Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије допутовао је 2. марта у братску посјету Епископу западбноевропском Луки и Епархији западноевропској. На амстердамском аеродрому господина Митрополита је дочекао парох амстердамски свештеник Ненад Илић и секретар ЕУО Епархије западноевропске Новак Билић. Владика је у Амстердаму посјетио парохијску цркву Светог Николе, гдје је служена свечана доксологија. Митрополит Амфилохије је данас допутовао у Ротердам, у парохијску цркву Свете Тројице, у којој је служио Свету архијерејску литургију.

 

Звучни запис беседе

 

Саслуживали су му старјешина храма протојереј-ставрофор Војислав Билбија, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, јереј Борис Топић и ђакони Дејан Радошевић и Небојша Мастиловић. Литургији је присуствовало више стотина вјерника. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је рекао да је око нас, по учењу Светих отаца – све у знаку Свете Тројице. „И сунце које нас обасјава има своје тијело, има своју свјетлостт којом зрачи, има топлоту… Тројична је тајна сунца које нас грије. И у сваком створењу има символ Свете Тројице, Бога љубави који нас призива на ту вјечну и непролазну љубав, и који нас призива на ту заједницу, заједништво које не престаје ни смрћу, него је вјечно и непролазно“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је у знаку крста људски живот. „Како је Бог и створио човјека у знаку часнога крста, тако је и људски живот у знаку часнога крста. И не само људски живот. И Бог је преко крста дошао у овај свијет – разапет је за нас и наше спасење, жртвовао је себе ради спасења свијета и тиме открио да је Он истински Бог“, рекао је он.

 

Владика је говорио о светолазаревском косовском завјету, рекавши да је опредјељење Светог кнеза Лазара за Царство небеско – опредјељење овога светолазаревског и светосавскога кроз сву историју. „То је опредјељење наше, опредјељење истинских и правих хришћана – опредјељење за вјечно и непролазно царство Божје, јер је земаљско пролазно – данас јесте а сјутра није“, објаснио је Владика. Нагласио је да је велики Божји дар штто се Црква православна у наше вријеме раширила свуда по свијету. „Свуда је присутна Православна црква, а свуда је сада присутна и наша помјесна Црква. Велики је то Божји дар. Православна црква, православље је сачувало оно изворно Јеванђеље, изворну вјеру и живот по вјери“, рекао је господин Митрополит. Казао је сабранима на Служби да су и они свједоци те истине. „Радује ме да сте овај храм посветили Светој Тројици, Богу нашем који је диван у Светима својим“, казао је Митрополит Амфилохије пожељевши им благословен предстојећи Часни пост. Митрополит Амфилохије је храму Свете Тројице поклонио икону Светог Петра Цетињског. Овом службом отац Војислав Билбија је прославио двадесет година свога пастирског рада са заточеницима Хашког трибунала. Он је заблагодарио Митрополиту на посјети и осврнуо се на свој двадесетогодишњи свештенички рад са затвореницима у хашком казамату.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Владика Иринеј: „Једини начин живота, могућ и достојан за човека као боголико и христолико биће, јесте живот у љубави и по љубави”. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Недељу месопусну, 3. марта 2019. године, у параклису Светих Отаца Атонских, у манастиру у Ковиљу. Владици су саслуживали Епископ мохачки г. Исихије, монаштво и свештенство Епархије бачке.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

 

У свом архипастирском слову Епископ бачки је истакао да Господ спасава судећи на Свој начин, по Својој љубави безмерној, а и да суди  ̶  са том истом љубављу  ̶  спасавајући. Нада у божанску правду која надилази сваки наш појам о правди. Има људи који би хтели да Бога мере нашом мером и да Му наметну нашу правду, да буде мање-више немилосрдан и осветољубив, као што смо ми. Он то није, по природи Својој. Напротив. Управо данашњи дан, читаво богослужење, позива нас на супротно томе – на љубав, на праштање, на измирење, на смирење пред Богом и пред ближњима. Реч о Страшном суду је реч о праведном суду љубави. Божји суд је прихватање наше слободе коју је Он даровао, прихватање нашег избора које нас никада не омета у прихватању нашег суда о Њему и о себи. Зато Спаситељ тражи, за своју безмерну љубав, од нас да узвратимо макар мало љубављу. Та љубав се показује и пројављује као братољубље, навео је владика Иринеј у беседи по прочитаном јеванђелском одељку.

 

Владика Иринеј је нагласио да једини начин живота, могућ и достојан за човека као боголико и христолико биће, јесте живот у љубави и по љубави. Сваки други начин живота је неприродан. Човек  ̶  ако зна само за себе  ̶  није нормалан, макар шта о себи мислио. То не значи да Бог чека у некој духовној заседи као „стари крвник” из некадашњих српских епских песама, као неки строги казнитељ и осветник. Не, Он жели да се сви спасу. Оно што Бог жели, што је Он припремио пре него што је свет створен, стварајући свет, јесте да сви буду у радости и љубави спасени у Царству Његовом. Бог никада није узрочник зла и никада не жели смрт, нити је створио смрт за било које биће које је створио, објаснио је владика Иринеј у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. У току свете Литургије,  владика Иринеј рукоположио је монаха Козму (Ранчића) у чин јерођакона, а владика Исихије рукоположио је јерођакона Ермолаја (Турчана) у чин јеромонаха.

 

           

Извор: Епархија бачка

 

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа западноевропског г. Луке, Преосвећени Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије предводио је 3. марта 2019. године евхаристијско сабрање у храму Светог Саве у Паризу. Саслуживали су протопрезвитер-ставрофор Никола Шкрбић, некадашњи професор владике Сергија у манастиру Крки, презвитер Јован Бањац и ђакон Никола Трифуновић.

 

 

Извор: Српска Православна Црква

 

Последњи дан рада Института Светог Севастијана и Мардарија  почео је када су свештена лица и мирјанистигли на јутрењу коју је служио отац Данијел Кирк, после чега је послужен доручак. Епископ Максим је најавио почетак следећих разговора, који су били комбинација јутарњих и поподневних разговора: Бог нас посматра кроз љубав и Како постати човечан данас.

 

 

Божјом воља, истакао је епископ, одржава се свет у постојању за оно што је Својом љубављу створио - зачовека. Антички људи, Грци или Римљани (Латини), разликовали су се и у начину свог размишљања. На пример, кад би Римљанин нешто видео, одмах би размишљао логично – посматрао то на логичан начин –како би то користио. Грк, с друге стране, када би нешто видео, запитао би се шта је суштина те конкретне ствари. Стога, док је западни ум био склон организацији, источни ум се фокусирао на украшавање. Овако се свет – космос посматра како би се могао учинити још уређенијим. Из овог разлога човек је позван да види ову лепоту један  у другоме.

 

Музички програм, који је водила попадија Биљана Бојовић, претходио је ручку после чега је било уручење сертификата. Учесници Институа, од којих су многи који дошли са Источне обале, имали су слободно поподне за разгледање града и дружење.

 

Тако је овогодишњи Институт окончан опраштањем свештенства до следећег црквеног догађаја, а то је Црквено-народни сабор. који ће се држати 13. и 14. јула у Чикагу у Илиноју, како је најавио отац Никола Чеко у име председника Епископског савета Његовог Преосвештенства епископа Лонгина.

 

 

Извор: Српска Православна Црква

 

У трећу припремну седмицу пред Часни пост, у Недјељу о суду, у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литругија којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин. Саслуживали су му протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји Миладин Кнежевић и Бранко Вујачић, као и ђакони Роман (Виларет). сабрат манастира Острог и Срђан Радојковић професор сликања на Академији за уметност и консервацију СПЦ у Београду. Појала су мјешовита пјевница и храмовни хор ,,Свети апостол и јеванђелист Марко“ којим води диригент мр Људмила Радовић.

 

Звучни запис беседе

 

Отац Мирчета се у свом пастирском обраћању осврнуо на наше вријеме и садашњост која обилује мноштвом лажног показивања и представљања човјека бољим и другачијим него што у бити јесте, те да неће и не може ништа пред Богом остати сакривено: „Треба да се опоменемо да ће свако наше дјело изаћи на видјело и да неће ништа бити и остати сакривено, што се неће открити и ако често желимо када живимо да многе ствари сакријемо, да се покажемо бољи него што јесмо, другачији него што јесмо. А наше вријеме, ова садашњост, обилује управо мноштвом тога показивања, приказивања и рекламирања оним што често није истина. Али, сјетимо се да ће доћи дан када ће се све видјети. И шта је и како је и гдје смо и шта смо, кало смо чули у Светом Јеванђељу“. подсјетио је он.

 

Отац Мирчета је нагласио да ће нам Господ по љубави и судити: „Чули смо данас да ће критеријум тога суда бити закон над законима, то ће бити онај закон који је већи од сваког закона који влада на земљи. То је заком који је суштина бића Божијега и живота Божијега – а то је љубав. По тиме ће нам Господ судити. Јер Онај који је љубав и не може другачије чинити и одлучивати него по љубави“, објаснио је он. Отац Мирчета је нагласио да је у посту веома важно да задобијамо љубав:

 

„Пост је у ствари начин и средство да од себе одстранимо све што нас од Бога одваја, а то аутоматски значи и од ближњих наших. То нас опомиње ово Јњванђеље. Опомиње нас да наш живот буде усмјерен ономе што је најважније, а то је да се трудимо сваким даном да задобијемо љубав и да њоме – љубављу живимо. А пошто то није ни мало лако, управо вријеме поста је вријеме када би требали да задобијемо макар зрно љубави“, закључио је протојереј Мирчета Шљиванчанин.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Свету Литургију на задушнице у храму Светог Јована Владимира служио је протојереј Јован Пламенац. Након што је прочитао Свето Јеванђеље, отац Јован обратио се бесједом присутном народу рекавши како нас Господ упозорава како ће доћи у онај дан и у онај час у којем ће нестати свега онога што ми сада видимо, да ће нестати овога свијета у којем ми сада оботавамо.

 

 

Он је нагласио да је на нама да водимо рачуна о стању наше душе. „Јер је стање наше душе оно са чиме ћемо ми отићи са овога свијета. То ми носимо на онај свијет. А то стање наше душе може бити свакако“, казао је он. „Данас су задушнице. Ми ћемо данас Богу да се помолимо за своје покојнике. И то је оно што смо дужни, што ми треба да чинимо. Да се молимо за своје покојнике. Јер оно што ми учинимо на себи на својој души у овом животу, то је то. Ми после нећемо бити у прилици да можемо да исправимо оно што смо понијели из овог земаљског живота у тај непролазни, вјечни живот. И зато ако се ми будемо молили за наше покојнике, а исто тако смо дужни да се молимо и једни за друге, онда заиста са правом можемо да очекујемо да онога дана кад ми не будемо више овдје, када наша душа не буде у тијелу, да ће бити људи који ће такође да се замоле за нас као што се и ми данас молимо за наше покојнике“, казао је отац Јован Пламенац. Након завршетка Свете Литургије отац Јован је одржао парастос за преминуле.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на Задушнице, са свештенством Свету заупокојену службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској бесједи, Владика је рекао да Задушнице свједоче вјеру хришћана да Бог није бог мртвих него Бог живих.

 

Звучни запис беседе

 

„И да Бог памти и уписује у своју књигу вјечног живота све оне који су се од памтивијека, од Адама и Еве до наших дана упокојили у вјери и нади на вскрсење и живот вјечни. Ако би људски живот био сведен само на овај земаљски, онда бби био несрећан живот, онда би човјек био несрећа, најнесрећније створење које постоји на овој земљи“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

 

Додао је да је човјек, будући да створен по лику и подобију Божјем, Бог не може оно што је створено по слици и прилици Његовој да препусти ништавилу.

 

„Пред тајном смрти подједнаки су и цареви и сиромаси, и богатри и сиромашни. Нема ту више ни царева ни сиромаха, него се сви суочавају са смрћу. Али, самим тим, сагледавајући свој земаљски живот у тајни смрти и пролазности, у исто вријеме имају разумни људи, памертни људи, наду у вјечни и непролазни живот“, казао је он.

 

Казао је да је Богочовјек Христос освештао људску природу својом вјечном силом, мудрошћу и свјетлошћу, и својим вјечним животом.

 

„Васкрсао из мртвих са тијелом људским и вазнио се на небеса и сједи с десне стране Бога и Оца и чека сва људска бића да дођу, да се саберу око Њега у вјечном и непролазном царству Божијем“, објаснио је Владика.

 

Подсјетио је да је покајање пут ка Царству небеском.

 

„Царство небеско је оно ради чега се човјек рађа овдје на земљи. Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и до вијека. На томе је утемељена сва историја нашега народа, нарочито од цара Лазара до наших дана“, подсјетио је Владика Амфилохије.

 

Митрополит црногорско-приморски је казао да данас помињемо све оне који су кроз вјекове себе уградили у светињу цетињског манастира.

 

„Ктиторе, осниваче, приложнике и добротворе, све који су се кроз вјекове овдје крштавали и миропомазивали, који су се овдје вјенчавали, који су овдје опојани, заједно са нашим великим митрополитима, претходницима“, рекао је Митрополит Амфилохије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Поводом годишњице смрти краља и господара Црне Горе Николе I Петровића у организацији Митрополије црногорско-приморске, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са братством Цетињског манастира и ђака Богословије Св. Петра Цетињског служио је данас на Цетињу парастос у Цркви Рождества Пресвете Богородице на Ћипуру. Парастосу је присуствовао и архимандрит Никифор (Миловић) из Епархије будимљанско-никшићке, по благослову владике Јоаникија.

 

 

 

Говорећи о личности и историјском значају краља Николе, Митрополит је казао да је краљ једна изузетна личност који је наставио свето дјело великих митрополита Петровића и да је благодарећи њему  Црна Гора међународно призната 1878. године. Истакао је његове велике заслуге за вријеме Балканских ратова 1912/1913. године, у ослобођењу сјеверне Црне Горе, Васојевића, Пљеваља, Метохије:

 

„Балкански ратови су оно у шта је он себе уградио, а борио се и за ослобођење Скадра. Међутим велике силе су у то вријеме основале Албанију и Скадар је припао Албанији. Црна Гора и Србија су 1914. године у савезништво са тадашњим царем Николајем II Романовим, браниле слободу ових простора од Аустроугарске монархије и Њемачке.“

 

Подсјећајући на дивну пјесму “Онамо ‘намо” коју је је краљ Никола, ослободиоц Метохије, написао а која се користила као народна химна Краљевине Црне Горе, Високопреосвећени је казао да је Метохија поново поробљена и окупирана и изразио наду да ће Косово и Метохија поново бити ослобођени и да ће тиме бити остворена велика и света идеја краља и господара Црне Горе Николе I Петровића.

 

Рекао је да се нада да ће у наше вријеме и сви његови потомци, синови, унуци, снахе, на челу са књазом Михаилом, а који су сахрањени на разним мјестима, бити пренијети и сахрањени у Дворском гробљу на Цетињу које је и основао краљ Никола.

 

Митрополит је изразио наду да ће када буду, по жељи краља Николе, пренијети и на Дворском гробљу сахрањени његови потомци, Митрополија црногорско-приморска у томе учествовати, као  што је и у вријеме Митрополита Данила Дајковића учествовала у дочеку и сахрани краљевске породице.

 

Након помена Митрополит је обишао гробове Петровића који се налазе испред Цетињског манастира.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије јуче је, по повратску из посјете Митрополиту дабробосанском г. Хризостому, посјетио цркву Рођења Пресвете Богородице у Чајничу и поклонио се великој хришћанској светињи – икони Чајничке Богородице. Владика је потом одслужио парастос Јевросими Пашић, својој школској другарици, сестри књижевника и публицисте Комнена Бећировића.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У петак, 1. марта 2019. године, када наша Црква прославља и празнује Свете мученике Памфила и Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Урош Костић. За певницом су појали протојереј Драгослав Милован и протонамесник Мирољуб Миладиновић, а чтецирао је г. Владан Степовић.

 

Звучни запис беседе

 

Присутним верницима Владика је својом беседом указао на слабости људске и несавршену љубав међу људима која често није онаква какву Бог очекује да буде. “Како можеш да волиш Бога којег не видиш, а мрзиш брата којег видиш? Ту нема вере, нема ничега што је Христово. Хришћанину не приличи да мрзи, а сваки који мрзи брата свога је убица, а убицама нема спасења. Мржња је опасно зло, она убија без пушке и пиштоља. Она помрачује човеку разум. Мржња је храна која одводи човека у смрт, а љубав је, браћо и сестре, за вечност. Љубав никад неће престати и она тек почиње у правом смислу да живи када се сретнемо са Богом. Свако ко мисли да може да воли Бога без човека је лажа, јер је сам Бог највише љубави показао управо према човеку. Господ је све осећао, и шамаре и батине, јер је и сам био човек. Да није човек и да није имао ту људску природу зар би на крсту рекао: “Жедан сам, гладан сам”? Зар би Бог рекао нама да испуњавамо оно што зна да не можемо да испунимо? Не браћо и сестре. Он познаје нашу моћ и нашу немоћ, и зна да можемо да се покајемо и поправимо. Покајање је друго крштење и прво васкрсење. Али без љубави нам је немогуће васкрсење. Љубав је двосмерна браћо и сестре. Ако примам љубав морам и да је узвратим. Да би човек имао љубав према Богу и према човеку, он мора испуњавати заповести Божије. По томе ће нас Господ препознати. Хришћанство је вечна школа. Ништа не можеш да научиш ако не заволиш. Љубав живи, она је та која васкрсава. Ако заповести Божије држимо, значи да познајемо да су те заповести од Бога дате. Бога могу познати и школовани и нешколовани, само ако имају смирења”, поручио је Епископ Јован.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

У четвртак 28. фебруара 2019. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу уз саслуживање протојереја-ставрофора Сава Арсенијевића и јереја Драгише Богичевића. Својим појањем Литургију су улепшали ученици крагујевачке богословије Светог Јована Златоустог.

 

Звучни запис беседе

 

Владика је у својој беседи говорио о љубави као узвратној, двосмерној али правој љубави, подсетивши верне да су још и апостоли говорили да проповедају Онога кога су лично видели и Чија се љубав грана у све оно што је божанско, бесмртно и вечно. “Љубећи Христа Бога, ми Њиме и због Њега, љубимо у другим људима све што је божанско и волимо их као децу Божију, уједно не волећи грех у њима. Имајући љубав, пред нас се увек и изнова поставља изазов када нам неко повреди сујету, јер не љубећи људе, није могуће тврдити да љубимо Бога. Богољубље се развија држањем заповести, где нам Бог узвраћа љубављу, дајући нам силу и истрајност да можемо волети људе, чак и када су у сопственим греховима. Љубав је радост која облива човека. Зато не осуђујмо онога који греши, већ се молимо за њега, јер је осуда пут наш у смрт, а молитва за другога пут у живот”, била је поука Владике Јована.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

У среду, 27/14. фебруара 2019. године, на празник Светих Авксентија и Кирила Словенског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литурију у храму Светог Јоаникија Девичког у крагујевачком насељу Бресница. 

 

Звучни запис беседе

 

Његовом Преосвештенству саслуживали су протонамесник Саша Антонијевић, јереј Милош Ђурић, протођакон Иван Гашић и чтец Стефан Радисављевић. Светој Литургији присуствовао је велики број верника Бреснице, а међу њима био је један број верника који славе светог Кирила Словенског, те су након Литургије пресекли славске колаче и на тај начин увећали значај празника светог Кирила као просветитеља словенских народа. Литургијску радост увећали су верници који су се поред свог присуства и причестили благодатним даровима и на тај начин одазвали се Христовом позиву који поучава: “Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви Његове, немате живота у себи. Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан” (Јн 6, 53-54).

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

У петак 1. марта 2019. године вероучитељи Епархије славонске на челу са Епископом славонским г. Јованом (Ћулибрком) састали су се са Катихетским одбором Епархије осечкопољске и барањске на челу са Епископом Херувимом. 

 

 

На састанку је било речи о сарадњи и унапређењу верске наставе у обе Епархије, стручном усавршавању вероучитеља и актуелном раду у оквиру курикуларне реформе. 

Састанак је оцењен као веома успешан и договорена је сарадња у будућности.  Овом приликом Епископ Јован је у Даљу посетио кућу Милутина Миланковића, а у седишту Епархије осечкопољске и барањске домаћини су припремили трпезу љубави и тако посведочили међусобну братску љубав. 

 

 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

 

У понедељак, дана 25. фебруара 2019., у званичну посету Епархији осечкопољској и барањској дошао је градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић у пратњи свог личног помоћника Дејана Мандића и осталих сарадника. 

 

 

Господина Вучевића су овом приликом у Саборном храму Светог оца Николаја у Вуковару на челу са Његовим Преосвештенством Епископом Херувимом дочекали председник Главне Скупштине СДССа г. др Војислав Станимировић, саборска заступница гђа Драгана Јецков, председник ЗВО г. Срђан Јеремић, генерални конзул Републике Србије у Вуковару г. Милан Шапић, господин Јово Вуковић, заменик жупана г. Ђорђе Ћурчић, председник градске организације СДССа г. Срђан Колар, начелник општине Даљ господин Југослав Весић и остали представници политичког и културног живота Епархије осечкопољске.

 

Висока делегација је у Вуковару обишла новоизграђени парохијски центар у Вуковару, као и православни крст на обали Дунава који је у плану за рестаурацију. Домаћини Епархије осечкопољске су затим своје уважене госте повели у обилазак Даља где су на првом месту били упознати са радовима на храму Светог великомученика Димитрија, да би се затим упутили ка родној кући познатог српског научника Милутина Миланковића. Свечани ручак је у духу братске љубави уприличен у седишту Епархије осечкопољске и барањске. 

 

 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска