<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/page/309/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x417;&#x430;&#x432;&#x440;&#x448;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43D;&#x430;&#x443;&#x447;&#x43D;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x444;&#x435;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; "&#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E; &#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x448;&#x442;&#x432;&#x43E;"</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE-r12964/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/20190308-193845-178_17_28_127-217.jpg.3fd747ccc0fc4d09140cfd5cbb6f6079.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Радни део научног скупа “Православно монаштво” данас је одржан у манастиру Светог Стефана у Липовцу.<br>
	Уводну беседу произнео је Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј, у којој је подсетио на значај монаштва за свет, посебно за српски народ, који је у монасима увек препознавао не само хришћанску философију и теорију, већ живе примере подвижника на Христовом путу, на који смо сви ми позвани.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<a href="http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-201300-178_17_28_127-955.mp3" rel="external nofollow">http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-201300-178_17_28_127-955.mp3</a>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<a href="http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-201414-178_17_28_127-248.mp3" rel="external nofollow">http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-201414-178_17_28_127-248.mp3</a>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<a href="http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-202139-178_17_28_127-604.mp3" rel="external nofollow">http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-202139-178_17_28_127-604.mp3</a>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<a href="http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-193703-178_17_28_127-571.mp3" rel="external nofollow">http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-193703-178_17_28_127-571.mp3</a>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<a href="http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-202224-178_17_28_127-492.mp3" rel="external nofollow">http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-202224-178_17_28_127-492.mp3</a>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Све присутне је поздравио дирљивом беседом високопреподобни архимандрит Дионисије, који се захвалио на почасти што је овај научни скуп и зборник радова инспирисан његовим седамдесетогодишњим животом у манастиру, што је за њега охрабрење и обавеза да упркос позним годинама још усрдније служи Богу.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Након поздравних речи отпочео је научни део конференције. Искушеник Урош Бабић прочитао је делове из „Животописа архимандрита Дионисија, духовника манастира Свети Стефан у Липовцу“, рад који је написао у сарадњи са Исидором Јакшић и сестринством манастира Липовац.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Последњи научни рад професора Владете Јеротића „О монаштву уопште, из угла једног психијатра“, који је почивши академик специјално написао за овај зборник, прочитала је Кристина Митић из Центра за црквене студије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Аутори осталих научних студија су у наредним сатима сажето изложили своје радове:
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Бранко Горгиев: „Циљ (σκοπός) и сврха (τέλος) монашког живота по Св. Јовану Касијану“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Драгана J. Јањић: „Монашки покрет у канонима Васељенских сабора“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Слађана Алексић: „Чежња за божанском лепотом и савршенством православних монаха“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Ђура Харди: „Средњовековни Срем као географско и цивилизацијско одредиште руских монаха и духовника“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Јелена Јонић и Немања Јонић: „Правни статус Свете Горе, од античког периода до данас“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Марија Копривица: „Идиоритамско монаштво у средњовековној Србији“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Синиша Мишић: „Историја манастира Светог Стефана у Липовцу од оснивања до краја 19. века“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Владимир Димитријевић: „Православни покрет богомолника и обнова српског монаштва“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Ружица Левушкина: „Преподобномученица Јелисавета Фјодоровна и њена Обитељ милосрђа“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Сунчица М. Денић: „Симбол срне и јасике као вид духовног подвига у делу Јустина Поповића и монахиње Стефане“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Ивица Живковић и Владимир Цветковић: „Јеромонах Илија: весник небеског Јерусалима“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Жарко Н. Миленковић: „Мотив монашења у старој српској житијној књижевности“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Снежана Ј. Милојевић: „Мотив љубави према Богу у Теодосијевом Житију Светога Саве“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Драгиша Бојовић: „Житије анђела или: Kако се Петар Коришки бестелесним у пустињи показао“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Теодора Бојовић: „Портрети игумана у прози Григорија Божовића“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Слађана Ристић Горгиев: „Буђење унутрашњег човека у исповедним писмима монахиње Стефане“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Гордана Благојевић: „Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	О смислу овог научног скупа говорио је професор доктор Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије. Он се подсетио на први научни скуп који је организовао пре више од две деценије, 1996. године, на тему „Манастир Црна Ријека и Свети Петар Коришки“, приметивши да га је и тада и данас водила „истоветна љубав према манастиру и његовим подвижницима којима се треба дивити“ и да је то дивљење покретачки мотив духовног и научног прегалаштва који је синтетизован у Центру за црквене студије у Нишу.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	О значају овог скупа и његовом сећању на сарадњу са архимандритом Дионисијем, ексклузивну изјаву за радио Глас Православне Епархије нишке дао је и Његова Светост Патријарх српски Г, Г. Иринеј:
</p>

<p style="text-align:justify;">
	„Монаштво је слика праве побожности. Снага једне Цркве и духовна снага једног народа мери се према монаштву које има тај народ. Тамо где је доста монаха, тамо је  присутан живот по Христу и по Јеванђељу.“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Велика сала конака Манастира у Липовцу била је испуњена до последњег места; скупу је присуствовало бројно свештенство и монаштво из више Епархија СПЦ, а за све учеснике и окупљени народ сестринство манастира је припремило богату трпезу љубави.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Тиме је завршена дводневна научна конференција „Православно монаштво“ у организацији Центра за црквене студије у Нишу.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:right;">
	<em>Фото:Хаџи Миодраг Миладиновић</em>
</p>

<p style="text-align:right;">
	<em>Радио Глас Православне Епархије нишке</em>
</p>

<p style="text-align:right;">
	 
</p>

<p>
	<strong><em>Извор: <a href="http://www.radioglas.rs/Newsview.asp?ID=639" rel="external nofollow">Радио Глас</a></em></strong>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12964</guid><pubDate>Fri, 08 Mar 2019 19:41:31 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x438;&#x448;: &#x411;&#x440;&#x438;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x430;&#x43C;&#x431;&#x430;&#x441;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x440; &#x443; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x438; &#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x43D;&#x438;&#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x410;&#x440;&#x441;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BD%D0%B8%D1%88-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83-r12963/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/DSC_0004.JPG.2548a3e9e0380b244f69311b74649359.JPG" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Британска амбасада у Србији 7. и 8. марта ради у својој првој PopUp (покретној) амбасади у Нишу, у просторијама Медија и реформ центра Ниш. Током ова два дана организоване су бројне активности путем којих се заинтересованима приближио рад Амбасаде, представљањем значаја британско-српских дипломатских односа који трају више од 180 година. Тим поводом у Нишу је боравио и Британски амбасадор г. Denis Keefe, који је другог дана боравка посетио Његово Преосвештенство Епископа нишког Г. Г. Арсенија. </strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="https://eparhijaniska.rs/episkop/7086-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BC" rel="external nofollow">Епархија нишка</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12963</guid><pubDate>Fri, 08 Mar 2019 19:35:22 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x43E;&#x43B;&#x435;&#x433;&#x435; &#x438;&#x437; &#x440;&#x430;&#x434;&#x438;&#x458;&#x430; &#x418;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x447;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x443; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x438; &#x440;&#x430;&#x434;&#x438;&#x458;&#x443; &#x411;&#x435;&#x441;&#x435;&#x434;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B5-%D0%B8%D0%B7-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B8-r12961/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/tekst_8864.JPG.0b5245be5a06e69d714acaee4b12b2f0.JPG" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>У четвртак, 7. марта 2019. године, протонамесник Слободан Алексић, главни и одговорни уредник радија Источника Епархије ваљевске, посетио је ‒ заједно са запосленима у овом црквеном медију ‒ Епархију бачку и братски радио Беседу.  У просторијама радија у Новом Саду, драге госте су дочекали протопрезвитер Жељко Латиновић, уредник Информативне службе Епархије бачке, протонамесник Милорад Мировић, уредник радија Беседе, као и запослени у овој медијској установи. </strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	После упознавања колегâ из радија Епархије ваљевске са техничким могућностима и програмским садржајем нашег радија, као и размене мишљења и искустава у досадашњем раду, гости су имали прилику да посете Светогеоргијевски храм у Новом Саду, као и манастир Васкрсења Христова у Каћу и Светоархангелску обитељ у Ковиљу. Током боравка у просторијама радија Беседе, отац Слободан је навео са којим изазовима се суочава радио и колико тај медиј доприноси успешној мисији црквених гласила у свету. Наш задатак је да благовестимо и да проповедамо љубав, поручио је уредник радија Епархије ваљевске. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Радосан сусрет је окончан уз најлепше молитвене жеље за даљу успешну сарадњу црквених гласила епархијâ бачке и ваљевске, као и уз договор да ће следећа посета бити уприличена 3. маја, на Источни петак, када ће уредништво и сарадници радија Беседе доћи у Ваљево поводом славе радија Источника. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="https://beseda.rs/?CAST=emisija&amp;opcija=opsirnije&amp;strana=8864" rel="external nofollow">Радио Беседа</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12961</guid><pubDate>Fri, 08 Mar 2019 19:22:24 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x438;&#x448;: &#x41E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x43D; &#x43D;&#x430;&#x443;&#x447;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x43A;&#x443;&#x43F; &#x201E;&#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E; &#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x448;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BD%D0%B8%D1%88-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF-%E2%80%9E%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE%E2%80%9C-r12953/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/20190307-224643-178_17_30_212-299.jpg.3a9a4e0c0e2f4b1f3087fdadbd7f8507.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, у Светосавском дому у Нишу 7. марта 2019. године отпочела је дводневна научна конференција „Православно монаштво“ у организацији Центра за црквене студије из Ниша.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<a href="http://radioglas.rs/uploads/Audio/20190307-214426-93_87_9_176-765.mp3" rel="external nofollow">http://radioglas.rs/uploads/Audio/20190307-214426-93_87_9_176-765.mp3</a>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	<a href="http://radioglas.rs/uploads/Audio/20190307-214426-93_87_9_176-765.mp3" rel="external nofollow">http://radioglas.rs/uploads/Audio/20190307-214426-93_87_9_176-765.mp3</a>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Научни скуп је благословио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, који је говорио о развоју монаштва у хришћанској Цркви, а нарочито у Србији, где „манастири нису празни, народ их посећује и долази да види један прави хришћански живот по Јеванђељу. Богу хвала, ми у својој историји имамо такве личности које су заиста били прави учитељи духовнога живота у своме народу, које народ памти и који се труди да се угледа на њихов живот".
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Уводну беседу произнео је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, пожелевши свима добродошлицу на отварање симпосиона о православном монаштву „чији је повод велики јубилеј високопреподобног архимандрита Дионисија, духовника манастира Липовца, који ове године навршава пуних седам деценија монашког живота." Преосвећени Владика је говорио о монаштву као темељу Цркве. То се односи на молитвену службу монаха. Монах изражава своју љубав молитвом, а молитва је најпотпунији израз љубави.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Скупу се затим обратио уважени духовник из Епархије нишке, настојатељ манастира Светог Романа Ђунишког, високопреподобни архимандрит Дамаскин, говорећи детаљније о значају монашке службе за живот Православне Цркве.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Отварање научне конференције „Православно монаштво" заокружио је својим надахнутим излагањем оснивач и управник Центра за црквене студије проф. др Драгиша Бојовић, говорећи о зборнику радова са те конференције, изражавајући захвалност Његовој Светости Патријарху г. Иринеју и Његовом Преосвештенству Епископу г. Арсенију за благослов и искрену подршку за одржавање ове конференције.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У уметничком делу вечери наступили су Дечје-омладински хор Црквено-певачке дружине Бранко из Ниша, под руководством гђе Јоване Микић, и студент Филозофског факултета у Нишу г. Немања Благојевић.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Радни део конференције одржава се у петак, 8. марта 2019. године, у манастиру Светог Стефана у Липовцу.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/nish_otvoren_nauchni_skup_pravoslavno_monashtvo" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12953</guid><pubDate>Fri, 08 Mar 2019 12:19:14 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458; &#x443; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x438; &#x41D;&#x438;&#x448;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%83-r12952/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/20190307224005178_17_30_212432.jpg.bb4182d1095601db5f004b9cb6a2557a.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је 7. марта 2019. године Ниш поводом одржавања научне конференције „Православно монаштво“, посвећене седамдесетогодишњици монашке службе високопреподобног архимандрита Дионисија (Пантелића).</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Светјејшег Патријарха дочекао је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније са свештенством и монаштвом Епархије нишке. Патријарх је присуствовао вечерњој служби у Саборном храму у Нишу, којом је началствовао архимандрит Дионисије уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића и ђакона Ђорђа Филиповића. завршетку вечерње молитве, Његова Светост се обратио присутном народу надахнутом беседом.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/patrijarh_srpski_irinej_u_poseti_nishu" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12952</guid><pubDate>Fri, 08 Mar 2019 12:17:06 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x410;&#x43C;&#x444;&#x438;&#x43B;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x437;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x43B; &#x201E;&#x41F;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x430; &#x410;&#x43C;&#x441;&#x442;&#x435;&#x440;&#x434;&#x430;&#x43C;&#x201C;: &#x41C;&#x430;&#x442;&#x438;&#x446;&#x430; &#x43C;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x431;&#x43E;&#x459;&#x435; &#x43A;&#x43E;&#x43C;&#x443;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438;&#x440;&#x430;&#x442;&#x438; &#x441;&#x430; &#x434;&#x438;&#x458;&#x430;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%E2%80%9E%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B0%D0%BC%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BC%E2%80%9C-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BC-r12950/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/Mitropolit-774x455.jpg.bfc6d3b7f8c5f002d0307d743c8cd8d1.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Посјету епархији западно-европској и свој пут по земељама Бенелукса и Француској митрополит Амфилохије започео је посјетом Амстердаму. Тамо га је дочекао свештеник Ненад Илић који је од митрополита Амфилохија овом приликом узео изјаву видео магазин своје парохије.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong><a href="https://svetigora.com/mitropolit-amfilohije-za-kanal-parohija-amsterdam-matica-mora-bolje-komunicirati-sa-dijasporom/" rel="external nofollow">Звучни запис разговора</a></strong>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Српска црква вјековима је ограничена на простор Балакана одакле је само дјелимично раширена само у вријем Карловачке митрополије, рекао је митрополит Амфилохије. Српска црква данас постоји широм Европе и Америке – сјеверне и јужне и Аустралије.  И то је чудо светог Саве изјавио је за видео магазин амстердамске парохије наш високопреосвећени архиепископ и митрополит.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="https://svetigora.com/mitropolit-amfilohije-za-kanal-parohija-amsterdam-matica-mora-bolje-komunicirati-sa-dijasporom/" rel="external nofollow">Радио Светигора</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12950</guid><pubDate>Fri, 08 Mar 2019 12:13:10 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x421;&#x430;&#x434;: &#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x430; "&#x410;&#x43B;&#x43C;&#x430;&#x448;&#x43A;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; - &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x422;&#x440;&#x438; &#x408;&#x435;&#x440;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430;"</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-r12948/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/IMG_9508.JPG.c6b1e4d15d708b4ed3abfb9a653f026f.JPG" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<img data-ratio="66.70" width="940" alt="IMG_9505.JPG" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-sU8_YNBW3CE/XH-4BpMvvYI/AAAAAAAA0ME/t1ovGKpwyyQRO_IEf6BaiLm1P9qYLtWMgCLcBGAs/s1600/IMG_9505.JPG"></p>

<p style="text-align:center;">
	<span style="color:#e74c3c;"><span style="font-size:18px;"><strong>Епископ Иринеј: -Ова књига је дело саборног духа и начина рада који нас је одржао кроз историју</strong></span></span>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј говорио је 5. марта 2019. године у Галерији Матице српске о монографији под насловом „Алмашка црква - Храм Света Три Јерарха”. У представљању тог драгоценог дела учествовали су и архијерејски намесник новосадски први протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, директор Историјског архива Града Новог Сада г. Петар Ђурђев и конзерватор-рестауратор Галерије Матице српске г. Данило Вуксановић.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong><a href="https://photos.google.com/share/AF1QipMfu-R3EhbVjiEIrFs6M7Tvt14bkRTBxdQEukt2p6k37eS7ykDZcKF_rQ7-ERkVLg?key=MU1RLXlYZ0hRWnZTQlljbUZyNlQ3c3AyQnktSk5R" rel="external nofollow">-ФОТОГАЛЕРИЈА-</a></strong>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Честитавши најпре др Тијани Палковљевић Бугарски, управници Галерије Матице српске, на добијеном Ордену за уметност и књижевност у рангу витеза, Епископ бачки је најлепше жеље и речи захвалности упутио приређивачима монографије, издавачу, као и установама које су помогле реализацију и објављивање монографије „Алмашка црква – Храм Света Три Јерарха”.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	-Лепо је што је књига посвећена 300-годишњици дивног Алмашког храма. Књига се појављује наизглед са малим закашњењем, али са веома добром подударношћу између те наше годишњице и великог јубилеја – осам векова аутокефалије наше помесне Цркве. Овај вечерашњи сусрет, први овакав ове године, треба да сматрамо и једним од видова обележавања 800-годишњице у нашој Епархији, навео је владика Иринеј.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Епископ Иринеј је такође рекао да је књига савесно и лепо урађена. -Препуна је драгоцених података и материјала који већини нису довољно познати, тако да ће се свако ко је буде читао и разгледао духовно обогатити. Она сведочи и о старом, добром Новом Саду од пре три века, како су тада релативно малобројни наши преци и претходници умели да, у туђинској држави, ураде овако значајне ствари, овакве храмове, светиње, споменике духа и културе, којима се и данас поносимо и поносићемо се вековима. То показује, пре свега, њихову веру, поручио је владика Иринеј.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Уредник и један од аутора монографије „Алмашка црква – Храм Света Три Јерарха”, протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, истакао је да, кроз ову књигу, Алмашки храм проговара једним другим језиком, новим језиком.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	-Јесте да припада историји, прошлости, али када је будете држали у рукама видећете да је она итекако добрано закорачила у 21. век. То је наша скромна лепта и нашим дедовима и нашим прадедовима – што се мене лично тиче – мој скромни дар и данас драгим ми парохијанима Алмашког храма, где сам безмало 15 година службовао, за сву љубав коју су ми пружили примајући ме у своје домове, а ја сам се, овако нејак и слабашан, трудио да им одговорим у истој мери. Желим да захвалим Његовом Преосвештенству г. Иринеју на очинској бризи, старању, благослову, подстицању и разумевању према нама слабашнима док смо писали ову књигу, на благослову који нам је уступио и доделио, и да му пожелим да и све предстојеће јубилеје везане за нашу Епархију бачку и за нашу Српску Цркву проведе онако како доликује и како је заслужио, навео је архијерејски намесник новосадски први.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Прота Миливој Мијатов је обрадовао присутне, објавивши да ће књига бити даривана онима који су присуствовали догађају у Галерији Матице српске, али и да ће примерци монографије бити уручени библиотекама основних и средњих школа, богословијама, црквеним општинама Епархије бачке, као и установама културе и просвете у Србији. Такође, сви они који буду желели да у својој личној библиотеци имају ово драгоцено издање, могу да се јаве протопрезвитеру Бранку Вујиновићу, садашњем настојатељу Алмашког храма, и књигу ће добити бесплатно.  
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Директор Историјског архива Града Новог Сада г. Петар Ђурђев је оценио да је у колективном сећању грађана Новог Сада заживела прича да је храм Света Три Јерарха изграђен захваљујући неком граничарском инату.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	-Ова неспретно изнета тврдња засенила је праву историјску позадину подвига изградње овог светог храма. У Алмашкој цркви се, све до несрећног бомбардовања 1849. године, чувала чудотворна икона Пресвете Мајке Богородице, што је овај храм учинила важним местом за ходочаснике и за све хришћане жељне помоћи Богомајке. Да би сав тај народ могао да се окупи на Литургији - подигнут је управо овај велелепни храм, казао је г. Ђурђев, један од аутора монографије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Да је ова књига бесцен благо, мишљења је и г. Данило Вуксановић, који је истакао да су аутори успели да обједине огромно богатство тровековног трајања Алмашког храма.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	-У овом пригодном осврту, засутом мноштвом занимљивих историјских знакова и визуелних прилога, на маргинама богослужбених књига Алмашког храма, о негдашњем и данашњем Новом Саду, о Алмашком храму у часу погрома Новосадске рације, кроз хронологију именâ парохâ који су овај храм држали на сопственим духовним плећима, долазимо и до оних који га данас обнављају и држе отвореним за православне вернике 21. века, казао је г. Вуксановић.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Присутне у Галерији Матице српске је поздравила др Тијана Палковљевић Бугарски, управница ове значајне установе, истакавши да се сарадници Галерије баве сакупљањем, проучавањем и презентовањем српског културног наслеђа. Монографију је, са благословом Епископа бачког г. Иринеја, издала Српска православна Црквена општина новосадска.
</p>

<div class="ipsEmbeddedOther">
	<iframe allowfullscreen="" data-embedid="embed6218233531" scrolling="no" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="height:415px;" data-embed-src="https://pouke.org/index.php?app=core&amp;module=system&amp;controller=embed&amp;url=https://soundcloud.com/beseda/vladika-irinej-galerija-matice"></iframe>
</div>

<div class="ipsEmbeddedOther">
	<iframe allowfullscreen="" data-embedid="embed5687233425" scrolling="no" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="height:415px;" data-embed-src="https://pouke.org/index.php?app=core&amp;module=system&amp;controller=embed&amp;url=https://soundcloud.com/beseda/prota-milivoj-mijatov-05-03-19"></iframe>
</div>

<div class="ipsEmbeddedOther">
	<iframe allowfullscreen="" data-embedid="embed9966300548" scrolling="no" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="height:415px;" data-embed-src="https://pouke.org/index.php?app=core&amp;module=system&amp;controller=embed&amp;url=https://soundcloud.com/beseda/petar-djurdjev-05-03-19"></iframe>
</div>

<div class="ipsEmbeddedOther">
	<iframe allowfullscreen="" data-embedid="embed483963929" scrolling="no" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="height:415px;" data-embed-src="https://pouke.org/index.php?app=core&amp;module=system&amp;controller=embed&amp;url=https://soundcloud.com/beseda/danilo-vuksanovic-05-03-19"></iframe>
</div>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://www.eparhija-backa.rs/sr/novosti/predstavlena-kniga-almaska-crkva-hram-sveta-tri-jerarha" rel="external nofollow">Епархија бачка</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12948</guid><pubDate>Fri, 08 Mar 2019 12:06:24 +0000</pubDate></item><item><title>&#x424;&#x443;&#x442;&#x43E;&#x433;: &#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x43C;&#x43E;&#x445;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x418;&#x441;&#x438;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x430;&#x43E; &#x43F;&#x430;&#x440;&#x430;&#x43A;&#x43B;&#x438;&#x441; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x43D; &#x411;&#x43B;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%84%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BC%D0%BE%D1%85%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r12947/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/1972778964_.jpg.5287a6dcc29b93ae42c5d743482d3c67.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>У среду Сиропусне седмице, 21. фебруара/ 6. марта 2019. године, у Футогу, на дан преподобног Тимотеја и светог Евстатија, извршено је мало освећење параклиса посвећеног празнику Благовести. Параклис је освештао Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, викар Епископа бачког. </strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong><a href="https://drive.google.com/open?id=1Bod0PWvyt0VcO1_tyPfx0qVkFUY_YoI8" rel="external nofollow">-ФОТОГАЛЕРИЈА-</a></strong>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Вечерње богослужење служио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење протођакона Горана Ботошког и ђакона Николе Дувњака. У овом молитвеном слављу учествовали су и протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, протопрезвитер Милош  Стојановић,  парох  новосадски, протопрезвитер Предраг  Толимир,  парох  новосадски, протопрезвитер  Жељко Латиновић, парох  новосадски, протонамесник Бране Миловац, архијерејски намесник  бачкопаланачки и презвитер Ђорђе Стојисављевић,  војни свештеник.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: <a href="http://www.eparhija-backa.rs/sr/novosti/osvestan-paraklis-posvecen-blagovestima-u-futogu" rel="external nofollow">Епархија бачка</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12947</guid><pubDate>Fri, 08 Mar 2019 12:02:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;: &#x427;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x43A; &#x458;&#x435; &#x442;&#x430;&#x43C;&#x43E; &#x433;&#x434;&#x435; &#x441;&#x443; &#x45A;&#x435;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x435; &#x43C;&#x438;&#x441;&#x43B;&#x438;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D1%98%D0%B5-%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%B3%D0%B4%D0%B5-%D1%81%D1%83-%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8-r12945/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/staracrkva12.jpg.dc2dcb85cd4a4829370431e166a0339c.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>На Сирни четвртак 07. марта 2019. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Светотројичком храму у Крагујевцу.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<a href="http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Mart2019/staracrkva07032019.m4a" rel="external nofollow">http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Mart2019/staracrkva07032019.m4a</a>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Владика Јован је у својој беседи рекао да: „Човек је тамо где су његове мисли. Наше мисли говоре о нашем карактеру. Добар човек мисли о добру, тј. о Богу. Зато је прва наша мисао на почетку дана врло важна. Она треба да буде о Богу. Онда ће и наше речи бити добре и топле, а наша молитва коју изговарамо ће бити сабрана и усмерена Богу. Слава Богу за све – речи су светих отаца. Тешко свакој мисли која се не преображава у Богу. Човек са преображеним мислима види красоту и дивоту Божију. Ако овако чинимо, љубав Божија ће нас се дотаћи, Његова жртва, нас ради, неће бити узалудна, као што није била узалудна ни за распетог разбојника са десне стране, који се на Крсту покајао“, била је поука Владике Јована верном народу.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: <a href="http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/5872-sirni-cetvrtak-u-staroj-crkvi-u-kragujevcu" rel="external nofollow">Епархија шумадијска</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12945</guid><pubDate>Fri, 08 Mar 2019 11:57:24 +0000</pubDate></item><item><title>&#x425;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x442;&#x430;&#x440;&#x43D;&#x430; &#x430;&#x43A;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x43D;&#x438;&#x448;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x443; &#x41C;&#x435;&#x434;&#x432;&#x435;&#x452;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%83-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D0%B5%D1%92%D0%B8-r12944/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/dsc_0125.jpg.a804a2a517c76a06679912c8dee33c3e.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније посетио је 6. марта 2019. године општину Медвеђа где је настављена хуманитарна акција Епархије нишке – помоћ вишедетним породицама тог краја. </strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Акцију су помогле чланице Кола српских сестара из Ниша, које су спремиле помоћ у виду гардеробе, хране, кућне хемије и играчака за децу, затим чланови Црквено-певачке дружине Бранко из Ниша који су спремили двадесет пакета хране, кућне хемије, јастука и покривача, као и г. Јовица Стојановић који је са породицом акцију помогао гардеробом. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У пратњи Његовог Преосвештенства били су протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, архијерејски намесник јабланички јереј Далибор Стефановић, јереј Бобан Вуковић, парох из Медвеђе, јереј Драган Илић, парох из Сијаринске Бање, гђа Сара Цинцаревић и гђа Јована Микић, диригенти Црквено-певачке дружине Бранко из Ниша, и чланице Кола српских сестара на челу са гђом Мирјаном Младеновић, секретарицом Кола, као и координатор Одбора за верску наставу Епархије нишке г. Лазар Павловић, ђакон Ђорђе Филиповић, секретар Епископа, и Ђорђе Шојић, службеник Епархије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Посета је започета у селу Гургутовац у 10 часова, када је даривана породица Филиповић са петоро деце, а настављена је у селима Црни Врх и Чокотин, где су посећене породице Стојановић (седморо деце), Нешковић и Андрејевић (по шесторо деце). До краја дана Преосвећени Владика је посетио породице Величковић са једанаесторо и Тодоровић са шесторо деце у селу Реткоцер, а посета је завршена у Сијаринској бањи даривањем породице Стојковић са деветоро деце.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/humanitarna_akcija_episkopa_nishkog_u_medvedji" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12944</guid><pubDate>Fri, 08 Mar 2019 11:55:04 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x437;&#x430; &#x458;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;: &#x41D;&#x435; &#x458;&#x435;&#x45A;&#x430;&#x432;&#x430;&#x458;&#x443; &#x43D;&#x430;&#x43F;&#x430;&#x434;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x443; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x443; &#x443; &#x426;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BD%D0%B5-%D1%98%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83-%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8-r12940/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/tekst_8410.jpg.64280cf6bd1b714ad11589e5e9ec595b.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Црквеног одбора храма светог великомученика Георгија  у дробњачком селу Дубровско поводом немилих иступа једног дијела једне дубровачке породице.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong><a href="https://svetigora.com/ne-jenjavaju-napadi-na-pravoslavnu-crkvu-u-crnoj-gori/" rel="external nofollow">Прилог Радија Светигоре</a></strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<br>
	Храм светог великомученика и побједоносца Георгија у селу Дубровско, власништво је Епархије будимљанско-никшићке Српске православне цркве. Вјековима уназад се на нашој дурмиторској страни сложно служило Богу. Часна прошлост дробњачког племена почива на теократским темељима. Тако је и у срцу дробњачкоме на Пошћењу, Дужима и Дубровску.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Црква Божија и наш храм отворени су за све добронамјерне људе који дјелују у складу са правилима пристојног понашања, богослужбеног поретка и канонима мајке Цркве.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Сваки добровољни прилог нашем храму у вријемену иза нас није могао бити залог за власнички удио, нити је ико икада за срамоту то постављао као услов.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Поједини људи који се на средствима информисања представљају као мјештани села могу, по свим нормама, наступати само у своје име и могу освјетлати или обрукати само свој образ. Иако су сви присутни на поменутом читалачком обраћању за медије били из једне породице, они немају нити одлуку, нити мандат, да иступају у име братства Божовића. Особито је груба изречена неистина  да ће у име братстава Пековића, Пићурића, Голубовића и Ћеранића бити потписника у прилог срамног покушаја да се славна светосавска традиција Дробњака сведе на латиничну изневјеру предака и потомака. Ове дубровачке породице нијесу, нити ће било ком свом братственику дати пуномоћје да потписује јалове петиције којима се, гле чуда, од Божије Цркве намерава одузети Божији храм. Једнако право на духовно наслеђе нашег мјеста имају породице Ђурковић, Ђурђић, Гломазић и Маловић.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Са благословом надлежног епископа господина Јоаникија изабрани Црквени одбор храма светог великомученика и побједоносца Георгија у дробњачком селу Дубровско, на недељни празнични дан васкршњих Месних поклада позива на уздржање од рђавих мисли и дјела. Постом, молитвом и покајањем расуђујмо. По биједи гријеха га газили, а не по себи и блиставој светосавској традицији нашој. Храм Божији се не може скрнавити мијењањем намјене по нахођењу. Све законске мјере заштите храма и свештених лица, предузећемо у циљу очувања мира међу људима и права на испољавање верских потреба.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Честитајући осам векова Светосавке цркве, желимо вам свако добро под милим Богом.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Обновимо небеско у селу Дубровско!
</p>

<p style="text-align:right;">
	<br><em>У име Црквеног одбора Миљан Ћеранић, <br>
	предсједник</em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: <a href="https://svetigora.com/ne-jenjavaju-napadi-na-pravoslavnu-crkvu-u-crnoj-gori/" rel="external nofollow">Радио Светигора</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12940</guid><pubDate>Fri, 08 Mar 2019 11:44:55 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x431;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x432;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x438; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x458;&#x443;&#x431;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x458;&#x438; &#x443; &#x428;&#x432;&#x430;&#x458;&#x446;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D1%98%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B8-%D1%83-%D1%88%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-r12937/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/proslavajubileja_berm_prvi_01.jpg.3f7835557c3085dcf7b32dae06c09218.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, Црквена општина у Берну прославила је два јубилеја: 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 50 година од организације Српске Православне Цркве у Швајцарској.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Овим поводом, 1. марта 2019. године организован је научни симпосион који је отворен испред спомен плоче посвећене Светом владици Николају Велимировићу. Уследила су предавања у просторијама бернске градске скупштине, где је епископ Андреј поздравио је госте и отворио скуп предавањем о значају педесетогодишњег присуства Српске Цркве у Швајцарској.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Умировљени професор универзитета у Берну др Урс вон Аркс говорио је о Светом Николају Велимировићу који је био један од првих српских студената у Берну. Професор вон Аркс је говорио о животу и великом значају и духовном утицају владике Николаја.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Свештеник Христоф Кнох, председник Хришћанских Цркава из Берна, говорио је о улози Српске Православне Цркве у Швајцарској, а затим је протојереј-ставрофор Станко Марковић, архијерејски намесник, током свог предавања сликовито приказао историју доласка српског народа у Шавјацрску. На основу докумената изнети су детаље да су у Берну већ двадесетих година прошлог века служене службе, али да је Црква почела да се организује крајем 1968. и почетком 1969. године у Берну.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Научни скуп је завршен интересантним предавањем професора Богословског факултета у Београду протојереја-ставрофора др Радомира Поповића на тему осамстогодишњице самосталности Српске Православне Цркве.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Међу бројним угледним званицама, догађају је присуствовао и представник Амбасаде Републике Србије конзул Предраг Мандић, као и др Ранко Таловић, потпредседник Управног одбора Црквене општине у Берну.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	После послужења у просторијама бернске градске скупштине присутни су се упутили у цркву у Белпу где је уприличен концерт.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Поводом јубилеја Српске Цркве у Швајцарској, Црквена општина у Берну угостила је 1. и 2. марта 2019. године диригенте црквених хорова из Епархије аустријско-швајцарске и организовала други стаж литургијског појања. Организатор стажа је проф. Нина Софронски, кординатор франкофонско-српске школе. Скупу су присуствовали диригенти из Цириха, Базела, Луцерна, Лозане, Женеве, Француске, Италије (Трст) и Србије (Београд).
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Обрађене су теме: Будућност црквене музике на западу, О Посном триоду, О нотној литератури за причастен и О развијању технике гласа код деце и одраслих. Предавачи су били г. Урош Лалицки (Београд), гђа Ана Каира (Трст) и гђа Невена Ивановић (Београд).
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: <span style="color:#2980b9;">Српска Православна Црква</span></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12937</guid><pubDate>Fri, 08 Mar 2019 11:37:37 +0000</pubDate></item><item><title>(&#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E;) (&#x412;&#x415;&#x41A;&#x41E;&#x412;&#x418;) &#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x422;&#x435;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;: "&#x41A;&#x43E; &#x431;&#x438; &#x434;&#x430; &#x442;&#x440;&#x433;&#x443;&#x458;&#x435; &#x441;&#x430; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x43C; &#x442;&#x43E; &#x45B;&#x435; &#x43C;&#x443; &#x431;&#x438;&#x442;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x43A;&#x43B;&#x435;&#x442;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E;"</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%BE-%D0%B1%D0%B8-%D0%B4%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%82%D0%BE-%D1%9B%D0%B5-%D0%BC%D1%83-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-r12933/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/1109871713.jpg.57e2a9a26765f7602831b82c44b04a24.jpg" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo" contenteditable="false">
	<div>
		<iframe allow="accelerometer; autoplay; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="270" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/-KHCIMY0Kgs?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	<img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="26390" data-ratio="68.42" data-unique="o1a1vel27" width="190" alt="unnamed.png.6d5c2bd2f51d10f480d9e85f2478288a.png" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/unnamed.png.6d5c2bd2f51d10f480d9e85f2478288a.png.0429d5f9bc7cfb3985868c7b40b9365c.png"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12933</guid><pubDate>Thu, 07 Mar 2019 22:43:48 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x441;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x430; &#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x420;&#x430;&#x448;&#x43A;&#x43E;-&#x43F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x422;&#x435;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430; - &#x41E; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x443; &#x438; &#x41C;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x438; &#x443; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43B;&#x443; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x433; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x432;&#x438;&#x433;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x427;&#x435;&#x442;&#x440;&#x434;&#x435;&#x441;&#x435;&#x442;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83-%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D1%87%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-r12929/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/13040157654ad792d7dc30193562586_orig.jpg.ab46117ac0a81700dcd048a254c985c9.jpg" /></p>
<div>
	Мир вам од Бога и благослов Господњи!
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	У овим данима духовне припреме за почетак Свете Четрдесетнице, обраћамо Вам се, браћо и сестре, децо духовна, благодарећи пре свега Господу Спаситељу који нас држи и чува у овом тешком времену, као што је и сачувао наш верни народ вековима кроз сва његова страдања и невоље. Обраћамо вам се са пастирским позивом да у благословеним данима предстојећег подвига Великог поста, молитвом, љубављу, праштањем и уздржањем од свега онога што нас одваја од Бога и ближњих, заједнички упутимо свој вапај Господу, како би нас у овом времену, неизвесности и невоља, поштедео и сачувао. Више него икада, потребно нам је Божје силе и снаге, да на све тешкоће и искушења одговоримо благодарношћу, трпљењем, надом и чврстом вером, да у животу ништа не бива без Божије воље и премудрости. Бог, који је изволео да у Христу Исусу сједини и васпостави своју расејану децу као једно тело – Цркву Божију и уведе у вечност, вековима води и наш народ српски и светосавски, на овим просторима, ка тихом пристаништу своје љубави и радости Новога Јерусалима. Али, како је и сам Христос Спаситељ показао, васкрсења нема без крста, нити рођења новог човека без умирања старог, са свим његовим заблудама и лутањима. Отуда је пут ка вечном животу једино пут покајања, то јест промене нашег начина живота, нашег ума и срца. А такве промене, нема без Божије помоћи, коју Бог изобилно излива свима онима, који сопственим трудом своје срце молитвом отварају за Његову несебичну љубав, и своје тело, са његовим себичним прохтевима, разапињу благословеним постом. 
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	Како нас учи свети Василије Велики, пост није само уздржање од хране, већ изнад свега „удаљење од зла, уздржање језика, стишавање гњева, одбацивање похоте, злословља, лажи, кривоклетства“ (О посту, беседа 2). Сам Господ научио нас је да се зло побеђује „постом и молитвом“ (Мт. 17.21) и Сам је постио на Гори кушања, побеђујући у човечјој природи све оно што човека одваја од истинског живота и заједнице са Богом. Постили су и пророци Мојсије и  Илија, и други древни старозаветни пророци, када год је требало умолити Бога, јер Бог, иако зна наше потребе, жели наше свецело обраћење. Човек, будући да је и душа и тело, мора првенствено да изрази своју љубав према Богу, не само речима, већ жртвујући своје себичне телесне прохтеве, да би тако отворио пут просвећујућој благодати Божијој, која мења поредак природе, и оно што је немогуће тада чини могућим. 
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	Немојмо, децо духовна, никада заборавити да нема молитве без поста, без подвига у коме учествује и наше тело, не зато што је Богу потребна наша телесна оскудица, већ зато што нема искрене љубави без жртве, без напора, без истинске промене наших старих и себичних навика којима служимо себи као идолу. Зато, још говори Господ преко светог пророка Јоила: ,,Обратите се к мени свијем срцем својим и постећи и плачући и тужећи. И раздерите срца своја а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу својему, јер је милостив и жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем… Између тријема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека реку: прости, Господе, народу својему, и не дај нашљедства својега под срамоту, да њим овладају (незнабожни) народи; зашто да реку у народима: где им је Бог? И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој. И Господ ће одговорити и рећи ће своме народу: ево, ја ћу вам послати жита и вина и уља, и бићете га сити, и нећу вас више дати под срамоту међу народима.“ (Јоил 2, 12-19)
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	Из историје Божијег народа у Старом завету на много места можемо видети да Бог позива народ на покајање и повратак дому Очевом, јер спасење долази једино од Бога. Велики проповедник љубави Божије, Свети пророк Јеремија вапије: „Овако вели Господ: да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово. (Јер. 17, 5)“
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	Данас живимо у времену када као да смо заборавили речи псалмопевца Давида који говори: „Једни се хвале колима, и други коњима, а ми ћемо се величати именом Господа Бога нашега.“ (Пс. 19.8). Неће нас спасити никаква сила овога света ако се не вратимо Богу и сво своје поуздање положимо на њега. Али за то је потребна вера, вера да су истините речи Господа који нас еванђелски подсећа да  нам je и „коса на глави сва избројанa“ (Мт. 10.30) и да се не бринемо за сутрашњи дан (уп. Мт 6,34). Уздајмо се, зато, и радијмо у Богу, јер ако се Бог брине за птице и пољско цвеће, сигурно ће се бринути и за своје верне слуге (уп. Мт 6, 25-30). Тамо где је потпуна преданост Богу, нема и не може бити страха и неизвесности. 
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	<strong>Видимо, браћо и сестре, да би моћници овога света да кроје и прекрајају оно што је молитвом саткано као хитон Господњи, нашу свету косовско-метохијску земљу, на којој као бисери сијају наше светиње, манастири и храмови. Залудни су њихови планови и покушаји, јер долазе од срца необрезаног вером, неокађеног љубављу, себичног и похлепног за силом овога света, која ће им се пре или касније измаћи из руку. Зато, драга наша децо духовна, искористимо ово време Свете Четрдесетнице, да умножимо своје молитве и држимо свети пост, како би Господ све те њихове бешчасне намере, да протерају и раселе наш верни народ, развејао у прах и пепео. </strong>
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	<strong>Косово и Метохија, истовремено може бити некоме, или благослов, или проклетство. Онај који живи у свести тог благослова и чува га и држи, биће срећан, јер чува оно што су нам оставили наши свети преци као залог нашег опредељења за Царство Божије, а не за царство овога света које пролази. За оне, пак, који би да тргују својим наслеђем, па и по цену страдања народног, тај благослов Божији постаће за њих проклетство, које ће их пратити и за живота на земљи, а и после у вечности. Њихово име ће заувек остати упамћено са онима који су рушили живу Цркву, кривоклетницима и обмањивачима, који лицемерним речима једно говоре, а друго мисле, радећи тајно, не би ли сакрили своју срамоту. Али, нека би и њима Господ дао разума и покајања да се и сами окрену Богу и схвате да оно што им је дато у наслеђе није само земља, већ и ово парче неба на земљи, наше свето Косово и Метохија, које је вековима обједињавало наш верни народ где год он живео. </strong>
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	<strong>Сви они, који хоће да будућност свог народа граде на трагедији другог, на неправди и отмици, превари и насиљу, већ су изабрали пут са онима који су кроз историју на тренутак изгледали као победници, али им је, касније, у тренутку сва сила и моћ нестала са лица земље. Погледајмо рушевине древног Вавилона, Ниниве, Рима, и познајмо где нестаје сила и моћ овога света. А светлост која је засијала из Витлејемске пећине, живи и живеће и поред свих прогона и страдања, укрепљивана крстом Господњим као знаком истинске победе.</strong>
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	<strong>И тако, ходећи са вером, надом и љубављу према радости празника Васкрсења Господњег, намажимо лица своја уљем, не будимо тмурни него весели. Угледајмо се на смерност онога цариника из еванђелске приче, а не на гордог фарисеја.  Угледајмо се и на покајаног блудног сина који хита дому Очевом и добија знаке синовског достојанства, а не на непокајане гордељивце, који не знајући шта чине, срљају из безумља у безумље. </strong>
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	Нека би нам Господ Спаситељ подарио мирне дане Великог поста, укрепио нас у вери и нади, благословио нас истинским покајањем и смирењем, који отварају пут свемоћи Божијој, да би победили сваку неправду, свако зло и достигли ка свом коначном циљу - Царству Небеском. Нека би Свемоћни Господ сачувао и наше свето Косово и Метохију, наше светиње и верни народ, како би и будућа поколења могла да славе Њега распетог, али и васкрслог.
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	Благослов Господњи нека дође на све вас, Његовом благодаћу, и  човекољубљем,  свагда, сада и увек, и у векове векова. Амин!
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	Ваш молитвеник у Господу
</div>

<div>
	Епископ Рашко-призренски Теодосије
</div>

<div>
	У Призрену, уочи Великог поста 2019. године
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	<div>
		 
	</div>

	<div>
		<u><a href="https://d.pr/f/gYbDDl" rel="external nofollow"><strong>ПОСЛАНИЦА У ПДФ ФОРМАТУ</strong></a></u>
	</div>

	<div>
		 
	</div>

	<div>
		<a href="http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/velikoposna-poslanica-episkopa-rasko-prizrenskog-teodosija-o-kosovu-i-metohiji-u-svetlu-p" rel="external nofollow">ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА</a>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12929</guid><pubDate>Thu, 07 Mar 2019 11:07:51 +0000</pubDate></item></channel></rss>
