Прве недеље Часнога поста, многобројним људима који су се окупили ради Причешћа Часним Даровима, обратио се Владика Јустин покушавајући да у нама разгори жар вере у то да Бог брине о нама и жар поверења у то да нас Он неће оставити без Своје помоћи у животним недаћама.

Између осталог Владика је рекао и следеће: „Сви видимо да, иако смо хришћани, крштени и миропомазани, постимо и причешћујемо се, ипак много пута застранимо, много пута изгубимо веру и много пута нам се дешава оно што се често дешава у данашње време – долази безизлаз, депресија, губимо смисао овога живота и плашимо се. Неизвесност убија свакога човека који је маловеран. А толико пута смо и ми маловерни – сумњамо да ће нам Господ помоћи и сумњамо да ће све на добро изаћи. То је зато што смо се силе Божије одрекли, а сила Божија је у призивању Имена Христова. Колико људи прибегава разним лековима за смирење? Многи одлазе код психијатара на лечење и они чине оно што могу да чине… Преко тога и изнад тога само Бог може да заиста нешто и учини! Знате ли шта је у свему томе заправо потребно? Ево открићу вам тајну. Тајну где се налази благо и новац нико неће да открије, а ово ћу вам открити зато што је Господ Бог рекао да се проповеда име Његово и да се именом Његовим исцељују људи. Ево шта је потребно. Само једно – били ми у великој невољи, у великом искушењу или у великим животним изазовима потребно је да говоримо: „Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног (или грешну)“!  И то тако да чинимо колико можемо. У почетку то траје један минут, два минута и заборавимо. Бриге овога живота помрсе наше рачуне и почнемо да мислимо и да размишљамо шта да чинимо данас. Како да се избавимо? А онда када легнемо да спавамо – исто тако: „Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног или грешну“. И да се тако успавамо. Знате колико можемо да помињемо – ни пет минута… Али када почнемо да упражњавамо да прибегавамо Једином Прибежишту и Једином Уточишту за спасење наше психе, нашег ума, срца и воље, онда вежбањем можемо да постигнемо да чак и пола сата обитавамо у Безграничном.

То је говорио Свети Григорије Палама, томе је научио монахе до дана данашњег. И зашто ми не бисмо користили, ми који у свету живимо, зашто не бисмо користили успешно оружје које користе монаси који живе далеко од света борећи се са невидљивим непријатељима. И ми се често боримо са невидљивим непријатељима – наш непријатељ је невидљиви непријатељ. Када упознамо себе, своје слабости, своје страсти и призовемо Бога да нас Он утврди да нам Он покаже пут онда се нећемо бојати ничега што нас чека овде у овоме свету. Јер никада нису била мирна времена. Никада хришћани нису живели у миру и благостању. Наше благостање је помињање и сећање Господа Спаситеља. Наша радост је у Духу Светоме. Све ово што сада причам некима може да буде страно, некима може да буде далеко, али пробајте ништа вас не кошта. Пробајте, помињите то спасоносно Име Господа Исуса Христа и видећете како ће вам живот бити лакши. То већ хиљадама година опстаје као истина, као сила, али многи то не проналазе зато што се баве вером као спољашњим фактором живота нашег, а она је суштина нашега бића“.

Након поуке да сав свој живот, са свим изазовима пред којима се налазимо, поверавамо на старање нашем Господу изговарањем ове кратке молитве јер Господ није глув за наше мољење и доћи ће к нама и јавиће нам се, Владика нас је подсетио да је наше да градимо мир са свима „колико до нас стоји“ и да не дајемо повода за свађе и расправе јер волећи наше ближње које видимо заправо волимо Бога кога не видимо.

Осим ових животних поука Владика је говорио и о победи Православља над иконоборачком јереси – победи која је дошла у време Свете царице Теодоре после стотину и двадесет година страдања и патње.

На самом крају желео бих да укажем на једну лепу слику данашњег сабрања. Наиме, премда се окупио велики број људи који не тако често узимају учешће у животу Цркве, ипак није било ни гурања, ни комешања ни нервозе. Многи су, можда и не знајући у колико часова почиње Света Литургија, стигли на јутрење, и у миру чекали све до Причешћа, а ни тада није наступио неред. Претходних година слика је умела да буде другачија…

Извор: Епархија жичка

Дана 17.03.2019. године поводом Недеље православља у осјечком саборном храму Успења Пресвете Богородице свету Литургију служио је парох прве парохије даљске јереј Милош Кузмановић а вечерње богослужење јереј Вукашин Цветојевић, парох друге парохије вуковарске и ђакон Предраг Јелић из Даља. Након вечерње молитве у храму, уприличена је централна академија поводом Недеље Православља под називом: „Икона-прозор у вечност“. У програму кога је поздравним говором отворио Епископ осјечкопољски и барањски Херувим, могао се чути проглас московског сабора из 1551. године, као и указ великога цара и свјатјејшаго патријарха из 1667. године о изображавању и поштовању икона, које је прочитала наставница Наташа Вукадиновић. Епархијски свештенички хор извео је две композиције: „Иже Херувими“ и „Јако да царја“, а празничну беседу произнео је јереј Синиша Мићановић, парох будимачки и администратор допсински.

Песму посвећену Недељи православља изрецитовали су Јона и Ника Важић, Тедора, Анастасија и Александра Ђурановић, Невена Јовчић и Марко Воркапић из Осијека. Након њих осјечки дечији парохијски хор отпевао је песмицу „Тројице пресвета“ а Јелена Станчић, Михајла Којчиновић, Вања Малетић и Стефан Илић из Петрове Слатине, извели су два игроказа под називом: „Љубав“ и „Барка спасења“ На крају програма присутнима се обратио и протојереј Александар Ђурановић, парох осјечки који је уз видео презентацију говорио о настанку и изгледу православне иконе. Програм је водила наставница Јелена Воркапић из Осијека, а након њега присутни су имали прилику разгледали постављену изложбу византијских икона иконописца Маје Митровић из Борова и Наде Маљковић-Илибашић из Осијека. Дружење је настављено у црквеној сали, где су Српска женска добротворна задруга и Црквена општина Осијек припремили послужење за све присутне.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

У недељу Православља, 17. марта 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован служио је свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу. После прочитаног јеванђелског зачала, присутним верницима обратио се протојереј – ставрофор др Зоран Крстић који је најпре свима честитао празник, а потом, између осталог, одговорио на питање шта значи бити православан:

“Срећан празник браћо и сестре. Прва недеља Часног поста назива се недељом православља. Година 843. и царица Теодора, као и сабор у Цариграду, окончали су иконоборачку јерес која је потресала исток, односно православно хришћанство. Суштинско питање спора насталог између две супростављене стране било је да ли се може осликати Христов лик. Ако оваплоћење није реално, онда ни наше спасење није реално. То питање спасења је кључно и Црква се трудила кроз векове како би сачувала своје веровање. Јасно је да до дана данашњег ми не обожавамо посебно иконе, али је исто тако јасно да су иконе и иконописање једни од кључних сегмената наше вере. Много тога се у историји десило, а питање које тражи одговор и у данашњем времену гласи: Шта значи то бити православан? Најлакши одговор је да бити православан значи бити Христов. Православни идентитет у потпуности се изједначава са Христовим идентитетом. Велики пост има крштењски карактер, а кључна тема подучавања људи који су се припремали за крштење била је упознати Христа. Сазнајући ко је Христос, ми сазнајемо ко смо ми. Реченица апостола Филипа: “Нађосмо га.”, показује да иза ње стоји период трагања. Све велико, светско и онда и данас стоји насупрот малом хришћанском. Питање Натанаила: “Може ли из Назарета шта добро бити”, може се проширити и на питања: Може ли из Витлејема нешто добро бити, или може ли из гроба живот да засија. Одговор на сва ова питање је позитиван и то је оно што ми православни хришћани исповедамо. Само на тај начин скромног исповедања вере постајемо православни хришћани. За Филипов одговор потребно је да се потрудимо подвигом, постом и аскезом и дај Боже да сви ми који смо се припремали за Свето Причешће данас овде поновимо Филипове речи: “Нађосмо га”.

Велики број верника причестио се Христовим тајнама и тиме потврдио свој идентитет.

У поподневним часовима с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, братство Саборног храма организовало је Велику Литију у част и славу свих оних који су за две хиљаде година трајања Свете цркве, дали себе, своје трудове и своје животе за победу вечне истине, слатког Православља. За победу коју је Православна црква извојевала после дуге борбе над онима који су свете иконе избацивали и протеривали из православних храмова.

У Саборном храму Успења Пресвете Богородице са почетком у 16:00 часова почело је свечано вечерње богослужење у част победе Православља над свим кривоверјима и шизмама. У наставку богослужења, Преосвећени Владика, свештенство и верни народ кренули су у свечану литију кроз град Крагујевац, носећи у рукама иконе светих и на тај начин символизујући победу Православља.

По повратку Литије у храм, Преосвећени Владика одслужио је Молебан и прочитан је Синодикон, који садржи анатему или проклетство свих јеретика, посебно иконобораца, затим похвалу за све ревнитеље православне вере. Тај Синодикон донет је 843. године у Цариграду.

Похвалном песмом на крају Молебна, Никите Ремезијанског “Тебе Бога хвалим”, узнели смо молитву и захвалност Свевечном Творцу због сачуване чистоте Православне вере.

Извор: Епархија шумадијска

У Недељу Православља, 17. марта 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије предстојао је Светом Евхаристијом у манастиру Милешеви. Саслуживали су архимандрит Леонтије и протођакон Никола Перковић, а за певницом су појале милешевске сестре.

Спасова црква била је пуна верног народа и деце који се сабраше ради сједињења са Господом у Светој Тајни причешћа. Учесници свeте службе били су и ученици основне школе Младост из Новог Београда. У надахнутој беседи Владика је објаснио да се ова прва недеља Великог, Часног Поста назива Недељом Православља зато што је православна вера показала победу над свима лажима, она је истинито исповедање Бога, права заједница са Богом у љубави, у правом знању: – Људи су често настојали да својим разумом искриве, погрешно протумаче оно што је божанско, а често искривљивали су божанске истине и због неспособности да их разумеју и објасне. А Црква која је вођена Духом Светим умела је божанске истине и да саопшти речима и да их објасни и протумачи. Умела је кроз векове тачно да проучава и то она чини и данас, и зато они који желе да правилно исповедају Бога треба Цркве да се држе. Они који су чували веру истиниту били су просвећени Духом Светим, тако да је Дух Свети кроз њих говорио и њих зовемо Светим оцима или учитељима Цркве.

– Ми смо овде да се увек поучавамо и да узрастамо у истини. Истина православне вере најсажетије је изражена у Символу вере, њега знамо напамет и деца га уче у школи. Међутим, да би сачували истиниту веру кроз историју, многи су морали да пострадају, јер људи не само да су често погрешно разумевали него су настојали да своја разумевања и схватања наметну другима, ласкањем, силом, уцењивањима, тако да су они који су се придржавали истините вере често бивали убијани, прогоњени из својих домова, своје отаџбине, често су били клеветани и оцрњивани од људи као штеточине, поругани. И они су све то морали да носе, неки и цео живот свој, јер Господ наш је рекао да ако су и Њега прогањали, тако ће прогонити и оне који буду веровали у Њега – беседио је Епископ Атанасије.

Преосвећени је подсетио сабране и на мартовски погром на Косову и Метохији пре петнаест година, који је отпочео на данашњи дан и трајао два дана, у коме је запаљено преко тридесет православних храмова и манастира, чији су крстови искривљени и иконе поломљене, а преко хиљаду православних протерано.

Извор: Епархија милешевска

У недјељу Православља, или Чисту како је још зовемо, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог пророка Илије у Јањи. Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Драган Пејчић, архијерејски намјесник угљевичко-јањски и Цвико Мојић, јереј Дражен Шљокић, протођакон Славољуб Милошевић и ђакон Светислав Пејчић.

''Велика је одговорност да кажемо за себе да смо православни хришћани и да имамо праву и истиниту веру у Бога. И то не треба да буде код нас повод за гордост, па да кажемо како смо бољи и узвишенији од других, него треба својом врлином и животом да покажемо да смо православни хришћани. То је прави и православни начин сведочења наше вере пред другима'' – рекао је Епископ Фотије у својој бесједи.

 Литургијско слављење Господа увеличано је рукоположењем, у свештени чин ђакона, дипломираног теолога Миленка Крајишника из Бијељине, дугогодишњег вјероучитеља у Јањи. У име свештенства и вјерног народа парохије јањске старјешина храма, протојереј-ставрофор, Драган Пејчић поклонио је икону Светог Нектарија Егинског Епископу Фотију на молитвено сјећање. Светој тајни причешћа приступио је велики број вјерника за које је, након Литургије, управа парохије, са колом српских сестара, спремила трпезу љубави.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу, уз саслужење братства храма. У препуној цркви, учешће у служењу је узела и НЦПД "Бранко". Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља, јеромонах Нектарије (Ђурић) одржао је поучну беседу.

По заамовној молитви уследио је обход око храма, на ком су ученици веронауке из нишке гимназије "Светозар Марковић" из Ниша носили иконе, а затим је прочитан и Синодик који се чита у Недељи Православља. 

Одмах по завршетку Свете Литургије, у просторијама Светосавског дома, господин Маријан Мишић, директор гимназије "Светозар Марковић", уручио је Преосвећеном Владики Арсенију захвалницу за несебичну подршку ученицима школе.

Извор: Епархија нишка

У недељу Православља, 4/17. марта 2019. године, Евхаристијским сабрањем верног народа Божјег, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихија, братства Саборног храма и новосадских ђакона.

У  својој архипастирској поуци, владика Иринеј је између осталог истакао: Ова прва Недеља Великог и часног поста зове се недеља Православља или недеља истините вере. ,, Гледати на Начелника вере Господа Исуса Христа" је сржна мисао апостолског одељка који смо чули данас. Бог не само да ствара свет, Он га и препорађа и васкрсава.          ,, Дођи и види", каже Свети апостол Натанаил - опет иста порука као и у данашњем апостолском одељку, али не обичног човека него Спаситеља света, а видевши да Господ зна цео живот његов, Натанаило исповеда веру у Живога Бога.  Праву веру, дакле имамо гледајући на ,,Началника и савршитеља вере наше Господа Исуса Христа." Вера није само апстрактно, мисаоно гледање Бога, него је она истинско боговиђење. Живописане иконе Цркве Христове,  нису нешто што је случајно настало, оне на једноставан начин приказују Христа Који спасава.  Основна истина хришћанске вере је да  Бог није неки далеки усамљеник, него један од Тројице који је постао човек. Кроз данашњи празник и ми имамо призвање да очима вере преко светих икона а највише кроз свету Тајну причешћа, трајно осећамо Његово присуство у нашим животима, бивајући и сами апостоли „вере којом се спасавамо”, по речима Светог апостола Павла. 

Извор: Епархија бачка

Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру и празничном Литијом с иконама која је прошла градским улицама, на Цетињу је данас торжествено прослављена Недјеља православља и свршен спомен на седми васељенски саљбор и побједу православља на иконоборством.

Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење цетињског свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће многобројних вјерника.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да су све љепоте неба и земље и сва мудрост сабрани у једном обичном људскоме лику.

„И кроз тај лик открива се љепота и садржај свеукупне Божанске творевине, а у исто вријеме открива се и љепота Онога који је створио и небо и земљу, и све видљиво и невидљиво“, казао је он.

Додао је да се у лику Христа Богочовјека види сва тајна свих свјетова.

„А иста та тајна, кроз Њега и преко Њега се огледа у лику човјековом, првога човјека и свакога човјека. Погледајте ову дјецу овдје: ништа љњепше на свијету нема од дјетињега лика. Све љепоте свјетова сабране су у дјечјем лику и у лику свакога човјека“, рекао је Владика Амфилохије.

Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да данас празнујемо тај лик Божји.

„Празнујемо ту љепоту Божју, икону Божју. Празнујемо иконопоштовање у вријеме када су безбожни људи, попут ових данашњих, порицали и избацивали иконе из цркава Божјих. Многи су пострадали тада због љубави према светим иконама. Међутим, на овај дан су поново свечане враћене иконе у храмове и била је Литија кроз царски град Константинопољ. Ту литију ми настављамо на Цетињу и она се наставља широм васељене, кроз вјекове“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних Владика је предводио празничну литију која се од Цетињског манастира кретала према цркви Рождества Пресвете Богородице на Ћипуру, преко трга краља Николе, затим Његошевом улицом, преко Балшића пазара до Влашке цркве и назад до Цетињског манастира.

На крају је на улазу у манастирску порту прочитан Синодик православља.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Викарни Епископ диоклијски г. Методије служио је јутрос, на Недјељу православља Свету архијерејску литургију у саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици. Саслуживало му је свештенство храма, уз појање чланова храмовног хора „Свети апостол и јеванђелист Марко“ под управом Људмиле Радовић и молитвено учешће многобројних вјерника.

У литургијској проповиједи Владика Методије је тумачио данашњу јеванђелску причу о апостолима Филипу и Натанаилу.

Шта смо сви ми сабрани на данашњој светој служби до Натанаило који се под смоквом моли Господу и призива име Његово, казао је он.

„Оно што је у човјеку зна само дух човјечији. И зна Онај који је тај дух човјечији удахнуо у човјека и човјек постао душа жива“, рекао је Владика диоклијски.

Рекао је да вјерни морају бити свјесни једне ствари:

„А то је да без љубави нема васкрсења. И да без искања Христа нема васкрсења. Не можемо без тога угледати лик Његов који данас прослављамо на Недјељу православља“, поручио је Владика Методије.

Након светог причешћа Владика Методије је, у спомен седмог васељенског сабора и побједе православља над иконоборцима, предводио литију са иконама која је опходила подгорички саборни храм.

На крају је прочитан Синодик православља.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Братство храма Светога Саве на Аеродрому у Крагујевцу обавештава јавност у Крагујевцу и шире да је и ове године, по четврти пут, покренуло јеванђелску акцију “Гладан бејах и нахранисте ме”.

У току Великог поста скупљаћемо новчана средства за оброке који ће по Васкрсу бити подељени нашим потребитим ближњима. При нашој богословији постоји и ради црквена кухиња која има строго школску намену али исто тако и харитативну. Да бисмо оснажили њен рад потребна је наша помоћ и наравно љубав према јеванђелској “малој браћи”. Време Великог поста је посебно време у току године када кроз призму Распећа и Васкрсења процењујемо наш однос према другом. Ову акцију смо организовали последње три године и за то време скупили и поделили 1600 оброка. Сваки оброк је подељен и употребљен до последњег што нам говори да је наша подршка у животу и раду црквене кухиње и више него потребна. Сви они који препознају важност и значај ове акције могу да приложе новац у киоску нашег храма, од седам ујутру до седам увече, свакога дана до Васкрса (1 оброк = 160 динара).

координатор акције Александар Мирковић, 
свештеник при храму Светога Саве на Аеродрому

Извор: Епархија шумадијска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на Теодорову суботу са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља рекао је да Дух Свети, који свуда обитава, посебно обитава у светима. „Зато на Литургији и изговарамо те ријечи: Јеси свет, Боже наш и у светима обитаваш“, казао је Владика.

Објаснио је да Бог обитава у свему, да је у свему присутан својом вјечном Божанском силом.

„Али посебно је присустан у светима Његовим. И сам Господ је призвао све нас људе, све земаљске народе: Будите свети, као што је свет Отац ваш који је на небесима. То је призвање људско да будемо свети људи, јер је свет Бог – Отац и Син и Дух Свети који је на небесима. Дакле, да постанемо заједничари Божанске светиње“, казао је Владика Амфилохије.

Казао је да је човјек, да би задобио истинску вјечност и непролазност и тако остварио циљ свога постојања на земљи, призван да буде носилац Божанске свјетлости.

„Бог није неки самац. Он је љубав, а онда је Бог који сабиора око себе свеукупну творевину своју и посебно – свете Божје људе“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних Владика Амфилохије је у спомен на Светог Теодора Тирона благосиљао кољиво.

На крају је свима сабранима пожелио да им пост и свето причешће буду на здравље и на спасење.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињсњки Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је синоћ на трибини „Црна Гора у 20. вијеку“ у „Српској кући“ у Подгорици  да црногорски 20. вијек вкарактерише сурово братоубилаштво, које се наставља и данас. Казао је да је остало сачувано предање о Светом Петру Цетињском и његовим плачом над Црном Гором у 20. вијеку. „Он је само својим и божјим сазнањима видио оно што ће се десити у 20. вијеку“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Нагласио је да је Црна Гора све до 1918. године у националном погледу била јединствена и да су сви осјећали као Срби, што потврђују и званични уџбеници с почетка двадесетог вијека у којима пише да у Црној Гори живе православни Срби, а да их има нешто мало католичке и мухамеданске вјере.

„На идеји о уједињењу Српства радио је и велики краљ Никола, чему свједочи и његова химна „Онамо, намо“, гдје он пјева о Призрену, као своме дому“, нагласио је Владика Амфилохије.

Додао је да након 1918. године долази до подјела, које су у то вријеме биле династичке природе.

„Краљ Никола је са својим синовима у Првом свјетском рату желио да наметне своју династију као једину у Српству, али његово бјекство из земље умногоме је одредило његову и судбину његове династије. Није у то вријеме било подјела на Србе и Црногорце, већ је до тога дошло звог династичких интереса. Ипак су превладали Карађорђевићи, али дио Црногораца то није прихватио“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је рекао да се врхунац братоубилаштва и зла код Срба на Балкану догодио у Другом свјетском рату подјелом на четнике и партизане.

Владика је нагласио да су и једни и други на почетку рата кренули заједно у борбу против окупатора, али да је до подјела дошло због идеолошких разлика.

„Комунисти су под плаштом антифашизма кренули и у ликвидацију своје браће, што је изазвало реакцију четника. Познато је да су Бајо Станишић и Павле Ђуришић у тринаестојулском устанку ослободили Даниловград и Беране, али да нијесу пристали на ликвидацију виђених људи, које су почели комунисти. Чудно је да данашња власт гледа на Павла Ђуришића као на издајника, иако је он са 120 пробраних Срба и официра убијен у Јасеновцу. У тој ликвидацији пресудсну улогу је имао Секула Дрљевић, кога данашња власт глорификује и чак пјева његиву химну. А она је први пут изведена у логору Стара Градишка, гдје су убијени Ђуришић и његови официри“, подсјетио је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је поручио да су најопасније, опасније и од династичких и идеолошких,  савремене  националне подјеле.

„Од једног народа 1918. године данас имамо четири нације и то се није нигдје десило у Европи. Поред тога и ћирилица, на којој је написано све оно што вриједи у Црној Гори, је потиснута и агресивно се намеће латиница. Уз то, враћа се у Подгорицу и Броз који је одговаран за бомбардовање главнога града када је убијено око 2000 становника, а град је скоро сравњен са земљом. Ја то не схватам и није ми јасно зашто се то ради, када Хрвати не траже да им вратимо Броза, а ни на памет им не пада да му подижу споменик. Мислим да савремена Црна Гора болује од тешке болести коју ја називам брозомором“, каже Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је закључио да је Свети Петар знао шта чека Црну Гору и да нам након вијека братоубилаштва остаје да и ми данас плачемо над самима собом, како би нас барем суза очистила од братоубиства које је обиљежило. а и даље обиљежава, Црну Гору.

Трибину је организовао Културно-информативни центар „Свети Сава“.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја и Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Г. Илариона, јереј Марко Пајчин, старешина храма Свете Тројице у Неготину и протосинђел Захарија (Митић), сабрат манастира Буково, одржали су, 09. и 10. марта 2019. године, у све три парохије Црквене општине у Бечу, предавање о неготинском храму Свете Тројице и манастиру Буково.

Дводневна посета започела је у суботу, 09. марта, литургијским Сабрањем у Саборној цркви Светог Саве у трећем бечком округу, којим је началствовао протосинђел Захарија. Саслуживали су: отац Марко Пајчин, јереј Миљан Антић из Саборног храма и ђакони Иван Толић из Лозане и Миладин Вујковић, ђакон при Саборној цркви.

Истог дана, након вечерње службе у храму Светог Саве, у просторијама свечане Епархијске сале одржано је прво од три излагања. Публику и учеснике поздравио је домаћин вечери, отац Филип Милуновић, настојатељ храма, а затим је реч узео ђакон Иван Толић из Лозане, који је као рођени неготинац, благословом надлежног архијереја Г. Андреја, помогао у организовању дочека и боравка драгих гостију.

Уочи предавања, хор Саборне цркве, под диригентском управом госпође Иве Анокић Мрвош, такође рођене неготинке, отпевао је ”Тебе појем” Стевана Стојановића Мокрањца. Током излагања оца Марка Пајчина и оца Захарије, присутни су имали прилику да се упознају са најзначајнијим аспектима црквеног и историјског развоја Неготинске крајине, њеним храмовима и историјом манастира Буково.

На крају сусрета, организатори су срдачно захвалили свима који су издвојили време како би узели учешће у овом догађају, а предавачи су у братској атмосфери уприличили дегустацију манастирских вина.

Другог дана, у недељу 10. марта, протосинђел Захарија началствовао је евхаристијским Сабрањем у храму Васкрсења Христовог у другом бечком округу. Саслуживали су: протојереј Јован Алимпић, протојереј Михаило Смиљањић, јереј Марко Пајчин и ђакон Иван Толић.

Након Свете Литургије, гости из Тимочке епархије одржали су у црквеним просторијама друго предавање, које је такође пропраћено презентацијом манастирских производа. У наставку је љубављу и трудом парохијског свештенства и њихових породица припремљен ручак за госте.

Треће и последње предавање организовано је у цркви Рођења Пресвете Богородице у шеснaестом бечком округу. Праштално вечерње служио је протосинђел Захарија, који је на крају богослужења свим верницима пожелео благословен и срећан почетак Великог поста. Након тога је госте у уводној речи поздравио протопрезвитер-ставрофор Петар Пантић, старешина храма.

После излагања, трудом и љубављу свештеника и сестара храма, организована је свечана заједничка вечера, која је протекла у духу хришћанске љубави и братске радости.

Извор: Епархија тимочка

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, уочи празника Светог Теодора Тирона, Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру, уз саслужење Преосвећеног Епископа диоклијског г. Методија и свештенства и молитвено учешће вјерног народа. У току Литургије, после Заамвоне молитве, прочитан је канон Светом Теодору Тирону, чиј спомен се слави у прву суботу Свете четрдесетнице, након чега је Митрополит Амфилохије освештао кољиво.

Приношење кољива у част Светога Теодора Тирона установљено у спомен на његово јављање цариградском Архиепископу Евдоксију, у вријеме римског цара Јулијана Апостате, када је скренуо пажњу  хришћанима да не једу храну која била попрскана крвљу многобожачких жртава и благословио да се тога дана хране кољивом,  како би се достојно причестили у Недјељу православља.

У литургијској бесједи Високопресовећени је подсјетио да се мошти Светог Теодора Тирона налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори а да ће се у Црној Гори, ако Бог да, и њему подигнути храм као и многим другим великомученицима:

„Ми се клањамо Господу и Светима великомученицима Његовима. У новије вријеме подигли смо Храм Светог Климента Охридског и Светог великомученика Пантелејмона у Морачи а биће и храма Светога Теодора Тирона. Ако Бог да, да подигнемо храм у славу Божију у част светих великих Божијих Христових ратника који су бранили и сачували вјеру и утврдили православне народе у вјерности Христу Богу нашем .“

Подсјетио је владика да су код нас вјековима биле и мошти Светога Теодора Стратилата које су првобитно чуване у Манастиру Светог апостола и јеванђелисте Марка у Подгорици, па су од оних који су примили ислам и тамо се настанили послије Сеобе Чарнојевића крајем 17. вијека, али који су сачували дубоко поштовање према светињи, предате Митрополији црногорско приморској.

„Мошти Светог Теодора Стратилата су првобитно чуване у келији Светога Петра Цетињскога а сада се налази у олтару Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици у нади да ће једног дана бити враћене у манастир Светога Марка“, казао је Митрополит и изаразио наду да ће и тај манастир, као што су и многи други широм Митрополије, поново васкрснути.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да није случајно да су мошти Светог Теодора Стратилата и Св. Теодора Тирона, великих бранитеља вјере праве – тврде Божије вјере, дошле  у наш народ и Свету цркву, оне су нас увијек кроз вјекове и до дана данашњег у тој вјери укријепљивале.

На крају Литургије вјерници су цјеливали Свети крст у коме је честица моштију Светог Теодора Тирона.

Извор: Митрополија црногорско-приморска