Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, Црквена општина у Берну прославила је два јубилеја: 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 50 година од организације Српске Православне Цркве у Швајцарској.

Овим поводом, 1. марта 2019. године организован је научни симпосион који је отворен испред спомен плоче посвећене Светом владици Николају Велимировићу. Уследила су предавања у просторијама бернске градске скупштине, где је епископ Андреј поздравио је госте и отворио скуп предавањем о значају педесетогодишњег присуства Српске Цркве у Швајцарској.

Умировљени професор универзитета у Берну др Урс вон Аркс говорио је о Светом Николају Велимировићу који је био један од првих српских студената у Берну. Професор вон Аркс је говорио о животу и великом значају и духовном утицају владике Николаја.

Свештеник Христоф Кнох, председник Хришћанских Цркава из Берна, говорио је о улози Српске Православне Цркве у Швајцарској, а затим је протојереј-ставрофор Станко Марковић, архијерејски намесник, током свог предавања сликовито приказао историју доласка српског народа у Шавјацрску. На основу докумената изнети су детаље да су у Берну већ двадесетих година прошлог века служене службе, али да је Црква почела да се организује крајем 1968. и почетком 1969. године у Берну.

Научни скуп је завршен интересантним предавањем професора Богословског факултета у Београду протојереја-ставрофора др Радомира Поповића на тему осамстогодишњице самосталности Српске Православне Цркве.

Међу бројним угледним званицама, догађају је присуствовао и представник Амбасаде Републике Србије конзул Предраг Мандић, као и др Ранко Таловић, потпредседник Управног одбора Црквене општине у Берну.

После послужења у просторијама бернске градске скупштине присутни су се упутили у цркву у Белпу где је уприличен концерт.

Поводом јубилеја Српске Цркве у Швајцарској, Црквена општина у Берну угостила је 1. и 2. марта 2019. године диригенте црквених хорова из Епархије аустријско-швајцарске и организовала други стаж литургијског појања. Организатор стажа је проф. Нина Софронски, кординатор франкофонско-српске школе. Скупу су присуствовали диригенти из Цириха, Базела, Луцерна, Лозане, Женеве, Француске, Италије (Трст) и Србије (Београд).

Обрађене су теме: Будућност црквене музике на западу, О Посном триоду, О нотној литератури за причастен и О развијању технике гласа код деце и одраслих. Предавачи су били г. Урош Лалицки (Београд), гђа Ана Каира (Трст) и гђа Невена Ивановић (Београд).

Извор: Српска Православна Црква

Редовне седнице Епархијског управног одбора и Епархијског савета одржане су 28. фебруара 2019. године у Зајечару.

У Саборном храму Рођења Пресвете Богородице узнесене су молитве призива Светога Духа за благословен рад, а потом су новоизабрани чланови Епархијског савета положили заклетву.

Седницама је председавао Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион.

Поднети су извештаји о административном раду, грађевинској делатности и укупном финансијском пословању у претходној години. Савет је размотрио и усвојио ове извештаје, као и план о  предстојећим активностима у Епархији тимочкој. Пажња је посвећена квалитетнијем искоришћавању потенцијала у области пољопривреде и шумарства и у ту сврху ће бити формирана радна група чији је први задатак израда стратегије и вишегодишњег плана.

У текућој години потребно је наставити ангажовање на захтевима за легализацију црквених објеката и одређивања геодетских оквира црквених порти. Такође, наставити изградњу и реновирање цркава у циљу што бржег васпостављања литургијског живота. Најављено је освећење четири новоподигнута сеоска храма, чија је изградња започела пре више година уз велику помоћ Управе за сарадњу с црквеним заједницама Владе Републике Србије и локалних самоуправа.

Од ове године свештеницима је препоручена могућност за додатно пензионо и социјално осигурање код приватних осигуравајућих кућа, чиме би статус свештеничких породица био значајно сигурнији.

Епархијском савету је поднет извештај о раду Верског добротворног старатељства. Ђакон Вук Јовановић, секретар ВДС-а, изнео је податке о активностима у протеклој години као и план рада за предстојећи период.

Дејан Живковић, управник Агенције за поклоничка путовања „Ходочашће“ и управник Гостопримнице, члановима Савета је презентовао извештај о досадашњем раду Агенције. Такође, представио је годишњи план путовања који ће бити истакнут на информативним таблама при црквама и епархијском сајту. Духовно мисионарски културни центар „Гостопримница“ наставља са организовањем разноврсних садржаја који окупљају наше суграђане.

На крају седнице Владика Иларион је захвалио свим члановима Савета на одазиву да допринесу напорима да се црквени живот у Тимочкој епархији унапреди на добробит верног народа и радост Цркве Христове.

епархија тимочка

Српска православна црквена општина у Бачкој Паланци, у недељу 10. марта 2019. године,  у дворани  Црквене општине при Светојовановском храму у Бачкој Паланци, са почетком у 19 часова, организује предавање на тему: Великопосна молитва светог Јефрема Сирина. Предавач је презвитер Игор Игњатов, свештеник при храму Светог Симеона Мироточивог у Ветернику.

Извор: Радио Тавор

Извор: Храм Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у Кикинди

Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије служио је 3. марта 2019. године свету архијерејску Литургију у манастиру Добрићеву. Саслуживало је епархијско свештенство са многобројним верним народом коме се, после читања светог Јеванђеља, беседом обратио протојереј-ставрофор Зоран Илић. На крају свете Литугије, Епископ је поздравио и благословио сабране у древној светињи на обали Билећког језера.

Извор: Српска Православна Црква

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије сусрео се у понедјељак, 4. марта у Бриселу са Епископом Грузијске православне цркве за Холандију и Белгију г. Доситејем у његовој резиденцији. Резиденцију је, иначе, грузијском Епископу уступила Епархија западноевропска СПЦ на одређено вријеме и у њој се налази црква посвећена Светом Сави Српскоме и Светој Тамари. Архијереји су у срдачном разговору размијенили мишљења о изазовима са којима се сусреће Православна црква у савременом свијету и о њеној мисији на Западу. Митрополит Амфилохије је Епископу Доситеју даривао икону Светог Петра Цетињског за храм Свете Тамаре.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У оквиру годишњих свечаности и помена Владици Сави Косановићу, које у Никшићу, традиционално, организује Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“, у суботу 2. марта 2019. у Црквено-народном дому, одржана је промоција новог броја Љетописа Бањана и Рудина.

У представљању четвртог броја овог годишњака, који издаје Удружење Бањана и Рудињана, учествовао је др Васиљ Јововић. Он је запазио да је Љетопис Бањана и Рудина, по свом садржају својеврсни зборник радова различите тематике. Локално одређење, које је ограничавајуће на Бањане и Рудине оставља простора унутрашњој тематској разнородности, која може да ослика живот у свим сферама и периодима.

Часопис доноси садржаје из етнологије, сакралног и споменичног насљеђа, језика, историје,  народног стваралаштва, савремене књижевности, рекао је Јововић, наводећи детаљно садржаје свих 11 поглавља, од којих је прво посвећено Владици Сави Косановићу, по коме Удружење Бањана и Рудина носи име.

„Осим текста владике Саве Косановића „Из Мемоара Протопопа Недељка“, ту је текст из босанско-херцеговачке периодике који осликава свечаност при рукоположењу митрополита Саве Косановића, текст Војислава Максимовића „Путописни и мемоарски текстови владике Саве Косановића“ и епска пјесма  (поема) Мића Гласинца „Митрополит Сава Косановић“.

Обратио се и Милутин Мићовић, главни уредник Љетописа. Мићовић је рекао да су овај часопис градили од готовог материјала, тако да они нијесу заслужни за овако „наслаган“ часопис, већ су заслужни најприје они за које не знамо, а чије смо ријечи и приче наслиједили, и они који су се бавили темама народним, етнолошким и историјским.

„Међу нама је доста тих људи, ево, овдје, громаде од човјека др Војислава Миљанића, ту су Живко Ђурковић, Вукашин Мирковић који сваког дана дописује ријечи из свог памћења, да кажем бањског, људског памћења, архаичне ријечи које се заборављају и које бораве само у ономе ко их носи, кроз кога оживљава то сјећање, ко има љубав према ријечима и ко зна моћ ријечи. Ријеч умије да покрене наш крвоток, да нас подмлади, направи бољим људима. Поменуо сам само неке од њих, а таквих је доста“, казао је, између осталог, Мићовић.

Овом приликом, говорили су др Војислав Миљанић и проф. Веселин Матовић.

Промоцији четвртог броја Љетописа, у Никшићу, присуствовао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а уприличен је и пригодан културно-умјетнички програм.

Сјутрадан, у недјељу 3. марта, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, након Свете Архијерејске Литургије у никшићком Саборном храму Светог Василија Острошког, служио је, годишњи помен Митрополиту хаџи Сави Косановићу, чији земни остаци почивају поред цркве Светих апостола Петра и Павла у старом градском гробљу у Никшићу.

Ријечима архипастирске бесједе сабранима се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије.

„Сабрали смо се и ове године око гроба Митрополита Саве, који је оставио дубок траг у историји Српске Цркве и српског народа и као архијереј, док је био на трону дабробосанских митрополита, а и касније, када је прогнан са владичанског трона. Није престајао да пише, да се бори за свој народ, да се бави историјом и културом свог рода. Велике су његове заслуге на црквеном, духовном и културном плану“.

„Увијек када се сабирамо у славу Божју, Који га је укријепио и око имена и гроба Митрополита Саве будите сигурни да је то за нас велики благослов и велико надахнуће. То се види по раду и резултатима које је постигло Удружење Бањана и Рудињана „Митрополит Сава Косановић“ и дубоко вјерујем да он штити оне који му се обраћају, јер је својом жртвом, својом вјером, својом истрајношћу и љубављу заслужио и задобио слободу пред Престолом Божјим. Нека му буде вјечни покој и Царство му Небеско“, казао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.  

Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“ одржало је, потом, редовну годишњу скупштину Удружења.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

У другу недјељу пред Васкршњи пост – Месопусну, 3. марта 2019. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. У току службе Епископ је рукоположио у чин јереја досадашњег ђакона др Николу Маројевића, уредника Издавачко информативне службе Епархије и сабрата никшићке Саборне цркве.

Звучни запис беседе

Његовом Преосвештенству је саслуживало више свештеника и монаха Епархије уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
Литургију је појањем пратио хор Светог новомученика Станка и пјевница Саборне цркве.

У току свете службе Божје Преосвећени Епископ у чин јереја рукоположио је ђакона Николу Маројевића из Никшића.
Архипастирском бесједом сабраним вјерницима обратио се Владика Јоаникије, који је казао да се спремамо за наступајући Велики Часни пост. За свако добро дјело, додао је он, треба припрема, а када се ради о спасењу душе потребна је највећа припрема.

„Молимо се Господу Богу да прими наше молитве, да нас ослободи од наших страсти, лоших мисли, злих дјела и намјера, да идемо правим Божјим путем, да нас оспособи да чинимо добра дјела ближњима, да угађамо Господу, да радимо на свом и на спасењу својих ближњих. Данашње јеванђеље нас поучава о томе како ћемо се најбоље припремити и удостојити тога да Бог прими нашу молитву“.
„Господ Исус Христос каже да ако учинимо некоме, нарочито, онима којима је то потребно из љубави према Господу и према ближњем, Он ће то примити као да је самом Њему учињено. Ако не учинимо ако ближњима својим не покажемо љубав онда Бог неће примити нашу молитву коју Му приносимо“, бесједио је Епископ.

Господ каже, додао је Владика, „Наг бијах, и не одјенусте ме; болестан бијах, и не обиђосте ме; у тамници бијах, и не дођосте ми; жедан бијах и не напојисте ме...“, а око нас је, свуда и сваког дана, много оних којима треба наша љубав.

„Због наших ограничења нијесмо спремни да учинимо свима, али, ако учинимо било коме од ближњих, којима треба наша љубав, не само у породици, него много шире, Бог ће то примити као да је Њему учињено. Ако не учинимо одбиће нам молитву коју Му приносимо“, нагласио је Владика Јоаникије, поучавајући да треба непрестано да имамо у виду човјекољубље и братољубље које Господ од нас тражи, и за које ће, ако смо спремни да их посвједочимо, Бог примити наше молитве као миомир, као лијепи дар од наше душе и нашег срца.

Новом свештенику, оцу Николи Маројевићу, пожелио је да буде благословена света служба коју је примио, да је врши са страхом Божјим, љубављу и стрпљењем према народу.

„Веома образован човјек, вриједан, педантан, честит, сад ће морати и да носи бреме које до сада није носио. Научио је он да се труди. Он је уредник нашег часописа „Свевиђе“, сва црквена издања на којима радимо, ту је његова рука, његова памет, његово образовање. Његово дјело многи нијесу видјели, ни примјетили, али оно је, већ, велико. Замолићу га да када разговара са народом буде стрпљив и саслуша свакога. Много честит и благородан човјек, велике интелигенције и великих дарова, али мора да снисходи, да се прилагођава“.
„Он је сад отац и мора да покаже љубав према дјеци, а дјеца Божја су сви не само дјеца мала, а они су најједноставији и најбољи. Нека му је Бог на помоћи, нека га Христос Господ укријепи силом свог живоносног крста, нека оснажи његову вјеру и његову ријеч, његова дјела и његове руке на дјело ове узвишене службе“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

У недјељу месопусну, 04. марта, надлежни парох и вјерни народ у Удинама су дочекали свога Епископа г. Андреја и драгог госта, Епископа зворничко-тузланског г. Фотија. У недјељу месопусну, 04. марта, надлежни парох и вјерни народ у Удинама су дочекали свога Епископа г. Андреја и драгог госта, Епископа зворничко-тузланског г. Фотија. На Свету Литургију у парохији Светог краља Стефана Слепог у Удинама, Италија се сабрало мноштво народа из Удина и околине.

Звучни запис беседе

Историјски град Удине који чува тајну Светог Стефана Слепог није више, али ни мање значајан од свих осталих парохија Епархије аустријско-швајцарске. Град у коме се упокојио Свети Стефан Слепи је и више него заслужио пажњу и ријеч православног пастира који се духовно брине о овдашњим вјерницима. У току Литургије рукоположен је, у свештени чин ђакона, дипл. теолог Миладин Вујковић из Беча. 

Извор: Епархија зворничко-тузланска

У недељу месопусну, 3. марта 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Прибојској Бањи. Саслуживали су протојереј-ставрофор Драган Видаковић, архијерејски намесник прибојски, јереј Ненад Тешић, парох Бањски и ђакон Горан Крстић. За певницом је, дивним појањем, одговарао игуман Теофило са неколико својих парохијана и гостију.

Звучни запис беседе

Изражавајући своју бригу за спасење рода људског, наша Света Црква установила је богослужбени поредак који нас усмерава ка Царству Небеском и који нам олакшава тај пут. Следујући тој идеји помоћи верном народу, Епископ Атанасије је поучио верне, који су дошли у храм да чују реч Божију и оснаже своје душе и своја срца, како би лакше савладали све препреке које стоје испред нас и тиме се што више саобразили Богу: – Господ нам је данас, у овом светом храму, разведрио душу својом речју. Он је Цар, Он нас призива к себи, да са Њим будемо у Његовом Царству. Господ свакоме ко заслужи да буде у Царству Његовом припрема место. А Царско место припада само Цару. И то нас радује, јер знамо да Господ мудро управља овим светом и води га ка крајњем смислу – Царству Небеском.

– Подсетимо се како Господ уређује овај свет, према ономе што смо данас читали. Господ жели да овај свет тако буде уређен да у њему све личи на Њега. И ми људи да будемо Њему слични, да наликујемо на Њега. И Господ ће, када буде сажимао историју, нама судити на основу тога колико смо се усличили Њему, колико смо успели да на Њега наликујемо. А он је пун доброте, пун љубави. То су основне Његове карактеристике. Господ нас толико воли да је себе учинио сличним нама. И онда хоће да ми изгледамо као Он. Да и ми осећамо љубав према другима као што је Он осећа, према другима који гладују, који су болесни, који страдају.

– Највећа пропаст човеку, највећа несрећа, јесте у томе да не буде налик Богу. Јер онај ко не наликује на Бога неће му ни бити близу. Спас овоме свету јесте у томе да људи наликују на Бога. И што више има у овоме свету, у једном народу, људи који наликују на Бога то је већа срећа и већа нада томе народу, томе месту, томе граду, томе селу. Да има што више људи који наликују на Бога. Добро је имати добре програме, и економске и градитељске и просветне, али то неће спасити човечанство. Човечанство ће спасити заједништво наше са Богом и наше наликовање на Бога, поучио је верне Епископ Атанасије.

Након Свете Литургије игуман Теофило приредио је заједничку трпезу за све учеснике литургијске радости за којом је настављено, кроз богоугодне разговоре, поучавање у идењу ка Царству Небеском.

Извор: Епархија милешевска

Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и Немачке г. Григорије началствовао је, 3. марта 2019. године, У Недељу месопусну, светом Литургијом у храму Светог Саве у Хановеру.

Звучни запис беседе

Преосвећеном Владици саслуживало је седам свештеника и четири ђакона, а домаћи хор је својим појањем увеличао литургијско славље. Том приликом, епископ Григорије је представио и увео у дужност новог пароха хановерског протонамесника Александра Перковића, доскорашњег каселског пароха, уједно топло захваливши пензионисаном свештенику протојереју-ставрофору Милану Пејићу на пастирском прегалаштву које је у Хановеру трајало дуже од четири деценије и које је било веома плодно.

После читања светог Јеванђеља владика Григорије је произнео надахнути беседу, поучавајући многобројни верни народ о значају праштања.  Евхаристијској молитви присуствовали су гости из верског и јавног живота Хановера које је у својој беседи на крају службе поздравио нови парох, отац Александар.

Извор: Српска Православна Црква