Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије поручио је данас да се човјек на земљи не рађа за смрт и ништавило, већ за непролазност и да је много оних који су поклоници смрти и ништавила, клањајући се само човјеку.

Високопреосвећени Митрополит је данас са свештенством служио Свету архијерејску литургију и годишњи помен Петру Пејовићу у Цетињском манастиру.

У току Литургије Свету тајну крштења примила је Софија Сања.

У литургијској бесједи Митрополит Амфилохије је говорио о свом пријатељу Петру Додошанину и Женевљанину, чију годишњицу упокојења данас обиљежавамо, подсјетивши да је он био син бесмртности и непролазности, а не син смрти и пролазности.

„Сав његов живот је провео у вјери у вјечно и непролазно, бесмртно људско достојанство и прешавши из овога пролазног живота у онај непролазни, он је управо доживио оно што ћемо и ми сви доживјети, тај пут непролазности, вјечности и бесмртности.“

Подсјетио је владика да је са Петром, заједно учио школу и науке Божије, те да познаје његову вјеру у Христа Бога живога коме је служио док је био овдје на земљи и коме и данас служи ушавши у непролазно вјечно Царство Његово.

„Данас обиљежавајући годишњицу његовога упокојења, ми ево имамо и нову хришћанку Софију Сању која је примила, такође, Свету тајну крштења, тај квасац вјечнога и непролазнога, бесмртнога живота и постала поклоница не смрти, него вјечности и непролазности, као и сви они који се крштавају у име Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога, који примају у себе тај дар вјечног и непролазног живота.“

Владика је нагласио да је то наше људско звање и да је то првенствено хришћанско призвање. Истакао је да је ова земља, овај народ кроз вјекове био поклоник бесмртности живога и вјечнога Бога, а не поклоник смрти, пролазности и ништавила.

„Тек у ова новија времена кад су дошли лажни учитељи, отровани опаком болешћу- брозомором, они су посијали то сјеме смртности, пролазности и ништавила. Али, даће Бог и Свети Петар Цетињски и Свети Петар Ловћенски Тајновидац, да се поново умножи у нашим срцима и душама то сјеме којим се хранио Петар Јованов Крцунов и којим се хранимо и ми крштени у име Оца и Сина и Духа Светога.“

На крају Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије се помолио да Господ Петру Пејовићу подари вјечни и блажени покој у Царству небеском, а његовој часној и честитој породици, сину и ћерци и супрузи, да наставе оним путем којим је ходио Петар, а свима нама да идемо тим путем који води у живот вјечни, који исцјељује од пролазности и смртности и дарује непролазност и бесмртност.

Петар Пејовић је рођен 22. фебруара 1937. године у Додошима (Црна Гора). Живео је у Вевеју надомак Лозане у Швајцарској гдје се упокојио 2. априла 2018. године. Од 1967. до пензионисања 1997, Петар је радио при Серетаријату Уједињених нација. Често је представљао Српску цркву на разним екуменским скуповима и био учесник у хуманитарним акцијама под окриљем своје Цркве.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије благословио је данас крстионицу на Михољској Превлаци код Тивта, благосиљајући њене бранитеље, као и полицајце који су морали да дођу пред ову светињу ,,због коре хљеба“, поручујући да Бог није Бог силе, него Бог правде и да је Божија жеља да Михољска Превлака васкрсне.

Обраћајући се чуварима ове светиње, владика подсјетио на Свештеномученика Јоаникија који је са 70 свештеника Митрополије црногорско-приморске, убијен у јуну 1945. године, по завршетку рата, од партизана братоубица, не антифашиста.

„Штета је и гријех пред Богом да се поново повампирује дух тога злочина и братоубилаштва преко ове древне светиње, умјесто да се цијела Црна Гора удружи да заједно обновимо светињу која је у злим временима рушена.“

Михољска Превлака, казао је владика, не треба да буде „најљепша рушевина“ као што је својевремно Завод за културна добра записао за Стањевиће и констатовао да је било по њиховом, та стањевићка светиња не би данас били љепша него икада у својој историји. Помолио се да Бог да да идуће године засија златни крст на Храму Светих архангела и да ова садашња рушевина буде још љепша од стањевићке, а све за обнову љубави братске.

„Ово се не гради из мржње ни према коме, а поготово према Црној Гори, која је наша домовина, овдје смо рођени, ту одрастамо, него се гради за будућност наше дјеце, за обнову древних светиња, како би се сачувао сваки камен.“

Објаснио је да се и спомен крстионица из четвртог вијека овдје гради на један модернији начин и да у Верони постоје такве крстионице из петог вијека, а да се крстионица која је овдје била налази у Загребу, тако да ће ова крстионица бити грађена у духу управо те крстионице из времена цара Константина.

„Имамо чак и дио стуба те крстионице, који су археолози овдје открили, који ће се у њу уградити. Је ли то гријех, против кога је то? Ја се у Бога надам!“

Митрополит је казао да је дао благослов само за доњи дио крстионице а не да се она подигне као црквица и да су отац Миајло Бацковић и игуман Бенедикт то урадили у нади да ће тако покренути и обнову самог Храма Светих Архангела. Истакао је да је, када је било о томе ријечи, рекао и господину премијеру Душку Марковићу, да ће да наложи да се крстионица измјести на друго мјесто:

„Био је чак и план да се она измјести и постави на друго мјесто како би се испоштовао тај захтев државе. Дакле, да се измјести, а не да се руши. Међутим, дизалица није могла да приђе да се то уради.“

Даље ток приче је познат. Полиција је јуче у раним јутарњим сатима опколила острво са намјером да у 9 сати сруши крстионицу што је, како је оцијенио Митрополит, насиље незапамћено у Боки:

„Наставило се то насиље од времена цара Дукљанина, па онда редом кроз вјекове, и ево врхуни у покушају уништења Сузе Његошеве, крстионице у његово име, која је призив да се обнови ова светиња и све што је од културе истински на овом острву.“

Владика је казао да ће приликом обнове храма све бити сачувано, од оног древног римског насљеђа па све до посљедњег камена, и да је то циљ обнове. Подсјетио је да је тако рађено и приликом обнове других светиња на овим просторима:

„Ја се надам у Бога да ће то да успије. Благодаран сам игуману Бенедикту, оцу Миајлу и народу Божијем, што су сачували ову светињу. Ево су из Италије, Венеције, у име Владе венецијанске, послали су подршку у заштити ове светиње и молбу власти Црне Горе да не скрнаве светиње. Доста их је оскрнављено у овом и у оном претходном несрећном братоубилачком рату.“

Митрополит је казао да није у реду да се руше храмови, и запитао се у име које Европе и које Црне Горе треба да се руше храмови, нагласивши да то мора да буде превазиђено. Још једном се захвалио народу Божијем који се овдје окупља на молитву.

„Ми немамо другога оружја сем ријечи, као што је записао Свети Петар Цетињски, и молитве. Молитва и ријеч, која је благослов за све што је добро, из које се рађа и обнавља све што је достојно човјека и ове светиње. Надам се у Бога да ћемо идуће године за празник Светих архангела да имамо златни крст на храму. И ви се помолите да Бог уразуми ове из управе за културна добра, да схвате да они нијесу ту да чувају културне рушевине, него да их обнављају.“

Говорећи о култури, владика је подсјетио да култ значи богослужење и да је сва култура човјечанства првенствено никла из неке вјере:

„Сва хришћанска култура Европе је подигнута око молитве – богослужења, и ми само тражимо да наставимо молитву и богослужење овдје кроз обнову и ових зидина и овога храма. То је оно што тражимо и од наше садашње власти. Они треба да запамте свака је сила довремена а Божија је свевремена и да Бог није Бог силе, него правде и, како је рекао Свети Петар Цетињски, у имену Божијем је суд и правда.“

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је закључио да је Божији суд онај који коначно доноси пресуде о свему што се догађа, а да је Божија жеља и свих мученика кроз вјекове који су овдје гинули, да Михољска Превлака васкрсне и кроз њу и њен спомен:

„Даће то Бог!  Нека Бог благослови све вас и све бранитеље своје душе брањењем ове светиње! Нека Бог благослови и наше полицајце који због парчета хљеба морају да дођу. Надам се да ће молитвама Светог Петра Цетињског, Петра Ловћенског Тајновидца, Јована Владимира мученика, ова светиња васкрснути, ако Бог да, а кроз њу и и преко ње и ми да васкрсавамо. Амин, Боже дај!“

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Овогодишње великопосно братско сабрање мушког монаштва Митрополије црногорско-приморске почело је јутрос у манастиру Стањевићи Светом архијерејском литургијом пређеосвећених дарова коју је служио викарни Епископ диоклијски г. Методије, уз присуство и молитвено учешће Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија.

Владика Методије је на крају Службе подсјетио на ријечи преподобног Серафима Саровског да је циљ хришћанског живота стицање благодати Духа Светога.

„А Јеванђеље нам каже на који начин ми треба то да постигнемо и тим путем идемо – подражавајући наравно Христа, Његов живот. Али не само спољашњим видом, начином и стилом живота, него оно што је најважније и најбитније – да Христа и Његов живот и Његову науку подражавамо најдубљим бићем нашим“, рекао је Епископ диоклијски.

Казао је да се та спољашња форма монашког начина живота кроз историју мијењала и унапређивала.

„Али увијек је остајала та суштинска, најдубља форма и образац хришћанскога живота подражавања Христа, испуњавања Његових заповијести и Јеванђеља Христовог“, казао је он.

Владика је нагласио да Свето предање учи да се без трезвеноумља не може почети ни достићи прави и истински духовни живот.

„Не може без посматрања и стражења над својим умом, својим мислима и помислима, својим покретима унутрашњим и свим оним што те мисли и помисли производи у нама и нашем бићу“, објаснио је Владика.

Владика Методије је рекао да то посматрање и стражење и предавање Христу унутрашњега, а не спољашњега човјека значи прихватање крста Христовог.

„Односно онога што нам живот и што нам Господ шаље у сурет. Ми, наравно, на то не можемо утицати, али, као што Свети Оци кажу, можемо утицати на то како ћемо се ми у околностима које нас задесе понијети. А без тог трезвеноумља ми не можемо бити свјесни онога што се дешава у нама. А ако тога немамо, онда се ми поистовјећујемо са свим оним мислима и мисленим процесима који нам однекуд долазе и дешавају се у нашем разуму и нашем уму. А тим усаглашавањем са њима, ми у том несвјесном стању скрећемо са Христовог јеванђелскога пута“, додао је он.

Нагласио је да трезвеноумље даје цјеломудреност.

„А цјеломудреност – смиреноумље. Кад се утиша ум тада човјек обитава у једном дубљем мјесту, у срцу своме. И тада и ум силази у срце. И ту, у тој умно-срдачној молитви и предавању Христу Богу, ми се купамо у Божанским енергијама благодатним, што је циљ нашега живота. А смиреноумље гради трпљење, а трпљење највећу од свих врлина – љубав којом нека нас Господ окупа да га можемо свим својим бићем и свим својим срцем љубити, и Њега и ближњега свога и цијелу творевину Његову, са свима светима нашима, и сада и у вјекове вјекова“, закључио је Владика Методије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем примио је 4. априла делегацију ОС БиХ и Епископа бихаћко-петровачког и војног г. Сергија. Владика је епископа Сергиа, генерале Илића и Кнежевића и официре у ОС БиХ примио у Епископији у Бања Луци. Повод сусрета биле су актуелне теме у ОС БиХ и предстојећа крсна слава Војске Републике Српске која ће се обележити на Видовдан, 28. јуна 2019. године, у манастиру Осовици код Српца.

Извор: Српска Православна Црква

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган најавио је да постоји могућност да црква Свете Софије у Цариграду, која је тренутно музеј, буде преименована у џамију. Господин Олег Иванов, стални дописник Руске државне новинске агенције Новости у Београду, обратио се Његовом Преосвештенству Епископу новосадском и бачком г. Иринеју да изнесе свој став по питању претварања храма Свете Софије у Цариграду у џамију.

Ваше Преосвештенство, који је Ваш став о будућем статусу храма Свете Софије у Цариграду?

Одговарам Вам у своје лично име јер о питању које постављате - а за које знамо из медија - не постоји било каква званична позиција Српске Православне Цркве, а ни ја сам нисам ни с ким разговарао на ту тему.

Сматрам да идеја о поновном претварању храма Свете Софије у Цариграду у џамију није конструктивна и да би њено спровођење у дело представљало акт духовног и културног насиља. Тај јединствени, величанствени храм је више од хиљаду година био православни хришћански храм, а цамија бар упола краће време.

Статус музеја представља, чини ми се, средње или неутрално решење јер не фаворизује ни муслимане ни хришћане. Ако се пак храму жели вратити његова прва и права намена, да буде место богослужења и молитве, могло би се размишљати и овако: Света Софија остаје музеј, али се дозвољава да се у једном делу храма, недељом и празником, врши православно богослужење, а у другом делу да се, петком и на исламске празнике, врши муслиманско богослужење. Мислим да би такво решење било задовољавајуће како за вернике, било муслимане било хришћане, тако и за обичне туристе који нису заинтересовани ни за које богослужење, али јесу заинтересовани да виде лепоту ретког споменика уметности и културе.

Није, дакле, реално да Света Софија данас буде само и искључиво хришћански храм, а не би било праведно да буде само и искључиво цамија. Ако овакво размишљање не би било прихватљиво за надлежне институције у Истамбулу, најбоље би било да остане status quo.

Извор: Епархија бачка

У крстионици посвећеној Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу, која се налази у оквиру комплекса Светоархангелског манастира на Михољској Превлаци код Тивта, данас је служена прва Света архијерејска литургија.

Началствовао је викарни Епископ диоклијски г. Методије, уз саслужење многобројног свештенства и молитвено учешће великог броја вјерника из цијеле Црне Горе који су се сабрали да молитвом одбране светињу од рушења које је било најављено за јутрос у 9 часова.

АУДИО ЗАПИС

Протојереј Мијајло Бацковић је рекао да је Његошева црква на Ловћену разрушена, а да „ову нисмо дали“.

„Ово је црква. Служили смо у њој Литургију и она је освештана. Од сада ко такне у њу, такао је у светињу, такао је у цијелу нашу Цркву“, упозорио је он.

Он је заблагодарио свима присутнима.

„Хвала вам на храбрости, свима вама који сте од синоћ овдје бранили светињу од десанта терориста из полиције који су схтјели да на силу сломе, прво дух православних Бокеља, а онда и ову нашу малу црквицу“, казао је отац Мијајло.

Посебно је захвалио свим полицајцима који нису хтјели да учествују у рушењу црквице.

„И који су се стидјели што су били дио свега овога. Хвала и нашој браћи римокатолицима који су данас дошли овдје да нас подрже. То је прави и истински екуменизам“, нагласио је он.

Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић подсјетио је Никшићанина који је, наводно, на тендеру добио да руши ову Светињу, да је сваки који је рушио Ловћенску капелу лоше прошао.
,,Нико ко руши светињу не може добро да заврши. Стављам му на душу да пази шта ради, да не каже после да није знао“-поручује отац Момчило Кривокапић.

Владика Методије је на крају Свете Литургије подсјетио на Његошеве стихове: Удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала.

„То су ријечи Ловћенског Тајновидца који говори о свјетлости и искри најдубљој у свакој твари, поготову у човјеку боголиком. Та искра и та свјетлост Христова се без удара и без крста, – а ми се налазимо у крстопоклоној недјељи, у сред часнога поста, –  не би могла пројавити, ни наћи свој израз на најљепши могући начин. Не би могла да просвети и просвијетли цијелу творевину. А то је послање и призвање наше – свакога човјека и хришћанина“, рекао је Епископ диоклијски.

Казао је сабранима на Служби да су управо они најљепша искра овога народа.

„Од овога удара најљепше у овом народу што има, то је дошло овдје и пројавило свјетлост Христову. Неки подразумијевају цркве и храмове као грађевине и зидове, куполе и стубове, припрате и наосе, ограде и гробља. Своде их на димензизу да су то само неки културни или историјски споменици. То они, између осталог, и јесу. Али нијесу мртви споменици, који стоје празни, него су живи, живоносни и животворни, просвећујући и преображавајући. Јер, свако мјесто гдје се окупи народ са свештенством својим и са епископом својим је Црква“, објаснио је Владика.

Владика Методије је нагласио да само добри и добронамјерни људи знају да је ово црква Божја.

„И ви, као искра овога народа, ћете, ако Бог да, запалити и у оном другом дијелу нашега народа ту искру Божанске и Христове свјетлости да нас она преобрази све. Црква није војна база, како неки мисле, да заузима земаљске теритотије и просторе. Они који тако мисле, они бораве само у својим димензијама похлепе, властољубља и моћи од овога свијета. Црква Божија постоји већ двије хиљаде година, а на овом мјесту више од хиљаду година, јер Свети Сава је, оснивајући овдје епископију, само наставио оно што је овдје већ постојало“, казао је Владика.

Преносећи благослов Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, Владика Методије је им је пренио и његову поруку да истрају и да се не боје.

„Једино чега хришћанин треба да се боји јесте, не оно што ће да нам дође у сусрет, него како ћемо се ми понијети у ситуацији и животним околностима које нам дођу. Само тога треба да се бојимо – гдје ћемо ми у свему томе бити. Још једном вас благосиљам и желим да ова љубав Божја и ова свјетлост Христова која сија са ваших лица, и мир Божји – да се прошире даље. И да се крљушти са очију слијепих људи, који не виде шта раде, скину и да и они прогледају. И да се, – наше су то молитве, – сви овдје окупимо, јер ово није мјесто раздвајања и подјела“, поручио је Владика Методије.

Владика Методије је на крају поручио да је манастир Михољска Превлака мјесто сабирања, помирења, љубави и праштања

Светој служби Божијој предходило је окупљање јаких полицијских снага око ове светиње већ од 4,35 часова. Вјерници кажу да је полиција са угашеним свијетлима са мора покушала да тајно и нечујно опколи крстионицу у којој се мноштво народа молило и учествовало на служби Божијој.

Протојереј Мијајло Бацковић је најавио да ће вјерници својим физичким присуством и даље чувати црквицу од рушења „све док не нађемо рјешење с министарством“.

Радосав Рајо Војиновић

ТВ ХРАМ

Подсјетимо, Крстионица се налази се у самом мору и представља обнављање старе изграђене прије више од 11 вјекова. У манастиру Михољска превлака свакодневно се врше крштења и све је више оних који у љетном периоду желе да се крсте погружавањем у море. Због тога је и одлучено да Крстионица буде обновљена и постављена на води. Непосредно испод остатака манастира налазила се манастирска стара понта која је ојачана, а на њој подигнута мала црква – Крстионица, изграђена у складу са архитектуром 9. вијека и, посвећена Светом Ловћенском тајновидцу – Петру Другом Петровићу Његошу.

рјешење о рушењу Крстионице

Да из историје не учимо управо је доказ нова најава рушења. Као некада Ловћенску капелу, држава сада креће на нови вјерски објекат са истим жаром.

Вјерници су најавили окупљање ноћ уочи најављеног рушења. Тешким машинама и селективном закону који види Крстионицу а не види девастирано приморје „пројектима“ тајкуна и стратешких партнера, намјеравају да се супроставе јединим што имају – молитвом. За спас својих, али и душа оних који би да руше Крстионицу.

Рјешење о рушењу донијето 14. децембра 2019. !?

Колико је властима било стало да по сваку цијену сруше Крстионицу показује чињеница да рјешење о рушењу садржи ноторну бесмислицу, а то је да је донијето ништа мање него 14. децембра 2019. године!?

Рјешење је, такође, обесмишљено и тиме што је неписмено, односно упућено је непостојећем вјерском субјекту. Наиме, Обајвештење о извршењу рјешење упућено је – „Митрополоја Црногорско-приморској“ умјесто Митрополији црногорско-приморској.

Митрополоја у Црној Гори не постоји, а Митрополија постоји и постојаће док је вијека и свијета.

Зејак познат по злоупотребана службеног положаја

Подсјећамо да је против Зејака, чији потпис стоји на рјешењу о рушењу Крстионице, прошле године поднијета кривичну пријаву, због постојања основане сумње да је починио продужено кривично дјело злоупотреба службеног положаја.

Кривичну пријаву поднијели су службеници Управе полиције МУП-а – Одсјека за сузбијање привредног криминалитета Сектора криминалистичке полиције у Херцег Новом.

Зејак је, како се сумња, кривично дјело починио у вријеме док је био запослен у Управи за инспекцијске послове на начин што је у својству овлашћеног лица – инспектора заштите простора у овој Управи, у више наврата у периоду од 03 новембра 2016. године до 29. августа 2017. године, сачинио лажне службене исправе – записнике о извршеном инспекцијском прегледу у којима је навео неистините податке везано за чињенична стања.

„Ти неистинити подаци су се односили на контролу градње објеката од стране више инвеститора, на подручју општина Херцег Нови и Тиват. Такође, кривично дјело је, сумња се, починио и на начин што није предузимао мјере и радње из своје надлежности, а сходно његовим овлашћењима и важећим законским прописима. Осумњичени је на овај начин, како се сумња, противправним искоришћавањем свог службеног положаја и невршењем своје службене дужности, омогућио инвеститорима да граде објекте без претходно прибављене грађевинске дозволе„, казали су у Управи полиције.

https://www.in4s.net/zejak-se-boga-ne-boji-bagerima-u-utorak-jurisaju-na-njegosevu-crkvu-video/?fbclid=IwAR3sUDpnvbk_WwDZSEYEBXmmK4_2FLh5IfiyTx3KOOtVOBpDQtnrdLHY7gs

Најављено рушење Крстионице на мору на Превлаци код Тивта, коју је Митрополија црногорско-приморска обновила на месту старе, изграђене у 9. веку, у седишту прве Зетске Светосавске епископије, још једно је у низу искушења са којима се суочавају верници СПЦ у Црној Гори и нови покушај црногорских власти да покажу да су "газде у својој држави" - говори за Слово љубве свештеник Миајло Бацковић и додаје да ће се 2. априла верни народ молитвом борити за светињу и бранити је од рушења: "Традиција је да се овде људи крштавају у мору, Крстионица није инат било коме, него је обновљена за потребе манастира, у сред манастира, дакле ништа није мењано нити је обала девастирана, већ је на већ постојећој малој понти подигнута крстионица-црквица посвећена Ловћенском Тајновидцу", каже о. Мијајло.

Звучни запис разговора

Министарство најавило рушење крстионице на Михољској Превлаци

Министарство одрживог развоја и туризма, Директорат за инспекцијски надзор и лиценцирање, Урбанистичко грађевинска инспекција доставила је Митрополији црногорско-приморској обавјештење да ће дана 2. априла 2019. године у 9 часова извршити рушење новосаграђене крстионице на постојећој понти у оквиру комплекса манастира Михољска Превлака.

Вјерници из Боке су ову вијест дочекали са негодовањем и најавили масовно окупљање тога дана какао би спријечили рушење, а главно „оружје“ против багера биће молитва.

Крстионица, коју су вјерници назвали „Суза Његошева“, посвећена је Светом Петру Ловћенском Тајновидцу и налази се у самом мору и представља обнављање старе крстионице изграђене прије више од 11 вјекова.

Инспектори Морског добра су у децембру прошле године обавестили министарство да су, обилазећи терен, затекли екипе које граде крстионицу и понту на Острву цвећа.

Управа манастира је тада изјавила да није била упозната да је за објекат површине 11,33 метра квадратна потребна техничка документација, јер је ДУП-ом из 2010. године предвиђена изградња вјерског објекта и изразили спремност да се у сарадњи са надлежним органима прибави сва потребноа документација, јер какао су истакли „немају намеру да избјегну обавезе према држави“.

Нажалост, није било довољно разумијевања да се изградња крстионице легализује.

Оно што вјернике овога краја највише боли је чињеница да поред свих нелегално изграђених објеката, који су последње три деценије поникли на нашем приморју – од кућа и вила до хотела, властима је једино засметала Крстионица на Превлаци.

Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Слово љубве

У недељу Крстопоклону, 31. марта 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије богослужио је у Светотројичком храму у Новој Вароши.

Саслуживали су свештеници из Пријепоља, Прибоја, Пљеваља и Нове Вароши. На радост црквене заједнице у овом граду подно Златара, у току Божанске Литургије Преосвећени Епископ рукоположио је ђакона Мишела Мемишевића из Пљеваља у чин презвитера. Пречасним Телом и Крвљу Господа и Спаса нашега Исуса Христа причестила се већина верника, благодарећи Богу на свему.

Представљајући сабраном народу новорукоположеног свештеника и будућег пароха нововарошког, оца Мишела, Преосвећени је рекао да је он примио благодат Духа Светога, која има особину да допуњује оно што људима недостаје: – Оне ограничености које су својствене човеку благодат Светога Духа поправља. То значи да је он обавезан да се и даље усавршава, да се учи и увежбава у врлини, а то што чини благодат Духа Светога то је ради вас, што значи да би његове слабости, ако их пројави а ми се надамо да неће, биле на његову осуду а не на осуду Цркве јер Црква је света, јединствена, саборна, апостолска без обзира на то какви смо ми, јер има много свештенослужитеља који су послужили Цркви ради вођења Цркве и спасења верних, а они сами у себи се боре. Свакоме од нас дато је да се боримо и дато је да се боримо заједно. Ја вас молим, немојте ловити грешке ваших служитеља. Ако приметите да неко у нечему клеца молите се за њега, јер ми смо једно тело, једна заједница, и ми се заједно боримо за спасење.

Након свете службе братство храма уприличило је трпезу љубави за све  учествујуће прослављаче Бога.

Извор: Епархија милешевска

У Крстопоклону недељу, дана 31. марта 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету Литургију у Поповцу.  Архијереју су саслуживали протојереј Александар Вукадиновић, парох поповачки, протојереј-ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији и ђакон Бранимир Михајловић из Маркушице. У својој Литургијској беседи Архипастир се речима утехе и љубави обратио сабраном народу:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!

Часни оци, драги народе Божји, нека је благословен данашњи дан. Крстопоклона је недеља и васцело Православље се данас сећа крсне Жртве, и песмама слави Крст. Човеку је дато да кроз Крст Христов може да доживи Тајну Васкрсењу. 

У старом времену распињање на крст је била најстрожија казна за злодела. Христовим страдањем крст постаје средство нашега спасења, даје нам се могућност да осетимо тајну страдања и мученичког живота која нам омогућава да схватимо значај Васкрсења. У недељама кроз које смо у овом посту прошли славословили смо тајну Цркве, победе Христове и народа Божијега. Данас у овој недељи која је, можемо рећи, на средини Часног поста сећамо се тајне Крста која нас треба охрабрити да предстојећи ток поста проведемо у жртви и љубави и да созерцавамо тајну Васкрсења. Часни пост нас припрема за тајну живота у Цркви – тајну вечнога живота. Тајна Васкрсења Христовог отворила нам се кроз Његово Страдање, а испунила се и данас на светој Евхаристији. Свакоме од нас је омогућено да приступи тој тајни примајући Тело и Крв Христову. Ту је тајна Живота и Васкрсења, у тој тајни налази се целокупни Домострој нашега спасења. Ношењем крста ми се преображавамо и више нисмо безнадежан народ, него нам се даје нада и отварају нам се врата Раја. Једино кроз крст и Страдање Христово, које ћемо доживети у Страсној недељи, можемо схватити да је то једини пут ка Спасењу – пут којим сваки човек треба да прође. Можда нећемо страдати физички као Господ Исус Христос, али у духовном смислу ми свакако пролазимо Голготу. На Литургији говоримо ”Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети”. Управо кроз свету Четрдесетницу требамо очистити душу и срце како бисмо у данима Васкрсења видели тајну Христову - самог Живог Бога и осетили енергије Божије које нам се дају. Распињући се ми дајемо себе другоме, тада показујемо ону Љубав којом Бог љуби и милује овај свет. Грешни смо људи, странствујемо Богу у овоме свету, не знајући свој пут и не познајући свој циљ. Господ Исус Христос нам открива тај циљ и даје нам усмерење ка преображају нашег бића. Преображајем нашега бића задобијамо чисто срце и гледати духовним очима – како каже аскетска литература. Свети оци су чистили тело и душу како би могли видети Бога. Мноштво је примера дивних угодника Божјих који су својим животом сведочили Крст Христов и тајну голготског страдања да би видели Живог и Делатног Бога. Бог их је на крају овог земног живота овенчао венцем вечне славе. 

Као народ Божји, иако су времена тешка и малобројна је наша заједница овде у Поповцу, требамо да носимо Крст Христовог Страдања. Ни једно време у којем смо живели није било лако, али када смо носили Христов Крст знали смо којим путем ходимо – путем преображења и путем наде. Нада никада не сме да ишчезне, Христос Син Божји улева нам наду и даје снагу да носимо свој крст. Није било лако ни нашим прецима који су на овим просторима били пре нас, али су знали своје и градили су овако велелепне храмове. У Цркви Божијој осетили су ту наду и остајали су на овим просторима. Знамо да су времена тешка, наш народ се осипа са ових простора, али верујемо и надамо се да ће доћи нека боља времена и да ћемо се надом и ношењем крста задржати овде и сведочити тајну Васкрсења и Оваплоћења. Требамо превасходно да схватимо да једни са другима морамо да живимо раме уз раме, да морамо носити бреме једни другима јер је то заповест Божија. Често се у нашим селима догађа да комшија са комшијом не прича, брат са братом не прича и влада мржња и нетрпељивост. Морамо да будемо народ Божји, народ Христов. Ако смо народ Божји ми носимо крст Христов и не можемо гледати мане у делима свога брата и комшије. Онда ћемо знати да смо на правом путу, на путу Васкрсења. Онда има наде за овај крај, за наш опстанак на овим просторима. 

Стога нека сте благословени и нека је благословен данашњи дан и наше сабрање овде у Поповцу који свакако треба да буде пример да у заједници можемо да опстанемо и да живимо, да једни другима носимо бреме и тескобу живота. Једне друге да волимо оном љубављу којом Бог љуби овај свет. Нека сте благословени! Амин. 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори, који је ових дана гост Епархије будимљанско-никшићке као и Митрополије црногорско-приморске, одржао је у недјељу 31. марта 2019 године са поћчетком у 19 часова, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, предавање на тему „Крст носити нама је суђено“.

На самом почетку вечери, вјероучитељ Павле Божовић поздравио је све присутне, најавивши уваженог предавача, игумана Стефана, заблагодаривши му на доласку у нашу Митрополију и наш Саборни храм у Подгорици, као и на издвојеном времену и труду.
Архимандрит Стефан је потом узео ријеч, захваливши се свештеном братству Саборног храма у Подгорици на позиву и гостопримству, након чега је отпочело предавање-излагање архимандрита Стефана.
Он је током предавања говорио о значају подвига, о значају молитве, трпљења, вјере и уздања у Бога, што је очекивано наишло на велико интересовање публике.

Он се у првом дијелу свог излагања осврнуо на словесност човјека, која је између осталог садржана и у свијести о крсту и крштењу, будући да се у крсту, у хоризонтали и вертикали налази пуноћа живота:

''Сваки човјек, па и онај најобичнији, има такву силу интелектуалне способности да може да се прекрсти, да зна смисао тога крштења. А то крштење повезује вертикалу и хоризонталу. Повезује Небо и Земљу, управо у томе се налази пуноћа живота човечијега и његовог бића, за које је речено да је ни паклена врата неће надвладати, нити могу одолети тој сили и снази.''

Игуман Стефан се осврнуо и на безбожна времена социјализма и комунизма, којима је просто недостајало сагледавање човјека као слике и прилике - иконе Божије, као и самог поимања једне дубље и шире перспективе, оне небо-земне, која је опет садржана у Крсту:

''Једне прилике један пјесник је рекао: ,,У великој заблуди људи одбацише посте и бадњаке, а узеше црвене барјаке'' И гдје дођоше ти људи?
Дошли су у сукоб са собом, што најопасније што се могло десити. Да човјек против брата се бори, а да смисао одлази у бесмисао. Дошло је у једном тренутку до тога да брат брата презире зато што није идеолошки послушао мене или ја њега. Браћо моја, то се не може догодити људима  који размишљају о тој вертикали и хоризонтали у којој се налази цела васељена. Просто, није у питању један народ или један простор или једна планета, него је у питању цијели Универзум.'' - нагласио је он.

Отац Стефан се између осталог дотакао и многих борби које су војеване кроз седам васељенских сабора, од којих је по његовим ријечима управо овај Седми, дао коначно побједу, тријумф над сатаном, смрћу и самим тим је одбрањен човјек и његов лик:

''Е кад то сазнамо, ту треба да сместимо своју свест и савест, онда наше опредељење је оно које су у ствари наши оци прихватили након Седмог Васељенског Сабора кад је тријумфално Црква једна Света Саборна и Апостолска победила сва искушења и све са тог сабора гледано из наше перспективе садашњег времена је дошло као победа над разним предрасудама, а нарочито тај Седми сабор који савладава иконоборачкку јерес даје дознања свакоме човеку да је тада установљена победа не само над иконоборцима, већ победа над грехом, над сатаном и над смрћу. Одбрањен је човек и његов лик.''

Напослијетку, отас Стефан је нагласио и зашто је борба против гријеха важна. Он је указао зашто је важно да се гријех побјеђује оружјем поста и молитве, називајући гријех погубном змијом која са три главе - својства прождире, одводи људе у погибао:

,,Ко се крсти биће спашен од троглаве погубне змије. Троглаву ту змијетину незаситу која прождире људе од Адама до најновијих дана, незасито узима човјека са земље а то је смрт, а она се никада наситити не може. За њу је Његош давно рекао: ,,Ни најести га, а камоли прејести!'' - она стално прождире, има троструку глад. Та трострука глад се састоји од греха. Она човека привуче, намами и превари и уведе у грех, онда га грех предаје сатани, а сатана га исцрпи и предаје га смрти. То троје је увек и у свему повезано једно са другим. Зато браћо и јесте речено за грех да он не долази са стопама, он не долази са кољена, он не долази са рамена, него долази са главе, одозго, из ума, запосједа главу, односно ум људски - то јесте престоницу људскога живота и спушта се у средиште људског бића, тј. у срце.'' - упозорио је Архимандрит Стефан.

,,Зато смо ми православни људи позвани да се томе супротставимо свакодневно, али, постом и молитвом.'' - подсјетио је он. 

У даљем наставку вечери, архимандрит Стефан је пружио могућност слушаоцима да поставе питања на основу ове веома широке и велике теме, која је, како је констатовао, везана за цијелу васељену, вертикалу и хоризонталу.

Сусрет хришћанске заједнице у Подгорици са оцем Стефаном завршен је са прегршт позитивних утисака овог  корисног и исцрпног предавања архимандрита Стефана.

Извор: Храм Васкрсења Христовог у Подгорици