Са радошћу обавештавамо верни народ да је у издању фондације Свети Прохор Пчињски изашао нови број (11/12 за 2017/2018 годину) православног илустрованог часописа Православне епархије врањске - Искон.

Садржај: Реч уредника: Слово о знаку једнакости, Мимо Ломпар: О промени свести, Јован Јањић: Прослављање Бога и угодника Његових, Ђорђе Сибиновић: Nemo plus iuris... Ђакон Јован Аничић: Теологија и(ли) естетика појања, Протојереј-ставрофор Владан Милутиновић: Епископ врањски Пахомије (Гачић), Митрополит димитријадски Игњатије: Међуправославна сарадња и сведочанство на Балкану, Станисав Петрушевић: Владика Пахомије - обновитељ Епархије, Мати Стефанида: Духовно детињство кроз анегдоте и чуда, Монахиња Јефремија: Молитвени кад и сећање, Отац Теофан: Добротољубље, Зоран Трајковић: Духовни живот у Прешеву, Радован Бели Марковић: Владика Пахомије, Драгиша Бојовић: Носити крст, Зоран Стошић Врањски: Религија и уметност, Сима Арсић: Светосавска недеља у Врању, Др Симо Умићевић: Здравље - Божји дар на срећу људима, Лена Величковић: Моја сећања на рад у цркви Свете Тројице у Врању, Сунчица Денић: Аксиос, Кирије!.

Извор: Епархија врањска

На двадесету годишњицу НАТО агресије на наш народ и нашу земљу, 24. марта на Пачисту недјељу Часног поста посвећену Светом Григорију Палами, Његово Преосвештенство епископ диоклијски Г. Методије служио је у храму Светог Саве Српског у Паризу парастос нашем народу страдалом у овој злочиначкој агресији. “Само ће смирени човјек видјети лице Божије јер без смирења нема спасења“-поручио је у бесједи, којом се обратио сабранима на Светом богослужењу Владика Методије.

Звучни запис беседе

Извор: Радио Светигора

На радост пуноће Цркве Христове гост Епархија милешевске 23. и 24. марта 2019. године био је Његово Преосвештенство Епископ браничевски г. Игњатије, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Посета је уприличена поводом предстојећег јубилеја – 800 година манастира Милешеве, и једна је у низу догађаја који уводе у сам јубилеј. Драгог госта испред епархијског седишта у Пријепољу дочекао је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са сарадницима.

Првог дана посете, првопастир Епархије пожаревачко-браничевске одржао је поучно предавање у Дому културе у Пријепољу на тему Црква и живот, на коме је појаснио природу Цркве и на који начин се остварује живот човеков у Цркви Христовој, нагласивши да је Божанска Литургија на којој се сабирамо есхатолошко пројављивање Цркве овде и сада, у којој се збива и остварује за нас продор у свет и време оног Есхатона, онога Последњег у нашој вери што је Бог обећао и што даје онима који Га љубе, а што нам је припремљено и резервисано за сву вечност. Она је, према речима Преосвећеног, тајна Сина Љубљенога и нашег богооблагодаћења у Љубљеноме, она је Богочовечанска Тајна сједињења и јединства Бога и човека у Једноме Христу, у јединству Њега као Главе и Тела, које је Црква Његова.

Сутрадан, у другу недељу Великог поста, Преосвећени Владика г. Игњатије началствовао је Божанском Литургијом у Спасовој цркви милешевске обитељи уз саслужење Преосвећеног Епископа г. Атанасија, свештеномонаштва и свештенства Епархије милешевске.

Сабраном народу беседио је владика Игњатије који је рекао да је Бог Личност и да је нас створио по лику своме, као слободне личности, и жели да има личну заједницу са нама, као што и ми као личности када ступамо у односе са неким другим човеком, ми желимо да он нас као личност познаје, да нас воли, да буде са нама у заједници слободно: -У тој заједници љубави и слободе, личној заједници ми познајемо Бога, и зато Господ и каже у Јеванђељу: Сваки онај који не љуби, тај не познаје Бога. Дакле, овде је љубав неопходна да бисмо познали Бога, као што то чинимо и са људима. Могу око нас да постоје многи људи, хиљаде, и ми никога не познајемо од њих и они за нас буду као ствари, али када заволимо једнога човека он за нас постаје личност, и оно што је најважније, постаје такав да ми не можемо да живимо без њега. Управо када остваримо заједницу са Господом, тада ми не можемо да живимо без Њега. Он постаје део наше личности, а то се остварује кроз пост, остварује се у Литургији и причешћу.

-Пост је овде само један позив да остваримо заједницу а заједница је причешће и управо та заједница са Богом овде је заједница са људима, јер овде се Господ поистовећује са нама, и ако немамо љубави према Господу тешко ћемо познати овде Господа. Ми ћемо сад тамо видети само обичне људе, али ако имамо љубави и вере тада ћемо у свакоме овде који је крштен, који је сабран, видети самог Господа, управо онако како Свети Игњатије Богоносац препоручује својим верницима: На Епископа гледајте као на Христа, на свештенике као на апостоле, а на свакога брата свога исто тако као на Христа. Немојте гледати да смо као грешни, него нас Господ чини да будемо праведници иако смо грешни. То је оно што ми понављамо на свакој Литургији када подижемо дарове којима ћемо се причешћивати када кажемо: Светиње Светима, и те речи упућене су нама, а ми одговарамо: Један је Свет, један Господ Исус Христос, што значи да смо ми свети зато што је Он свет, а ми у заједници са Њим постајемо свети, беседио је владика Игњатије.

Епископ Атанасије је на крају свете службе најпре заблагодарио Богу за литургијско служење Њему, за причешће Њиме, а затим је заблагодарио и Преосвећеном Епископу г. Игњатију на показаној љубави према Епархији милешевској и духовним даровима које је донео, доневши љубав и присуство свих верних његове Епархије: -Епископ носи собом и оприсутњује собом све верне које он предводи на путу ка спасењу, тако да су са нама данас и сви верни из централне Србије, и сви верни из целе Цркве Христове, јер у Цркви Христовој струји исти крвоток живота, тамо где нема отуђености једних од других, него су све ћелије тога бића здраве, јер циркулише љубав покретана истом вером и надом у заједници Тела Христовог, силом Духа Светога. То је уобичајено у Цркви да се браћа поистовећују један са другим, да маре један за другога, да им је стало до другога, да виде како је тај други, пре свега да би били заједно, и да опет испуне заповест и праксу апостолску да тешкоће једни других заједно носимо, и даље друге апостолске заповести и обичаје да они који су јачи допуњују оно што недостаје у крепости њихове браће, тако да направе да је то једно биће, браћа су једно, и онда су им бремена, тешкоће, послушања и све заједничко.

-Владика Игњатије је овде увек добро дошао и увек се осећа потреба за његовим присуством. Ми знамо да би он чешће долазио када би имао више времена али његове обавезе су бројне, тако да је за дивљење да је могао издвојити ово време. Видите шта је љубав,  братска љубав која је од Господа Христа, да и када нема времена оно се створи и нађе се. Благодаримо му за духовне дарове које донесе и удели синоћ у оном надахнутом, дубоко мисаоном предавању. Осећамо се јачим и мудријим после слушања предавања, снабдевени смо знањем и храброшћу, рекао је Владика Атанасије у захвалном слову.

У току дана, Епископи су посетили Саборни храм Светог Василија Острошког у Пријепољу и манастир Светог оца Николаја у Бањи Прибојској, где су срдачно дочекани од настојатеља те обитељи игумана Теофила и братства.

Извор: Епархија милешевска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo  је вечарас, 24. марта, са свештенством парастос жртвама НАТО агресије у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Тиме је симболично у 19:45 часова, када су пале прве бомбе на нашу земљу 1999. године, почео молитвени скуп под називом ,,Почело је 24. марта 1999.  20 година и даље нас убијају карциноми, леукемије, смртоносност новорођенчади“.

Након парастоса у крипти храма скуп је настављен приказивањем филма о догађајима и страдњима од почетка до краја НАТО бомбадовања, продукција канала ИН4С. На молтвеном скупу о тим страшним данима говорили су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Игор Дамјановић из Мировног покрета ,,Не у рат, не у НАТО“, Томислав Рачић херој са Кошара и проф. др Божидар Бојовић.

Игор Дамјановић кординатор Мировног покрета ,,Не у рат, не у НАТО“ је истакао да овај покрет у Црној Гори има двије обавезе. Прва је према нашим славним прецима који су 27. марта 1941. одбили Хитлеров Тројни пакт и већ у мају у Србији и 13 јула у Црној Гори, подигли масовне народне устанке против нацистичког зла у окупираној Европи, док је друга обавеза поштовање хероја и војника Војске Југославије који су се 1999. године успјешно супроставили НАТО агресији.

„Бомбардовање које је на данашњи дан прије 20 година започето, по много чему је била агресија слична нацистичкој из 1941. године. Нацисти су стрељали сто за једнога, а НАТО пакт је предсједнику Слободану Милошевићу испоставио ултиматум да уколико не повуче непобијеђену војску Југославије са Косова и Метохије слиједи апокалипса у којој ће на недјељном нивоу гинути хиљаде грађана Србије и Црне Горе.“

Он је казао да је ова пријетња по својој суштини готово идентична нацистичкој доктрини примењеној у опсади Лењинграда. Истакао је да је у употреби војних отрова, НАТО пакт био чак и монструознији од нациста јер је дејству осиромашеног уранијума и другим опасним материјама изложио цјелокупно становништво Србије и Црне Горе, најгоре је што ће штетне последице осиромашеног уранијума остати заувијек.

Решавајући дилему малодушних да ли послије свега има смисла наставити борбу, Дамјановић поручује да ћемо као што смо преживјели турске зулуме и подигли се из безнађа са краја 17. вијека, затим аустроугарску, фашистичку и нацистичку окупацију, преживјети и вријеме НАТО пакта: „Слава херојима одбране отаџбине 1999. године и као што је много пута у својој историји васкрснула васкрснуће поново истинска Црна Гора.“

У име свих бораца који су стали у одбрану отаџбине и оних који су остали по врлетима Паштрика и осталих мјеста широм тадашње СРЈ, скуп је поздравио Томислав Рачић, херој са Кошара, познатији као „водник Пламен“.

„Поменуо бих браћу који су остали као гранични камен да обиљеже територију наше отаџбине. Било је ту свих нас из бивше Југославије, Срба Црногораца, Муслимана и Хрвата, Горанаца… Тамо смо сви били браћа и једно, бранитељи наше отаџбине.“

Он је подсјетио да су борбе на Космету почеле марта 1998. године и да је на Кошарама најгори напад био у септембру 1998. године када је у засједу шиптарских терориста упала патрола Војске Југославије када је погинуло пет војника, предвођени Агимом Рамаданијем који је касније и погинуо на Кошарама. Додао је да су се борбе тада водиле на целој територији Космета и да су своје животе на Космету оставиле и жене добровољци:

„На крају да нагласим да војска, полиција и остале снаге безбједности на Косову и Метохији, СРЈ, Србији и Црној Гори, нисмо изгубили рат, већ је даљи рат наставила политика а ми као војска смо се часно и поштено повукли са Косова и Метохије и надам се да ћемо се тамо у скорије време поново вратити“, поручио је Томислав Рачић, херој са Кошара.

Проф. др Божидар Бојовић истакао је да се злочини најјаче војне силе у историји човјечанства против мале међународно признате државе, злочини којима је у посрнућу једне цивилизације траг за сва времена оставио НАТО од 24. марта до 10. јуна 1999. године, не смију заборавити.

На крају вечери присутнима се обратио и Високопреосвећени Митрополит који је подсјетио на ријечи Светога Александра Невског да Бог није у сили него у правди истичући да је то оно што је кроз вјекове надахњивало истинске праве људе без обзира гдје живјели и ком народу припадали:

„То је оно на чему је саграђена сва историја балканског народа, како га обично зову они који себе поистовјећују са Европом, говорећи о нама као примитивним племенима и народима. Међутим, тај Балкан, тако озлоглашен и извикан, он је темељ и срце Европе. Он је родио хришћанску Европу“, рекао је владика и додао да је цар Константин пренио престоницу из паганског, многобожачког Рима, гдје је главно начело било хљеба и игара, у мали град Визант, Константинопољ.

Митрополит је казао да је хиљаду година та Европа, утемељена на Јерусалиму, Атини, Константинопољу, рађала све што је истинско и право у свеукупној Европи. Нагласио је да је ова Европа која се данас пројавила и поистовјетила себе са Европом само један дио ње, и да она није истинска и права хришћанска Европа, већ њена негација.

„Истинска Европа, Европа Светога Петра и Павла, Европа Фрање Асишког, Дантеа, Шекспира и других великих људи, све до највећег Европљанина нашега времена Де Гола, умрла је у Приштини. Преко наших страдања данас тријумфује једна друга Европа! То је Европа крсташких ратова, и она све што ради, ради у име људских права“, рекао је Митрополит. Појаснио је да су и крсташки ратови вођени у име ослобађања Гроба Христовог, а у исто вријеме су оскрнавили Свету Софију у Цариграду, прогнали источно ромејског цара и патријарха из Цариграда и поставили свога владара и патријарха, и вршили насиље у читавој Малој Азији до Јерусалима.

Нагласио је владика да је та Европа која је сад тријумфовала, а коју нажалост подржава и признаје једна група наших Црногораца, Европа Наполеона, Мусолонија и Хитлера. Казао је владика да ми не можемо другим путем јер је наша Европа изворна Константиновско-Јустинијановска, царска Европа која је, што се тиче владара, окончана мученичком смрћу царске руске породице 1918.

„То је био крај једне Европе, који се наставља и у нашим временима. Међитим, ови страдалници, нарочито дјеца која су побијена од НАТО пакта, Милица Ракић, дјеца на Мурину…, Кошарама, не могу бити побијеђени, јер то би значило прихватити да је то завршена прича и на КиМ, Србији, Црној Гори, Европи, свијету. То значи прихватити да је зло оно које управља судбинама свијета.“, казао је Митрополит и додао да то неће бити јер је ипак свака сила до времана а Божија свевремана.

„У имену Божијем је суд и правда и није Бог у сили него у правди и то показује сва историја рода људскога и ово вријеме ће да посвједочи да ће добро, човјечност, Христос Бог – творац неба и земље, носилац правде и истине, дародавац љубави, побиједити сатанску силу која се пројављује данас као што се у Његово вријеме пројављивала и која Га је приковала на Крст, која и данас прикива на крст све оне који су носиоци Христовога духа“, закључио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј беседио је вечерас, 24. марта 2019. године, у Нишу на почетку државне церемоније обележавања двадесет година од почетка НАТО агресије на Србију.

Уз звуке сирена за узбуну и гашење светла, у Нишу је одржано централно обележавање 20. годишњице од почетка бомбардовања. Сећањем на жртве одата је почаст страдалима, уз поруку: "Опростићемо ако будемо могли, заборавити само ако нас не буде било". Централно обележавање почетка НАТО бомбардовања 1999. године почело је тачно у 19.45, када су НАТО авиони бацили прве бомбе.

Окупљенима у Нишу обратио се Патријарх српски Иринеј, који је поручио да се данас сећамо најтрагичнијих дана у историји, истичући да тако нешто не треба да се понови никада и нигде у свету. Напоменуо је да су звуци сирена за узбуну и данас присутни у нашим животима.

"Чујемо их у сновима, у својим сећањима, то су дани најтрагичнији у нашој историји, дани за које бисмо желели да се никада више не понове нашем народу, али не само нашем народу него нигде у овоме свету. То су звуци пакла, звуци мржње који излазе из дубине човекова бића, које разарају, које предају смрти и најтужнијим сећањима", рекао је патријарх Иринеј.

Истакао је да 78 дана бомбардовања представљају дане страха.

"Да су то су били дани радости и они би били веома дуги. Замислите да ти трагични звуци и страх, који смо сви доживљавали, трају 78 дана. Питамо се данас одакле тај извор мржње, да се уништи оно што је највредније на овом свету под сунцем, да се уништи људксо биће ни криво ни дужно – али са једним јасним планом и циљем да се остваре земаљски планови, а ја бих мирне душе, то назвао пакленим плановима", рекао је патријарх.

Истиче да је још трагичније то што су нас бомбардовали "наши бивши савезници и пријатељи, који су своје савезништво претворили у непријатељство према нашем народу".

"Планови које су хтели да остваре потичу од моћника овог света, са једним циљем да један народ и мирољубиву државу униште и раскомадају у најмање делове и парчади, да би остварили своје циљеве и намере. Зато су предузели кораке од којих ће се поколења сигурно стидети и рећи оно што заслужују...", навео је патријарх.

Поручио је да је ударено на миран народ који је читаву своју историју провео у великом страдању и искушењу, народ који воли слободу за себе и жели је другима.

"Да би остварили своје жеље осудили су нас да смо народ који чини зло, који смишља зло другима и то везали за један крај наше отаџбине, са народом са којим српски народ живи стотинама година како зна и уме, показујући своје право људско лице и хуманизам. Оклеветали су нас и са том клеветом и мржњом подигли су свет", рекао је патријарх.

Моћне земље усмериле силу ка малом народу

Поручио је да је 19 моћних држава усмерило силу према једном малом народу и учинило оно што добар човек никада не би урадио.

"Нанели су нам велика зла, порушили су нам наше фабрике, индустрије, путеве, железнице, а чак нису ни болнице поштедели. Нису поштедели ни малену децу, која су са радошћу ушла, а са тугом и плачем напустила овај свет. То је нешто чему се само ђаво може радовати", истакао је патријарх.

Додао је да нас је бомбардовање уназадило за више од 50 година – да су "напредну земљу претворили у прах и пепео".

"Нека им Бог суди по правди својој, а познато је да зло добро неће донети", рекао је патријарх Иринеј .

Додао је да је на нама да "пригрлимо отаџбину" и да будемо јединствени.

"Оно што видимо данас на улицама није добро, то даје снагу нашим непријатељима. Зна се како се долази до положаја и до власти, на овај начин не могу доћи, нити наудити, али могу наудити своме народу и својој држави. А, верујем да то не желе. Можда су друге жеље јаче од њих, али морају да размисле шта чине и да се са мало више љубави обрну своме народу, својој отаџбини и својој будућности", рекао је патријарх.

Истакао је да је данас најпотребније јединство, да би се одбранила светиња на Косову и Метохији.

"Ту свету земљу не смемо никоме поклонити, морамо је бранити свим допуштеним средствима, а не дај боже да се користимо и неким другим. Ми то не желимо и молимо се Господу да не дођемо у такву прилику", каже патријарх.

Напоменуо је да наш народ одлукује љубав према другим народима, те да нас и историја и вера уче да у сваком човеку видимо лик Божји и да се односимо према њему као према рођеном брату.

Вучић: За опстанак важно да не заборављамо животе

Председник Србије Александар Вучић поручио је да је за опстанак српског народа важан један услов - да не заборављамо никада никоме наше животе, посебно не дечије.

"Све остало је нешто што се да поправити", додао је председник.

Истакао је да су на месту рушевина изграђене нове болнице, школе, путеви, али да ништа не може да врати људске животе, међу којима су трудница Љиљана Спасић из Ниша, ученица Сања Миленковић из Варварина, породица Милић из Алексинца, двогодишњи Марко Симић из Новог Пазара, брат и сестра Стефан и Дејана из Раље, мала Милица из Батајнице...

"Нико није одговарао за ове злочине. Српски цивили, наша деца, били су дозвољена мета агресије НАТО-а и за њих је то била само грешка. За нас никада неће бити грешка и та деца и ти људи никада неће отићи у заборав", рекао је Вучић.

Поносан је, каже, на слободарски дух нашег народа, који нас је натерао да не заборавимо да будућност можемо градити само на таквим основама - чувајући слободу, независност и самосталност као највише вредности.

Навео је да се пет година на овакав начин обележава годишњица агресије НАТО-а на "малу, слободољубиву и никада покварену земљу".

Цитирајући Мартина Лутера Кинга, Вучић је истакао да у то време нисмо имали пријатеље.

"Хвала онима који нису били против нас, али нам помагао није нико. Били смо сами суочени са највећом војном силом на свету, са коалицијом богатих и моћних, са 22.000 тона бомби и ракета и њиховим јасним циљем - да нас понизе и део наше територије предају неком другом", рекао је Вучић.

Нагласивши да данас поново имамо пријатеље, али и оне који нам више нису непријатељи, председник је нагласио да остаје јасна разлика у мишљењу о ономе што се догађало.

"Смрт 2.500 цивила, смрт 79 деце, девастирање земље, штете које се мере дсетинама милијарди долара за нас ће увек бити злочи. За њих је, чак ако и толико хоће да признају, грешка уз коју, ту и тамо, додају израз 'трагична'. Њихове грешке за нас су значиле губитак најважнијих од свих живота, дечјих живота. Немамо право на то да погнемо главу", навео је председник.

Додао је да Србија данас и сме, и може, и мора да каже да су грешка није српски народ који је страдао, већ они који су га бомбардовали.

"Ма колико радили против Србије, Србија је данас јача и снажнија него што је икада била", каже Вучић и каже да је гледање у будућност најсветија обавеза коју имамо и према жртвама и према сећању.    

Додик: Српски народ сврстан на страну лошег

Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик обратио се окупљенима и поручио да је НАТО бомбардујући Србију начинио велики злочин над српским народом, што је било у континуитету са бомбардовањем Републике Српске.

"Стравчина страдања у Србији и Републици Српској било је дело западних држава које су Србију и српски народ сврстали на страну лошег и ономе коме треба начинити штету", рекао је Милорад Додик.

Истакао је да је НАТО агресија давно припремана и да она и даље траје и додао да су му од оних који су командовали операцијом само гори они који агресију покушавају да оправадају и нађу разлоге, јер, како каже, њих никада неће бити.

"Та штета је огромна, та штета је цивилизицијска, а они нису сматрали да терба да се извине. Њихови војници, генерали, нису они који су процесуирани за злочине, већ је то опет остављено за нас", истакао је Додик.

Комеморативним манифестацијама широм земље обележене су две деценије од почетка НАТО агресије на СРЈ. 

За 78 дана НАТО агресије погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД.

Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Извор: Српска Православна Црква

Данас је у Никшићу одржан помен страдалима од НАТО агресије над СРЈ 1999. године. Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством служио је помен жртвама.

Сјећамо оних који су пострадали за вјеру православну и за нашу отаџбину, рекао је Епископ Јоаникије: „Данас је страшан датум у нашој историји од кога смо добили трауме, а од којих се још лијечимо. 24. март дан велике неправде када је извршена агресија над нашом отаџбином СРЈ. Тада су без одговарајућих одлука, кршећи Међународно право, кршећи сваки поредак удружене НАТО земље бомбардовали нашу отаџбину. Сјећамо се и оних који су пострадали од 1991. све до 1999. године јер то је заправо био један дуготрајни рат и једно дуготрајно насиље над нашим народом које је кулминирало са бомбардовањем. Извршавао се злочиначки план који је започет 1991. а можемо рећи да траје још дан данас и не видимо му краја.“

Преосвећени Епископ је нагласио да се у Никшићу посебно сјећамо страдалника из злогласне Лоре.

„Лора је мали Јасеновац, нови Јасеновац. Само је од Никшићко-шавничке групе страдалника из Лоре, један преживио, али убрзо је душу своју намучену испустио чим је ослобођен. Лука Аџић“, рекао је владика Јоаникије.

Он је нагласио да треба да се сјетимо и јунака са Кошара, који су одољели и НАТО бомбама и албанској армији и шиптарским терористима.

„Они нијесу пустили непријатеља на тло наше отаџбине. Велики славни јунаци, подобни онима чија су имена исписана овдје на зидовима овога светога храма и чак у нечему можда и већи од њих. Лако је бити јунак када иде владар на чело јунака, и води војску као што је кнез Никола водио војску на Вучији до. А тешко је бити јунак у оно вријеме када те нека власт шаље у војску, а не стоји иза тебе“, нагласио је Епископ и додао:

„Та власт неће ни да каже да је била у рату и неће да се сјети тих мученика. А ми се посебно сјећамо онога што нас овдје понајвише боли, пострадале дјеце на Мурињском мосту“.

Епископ је поменуо имена страдале дјеце од НАТО злочина: Милицу, Јулију, Оливеру, Мирослава и других који су невино страдали, као и одрасле особе и све оне који су остали инвалиди.

„О томе се не прича, нити на њих било ко окреће пажњу“, напоменуо је епископ и закључио:

„Црква никада неће заборавити невине жртве, а ако Црна Гора заборави ове жртве онда се она одрекла своје историје и своје части и образа. Надамо се да неће, јер народ сигурно није“.

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије се захвалио Удружењу бораца 1991. на чијем челу је Радан Николић, нагласивши да је то удружење отргло од заборава страдале за своју отаџбину.

Извор: ИН4С

У недељу Пачисту, дана 24. марта 2019. године, свету архијерејску Литургију у вуковарском Саборном храму служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.  Архијереју су саслуживали протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, јереј Вукашин Цветојевић, парох друге вуковарске парохије и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. 

У својој литургијској беседи Епископ се обратио сабраном народу:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!

Часни оци, драги народе Божји, нека је благословен данашњи дан љубави и милости Божије! На крају свете Службе рекли смо ”Благодат нека буде са вама… ”. У овој недељи прослављамо светог Григорија Паламу кроз чији нам је исихастички покрет и откривена Тајна данашњег празника. Благодат Божија, она таворска светлост коју су видели апостоли силази на сваког човека. Свети Григорије Палама нам открива тајну мистичког богословља – како се Бог даје овоме свету. Људски ум не може да разуме преображену светлост, али људска душа ако је преображена може кроз општење са самим Богом да осети Тајну Божанства. Кроз благодатне енергије које нам се дају кроз Тело и Крв Христову ми општимо са Живим Богом. 

Прошле недеље прославили смо победу Православља над свим јересима, та победа је била утеха за нашу Цркву. Победа Православља била је пре свега везана за победу над иконоборством – јереси која је учила да се хришћани, клањајући се иконама, клањају материји од које су те иконе створене а не изображеном лику. Наша света Црква је богомудро указала да то није материја и да се, иако се прави од материјала, ми клањајући се икони поклањамо заправо светитељу који је на њој изображен. Иконе се сликају по Христовом праобрасцу, јер је Он Прволик свих изображених светитељских икона. 

Кроз данашње свето Јеванђеље по Марку могли смо чути какву веру као хришћани требамо да имамо. Требамо да имамо веру која ће нас сјединити са Богом и са ближњим. Као народ Божји, у светој и великој Четрдесетници, требамо непрестано да потврђујемо своју веру, да живимо у Тајни Цркве – у Тајни Тела и Крви Христове. Ту је пуноћа нашег живота у Христу. Ту се преображавамо и тако преображена наша душа може гледати светлост Христову, сусрећемо се са Господом на најлепши и најприснији начин. 

Црква нас позива на покајање. Често ћемо чути: ”Нисам ја грешан, нисам грешио, шта имам да се кајем?” . То је само људска себичност која мора да се превлада да би се човек могао преобразити. Христос се усељава у душу покајника. Све што у Цркви чинимо води нас ка покајању. У животу Цркве постоје различити методи који једног човека враћају на јеванђелски пут. Епитимије и забране постоје да би се човек кроз њих кајао. Црква није та која ислеђује, него нас на те начине упућује да следимо пут покајања, пут којим треба да ходимо. Прве речи новозаветног Откровења су ”Покајте се јер се приближи Царство Небеско”. Суштина нашег живота је управо у покајничком лику, а не у живљењу у себичности, у којој једни другима не можемо погледати у лице. Сви смо једни другима браћа, потребни смо једни другима како бисмо имали заједницу у Христу. Требамо тиме да изграђујемо божанску љубав, да милујемо једни друге као што све нас Бог милује. Без обзира колико грешимо и колико је тешко бреме које носимо. 

Овај прелепи храм светог оца Николаја је заиста мученички храм, храм који заслуђује свако поштовање, који је симбол Васкрсења и симбол једног заједничког живота. Као православни требамо да сијамо том Тајном Васкрсења и Вечног Живота. Овај свети храм је пример тога - страдао је, био порушен и разорен, али је Бог дао да засија у пуноћи и свој својој светлости.
Стога се радујемо и надамо се. Отац Саша покренуо је акцију да се овај храм употпуни и да буде на понос нашег народа, али и целокупне заједнице у Вуковару. 

Нека сте благословени и нека је благословен данашњи дан од сада и кроз сву вечност. Амин.

Отац Саша Кузмановић захвалио се свом Епископу на пастирској бризи и љубави, а радост заједничарења настављена је за трпезом у парохијском дому. 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

У другу седмицу Часнога поста, посвећену Светоме Григорију Палами, 24. марта, у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, а саслуживали су му: протојереј Мирчета Шљиванчанин и протођакон Владимир Јарамаз.

http://www.hramvaskrsenja.me/files/ODaliborSvPalama.m4a

Сабранима се поучном пастирском бесједом обратио началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић. Он се у првом дијелу свог пастирског слова осврнуо на суштину прочитане јеванђелске приче, која говори о исцјељењу младића од болести и опраштању гријеха. Отац Далибор је подвукао да углавном болести и долазе од последица гријеха будући да кроз гријех долазе слабости, прије свега духовне, али и физичке:

„Данашње Јеванђеље говори о томе да из сваког гријеха који човјек чини овдје на земљи долазе слабости. Прије свега долазе оне духовне, душевне, а онда и тјелесне слабости. Често се човјек разболи због својих гријехова, зато што је гријех уско повезан са болешћу. Зашто се чудимо данас, да толико људи око нас болује и пати, па помислимо у срцима својим, како то да се то некоме догоди? Како то да је човјек болестан и ако је добар, чини милост према људима и има љубав? Може бити дакле због гријеха, најчешће због гријеха, а може болест бити и због љубави и старања Божијег о нама, па преко болести искушава нашу милост, наше трпљење.“

Прота Далибор је дао такође акценат и на битност сталног преиспитивања нас самих, нарочито у вријеме Часнога поста:

„Зато човјек у ове дане поста, треба да преиспитује себе, да сагледа своје грјехове, да испитује своју љубав према ближњима. Свака од ових седмица у току поста има за задатак да нас полако узводи ка празнику Васкрсења, да побуди у срцима нашим савјест и осјетљивост за познање наших гријехова.“

У даљем свом излагању, отац Далибор је подсјетио и све присутне на ријечи молитве Светог Григорија Паламе кога и прослављамо ове друге седмице Часнога поста:

„Треба чешће да размишљамо о Богу и созерцавамо Творца Бога нашега, и да самим тим и молитвом, Господ Бог просвети таму која је у нама, у срцима нашим, као што се и молио велики Божији угодник Свети Григорије Палама, кога данас и прослављавамо, па је зато Црква мудро устројила да ова друга седмица Часнога поста буде управо посвећена њему.“

На самом крају свог пастирског слова, отац Далибор је указао на то да ако будемо спознали благодат и љубав Божију, ако у срцима нашим буде присутан Бог, онда ћемо ту Таворску свјетлост, која није од овога свијета, и ми носити у нама у душама нашим:

„Суштину Божију ми не можемо знати, она нам је недокучива сада и непозната, али Његове божанске енергије, Његову благодат и љубав можемо спознати у души нашој. Свети Григорије Палама је учио и проповједао да та свјетлост Божија којом је засијао и на гори Тавор, а која је просвјетлила апостоле, просвећује свакога од нас уколико у срцима нашим засија та радост и љубав, ако у срцима нашим буде присутан Бог. Онда ћемо ту Таворску свјетлост која није од овога свијета и ми носити у нама у душама нашим“, закључио је своје пастирско обраћање протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У другу недјељу Великог поста, поводом двадесете годишњице од почетка злочиначког НАТО бомбардовања, након Свете литургије у храму Свете Текле, служен је парастос свим жртвама овог бомбардовања. Парастос је служио надлежни парох протојереј Жељко Ћалић. Он је рекао да су последице НАТО бомбардовања из 1999. огромне.

„Рађају се дјеца болесна од канцера који су они овдје посијали као велики хуманисти називајући своју акцију и своју мисију милосрдним анђелом“, казао је он. Додао је да је то продужетак злочина из Другог свјетског рата, када су нацифашити бацали бомбе по Подгорици, Црној Гори, Србији и по Балкану“, рекао је отац Жељко Ћалић. Историчар Перо Радоњић из даниловградског Завичајног музеја говорио је о историјским чињеницама везаним за ово страдање и о њиховим последицама.

Даниловград: Војници нису дозволили пароху и представницима Црквене општине да одају пошту Стајићу

Војници касарне Милован Шарановић у Даниловграду нијесу дозволили месном пароху Жељку Ћалићу, представницима Црквне општине и Удружења Бијели Павле да запале свијеће и положе вијенац на мјесто на ком је прије двије деценије живот изгубила прва жртва Нато агресије, војник Саша Стајић.

Војник који је затворио капију пред окупљенима није образложио због чега не могу ући у касарну. Наводно, они су нешто раније дозволили Стајићевим родитељима да положе цвијеће на мјесто на ком је Београђанин изгубио живот. Саша је погинуо 24. марта 1999. приликом бомбардовања касарне у Даниловграду, гдје је служио редовну војску. Прва је жртва Нато агресије на Србију и Црну Гору.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo  је данас, 24. марта, са свештенством Свету архијерејску литургију и помен жртавама НАТО бомбардовања 1999. и принцу Михаилу Петровићу у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.

У бесједи након Јеванђеља Високопреосвећени Митрополит је подсјетио на Велики Критски сабор из 2016. године, истичући да се ради о изузетном догађају у животу Цркве православне и читавога свијета у новије вријеме, који је између осталих одлука потрдио и одлуке Сабора из 14. вијека за вријеме Светога Григорија Паламе чијем молитвеном спомену је посвећена друга недеља свете Четрдесетнице.

„Свети Григорије Палама био је велики учитељ, истински и прави пастир Цркве Божије, Светогорац, као и наш отац Свети Сава, који се молио чудесном молитвом Господе просвети таму моју“, казао је владика и додао да је Свети Григорије говорио да нема веће потребе за човјека на земљи него да Бог просвети ум његов, срце и душу, његову таму. Појаснио је да је и сва његова наука била у знаку тог учења о вјечној божанској свјетлости која је засијала са лица Христовога приликом Преображења на Таворској гори, која просвјећује сваког човјека који долази у овај свијет.

„На тим Саборима је посвједочена и потврђена велика истина да је Бог свјетлост, да почива у неизрецивој свјетлости и њоме обасјава и прожима овај свијет, и да је човјек биће рођено да постане причасник и заједничар те божанске свјетлости.“

Подсјетивши да је прошле недеље прослављена побједа Православља над бројним јересима, нарочито побједа над иконоборством, када је Црква вратила поштовање икона и моштију светих, владика је казао да је Свети Григорије Палама наставио то свето дјело Великог сабора.

„Бранећи вјеру православну и учење да је Бог неизрецив по својој суштини невидљив, недоступан, и да је тајна божанске суштине само присутна у Оцу и Сину и Духу Светоме, али да Бог и свијет и творевину Своју, посебно човјека, не лишава те божанске силе, него му даје могућност да буде причасник божанске свјетлости – живога Бога. То је суштина црквеног учења и до тада, а то је потврдио и Свети Григорије Палама“, казао је владика и додао да је због тога Свети Григорије страдао од ондашњих моћника у Византијском царству.

Митрополит је  је казао да данас треба да се сјетимо и књаза Михаила Петровића, значајне личности у нашој новијој историји, који се прије 33 године на данаши дан упокојио, а који је, 1921. године када је умро краљ Никола, проглашен за посљедњег престолонасљедника Краљевине Црне Горе:

„Михаило Петровић, књаз Рашке, како га је именовао краљ Никола, упокојио се у Паризу гдје је и сахрањен. Наша влада припрема повратак  потомства краља Николе у Црну Гору и то је добра, велика и мудра идеја. Само да Бог даде разума да их сахране на дворско гробље код Цетињског манастира, гдје је и предвидио краљ Никола.“

Митрополит је подијелио и сјећање на сусрете са књазом у Паризу, истичући његово залагање као насљедника Петровића, да се не руши Црква на Ловћену, са посебним освртом на разговор који су водили 1974. године. Подсјетио је на реченицу краљице Милене, коју му је њен унук, књаз Михаило, тада рекао а владика записао у предговору његових мемаора, који су штампани прије 15 година, да он није и неће бити краљ Црне Горе. Поштујући то, када су наши сепаратисти са фашистичком Италијом тражили обнову краљевине, књаз Михаило је одбио то због чега читаво вријем рата провео у заточеништву.

Говорећи о НАТО бомбардовању СРЈ, Митрополит је подсјетио да су прве бомбе пале на Црну Гору када је убијен војник Саша Стајић у Даниловгрду а послије њега око 2000 људи. Од посљедица бомбардовања и данас умиру људи а међу њима је и један дио италијанских војника који су били при Кфору на КиМ. По његовим ријечима злочиначки НАТО пакт је наставио безбожно дјело крсташа, освајачког покрета из древних времена који су ратовали наводно за ослобађање Гроба Христовога, као и дјела других освајача:

„Оно што су радили крсташи, Наполеон, Мусолини, Хитлер, у наше вријеме НАТО пакт наставља. То безбожно освајачко и отимачко дјело које се пројавило први пут послије Другог свјетског рата бомбардовањем БиХ, Републике Српске, КиМ, Србије и Црне Горе данас се наставља и у Азији и у Украјини.“

Митрополит је позвао да се помолимо Богу да врати разум онима који управљају Европом и Америком да се отријезне и ослободе духа тирјанства и врате поштовању својих часних народа, у којима има доста и оних који знају да је НАТО извршио велики злочин и то свједоче: „Нека би Бог молитвама Светога Григорија Паламе све земаљске народе просветио светлошћу истине и мудрости Божије, свјетлошћу Богољубља и братољубља, и данас, и сјутра, и у вјекове вјекова, амин!“

Након Светога причешћа, Високопреосвећени Митрополит је служио помен књазу Михаилу Петровићу, породици Петровић, владарима Црне Горе и свима који су пострадали од злочиначког НАТО бомбардовања које је започето на данашњи дан 1999. Митрополит је казао да је НАТО пакт и то бомбардовање срамота часних европских народа. Изразио је наду да ће они да схвате да се не може на злочину градити будућност људскога рода и човјечанства, као што се не може ни на нацифашизму, бољшевизму, титоизму..

Пожеливши свима пострадалима и дивном књазу Михаилу покој душе, а присутнима здравље и спасење, владика Амфилохије је изразио задовољство због напредовања живописа у Храму Светог Јована Владимира, једног од најљепших храмова у Еворпи:

„Црква Божија се против демонске силе и зла бори са светињама, светим моштима, молитвама, љубављу и са бригом о свом људскоме роду. Тако је и овај хиљадугодишњи спомен великога Христовога страдалника Јована Владимира засијао овдје, као што се обнављају и други храмови широм православне васељене.“

Помолио се за љубав, мир међу Украјинцима, и да не скрнаве светиње због интереса међународних и домаћих моћника који покушавају да разоре јединство благословеног народа Светога Владимира Кијевскога, Светог Антонија и Теодосија Печерских.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је нагласио да без јединства Цркве православне нема будућности, не само православља и православних народа, него Европе и свијета. „У јединству једне свете саборне и апостолске Цркве Божије православне је будућност Европе, Америке и свијета.“

На крају службе протојереј-стеврофор Слободан Зековић, старјешина Саборног Храма Светог Јована Владимира заблагодарио је Митрополиту на благословима које је донио у Бар и у овај свети храм, а заједничарење је на његов позив настављено у крипти храма.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У Цетињском манастиру цетињско свештенство и свештеномонаштво данас је служило Свету заупокојену литургију са парастосом жртвама НАТО бомбардовања Савезне Репуибликер Југославије 1999. године. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља свештеник Игор Балабан је, тумачећи јеванђелско зачало између осталог рекао да наше врлине могу да открију кров овога свијета и да нас доведу до Христа.

„Гдје ће Он, видјевши ту вјеру нашу, видјевши нашу врлину, повјерење у Њега рећи: Синко, кћери Моја, опраштају ти се гријеси твоји. И онда је наше труулежно и трошно тијело, које нас једва носи на овим ногама. као тај одар. А наше биће је као онај одузети. Онда ћемо ми да носимо тијело и њему да заповиједамо, а не одар бесловесни да носи нас кроз живот“, рекао је он.

Додао је да се данас навршава двадесет година откако су силници опвога свијета, род овога свијета покушао да нас исцијели тако што нас је увео у још веће страдање.

„Убијао нам дјецу, војнике. Сјетимо се само оне мале Милице, дјеце из Мурина. Сјећамо се мноштва војника од којих су многи били тек регрути, који су бикли ту да штите своју домовину… Шта су друго радили наши кроз читаву историју… А силници овога свијета, род сего је одлучио да нас ицијеле тако што ће нас са безбједне удаљености бомбардовати и убијати и уништавати нам индустрију, привреду и слично“, рекао је отац Игор.

Додао је да је то добар контраст у односу на оно како Бог поступа.

„Бог говори: Синко, опраштају ти се гријеси твоји. И исцјељује сваку болест и немоћ у човјеку. А силник овога свијета, који мисли да је много моћан, много јак, он не исцјељује. Па, иако му је, можда, на уснама његовим исцјељивање, иако на уснама његовим он исповиједа да хоће да помогне, да учини – он, силник овога свијета руши, убија и разара. Тако је са сваким силником – није ово први, а бојим се, ни задњи пут нашем народу, а ни другоим народима“, поручио је отац Игор балабан.

Након причешћа вјерних служен је парастос, а протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је прочитао имена свих погинулих из Црне Горе од злочиначке руке НАТО окупатора те 1999. године.

Извор: Митрополија црногорско-прморска

Служењем Свете Архијерејске Литургије прослављена је храмовна слава Параклиса при двору Епископа жичког у Краљеву. Свечаним евхаристијским слављем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење архимандрита Саве (Илића), секретара Епископа жичког, Архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића и протођакона Александра Грујовића. Свештени принос је узнет уз молитвено учешће присутног свештенства и верног народа, а уз интонације византијског напева којим су литургијске песме појале монахиње Манастира Благовештења.

Сабрању се речима поуке, по благослову Епископа, обратио архимандрит Сава. Он је подсетио на догађај у коме су 40. севастијских мученика посведочили веру у Бога својим мученичким страдањем. Четрдесет венаца којима их је Бог овенчао су потврда Божијег присуства и благослова за све нас кроз све дане и тренутке нашег живота. Подсећајући на труд блаженопочившег Епископа жичког Хризостома, некадашњег светогорског монаха, око изградње Епископског двора у Краљеву, о. Сава је приметио да није случајно што је овај параклис посвећен 40. мученика севастијских. Наиме, као што су у суседном катедралном Храму Светог Саве два параклиса посвећена Икони Богородице Млекопитатељнице и Светима Варлааму и Јоасафу, тако је и у овом случају присутна повезаност са ликом првог српског Архиепископа. Он је сахрањен и извесно време је почивао у средњовековном Храму 4о мученика севастијских у граду Трнову, у Бугарској.

Тако се богатство историје православних народа и личности које су обележиле претходеће време сабирају и освећују кроз литургијски догађај којим је у Краљеву обележен свештени спомен 40 мученика, у народу познатијих као “Младенци“. Након причешћивања, сабрање је у празничној радости преломило славски колач, а потом су сви љубављу и домаћинским трудом Епископа жичког угошћени за трпезом љубави у просторијама Епископског двора.

Извор: Епархија жичка

У другу недељу Часног поста, 24. марта 2019. године Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј началствовао је Светом архијерејском Литургијом у нишком Саборном храму Слиласка Светог Духа на апостоле уз саслуживање Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија. На Светој Литургији је служен и парастос настрадалима у НАТО агресији током 78 дана бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године. 

https://eparhijaniska.rs/images/audio/24.03.2019.Patrijarh.mp3

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Патријарху српском и Владики нишком саслуживали су протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије Светог Кирила и Методија у Нишу, протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина Саборног храма, протојереј-ставрофор Ненад Микић, протојереј Борислав Стаменковић, протојереј Миодраг Павловић, протојереј Владица Савић, протођакон Стеван Кричка, службеник Епархијског управог одбора и ђакон Ђорђе Филиповић, секретар Епископа нишког.

Благољепију богослужења допринело је и појање Црквено-певачке дружине "Бранко" из Ниша вођено диригентом госпођом Саром Цинцаревић.

На Светој Литургији данас је читан одељак из Јеванђеља по Марку (2. глава, од 1. до 12. стиха), о времену Великог поста и одељак из Јеванђеља по Јовану, који говори о Христу као добром пастиру (одељак о Светом Григорију Палами). 

Као и увек свештенство и верни народ са великом радошћу су дочекали Сватјејшег Патријарха, а Саборни храм је био испуњен верницима, који су у великом броју приступили и Светим Тајнама Христовима.

Након причешћа и заамвоне молитве Патријех српски служио је парастос жртвама НАТО бомбардовања, након које је Његова Светост одржао надахнуту беседу подсетивши нас да за сваку болест и муку која нас снађе узрок морамо тражити најпре у себи и да време Великог поста управо треба да нам служи да се загледамо у себе и видимо ко је то са нама - Бог или они који су отпали од Бога, јер како је рекао Светјејши патријарх "ми никада нисмо сами". 

Патријарх спрски је подсетио окупљени верни народ да и да молитва у заједници има велику моћ пред лицем Божјим и да кад дође недеља, треба оставити све друге послове и доћи у храм да се заједнички Богу молимо.

Епископ нишки Г.Г. Арсеније је након тога пожелео добродошлицу и благодарио Његовој Светости Патријарху српском у има Епархије нишке и Града Ниша на данашњој Светој Литургији, на молитви за пострадале у НАТО агресији на нашу земљу и на дивним речима Јеванђелске поуке.

Светој архијерејској Литургији и парастосу присуствовали су и градоначелник Ниша господин Дарко Булатовић и командант Копнене војске генерал-потпуковник господин Милосав Симовић.

Извор: Епархија нишка