Дубоко погружен у душу нашег националног бића, не могу а да не признам: Криви смо што јесмо!
Криви смо када нас протјерују, када са завежљајем напустимо своја огњишта, када нас „ослободиоци“ „ослободе“ од нас самих, заузимајући наше њиве и ливаде, наше куће и окућнице, скрнавећи наша гробља и наше храмове.

Криви смо и кад нас прогоне, али смо криви и онда када останемо на свом огњишту, не тражећи милост од немилосних. Због такве кривице убијани смо и у једном и у другом случају, и у Првом и у Другом рату, небројено пута у посљедњих пет вијекова, али и неколико пута у задње три деценије. Нашу су кривицу наши душебрижници покушали опрати нашом крвљу, која је лила захваљујући џихадистичкој емпатији, НАТО бомбама, осиромашеном уранијуму, неоусташком милосрђу…

Ипак, наша кривица је остала, јер смо остали ми, па макар и у траговима, да свједочимо собом кривицу која нам се изнова приписује.

Криви смо када проговоримо, када се усудимо тражити мрвицу правде за себе, али смо криви и онда када ћутимо, вјерујући да ће нас зло мимоићи. И тада смо криви, јер ми другачије, изгледа, не умијемо. Тако нам кажу, нудећи нам вјечну улогу кривца за све.

Криви смо што пишемо ћирилицу, па нам, ваљда, зато лупају табле са ћириличним натписима.

Криви смо што смо остали православни, па нам зато руше и скрнаве цркве и манастире.

Криви смо што говоримо српским језиком, па нам зато нуде туђе језике, увјеравајући нас да је сваки бољи, кориснији и љепши него наш.

Криви смо што се сматрамо Србима и што нисмо послушали Бењамина Калаја када нам је, ономад, великодушно понудио босански национални идентитет, измишљајући га само због нас.

Криви смо јер нисмо заборавили наше претке, а требали смо се одрећи и себе и њих, не да бисмо били невини, већ да бисмо постали мање криви.

У томе је наша кривица – не одустајемо од себе, од свог имена, вјере, језика, писма, историје, предака…

Већ више од пет вијекова, обиљежени кривицом као крстом, распети лутамо кроз историју тражећи мјесто и вријеме за наш национални смирај. Не налазимо га ни данас, као што га нисмо налазили никада у историји.
Гоњени и прогоњени, остајемо своји, немајући у свијету ни брата ни пријатеља, већ само налазећи утјеху у Христу Распетом и Васкрслом, Који је, много прије нас, Распет јер је од оновремених судова оптужен да је крив.

Ако Господ није роптао, нећемо роптати ни ми, док чекамо наставак нашег националног распећа, пјевајући заједно са Светим Ђаконом Авакумом, гласно и радосно:

„Што нас прије разапнете, прије ћемо васкрснути!”

Извор: ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

О ПИТАЊИМА ПАСТИРСКИМ И „ПОРТПАРОЛСКИМ“

„Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина,
а не својим острашћеним речима“ (Ава Исаак Сирин)

Епископ западноамерички Максим

Његово преосвештенство Епископ брегалнички и мјестољуститељ битољски г. Марко из Охридске архиепископије, служио је данас, 20.марта 2019. љета Господњег друге недјеље Васкршњег поста, Свету литургију пређеосвећених дарова у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, на празник Светих седам свештеномученика херсонских. Саслуживали су му протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Павле, јереји Јордан Марков из Македоније и Ненад Бубања, парох бучичко-виницки и лубнички из Епархије будимљанско-никшићке и јерођакони Роман и Зосима.

Прије причешћивања вјерних Пређеосвећеним даровима, сабранима се ријечима надахнуте бесједе обратио владика Марко, који је заблагодарио Господу што га је удостојио да служи у светињи Светог Василија Острошког Чудотворца у дане Васкршњег поста.

– Доћи и само се поклонити Светом Василију је заиста велики благослов, али служити Литургију и причестити се на овом светом мјесту, у овој светој обитељи је заиста пуноћа радости. Посебно нам је радост што се то дешава у велику Четрдесетницу – казао је владика Марко.

Говорећи о посту, који се састоји од уздржања од мрсне хране, али и уздржања говора, грешних мисли, од лоших дјела, Епископ Марко је казао да духовни пост за православне хришћане не почиње Светом четрдесетницом, нити се завршава Великом суботом.

– Уздржање језика, стражарење надмислима код нас хришћана не почиње великом Четрдесетницом, нити се њом завршава. И када је Васкрс, ми се уздржавамо од грешних мисли, трудимо се, али храна која је мало свечанија за велике празнике, не значи да треба да једемо незасито, па на неки начин пост не почиње Светом четрдесетницом, него је сваки хришћанин увијек у посту, увијек у неком уздржању – казао је владика Марко.

Преосвећени Епископ Марко је казао да је заједница са Богом важнија и од хране и од сваког задовољства, али као што је Адам сагријешио, често се дешава да и ми сагријешимо и дајемо више себе земаљским добрима.

– Зато је и Црква успоставила ово, мало интензивније уздржање, него што је то уобичајено. На неки начин Света четрдесетница је испит самом човјеку да види докле је он стигао са уздржањем. То је као кад спортиста вјежба за неко такмичење и кад дође то такмичење, он покаже колико се увјежбао и колики је успјех спреман да постигне – рекао је владика Марко и нагласио да треба да покажемо да нам је Бог најважнији и да нам је заједница са Њим најважнија и да зато не смијемо да се одамо земаљским добрима.

Потом је владика Марко причешћивао сабрано монаштво и вјерни народ, који посте Васкршњи пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали за ту Свету тајну.

Владици Марку је на крају богослужења отац Сергије заблагодарио у име острошке обитељи на великом благослову који доноси из Охридске архиепископије и подсјетио да наша браћа и сестре у Македонији својим животом свједоче великопосни и посни живот Цркве.

– Пост није, што рече и сам владика, само уздржање од мрсне хране, него трпљење свих искушења која долазе на човјека, на вјерника, на хрићанина, нарочито у данашње вријеме на православног хришћанина – казао је о.Сергије.

Заједничарење владике Марка са острошким монаштвом и вјерницима настављено је у манастирској гостопримници.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Светом литургијом пређеосвећених дарова, коју је служио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, данас је у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици почело великопосно братско сабрање свештенства цетињског, подгоричко-даниловградског и подгоричко-колашинског протопрезвитеријата.

У литургијској бесједи Митрополит Амфилохије је казао да смо у ове дане Светога и великога поста посебно призвани да се постом, молитвом и исповјешћу припремамо за Свето причешће – велику и Свету тајну сусрета са Господом. Он је посебено говорио о значају Свете тајне исповјести, истичући да је важно да се током читаве године исповједамо за своје гријехе, вољне и невољне, знане и незнане, а у исто вријеме исповједајући се и тражећи опроштај од Бога и опраштајући једни другима, приђемо Господу да се са Њим сретнемо.

„Ако не опростимо ближњима својим, без обзира ко је крив, а сви смо криви, ако не опростимо брату своме, сестру својој, неће ни Бог нама опростити.“

Митрополит је нагласио и значај читања молитве Светог Јефрема Сирина за вријеме Великог поста у којој је, како је истакао, садржај свеукупног Четрдесетодневног поста, начина нашега живљења и вјере : Господе и Владико  живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје гријехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у вијекове вјекова. Амин.

„Лењост је најопакији отров за свако људско биће, а Бог нас није призвао на љењост, него на дјелање дјела Божијих, на вршење заповјести. Душа и тијело човјеково су призвани на непрекидно дјелање и творење врлина“, казао је владика.

Додао је да је велика опасност, посебно за савременог човјека, мрзовоља, тугомора -униније, и да се зато молимо Богу да нас ослободи од тог зла.

„Данас је болест човјечанства тугомора, опака болест која убија људе и плод тога су бројна самоубиства. Људи бјежећи од невоља са којима се сусрећу у животу, болести и страдања, врше самоубиство заборављајући да тиме умјесто пролазног, земаљског пакла, бирају вјечни пакао, вјечну патњу и несрећу“, казао је владика и појаснио да је самоубиство неопростиви гријех који не само да не ослобађа, него умножава страдања и то на вјечном плану.

Подсјетио је Митрополит да је зато Црква одувијек свједочила да је самоубиство велики гријех пред Богом – гријех безбожништва, јер онај који изврши самоубиство значи да не вјерује да ће му Бог помоћи и да ће га обдарити, прије свега, вјечним и непролазним, бесмртним животом, због кога се и рађамо овдје на земљи.

Тумачећи даље молитву Светог Јефрема Сирјанина, Високопресовећени је истакао да сви људи имају наклоност према властољубљу, гордости: „И муж према жени, и жена према мужу, дјеца према родитељима, пријатељ према пријатељима, свештеник према свештенику, епископ према свештенику, епископу…“ Говорећи о празнословљу Митрополит је упозорио да се празне, унутарње ријечи које изговарамо у срцу своме испољавају на наше спољашње празнословље.

Након тога Митрополит је говорио о другим дијеловима молитве овог великог подвижника и покајника истичући да целомудреност рађа смиреноумље, а оно трпљење, а трпљење рађа праву истинску љубави према Богу и према ближњима. На крају ове дивне молитве молимо се Господу да нам да, подсјетио је Митрополит,  да не осуђујемо брата и сестру своју јер је осуђивање опако и отровно, не судите да вам не буде суђено.

„Мала молитва, али свесадржајна, с једне стране у њој су откривене главне врлине на које смо призвани, а с друге стране посвједочено је и зло, огријеховљеност, све оно што одваја човјека од Бога, природе његове и ближњих“, казао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и још једном нагласио важност исповјести: „Сви се исповједамо пред Господом и призивамо од Бога да нам подари мир, здравље, спасење, целомудреност, смиреноумље, трпљење, љубав и да не осуђујемо брата или сестру своју.“

По завршетку Свете службе Божије, братско сабрање свештенства цетињског, подгоричко-даниловградског и подгоричко-колашинског протопрезвитеријата је настављено разговором свештенства са Митрополитом о актуелним питањима црквеног живота.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Поводом подсећања на 15 година од трагичног погрома над Србима на Космету,  у организацији одбора „Просвјете“ у Бечу у храму Васкрсења Христовог, хуманитарац француског порекла г. Арно Гујон представио је 16. марта 2019. године своју књигу „Сви моји путеви воде ка Србији“. Циљ његовог доласка био је да у сарадњи са Просвјетом у Аустрији започне заједничку акцију прикупљања помоћи за српске породице са Косова и Метохије.

У препуном храму г. Гујон је објаснио да је повод да помогне српском народу био погром од 17. марта 2004. године, који је био велика трагедија. -Вишевековно француско-српско пријатељство постоји и даље у неким француским породицама, које осећају пријатељство и савезништво са српским народом. Као дете сам много од оца чуо о Србима и Србији, рекао је г. Гујон је додао да се НАТО бомбардовање догодило када је имао 13 година и да су француски медији тада приказивали црно-белу слику, уз мноштво изговорених неистина о српском народу. Револтирани погромом 2004. године, брат и он су одлучили да помогну, јер су паљење цркава осећали као своју личну бол, тугу и неверицу да се тако нешто дозвољава усред Европе.

Гост је рекао да је одлучио да учи српски језик пошто је у једном селу у енклави срео дечака Пају који је говорио течно француски, научен од француских Кфороваца. -Помислио сам тада да ако је Пајо успео у малом метохијском селу да научи француски, ваљда ја могу да научим српски. Учење језика било ми је битно да разумем још боље муке српског народа, а важно ми је да могу да сведочим о њиховом положају, рекао је г. Гујон који је пренео да је у претходних 15 година његова организација организовала 44 конвоја помоћи, покренула десетине пројеката, реновирала 33 школе, подигла шест фарми, отворила млекару и много тога другог што је потребно српском народу да преживи на Косову и Метохији. Истакао је да су Срби са Косова и Метохије вредни и паметни, али да немају могућности да се развијају и имају достојанствен живот. Укупна вредност хуманитарне помоћи коју је доставио српском народу на Косову и Метохији превазишла је пет милиона евра.

Свештеник Јован Алимпић, као представник Цркве, са великим задовољством је поздравио присутне и драгог госта и захвалио Просвјети на пројекту и успешној сарадњи. Потпредседник „Просвјете“ у Аустрији г. Марко Сарић, представљајући госта, позвао је присутне да помогну акцију и да донирају помоћ, али и да се укључе у рад те организације која се бори да Срби у Бечу добију бољи статус, да деца уче српски језик, за отварање српске школе и културног центра. Председник „Просвјете“ г. Срђан Мијалковић обавестио је присутне да вече има и хуманитарни карактер и да је то почетак заједничке акције, са организацијом „Солидарност за Косово“, прикупљања средстава за куповину пластеника за више српских породица на Космету. Само током ове вечери прикупљена је значајна сума од 4.452 евра.

У програму је учествовао и Мали хор Просвјете који је извео песме са Косова и Метохије под диригентском палицом Вере Симић.

Председник Црквене општине г. Радослав Митровић истакао је да је веома важно да се и у Бечу чује о стању на Косову и Метохији. Он је пренео да Црква из Беча шаље месечно 2.100 евра – свака црква по 700 евра – за Народне кухиње на Косову и Метохији, и то већ скоро деценију.

Иначе, пре доласка у цркву, г. Гујон је посетио познати бечко-српски кафе „Вино Лагуна“, где се сусрео са младим Просвјетарима, студентима и члановима Клуба младих Просвјете, који су га одушевљено поздравили.

Сутрадан, Просвјета је организовала гостовање г. Гујона у Линцу, у сарадњи са повереником Просвјете за Линц г. Жељком Малешевићем и протом Драганом Мићићем. Дочек у цркви Светог Василија Острошког био је изузетан. Посебно је важно да је г. Гујон обишао и разред Просвјетине школе у Линцу, разговарао са дечицом и указао на важност и потребу учења српског језика у дијаспори. Срби из Линца су осветлали образ, прикупљен је додатни прилог за куповину пластеника за још четири српске породице на Косову и Метохији, а акција прикупљања прилога за организацију „Солидарност за Косово“ наставиће се до маја.

Извор: Епархија аустријско-швајцарска

Милим зрацима сунца обасјани Манастир Свете Тројице Стањевићи био је у Недељу Православља духовни центар оснажен двоструким благословом Божјим. У току Свете Литургије, кроз Свету тајну крштења, миропомазања и причешћа, придружио се заједници народа Божјег малени Петар, стар свега 50 дана.

Готово сав народ који је био под сводом манастирске цркве, приступио је Светом путиру и сјединио се са Христом Богом нашим а потом учествовао у прослави побједе Православља. Уз звуке манастирских звона и појање народа, Свете иконе су у свечаној литији, пронијете од олатара до прага манастирског. До суза је било дирљиво видјети дјецу која у мајчинском наручју држе свете иконе и чистоћом свог анђелског срца учествују у радости празника.  Старјешина манастира Стањевићи, архимандрит Јефрем прочитао Синодик Православља са главних двери манастира а сав народ ускликивао:“Ово је вјера апостола. Ово је вјера Отаца. Ово је вјера Православних. Ова вјера васељену утврди!“. Свечану бесједу у част празника изговорио је свештеник Живан Вукојевић из Херцег Новог.

Радосни гласови дјеце која су пјевала и славила празник побједе Православља, одјекивали су манастирском портом и разлегали се подловћенским падинама на све четири стране свијета и стапали се са гласовима и похвалама дјеце Божје широм хришћанске васељене.

Извор: Манастир Стањевићи

Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије посетио је 18. марта 2019. године у Банским дворима у Загребу председника Владе Републике Хрватске г. Андреја Пленковића.

Састанку је присуствовао и министар унутрашњих послова г. Давор Божиновић. Премијер Пленковић и митрополит Порфирије су изразили жељу за наставком дијалога и партнерства између представника Владе и државних институција са представницима Цркава и верских заједница у Хрватској. Митрополит Порфирије се заложио за заједничко деловање у решавању питања која су од важности за вернике Српске Православне Цркве и српску националну мањину. Премијер Пленковић је нагласио да хрватска Влада ради на јачању заштите права свих националниух мањина, укључујући и већа издвајања за привредни развој и решавање питања која су се годинама одгађала.

Извор: Српска Православна Црква

Након десет година у манастиру Лелић, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин служио је свети чин монашења. У навечерје Недеље Православља, у суботу 16. марта, на предлог игумана Георгија (Мићића), искушеник Милан (Девић) примио је монашки постриг и постао монах Герасим. 

„У српском народу последњих година све се мање деце рађа. Тиме су и манастирске обитељи све малобројније. Тек понека попут Дечана и Ковиља бројним се братством може похвалити. Данашње време нуди свакакве саблазни и пошасти и црноризачким путем у земљи Србији ретко ко жели да крене“, беседио је Епископ Милутин приликом свечаног чина монашења. Отац Герасим, нови сабрат лелићке обитељи, рођен је 1965. године у Какњу као Милан Девић. Више година као искушеник био је у манастирима Острог и Лелић. 

Извор: Радио Источник

Вечерњим богослужењем началствовао је Архиепископ чикашки и средњеамерички г. Петар из Руске Православне Цркве, у молитвеном присуству Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина и умировљеног Епископа славонског г. Саве.

Прва недеља Великог и Часног поста - Недеља Православља молитвено и свечано је прослављена у Саборном храму Васкрсења Христовог у Чикагу. Свету Литургију служили су парохијски свештеници протојереји Дарко Спасојевић и Добривоје Милуновић и јереј Николај Костур. На Литургији је певао хор Бранко Радичевић којим диригује Јелена Стојаковић.

После заамвоне молитве свештенство, чтечеви и велики број деце са иконама у рукама, учествовали су у литији саучествујући у победи праве вере над јересима, расколима и свим искушењима са којима се Православна Црква сретала од почетка до краја света.

Истога дана увече, у Саборном храму служено је свеправославно вечерње које се у Недељу Православља сваке године служи у Чикагу и на тај начин видљиво показује и сведочи саборни карактер свете Православне Цркве.

Вечерњим богослужењем началствовао је Архиепископ чикашки и средњеамерички г. Петар из Руске Православне Цркве, у молитвеном присуству надлежног архијереја, Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина, и умировљеног Епископа славонског г. Саве.

У богослужењу је учествовало преко педесет свештеника и ђакона и неколико стотина верника из свих православних јурисдикција који живе у државама Илиноис, Индијана и Висконсин. Одговарао је хор Бранко Радичевић којим је дириговао др Петар Јермихов, а за певницом су певали студенти Богословског факултета Свети Сава из Либертивила. 

Надахнуту проповед одржао је архимандрит Серафим, игуман манастира Покрова Пресвете Богородице на Трећем језеру (Нова Грачаница). Осврнувши се на суштину празника Победе Православља и истине над иконоборством и свим другим јересима, отац Серафим је подсетио и на годишњицу страдања православних светиња и живих икона Божјих на Косову и Метохији.

-Једини начин да се сачувамо и избегнемо чељусти греха јесте да трезвеноумно чувамо и увек обнављамо лик Божји у себи, остајући верни православној вери и њеном етосу. У томе нам помажу покајање, пост, молитва, милостиња и, пре свега, благодат Божја, беседио је игуман Серафима о изазовима са којима се православни хришћани сусрећу у савременом друштву.

По завршетку вечерњег богослужења, архиепископ Петар је захвалио надлежном епископу Лонгину на гостопримству и братољубљу. Он је позвао сабране да наставе да се моле за све православне који страдају, посебно за свештенство, монаштво и вернике Православне Цркве у Украјини и њеног предстојатеља митрополита Онуфрија. 

Протојереј Дарко Спасојевић, старешина храма, заблагодарио је архијерејима и гостима и верном народу и позвао их на послужење које су припремиле вредне чланице Кола српских сестара у Црквеном дому.

Извор: serbiancathedral.org

Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве најоштрије осуђује најновији варварски терористички акт који је изазвао смрт и страдање великог броја невиних људи.

Упућујемо наше најдубље изразе саучешћа породицама свих жртава и свим грађанима Крајстчерча и Новог Зеланда. Овакви ужасни злочини, као што је убијање невиних људи, не могу се ничим правдати. Сви имају право да се моле несметано и без страха. Молимо се за све ожалошћене породице које су изгубиле своје најмилије, за брз и потпуни опоравак свих повређених у овом терористичком нападу. Нека нам Бог свима подари Његов мир, љубав и самилост без којих нема истинске човечности.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

У прву недељу Васкршњег поста света Црква се сећа Светих Отаца који су, после седмог Васељенског Сабора, установили да је икона дар Божји човеку.

У Недељу Православља, у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, уз саслужење умировљеног епископа Атанасија и свештенства Саборног храма.

Према древном обичају наше Цркве прочитан је Синодик Недеље Православља, док су малишани заједно са својим родитељима држали иконе и заједно исповедили веру Апостола, веру Отаца, веру која Васељену утврди.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

У Недељу Православља, Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије служио је свету Литургију у Саборном храму Светог Саве у Диселдорфу.

Саслуживали су протојереји-ставрофори Владан Перишић, Данило Радмиловић и Маринко Радмило, игуман тврдошки Сава (Мирић), протосинђел Јован (Станојевић), протојереји протојереј Станко Ракић и Драган Чолаковић, протонамесник Неђељко Ђокић и ђакони Александар Секулић и Марко Радмило, кога је Епископ у току Литургије рукоположио у чин презвитера и поставио на дужност пароха у Каселу.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

У прву недељу Васкршњег поста - Недељу Православља,  Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид служио је свету архијерејску Литургију  у Саборном храму  града Крушевца. Саслуживали су Архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофор Будимир Којић, старешина храма протојереј-ставрофор Ђорђе Милојковић, протојереј-ставрофори Драгиша Јовановић и Цветан Топличанин, протојереји Ненад Радосављевић и Александар Ерић, јереј Стефан Петровић и протођакони Андрија Јелић и Јован Миленковић. 
 

Празничном беседом Епископ Давид се обратио великом броју присутних верника, појашњавајући смисао поштовања светих икона и празновања Недеље Православља. На позив свештенођакона "са вером и љубављу приступите", светој Чаши и  светом Причешћу приступили  су скоро сви присутни  парохијани који су се припремили, постом, молитвом и покајањем да се сједине са Богом Живим на спасење и вечни живот .
 
По завршеној светој Литургији, на платоу испред цркве Лазарице, Епископ крушевачки Г. Давид је са свештенством и монаштвом наше богомспасаване Епархије крушевачке одслужио молебан за повратак у Цркву оних који су заблудели и отпали од Ње.

Извор: Епархија крушевачка