. фебруара 2019. године, на празник Светог Кирила, архијерејском Литургијом. Епископ браничевски г. Игњатије началствовао је евхаристијским сабрањем уз саслужење Епископа новограчаничког и средњозападноамеричког г. Лонгина, канадског г. Митрофана и западноамеричког г. Максима. За време свете Литургије ђакон Јован Сулак рукоположен је за свештеника.

-Сваки дар који примамо потиче од Светог Духа, рекао је епископ Игњатије после рукоположења: -Не примамо тај дар за себе, него за заједницу како би био у служби заједнице. Из тог разлога, драги оче Јоване, имај на уму да дар који си примио данас треба да пројављујеш у заједници, јер сви чланови евхаристијске заједнице носе исти дар од Христа. И пошто су сви ови дарови разликују, немогуће је да си овај дар примио ван заједнице, епископа, ђакона, свештеника и народа Божјег.

У свом првом предавању „Саборност Цркве“ епископ Игњатије је објашњавао разлику између западног и источног значења поимања саборности. -И док се саборност на Западу поистовећује са универзалношћу, источно схватање поистовећује га са евхаристијском заједницом. Литургија објављује будуће Царство Божје у којем је Епископ икона Христова, свештеници служе као икона апостола, ђакони служе као иконе анђела, а народ је народ Божји. Литургијског заједништва не може бити ако оно није заједништво са другима. Ово се, на пример, види у чину хиротоније епископа које обављају два или три друга епископа...

После подне, владика Игњатије је одржао друго предавање на тему „Разоткривање истинског себе у своме ближњем“. -Сви смо ми добили заповест да волимо свога ближњег као самог себе, и отуда се поставља питање: да ли ја испуњавам ову заповест чак и кад не бих волео свога ближњега, а уопште се не мешам у његова посла?, подсетио је владика Игнатије.

Извор: Српска Православна Црква

2. Представљајући пуноћу Христове Цркве на овим просторима, обраћамо се свим верницима с позивом да буду свесни свога назначења, те да све што чинимо треба да чинимо имајући на уму речи апостола Павла, да смо храм Духа Светога и да смо скупо плаћени (1. Кор. 6:19-20).

3. У години велике радости када обележавамо осам векова самосталности наше помесне Цркве, поносимо се именом Светога Саве остајући верни његовом путу и на овом континенту. Овом приликом позивамо сав верни народ наше Епархије да узме учешће у централној прослави која ће бити уприличена на јесен ове године. У исто време молитвено се сећамо и трагичних тренутака из наше блиске прошлости: двадесет година од бомбардовања наше отаџбине и трагедије из које су опет поникли новомученици српски, међу којима је и невино дете Милица Ракић.

4. Опет и опет, са дубоким осећањем хришћанске љубави и данас поздрављамо наше Србе и Српкиње и српску децу на распетом Косову и Метохији, заједно са свештенством и монаштвом. Они, непристајањем на људску неправду, а уздањем у Божију правду, истрајавају на својим огњиштима око својих цркава и манастира. Сведоче нам да је живети на Косову и Метохији велики подвиг, јер живе у непрестаном страху. Уједињени смо у подршци нашем светом Патријарху, Синоду и Архијерејском Сабору, са ставом да су Косово и Метохија наш Јерусалим, и  никада, ни под каквим условима не могу и не смеју бити добровољно дати. Посебно се радујемо што имамо прилику да овде међу нама поздравимо Његово Преосвештенство Епископа рашко-призренског г. Теодосија и архимандрита Илариона, игумана манастира Драганца. Благодарни смо на благословима које нам доносе са страдалног Косова и Метохије утврђујући мостове љубави између матице и дијаспоре, дајући нам прилику да се и ми уградимо молитвено и прилозима у свету српску земљу- страдално Косово и Метохију.

5. Настављамо са пружањем подршке нашем народу у Републици Српској, Црној Гори и Хрватској у њиховом настојању одбране свога имена и српског идентитета, оних светих вредности за које су многи животе своје положили. Богу се молимо да страдалном народу српском долије снаге за савлађивање ових тешких искушења. 

6. Осуђујемо политички мотивисану иницијативу федералног посланика из Виндзора Брајана Масија којом покушава криминализовати негирање наводног геноцида у Сребреници. Позивамо васколики српски народ у Канади да се потписивањем петиције супротстави овој иницијативи, која за циљ има сатанизацију српског народа.

7. Са овога места поздрављамо власти државе Канаде, на челу са премијером господином Џастином Трудоом. Верујемо да  живимо у једном од најбоље социјално уређених друштава на свету; друштву које уважава разноликост.

8. Користимо прилику да изразимо захвалност домаћинима на гостопримству које су нам указали.

9. Благодарни смо Творцу и Сведржитељу нашем на свим добрима којима нас је походио у протеклој години милости Његове, молећи Му се да  и у овој години подари нам снаге да Га на сваком кораку сведочимо и да се Његовог имена не постидимо. Јер је мудрост овога света лудост пред Богом (1Кор.3:19). Наше је да верујемо, да се молимо и да се надамо, те тако са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога  у љубави старамо се да чувамо јединство Духа свезом мира (Еф.4:2-3).

У Мисисаги, Онтарио, Канада

22. фебруара 2019. године

Несвакидашња духовна радост у Саборном храму Епархије канадске у Хамилтону. У Недељу о блудном сину, верници из три хамилтонске Црквено-школске општине (црква Светог оца Николе у Бартон улици, црква Светог Георгија у Нијагара Фалсу и Саборног храма Светог оца Николаја) организовано су се сабрали се у Саборном храму да дочекају Преосвећену господу Епископе канадског Митрофана и рашко-призренског Теодосија.

Духовно славље како и доликује започело је служењем свете Литургије. Предвођени владикама Митрофаном и Теодосијем, вернинарод је узнео молитве Господу Богу, дародавцу свих добара за здравље и спасење васцелог рода српског, а посебно на многострадалном, напаћеном и распетом нашем Косову и Метохији.

Поред Епископâ служили су игуман манастира Драганца архимандрит Иларион, који је у пратњи владике Теодосија, свештеници Војислав Павловић, Ђуро Самац, Јован Марјанац и Радован Кодић, као и ђакон Александар Митровић.

-Данашња јеванђељска прича о блудном сину је једно потресно и веома упечатљиво сведочење. Сви смо ми на неки начин заблудела деца Божја. Сви ми грешимо, најпре према самима себи, према ближњима својима, а свакако и према Богу. Али важно је, драга браћо и сестре, да се и покајемо, да се освестимо, као што се освестио заблудели син и са сузама покајања пришао своме оцу молећи га за опроштај, беседио је владика Митропфан.

После свете службе свештенство и верници предвођени архијерејима прешли су у црквену салу где су вредне чланице три Кола српских сестара припремиле свечани банкет.

Речи захвалности и добродошлице епископу Теодосију упутио је владика Митрофан, зажелевши му да се осећа као свој међу својима.

У своме обраћању окупљеним верницима владика Теодосије је изнео потресна сведочења о животу српског народа на Косову и Метохији. -Иако је живот тежак, ми смо благословени, ми смо поносни, ми се осећамо привилеговни, јер живимо и Богу се молимо на најсветијој српској земљи, на нашем Косову и Метохији. Пре неколико година започели смо пројекат народних кухиња, нисмо ни сами знали како то све најбоље организовати, али смо се водили оном народном да је благословеније давати него примати. Пројекат народних кухиња је заживео и данас се свакодневно припрема око 2.500 оброка за најугроженије чланове наше заједнице. Наши свешгтеници служе у светим храмовима, неки од њих су остали без своје пастве, али молитва није утихнула. Наши манастири на Косову и Метохији су живи са својим братством и сестринством. И када све стане и посустане ми се уздамо у Господа Бога који нас никада није оставио. Ми нећемо и не можемо напустити Косово и Метохију, јер ни Свети краљ мученик Стефан Дечански није напустио своје Високе Дечане. На Косову и Метохији су бројне мошти наших светитеља, наших мученика и мученица, наших предака. То је срце и душа Србије.

Наа молбу владике Теодосија верницима се обратио и архимандрит Иларион који је казивао једну песму академика Матије Бећковића.

Извор: Српска Православна Црква

Манастир Ораховица је један од најзначајнијих и најранијих духовних, историјских и културно-умјетничких средишта Срба тзв. Доње Славоније, односно Подравине. Овај манастир, кога историјски извор и традиција овог краја помиње још као Ремета и Дузлук, постоји већ у у другој половини XV вијека. У емисији „Путокази“ бањалучке Телевизије „Елта“ о историјјату и значају ове светиње говори Владика пакрачко-славонски г. Јован (Ћулибрк).

Извор: Митрополија црногорско-приморска