У недељу, 15/28. априла 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски г. Иринеј служио је Пасхалну јутарњу службу и началствовао евхаристијским сабрањем мноштва верног народа Божјег у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Исихија, братства Саборног храма и новосадских ђакона.

У богослужењу Православне Цркве не постоји служба величанственија и упечатљивија од богослужења празника Пасхе. Пасхално богослужење представља велелепну гозбу коју је Господ уготовио свима онима који притичу под благодатну сеницу Његовог дома. Верујући људи током свете ноћи ове и светог дана овог са посебном снагом осећају светлу радост Васкрсења Христовог, која се изобилно излива. У овој ноћи, ноћи Васкрсења Христовог, отварамо своја срца за сусрет са Оним који је нас ради пострадао, умро и васкрсао. Он ће ући и испунити наш живот Собом и Својом светлошћу, преображавајући наше душе.

Васкршњу посланицу Патријарха српског и свих архијереја Српске Православне Цркве упућену свештенству, монаштву и свима синовима и кћерима наше свете Цркве, прочитао је архијерејски намесник новосадски први протопрезвитер-ставрофор Миливој Mијатов, сабрат Светогеоргијевског храма.

Слово Светог Јована Златоуста пред причешће верног народа Божјег прочитао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски г. Иринеј. Светој Литургији су присуствовали градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић са најближим сарадницима и директор новосадске Гимназије Јован Јовановић Змај г. Радивоје Стојковић.

Извор: Епархија бачка

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ

Срдачно честитамо Празник над празницима и Славље над слављима, свету Пасху Господњу, свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке. Оно што је душа људска одувек желела и за чим је непрестано чезнула, то нам се данас радосно објављује – живот после смрти. Васкрсењем Господа Христа живот је објављен као стварност. Како да се не радујемо овом спасоносном догађају и како да молитвено не помогнемо да сви покајници дођу до познања Истине, како би новим животом својим у Васкрслом Христу задобили смисао живота и залог будућег века, радосно кличући,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ЗАИСТА ВАСКРСЕ !

У овај Велики Дан победе Васкрслог Даваоца живота, када се светлошћу Његовог Васкрсења све испуњава сјајем вечног живота, молитвено вам желимо неисцрпну Пасхалну радост, и непрестану помоћ и милост Васкрслога из мртвих Христа Спаситеља.

У Краљеву о Васкрсу, лета Господњег 2019.

Извор: Епархија жичка

ИГНАТИЈЕ
милошћу Божјом
православни епископ
пожаревачко-браничевски
свој пуноћи Браничевске Цркве

Мир и љубав од Бога Оца, 
благодат Господа нашег Исуса Христа 
и заједница Светога Духа са свима вама!
Христос васкрсе!

Драга наша духовна децо,

Сваком Литургијом у дан недељни, а посебно у овом дану, празнујемо Васкрсење Христово из мртвих. То није пуко сећање на догађај који је прошао. У Литургији се сусрећемо са васкрслим Христом, као што нам о томе сведоче апостоли и први хришћани (Јн 20, 19; Лк 24, 30-36). Начелник Цркве и служитељ Литургије, заправо је сам Христос. Учествујући у Литургији ми такође исповедамо и предокушамо опште васкрсење и будуће Царство Божје. Историјски догађај Христовог васкрсења из мртвих указује, заправо, и на последњи догађај у историји који ће се тек збити, а то је опште васкрсење све творевине. „Ко је посвећен у неизрециву тајну Христовог васкрсења тај је сазнао циљ због кога је Бог створио све“, каже Свети Максим Исповедник (Главе о теологији и икономији 1, 66). Опште васкрсење мртвих, као победа над смрћу и вечни живот свега створеног, јесте тај циљ због кога нас је Бог све створио ни из чега, о коме говори Свети Максим. То је, другим речима, јединство свих створених бића са Богом у Христу, који је једини извор живота и блаженства. Све оно што је створено ни из чега, а то је све оно што се види и не види, смртно је по себи и не може постојати само за себе, без заједнице и јединства са Богом, што се остварује у Христу, Сину Божјем. То је последњи дан и последњи догађај у историји нашег спасења који је узрок и извор целокупне историје, па и историјског догађаја васкрсења Христовог, али који и возглављује све догађаје и сву творевину, почевши од њеног почетка, тј. од првог дана стварања до последњег дана који ће уследити. Имајући у виду овај циљ, можемо разумети све оно што се догодило у свештеној историји записаној како у Старом тако и у Новом Завету. Опште васкрсење мртвих и живот вечни јесу темељ и извор целокупне наше вере. Јер ако мртви неће устати, подсећа Свети апостол Павле, онда је узалудна вера ваша и узалудно је проповедање наше (1Кор 15). Мртви ће, међутим, устати јер је васкрсао Христос који је првенац између свих људи.

Христос је, драга браћо и сестре, васкрсао телом. Ово нас наводи на закључак да вечно постојање човека као личности не може бити остварено без вечног постојања човека као тела и у телу. То подразумева да и целокупна материјална природа мора да буде обесмрћена, да би и човек као телесно биће могао да постоји вечно. Јер човек је по телу део природе. Зато је у литургијском сабрању акценат стављен на спасење читаве творевине, како телесне, тако и духовне.

Свети Максим говори и о томе да сваки који разуме тајну крста и погребења (смрти) Христа, разуме и разлоге зашто се то догодило, а о којима говори Свето Писмо. Опште васкрсење мртвих и живот вечни свега створеног је, пре свега, дело Божанске Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, али се оно не остварује без слободног пристанка човека. Зато је Бог на крају стварања света створио човека да он буде посредник између све творевине и Бога и да би Бог, кроз јединство с човеком, остварио јединство са читавом творевином и даровао јој живот како би она постојала вечно. Природа и људи су смртни зато што су створени ни из чега и не могу имати постојање мимо заједнице с Богом који је једини бесмртан и извор живота. У циљу остварења те заједнице, Бог је на крају створио човека и створио га је слободним, тј. по својој слици и прилици, да би са човеком остварио слободну заједницу а преко њега и са читавом творевином. Јер вечни блажени живот за човека и осталу творевину може бити само онда кад то и сам човек слободно жели. Све оно што се постиже на силу, мимо слободе човека, јесте мучење за човека и на крају његово уништење. Први човек је, међутим, исказао своју слободу тако што је окренуо леђа Богу, што је као последицу имало смрт. Човек је мислио да сам, својим силама, може да оствари победу над смрћу, као што то нажалост сматрају и с тим у складу се и понашају многи људи кроз читаву историју, све до данас. Тражећи лек против смрти у природи, савремени човек злоупотребљава и толико силује природу да ју је довео скоро до уништења. Тиме човек уништава и самог себе и противи се вољи Божјој који жели да целокупна његова творевина вечно живи. Син Божји је и постао човек Христос да би се кроз њега као човека остварила слободна заједница творевине с Богом и да би се испунио Божји план и циљ због кога је Бог и створио свет и човека. Међутим, то је подразумевало да Син Божји, узевши људску смртну природу у своју личност и поставши човек као и ми у свему исти са нама осим греха, и сам умре да би спасао свет. „Имали смо потребу за Богом оваплоћеним и који ће умрети за наше спасење“, каже Свети Григорије Богослов. Био нам је потребан такав Спаситељ, зато што је после греха првог човека смрт постала реалност, како за човека тако и за остала створена бића. Све то је прихватио Син Божји из превелике љубави према свом Оцу и према нама. Христос је читавим својим животом, а посебно кроз своју добровољну смрт као човек, испунио вољу Очеву и сјединио целокупну природу са Богом. Зато смо му неизмерно благодарни на његовој бескрајној љубави, јер је могао да то и не учини.

Бог Отац је Духом Светим трећега дана подигао Христа из мртвих, о чему нам сведоче очевици апостоли и жене мироносице. Исус Христос је као човек „прворођени из мртвих“ међу свим људима, тј. он је почетак и предокус општег васкрсења људи и природе. Истовремено, Господ наш Исус Христос је постао и једини посредник између Бога Оца и целокупног света. Постао је Нови Адам и једини је извор васкрсења за свакога који то жели. Као што смрт долази на нас од првог Адама који је смртан и од кога се сви рађамо, тако и васкрсење долази од последњег Адама, бесмртног Христа. Али то не бива аутоматски, без нашег пристанка. Зато нас сам Христос позива да се сјединимо са њим и да се од њега родимо „новим рођењем“, кроз Крштење водом и Духом, ако желимо да превазиђемо смрт. Крштењем које може да се догоди једино нашим слободним пристанком, Дух нас уводи у заједницу са Васкрслим Христом и истовремено са свима онима који су се претходно такође кроз Крштење сјединили са Њим. На овај начин Дух Свети гради литургијску заједницу многих у Христу, тј. гради Цркву, показујући ту заједницу као Тело Христово, као тог и истог Христа који је глава многих. Господ Христос нас приводи Богу Оцу, као и целокупну творевину у Литургији и кроз Литургију и на овај начин нас ослобађа од смрти. Истовремено ми кроз Литургију благодаримо Богу на свему ономе што је учинио и што ће још учинити за нас и наше спасење. Литургија, наиме, јесте Благодарност Богу (Евхаристија). Литургијски благодаримо Богу и Оцу што нас је из превелике љубави створио из не-бића у биће, и што нам је послао Сина свога у обличју Богочовека Исуса Христа да у њему, посредством Светога Духа, будемо причасници будућег вечног божанственог живота. Зато, радујмо се данас и играјмо и захвалимо Богу на тако великом дару.

Надајући се доласку Царстава Божјег и победи над смрћу и вечном блаженом животу у Богу, поздравимо данас све које волимо и који нас воле, али и оне који нас мрзе, оне који су болесни, сиромашни или који су у било каквој невољи и опасности, радосним поздравом: Христос васкрсе!

Јер само једно је потребно свима: живот вечни.

Ваш молитвеник и заступник пред Богом у Васкрслом Христу,
Епископ пожаревачко-браничевски
† Игнатије

Дано у Пожаревцу
о Васкрсу 2019. године

Извор: Саборност

На Велику суботу, 27. априла 2019. године, активни и умировљени свештеници Новог Сада честитали су Његовом Преосвештенству Епископу бачком господину др Иринеју празник Васкрсења Господа и Спаса нашега Исуса Христа. У своје лично име, као и у име свих новосадских клирика, предстојећи Празник Владици је честитао протонамесник Милорад Мировић, парох при Успенском храму.

ТЕКСТ ЧЕСТИТКЕ:

Зашто мешате миро са сузама, зашто тражите живога међу мртвима ̶ победоносно кликће анђео мироносицама. Онај Који се од Дјеве родио, Онај прости дрводеља, избеглица из Египта, сиромашак из Назарета, јуче попљувани и бијени, од ближњих остављени, међу злочинце увршћени и смрћу кажњени, Он је васкрсао! Није овде! Зар сте заборавили да је Он господарио морем и ветровима? Да је са пет хлебова пет хиљада људи наситио? Да је тридесет осам година раслабљеног у трен ока подигао? Да је слепоме од рођења вид повратио? Да је усправио осамнасет година згрчену? Да је васкрсао Јаирову кћер, сина удовице у Наину и свога друга Лазара? Зар сте заборавили реке губавих, ђавоиманих, слепих и хромих који сада скакућу попут јелена славећи име Божје? Овај гроб, кликће анђео, није као други, пун смрада, трулежи и смрти ̶ из овога сија живот, јер је у њему био Животодавац! Из њега сија радост и светлост јер је у њему био Онај Који је радост донео, јер је ђавола поразио и светлошћу својом авет смрти усмртио! Смрти где ти је жалац? Аде где ти је победа? Идите и јавите свету да Христос васкрсе! И мироносице су потрчале и најрадоснију вест објавиле апостолима, а они су објавили свој васељени. У свету има наде, у свету има смисла, у свету има коначно нешто ново! Најзад права вест, радосна вест ̶ Јеванђеље, и то не вест о новоме преврату, новоме краљу, новој политичкој партији, новом философском систему, новом убиству, новој превари, новој лажи ̶ НЕ! Све је то старо и изанђало, излизано, тужно и бедно. Једино ново под Сунцем јесте да је смрт побеђена! Бог је дошао међу нас ̶ Емануил. Не у утвари, не у авети, него у телу. Заиста, стварно, реално. Бог постаде човек да би човек постао бог. Бесмртни постаде смртан да нас обесмрти. Његова Мајка постаде наша Мајка ̶ Мајка Живота, а Његов Отац и наш Отац, Отац нашега сад брата и пријатеља Христа. Брата Који нам казује тајне неисказане, чудесне и за анђелски ум. 
Из гроба у Јерусалиму разгранало се чудесно дрво живота по свој васељени. Дрво на које је Свети Сава накалемио пре осам векова и дивљу грану нашега народа учинивши Духом Светим да заживи и плодоноси. Моћно и силно дрво, из семена горушичиног, из маленог гроба али израсло од земље до неба ̶ једини хлад у пустињи света, једина утеха. Са њега се хранимо Хлебом Живота. Хлебом Који је сишао са неба. Разне фатаморгане из пустиње дозивале су и дозивају наш народ ка другим путевима. Путевима који немају алтернативу, путевима братства и јединства, разних интеграција и махинација.... Авај, многи су чули и поверовали овом несрећном гласу змије и поверовали да им дрво живота, дрво крста не треба. Поверовали су да сем крста постоји и неко друго дрво живота, дрво са кога су сишли и еволуирали у индивидуе којима не треба мајчинска заштита Цркве нити благослов Светога Саве. Ми знамо, међутим, да је једини пут ка вечности пут Сина Божјега Који је постао Син Човечји. За Њега Отац небески сведочи да га слушамо. Он је Пут, Васкрсење и Живот. Наш Свети Сава је био послушан Сину и зато га је Он и прославио поставивши га за нашег вечног Архијереја, вечног Патријарха српскога народа. Пут Христов, пут Светога Саве, пут је трновит, пут тежак, пут крста али једини пут који води у живот вечни. Овога пута сте и Ви, драги Владико, сведок, учитељ и искусни водич. Заволевши Христа од младости своје, и Ви сте, попут Светога Саве, све оставили ̶ и породични дом, ближње, академску каријеру и узели на себе крст монашког подвига. У Христовој љубави непрестано сте узрастали, од Мирка ка Иринеју, благодатно руковођени новојављеним светитељима Порфиријем и Јустином. Своју вољу сте потпуно одбацили подредивши је вољи Божјој која Вас је уздигла на ово архијерејско служење са кога сте бачку равницу надахнули етосом Свете Горе и њеног пупољка Кавсокаливије, Дечана и Старе Србије, етосом смирења патријарха Павла и одлучности владике Никанора. Данас, у тишини Велике суботе, очекујући радост Васкрсења, Ви видите плодове свога одрицања и жртве, и гледајући на нас, своја духовна чада, можете псалмски ускликнути: Ево, ја и деца коју ми даде Бог! Ми, иако међусобно различити, из разних крајева и различитих навика и васпитања, сједињени Духом Светим у једно Тело Христово, пожелећемо Вам искрено и од срца да још много лета у здрављу и миру крманите лађом Епархије бачке. Лађом на коју се многе друге лађе Српске Цркве и васцелог Православља наслањају, и коју прате на путу ка мирној луци Царства небеског. На крају ове скромне честитке поздрављам Вас још једном у име свих клирика и верног народа Епархије бачке, радосном песмом: Васкрсења је дан и просветлимо се слављем, једни друге загрлимо, рецимо брате, сестро, и онима који нас мрзе опростимо све Васкрсењем и запојмо ̶ Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништивши и свима у гробовима живот даровавши!

Христос воскресе!

Преосвећени Владика је захвалио оцу Милораду и свештенослужитељима новосадским на надахнутој честитки, упутивши им речи очинске поуке, те поздравивши свеколику пуноћу Цркве Божје у Бачкој сверадосним поздравом –

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Извор: Радио Беседа

Разговор са Епископом зворничко-тузланским Господином Фотијем о Васкрсу 2019. можете погледати на сајту РТРС-а

https://arh1.rtrs.tv/arhiva/2019/04/26/26_04_2019_religijski_program_cd58z_live.mp4

Велики си Господе и чудесна су дјела Твоја, и нема ријечи да опише чудеса Твоја. Заиста, велик је Господ што је свијет из љубави створио. Велики је и чудесан у свом првом стварању, стварању свијета и човјека. Велики је Господ и чудесан посебно у свом другом стварању, духовном стварању, јер Бог не само што је створио свијет, и што је присутан у свијету својим стваралачким силама, него и чином свога Оваплоћења. Свето дјело примања Богом Логосом људске природе усавршава свијет, обнавља га и даје му нову силу, нову вјечну снагу безмјерног усавршавања.

Човјек је биће створено на размеђу свјетова: огледало је и обличје свеукупне твари, али је и нешто много више: лик је и подобије самога Бога. „Ја се надам нешто Твоје, да у души мојој сјаје”, каже Ловћенски Тајновидац и та „клица васкрсења”, зрно, сјеме посијано божанском Силом у дубине бића „којом је од искони обдарено васионо свејаје“, тј. природа свих створених свјетова – свесветије, залога је и вјера да Бог није створио свијет за смрт и пролазност, него за вјечност, вјечни живот, „вјечно добробитије“.

Несебичном љубављу је Бог у Христу на Голготи открио себе и своју вјечну истину и свој вјечни Лик људима. Несебичном христоликом љубављу човјек постаје прави човјек, откривајући правог бесмртног себе. Та љубав саможртвена, постала и дарована од Христа, једини је истински смисао човјековог постојања. Христос нам поручује својом науком, смрћу и васкрсењем: Нову заповијест вам дајем, да љубите једни друге.

Погледамо ли данас на свијет кроз Христа који је Љубав и Добробитије видјећемо нови свијет и новог човјека. Погледамо ли на јутарњу звијезду на небу или цвијет у пољу, видјећемо да нас то Христос преко њих милује својом љубављу и обасјава својом свјетлошћу. Сретнемо ли сиромаха на путу видјећемо да нам то Христос долази у походе да провјери нашу вјеру и братољубље. Видимо ли сузу у братском оку, сретнемо ли се са страдањем и патњом људи, бића и твари, знаћемо да то Христов Крст продире и просијава кроз бића, простор и вријеме. Радимо ли у њиви или фабрици или у болници, не заборавимо ни за трен да су сви они са којима се свакодневно срећемо наша христолика браћа и вјечна сабраћа. Христос их је уткао у наш живот да провјери мјеру љубави и трпљења нашег. Увриједи ли нас ко или нам учини неправду, сјетимо се да је и за њега Христос пролио своју крв и не враћајмо му истом мјером. Јер тиме се зло умножава а добро умањује, мржња тријумфује а љубав ишчезава и хлади се. А гдје се мржња умножи, ту више брат не познаје брата, ту човјек постаје слијеп за Бога и за другог човјека. И намјесто мира, настаје немир, намјесто свјетлости мрак и дубока тама. Намјесто живота почиње да господари смрт.

Распеће и смрт Христова свједочанство су неизмјерне љубави Божје и човјекољубља према нама. Та љубав иде и даље од распећа и смрти, силази у невиђбожни ад, иде до граница богоотуђеног ништавила – Он који је постао човјек, као један од нас, истовремено и вјечни Бог, својом је човјечанском природом сишао у смрт, али је својим Божанством побиједио смрт, подаривши човјеку и свијету могућност вјечног живота. Тако је Његова смрт постала – лијек од смрти, а Његов гроб – живоносни гроб. А и једно и друго – откривење и даривање вјечне несебичне саможртвене Љубави, живоносне и побједоносне, као једине основе и бесмртне потке живота.

Само је Христос обасјао свијет таквом љубављу и зато је могао назвати себе „свјетлост свијета”. Као такав Он мири и обасјава срца живих, обједињујући и васкрсавајући мртве и живе и испуњавајући их неуништивом надом на живот вјечни, и стварношћу тог живота. Таква је и Христова љубав, а кроз Њега и вјеру у Њега, и кроз живот по Њему и Његовим заповијестима, таква постаје и љубав свих оних људи на земљи који ходе Његовим путем, који носе Његов живоносни Крст и који воле Његовом љубављу. На такву љубав смо призвани првенствено ми који носимо Његово име.

Његова љубав нема граница ни ограничења. Она је свеобухватна и свемилујућа љубав. За њу нема Грка ни Јеврејина, црнца ни бијелца, Србина ни Црногорца, Руса ни Јапанца, Африканца ни Американца. Она све и сва подједнако грли и свима се подједнако дарује и свима и свему се подједнако радује својом несмртном радошћу. По својој природи вјечна и боговјечна а по својствима свеобухватна и безгранична, она подједнако воли живе и мртве, праведне и грешне, људе и твари. Само она љубав која је јача од смрти, права је и истинска љубав. А управо таква је Христова љубав. Јача је од смрти, шира и бескрајнија од васионе и свих знаних и незнаних свјетова. То је љубав која никога и никад не заборавља.

Како је радосно и дивно бити човјек послије Христовог Васкрсења! Васкрс прославља остварење вјечног смисла. И како би био бесмислен људски живот без њега! Побједа над смрћу представља једину истинску побједу човјекову. Све друге побједе и човјекови успјеси на земљи, ако се не рађају у тој побједи – ништа су. Само побједа над смрћу даје смисао свеукупном људском животу и дјелању, човјековом рађању и постојању. Све што је постојало од искони до данашњег дана и све што ће постојати до краја свијета и вијека, љубављу постоји и њоме се грије, њоме се испуњује и одржава на равни живота.

Најопаснија болест нашег времена је болест губљења смисла живота.То је болест која рађа безброј других болести. А губљење смисла живота управо се рађа из прихватања смрти као једине коначне реалности човјека и свијета. Љубав која није спремна да сиђе у најмрачнија подземља људске огријеховљености и невиђбожне богоотуђености, никада се не може претворити у живот и свјетлост људима. Љубав која не може да побиједи демонско зло, гријех и смрт и сама се претвара у обману и привид. Презре ли било кога или било шта од творевине Божје, љубав престаје бити љубав. Љубав која воли садашњост, а прошлост људи и бића предаје ништавилу, и обрнуто – лажна је и демонска љубав. Таква љубав вара човјека, одричући га од живота и Бога који је све.

Зато, онај који је Христов на земљи и који жели да буде Његов у вјечности нека се испуњава Његовом васкрсном, вјечном и од смрти јачом љубављу према свима људима и свима бићима. Шта су ситне и биједне људске страсти и увреде у односу на ову велику и неизмјерну тајну вјечности живота и љубави подареним нам и откривеним у Христовој смрти и васкрсењу? Зато, бесмртна дјецо Божја, и вјечна браћо и сабраћо, све опростимо једни другима Христовим Васкрсењем, јер само на праштању и помирењу може се градити истинска будућност свих људи заједно. Поздравимо једни друге и све људе и сва бића живоносним поздравом: Христос васкрсе! Загрлимо једни друге и сву творевину светим Христовим загрљајем и запјевајмо сверадосну пјесму живота, неуништиве наде и свеобухватне љубави, јаче од смрти: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!

С љубављу у васкрслом Христу, ваш молитвеник,

                                                                                  Архиепископ цетињски 
Митрополит црногорско-приморски
                                                                            +АМФИЛОХИЈЕ

Извор: Митрополија црногорско-приморска

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Желимо свима Срећан и благословен Васкрс - празник над празницима, славље над слављима, вјечно радовање неба и земље.  Нека се слави и велича  васкрсли Христос Господ у нашим срцима, у нашим душама, у нашим црквама, у нашим породицама, међу нама и нашим пријатељима, на улицама и друмовима наших градова, села и насеља! На сваком педљу ове планете нека се ори пјесма - ХРИСТОС ВАСКРСЕ! 

Можда ће неко уптати: a зашто? Зато што Христос васкрсе из мртвих, јави се Цркви својој и рече: не бојте се! Ја сам с' вама у све дане  до свршетка свијета. Васкрсење из мртвих Господа Исуса Христа највећи је и начудеснији догађај у свеукупној историји рода људског и читаве васељене. То је чудесније и од самог стварања свијета и човјека. Васкрсењем Христовим потпуно се измјени оно тешко и туробно стање човјека и свијета настало као последица прародитељског гријеха. Умјесто изгона из раја, гле сад имамо благодатно јединство човјека са Богом. Адам је поново у наручју Оца свог небеског. Закони и власти  ђавола, гријеха и смрти више не владају над човјеком и свијетом. Окови гријеха  и његове моћи покидани су и сатрвени. Човјек и свијет су ослобођени. Ако смо са Христом Господом као свети апостоли, жене мироносице и првобитни хришћани онда смо слободни, онда смо у безсмртности вјечног живота. 

Нека пред истином васкрсења Христова застане сваки човјек и  размисли о томе:  шта се то десило у Јерусалиму прије 2000 година? Управо тако је учинио честити Теофило римљанин. На његово благословено интересовање свети апостол Лука написао је јеванђеље и дјела апостолска и до у детаље обавјестио га о личноси Господа Исуса Христа и о свим догађајима који су се збили у Јерусалиму са васкрсењем као епицентром свих тих догађаја. Захваљујући онима који су се интересовали, с једне стране, и апостолима који су их о томе обавјештавали, с друге стране, као и јудејским и римским хроничарима, ми данас имамо  знање о свему ономе што се у Јерусалиму десило за вријеме Цара Тиберија Августа.

Ми ХРИШЋАНИ не само да вјерујемо, већ искуствено  знамо и исповједамо да је Исус Христос Син Божији и Син човјечији васкрсао из мртвих побједивши: гријех, смрт и ђавола! То је суштина тајне Васкрсења коју славимо поздрављајући се са ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Вјером се стиче знање, а знање потврђује вјеровање наше. Васкрсење је врхунац и пунота божанских ТАЈНИ које су људском роду биле сакривене од постања свијета! Суштина тих божијих тајни јесте  БОГОЧОВЈЕК Исус Христос - његово рођење, његово страдање и његово васкрсење. 

Наднесен над ТАЈНОМ васкрсења, коју данас славимо,  св. ап. Павле узвикује: СМРТИ, ГДЈЕ ТИ ЈЕ ЖАЛАЦ!? АДЕ, ГДЈЕ ТИ ЈЕ ПОБЈЕДА?! Да, управо тако и ми хришћани треба да узвикујемо,  јер знамо и исповједамо да је жалац смрти изгубио снагу, а самим тим и ад побједу. Истина је, да ми и даље умиремо, али умиремо не на смрт, већ прелазимо из ововременог живота у живот вјечни. Дакле, смрт је попут пролаза кроз Црвено море. Мисирци (данашњи египћани), не могући стићи одбјегле синови Израиљеви (Јевреји) и нанијети им било какво зло, јер анђео Господњи подиже стуб од облака између једних и других и држаше мисирце у мраку незнања, а синовима Израиљевим освјетљаваше пут,  помислише како су се сви Јевреји погушили у Црвеном мору. Нису знали ТАЈНУ њиховог избављења, односно да ће их њихов Избавитељ - Онај Који Јесте (Адонај - Елохим) провести кроз Црвено море неповрјеђене на начин да је   размакнуо воду и отворио им пут пролаза. То је та Пасха, то је тај Песах (Пролаз) који се чудесно поновио и у Христовој Пасхи.

Неправда људског рода и зло које се пројавило на Велики Петак, када је човјечанство судило Бога и осудило Га, када Га је до крајњих  граница понизило, поврједило и на крст између двојице разбојника разапело, изгубило је снагу у Недјељу - први дан седмице; поражено је једнако као што су мисирци поражени у Црвеном мору. Добро је побједило зло! Љубав је побједила мржњу! Живот је побједио смрт!  Свјетлост васкрсења побједила је мрак великог петка! Гле, све старо прође, Ново настаде! Зато славимо васкрслога Христа и Њиме се радујемо! Живимо живот Новог Живота и пјевајмо: ХРИСТОС ВАСКРСЕ ИЗ МРТВИХ, СМРЋУ СМРТ  УНИШТИ И ОНИМА У ГРОБОВИМА ЖИВОТ ДАРОВА.

Браћо и сестре, 
Данас све нас хришћане - крштене у име Оца и Сина и Светога Духа, Васкрсли Богочовјек Исус Христос позива за његову трпезу Љубави, трпезу вјечно-васкрслог Живота. Он је Себе-самога припремио и поставио на ову трпезу и даје нам се као Божанска храна и Божанско пиће да Га узмемо и окусимо и да спознамо колико је он Благ Бог и Господ! Зато и пјевамо: Окусите и видите колико је добар Господ! Приђимо и примимо Господа! Постанимо једно са Њим у тајни Васкрсења.

Исто тако Васкрсли Господ позива и све друге људе и народе, свих вијекова и  свих времена да Га познају и приме као свога Спаситеља и Ослободитеља. Позива их да окусе Његову благост и слободу којом Он ослобађа човјека од идолских и свих других превара. Један је Бог и Господ и другога Бога осим Њега нема. 

Умјесто плода Едемског дрвета познања добра и зла и Адамове непослушности у Рају,  данас се Он - Васкрсли Господ принесе Оцу небеском као плод Спасења у новом едему послушности. Зато, приступите сви данас к Њему с вјером и љубављу и окусите Га!!! Оставите данас све ваше бриге Њему и будимо са Њим, али и са свима  својима - ближњима и даљњима, са онима који нас воле и са онима који нас мрзе! Свима данас све опростимо и  једни другима кажимо: браћо, Христос васкрсе! 

Славећи васкрслога Христа Господа не заборављамо  наше ближње и даљне, - оне због којих је и ради којих је Христос и страдао и васкрсао. Све их поздрављамо и свима желимо срећан и благословен Васкрс. Позивамо сву браћу и сестре да отворе срца своја за све оне који страдају, који болују, који тугују због људских неправди,  за гладне и жедне, за остављене и заборављене. Господ је рекао: ''ако учините једноме од ових малих мени сте учинили''.  У Старом завјету Господ је преко св. цара Давида рекао: нека  људи виде ваша добра дјела и славе оца вашег  Који је на небесима! 

Васкрс није само  празник радовања и весеља, већ и наше одговорности. Господ нас је поставио на високо мјесто одговорности како у Цркви тако и у Друштву, мјеста са којег морамо и требамо рећи коју ријеч и упутити васкршњу поруку. Нашу васкршњу радост и пуноту празника, а вјерујем и свих вас, мути и квари тешка сутуација како наших вјерника, тако исто и осталог народа,  који са нама живи и преживљава, на моменте, и тешке тренутке наше реалности.  Сви смо забринути и разочарани пројављивањем небриге и  неодговорности оних којима смо поклонили  повјерење да владају и управљају овом Државом. Апелујемо и молимо да се већ једном почне размишљати о нама - обичним грађанима и људима, да се почну рјешавати горућа питања овог друштва. 

Посебно смо разочарани све више затвореним и угашеним домовима, пустим селима и  све рјеђим градовима. Отсуство одговорности за друге, за запослене, за социјално угрожене доведени смо као некада у вријем Аустроугарске да се селимо са наших огњишта и одлазимо широм свијета. И као да поново чујемо дичног пјесника који из гроба поручује:

Остајте овђе!... Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије;
Горки су тамо залогаји хљеба
Ђе свога нема и ђе брата није.

Придружујући се апелу нашег омиљеног пјесника и ми поручујемо: Остајте овђе! Ово ОВЂЕ нека буде не само мјесто и амбијент нашег живљења, већ објект наше љубави. Отаџбина се воли не само у ратовима и пјесмама! Не! Она се увијек воли.  Не дозволимо да нам било ко, или било шта, огади нашу отаџбину! 

Некада је сасвим погешно рекао један краљ: држава - то сам ја. Имамо утисак да неки и данас тако мисле. Међутим, сваки властодржац треба да зна да је он слуга своје државе и свога народа, а Народ је држава!  Са тим увјерењем остајемо у нади да ће се чим прије почети стварати бољи и хуманији међуљудски и мађунационални односи, економски стабилнији и охрабрујући амбијент, који ће бити привлачан за повратак свих одсељених, прогнаних и расељених.   

Срећан Васкрс са поздравом  ХРИСТОС ВАСКРСЕ желимо свим нашим епархиотима - митрополије Дабро-босанске, како онима код својих домова тако исто и свим прогнаним и расељеним широм свијета. Нека вас све свјетлост Христова васкрсења просвјетли да можете у њој препознати пут свој, пут Богочовјека Христа.

Са Христос васкрсе! поздрављамо све у тамницама заточене, и оне по којекаквим судовима и ислеђењима овога свијета. Молимо се Богу да их Он  сам укрјепи у вјери, у нади, у љубави и у крајњу побједу добра.  

Посебно срећан Васкрс желимо дјеци - радости и украсу овога свијета! Пустимо их Христу и не бранимо им да они својим чистим срцима и чистим душама осјете Христа Господа попут оне Јерусалимске дјеце и да Му кличу: Благословен Онај који Васкрсе из гроба!!!

Поздрављамо браћу римокатолике и честитамо им Ускрс, који они већ увелико славе. Нека их васкрсли Христос Господ испуни његовом божанском радошћу и љубављу, како би увијек били свједоци Његови у овоме свијету!

Радујући се са свима вама, још једанпут, све вас поздрављамо са: 
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Митрополит дабробосански
+ Хризостом
                                                                                       У Сарајеву,                                                                                 О Васкрсу 2019.

Извор: Митрополија даборобосанска

Најљубљеније нам свештенство и монаштво, синови и кћери, верна чада Источноамеричке епархије наше најсветије Цркве! Са изобилном Васкршњом радошћу, која произилази из очинског срца,  Вас поздрављамо данас, на овај најсветлији и најрадоснији Празник,  Празник над празницима – Христово Васкрсење из мртвих,  узвикујући велегласним и свеславним, древним хришћанским поздрав:

    
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Подигни очи своје Сионе и види около,
 јер ти долазе твоја чеда као побожна светила, 
са запада, севера, мора и истока, 
да у теби благослове Христа у векове.
(Канон Васкрса, 8. песма)

Данас се, најљубљенији, Небо насмешило земљи, огревајући се топлим и животодавним Васкршњим Сунцем, Сунцем које прожима целу творевину животом, животом у изобиљу! И заиста, подигните очи своје и видите наоколо, погледајте око себе и видите како природа устаје из свог зимског сна као из гроба: цвеће цвета, лишће буја, птице цвркућу док се деца радују, певају и свирају, све то као иконична слика Христа који дарује живот из Гроба, чак и онима у гробовима! Уистину данас, живот избија из смрти, и смрт бива покорена Христом, нашим Пасхалним Јагњетом!

И уистину, пo безвременим речима преподобног Аве Јустина Новог, деца и цвеће ће нас спасити! Јер мирис ове новине живота испуни све радошћу, пошто бивамо обновљени у Христу. Живот живи! Живот влада! Христос Васкрсе, и од нас тражи наша срца, и у нама, Богом-даровану доброту. Где је наша готовост да Га опонашамо и сведочимо Његово Васкрсење? Oвде и свуда, и под свим околностима, данас, сутра и заувек! Јер Христос ваистину Васкрсе!

Гледати Христа значи тражити смерност срца, смерност која је тако снажна, да чак ни Свемоћни Бог није победио смрт без ње. Јер само у онима који су смерна срца, Победник Живота над Смрћу, моћи ће засадити семе спасења. Ипак, срце никада не сме постати хладан камен у коме Син Божји није позван да уђе и прожме je светлошћу Васкрсења. И по речима старозаветног Псалмопојаца Давида, срце скрушено и смерно Бог неће презрети. Јер Му је угодно да се уздигне Сион (Псалам 50.), наш Нови Јерусалим!

Данас се, овде и сада, остварује наше спасење, јер Христос Васкрсе! Сион постаде Сион наших срца, а Нови Јерусалим обећање, печат и жиг нашег спасења, које наставља да избија у нашим животима, као Светли Огањ из Јерусалимског Гроба! Зато, било са запада, севера, истока и мора, растите тамо где сте засађени, узвикују пустињски Оци! Тако ћемо бити благословени, позвани као безазлена деца пред Христа, Владара Царства Небеског (Мт.19,14). И тако ће Он бити благословен у нашим срцима, као што је занавек у Сиону!

Tо је управо нашe свето подобије да, овде и сада, стојећи пред Васкрслим Христом и Његовом Мајком, којој данас, речима вапијућег Анђела певамо, Радуј се, и опет кажем радуј се, заштитимо сву децу широм света, подједнако и без изузетка ону рођену, и ону нерођену. Увек будимо свесни љубави Сина, пројављену у Његовим преображавајућим речима Његовој Мајци из гроба: He ридај Мене мати, гледајући у гробу Сина, кога си у утроби безсемено зачела; јер ћу васкрснути и прославићу се, и изнећу у слави, непрестано као Бог, оне који Те вером и љубављу величају (Јутрење Велике Суботе, Ирмос 9. песме).

Нека овај Празник над празницима, наш бескрајни извор надахнућа, најљубљенији, буде истински сусрет деце, пролећа и Васкрслог Христа, док благозвучно појемо: Подигни очи своје Сионе и види около, јер ти долазе твоја чеда као побожна светила, Ово је наш Васкршњи вапај, молитва и нада, када Вас очински поздрављамо, победоносним речима и непрестаним Васкршњим ускликом:

  ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
 ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Дано у Њујорку, о Васкрсу 2019. године.

ВАШ УСРДНИ МОЛИТВЕНИК ПРЕД ВАСКРСЛИМ ХРИСТОМ,
+ИРИНЕЈ 
ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Извор: Епархија источноамеричка

Дан је васкрсења, и просветимо се слављем и загрлимо један другог
(Из Пасхалне стихире)

Исповедање вере у Христово васкрсење је основна и одлучујућа истина Символа вере у којој је изражена сама срж хришћанства. Заиста, ако Христос није устао, узалуд је вера ваша (Прва Коринћанима 15, 17). Ове речи Светог апостола Павла од тада до данас сведоче да је хришћанство пре свега вера у то да Христос није остао у гробу, да је из Његове смрти засијао живот, односно да је свеобухватно побеђен закон смрти који до тада није имао изузетке.

Дан Христовог васкрсења прослављамо због тога што је Он овим догађајем показао да смрт није могла да победи Бога и да мржња није надвладала љубав. Показао је да и ми, сједињени са Христом, можемо да живимо радосним, Божијим животом, а не хладно равнодушни једни према другима. Нови живот Господ је дао сваком од нас. Васкрсење Христово је победа изнад свих победа, јер су превазиђени смрт, грех и зло. Ово није победа обичног човека, већ тријумф Бога. Победу која нам је дарована поздрављамо радосним речима Христос васкрсе – ваистину васкрсе! Како је лепо чути, како је лепо изговарати ове речи! Бескрајно се радујемо јер нам је још једном дато да на земљи, у овом, често суморном, мрачном и злом свету, дочекамо празник над празницима – Пасху Христову, Васкрс.

Кроз славље овог празника, даровано нам је, да и привремено, заборавимо на таму и злобу које нас окружују и да свој унутрашњи вид усредсредимо према светлости. Не да бисмо скренули поглед са таме и да бисмо заборавили на патњу и неправду, на мржњу и непријатељство и предали се неком “другом свету”, већ да би се окренули Христу Васкрслом који је једини у стању да свако зло надвлада, чинећи добро и светлост моћнијим од таме и патње. Ако ову Христову моћ немамо у виду, може нам се догодити да поклекнемо пред опасним искушењем да зло прихватимо као нешто нормално, да на егоизам и мржњу гледамо као на природно стање света и човека. Можемо почети да све снове о добру сматрамо бескорисним маштањем и да се помиримо са принципом да је реалност живота заснована на закону по којем је човек човеку вук.

Упркос овом реализму који многи сматрају врхунцем животне мудрости, односно и поред тога што смо често спремни да неславно капитулирамо пред злом, Васкрс нас учвршћује у вери да коначни тријумф увек односи љубав Божија која је извор живота. О томе пева на Васкрс црквени песник: “Сада се све испуни светлошћу: и небо, и земља, и дубине њене. Нека стога сва твар празнује Христово васкрсење, у ком се утврђујемо.” Чујемо ли ово, браћо и сестре? Не само небо, него и земља и дубине њене, цели свет, свеукупна творевина, све што постоји испунило се светлошћу Христовог васкрсења!

Свето Јеванђеље говори да су врло рано... око изласка сунца (Марко 16, 2) на гроб у коме је било положено тело Христово изашле жене, верне следбенице Његове. У том гробу била су сахрањена сва њихова надања. Изгледало је да се све завршило страшном, бесмисленом смрћу на крсту. Ако се икада у свету осећао потпуни тријумф зла и мржње, подлости и кукавичлука, онда су то часови у којима су одјекивале речи: Распни га, распни (Лука 23, 21). Један велики богослов ову атмосферу је описао на следећи начин: “Била је ноћ, била је језа, свет је био онакав каквим га познајемо, и нажалост, прихватамо и данас. Преостало је само да се наде са љубављу сахране. Преостало је, како и данас кажемо, да се ода последња почаст, а затим да се све заборави и да се сви врате такозваном нормалном животу у коме увек побеђује зло.”

Безнађе које је тада завладало кратко је трајало. Васкрсли Христос, јављајући се Мироносицама, рекао је: Радујте се... Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, а тамо ће ме видети (Матеј 28, 9-10). Васкрслог Господа препознали су многи и ова пасхална радост заувек је ушла у срца милиона људи. Христос васкрсе – ваистину васкрсе – ето, у суштини, овим је хришћанство побеђивало и побеђује. Не доказима, не теоријама, не догматима, већ васкршњом радошћу, васкршњом светлошћу... “Дан је васкрсења, и просветимо се слављем, и загрлимо један другог. Рецимо и онима који нас мрзе: Браћо! Oпростимо све Васкрсењем, и тако ускликнимо: Христос васкрсе из мртвих, смрт смрћу уништи, и свима у гробовима живот дарова.” Ове животодавне речи храбре и одјекују и данас у срцима верујућих људи и свима дају наду у победу добра. На свету нема лепших и више охрабрујућих речи од ових да је Христос васкрсао и победио грех и зло. Нема речи којима би снажније, јасније, али и једноставније била изражена ова победа и вера да на небу, на земљи и у њеним дубинама, не побеђује зло и мржња, већ светлост и љубав. Ове речи су победоносне када ми за њих отворимо своје срце, када верујемо и живимо њима. Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама. И радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас (Јован 14, 18; 16, 22). Ово је Господ говорио ученицима пре него што је пошао на спасоносно страдање. Радост љубави се не може одузети, без обзира што скоро свако од нас на овом свету пролази кроз ноћ зла, мржње и усамљености. Али, дошао је Васкрс и изнова нам се на дар дају вера, радост и знање како би се све испунило светлошћу Христовог васкрсења.

“Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово... Васкрсе Христос, и радују се анђели! Васкрсе Христос, и живот живује! Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу!” Овако вековима кликће Златоусти проповедник Васкрслог Христа. Већ две хиљаде година, од када је Господ старањем Јосифа из Ариматеје, починуо у новом гробу, до освита трећег дана, када је васкрсао из мртвих силом Духа Светог чиме је свој гроб од радионице смрти претворио у радионицу вечног и непролазног живота, ми се поклањамо Христовом тродневном васкрсењу. Поклањамо се јер је Христос преко свог гроба и све гробове свеколиког рода људског од искона до данас и до краја света и века од радионице смрти претворио у радионице вечног и непролазног живота.

Ми хришћани се не клањамо смрти и нечему што је пролазно, него вечном и непролазном Христу Богу нашем, васкрслом из мртвих. Ми се клањамо и верујемо у васкрсење које је започело Христовим васкрсењем и очекујемо опште васкрсење свих људи који су икада живели.

Главно обележје правих хришћана свих времена јесте ова вера у Васкрслог Господа као Сина Божијег који је Реч Божија кроз коју све постаде (Јован 1, 1-3) и који је дошао када се навршила пуноћа времена. Без вере у Васкрслог Господа не може се бити хришћанин. Христово васкрсење је залог нашег вечног живота и зато радост Васкрса треба да покреће свакога од нас на дубље промишљање о себи и о смислу сопственог живота. Наравно, стварност личног доживљаја вере није идентична код сваког човека, што не треба да нас обесхрабрује. Управо на тој различитости темељи се смисао и дубина вере и најпотпуније се остварује стваралачка слобода сваког човека. Нико ништа не мора, ако неће или не може. Бог има стрпљења са свима и разумевање за свакога, ништа не изнуђује и никога не присиљава, већ све призива и сабира.

Вера није само заснована на мишљењу, него је најпре начин живљења у пуноћи одговорне слободе. Бог жели овакве односе са човеком. Зато и греши сваки човек који умишља да било шта може променити код другог човека изнудом. Бог воли свакога од нас, штавише и оне који Њега не воле. Бог без злопамћења и без освете прелази преко свега, постао је човек, умро је на крсту да би нам кроз васкрсење омогућио живот, и то живот вечни.

Васкрс је много више од једног празника и више од прослављања једног догађаја из прошлости. Он је светлији од дана, он је радост са којом се не може упоредити ниједна радост овог света. Зато у Васкршњем канону и певамо: Сада се све испуни светлошћу: и небо, и земља, и преисподња. Нека стога сва твар празнује Христово васкрсење, у ком се утврђујемо. На Васкрс, такође празнујемо умртвљење смрти, разорење ада, почетак другог – вечног живота. Нови живот који је засијао из гроба пре две хиљаде година дат је свима нама на дан крштења, свима који верујемо у Христа, јер се, по речима Светог апостола Павла, с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу (Римљанима 6, 4).

Господ је својим васкрсењем победио смрт и подарио је људима снагу непобедиву, неуништиву снагу којој не могу одолети никакве силе овог света. Он, победник света, дарује снагу и онима који су Његови, да би и они побеђивали, да побеђују страх у себи и своје неверје и маловерје, да надвлађују сва насиља која се врше над децом Божијом кроз векове, али и у наше време. И да одолевају свим насртајима сигурни да је Божија сила свевремена, а људска привремена, да су све силе овог света долазиле и пролазиле, док је Бог као Светиња остајао усправно и непоколебљиво.

Браћо и сестре, драга децо духовна, нека би силом Васкрслог Христа васкрсла и духовна снага у нашем народу и у целом свету, да бисмо се сви заједно радовали Васкрслом Господу! Радујући се Њему, ми се радујемо и самима себи. Клањајући се Њему, Васкрслом, ми се клањамо вечном животу. Причешћујући се Телом и Крвљу Његовом, постајемо једно са Њим и задобијамо живот вечни. У Васкрсломе Христу откривамо да су сви наши преци живи. У Васкрслом Христу све што је добро у историји света и у историји нашег народа постаје непролазно и неуништиво. У Васкрслом Христу ми смо вечно са нашим светитељима и они са нама. У Васкрслом Христу правда је увек побеђивала. Са Њим и у Њему, правда ће побеђивати и у наше дане. Ако је Васкрсли Христос са нама и ми са Њим, ко ће онда моћи против нас? Са овим мислима и жељама да овај Празник над празницима проведете у духовној радости, миру, слози и љубави, поздрављамо вас, у име Цркве Божије у Шумадији, сверадосним поздравом:

Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!

Ваш у Васкрслом Христу увек одани,
ЈОВАН
Епископ шумадијски

Извор: Епархија шумадијска

Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије честитао је свештенству, монаштву, и свом верујућем народу поверене му Епархије, наступајући Празник над празницима, Васкрсење Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа.

У васкршњој поруци Епископ је позвао епархиоте да, управо у духу своје хришћанске вере и црквено – хришћанског искуства, нађемо храбрости да наставимо успешније живот, као ствараоци: – Да умножавамо веру, наду и љубав. Да успостављамо бољи поредак, кроз нашу веру кроз Христову поруку и у себи самима и у заједници којој припадамо. На тај начин ћемо допринети и целом свету, и бићемо од користи и себи и другима. Да не прослављамо Васкрс пасивно, да га искористимо као шансу да што више од њега постигнемо, да се што више напунимо животом и радошћу. Да постанемо и ми активни учесници Христове победе над аномалијама живота и судеоници његовог стваралаштва. Да можемо певати једни са другима Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе.

Извор: Епархија милешевска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на Велику суботу са свештенством Свету службу Божију у саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. У току Литургије Цркви Христовој је кроз свету тајну крштења прибројано осамнаест нових хришћана. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља рекао је да на свијету постоје двије врсте људи.

Звучни запис беседе

„Имају они који вјерују да је човјек вјечно и непролазно биће у Хисту Богу и који се у Његово име крштавају и миропомазују. Има и оних који су вјерници смрти, пролазности и ништавила“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је смрт ушла у људску природу онда кад се човјек одрекао да испуњује Божју заповијест да вјерује Божјој ријечи.

„Тако је гријех ушао у људску природу и човјек је од бесмртнога постао смртно и пролазно биће. Зато је и дошао Господ да врати човјеку бесмртност и вјечни живот. Зато се ми у Цркви крштавамо, зато прослављамо Христа Господа распетога и васкрслога из мртвих. И само њему служимо“, поручио је Владика Амфилохије.

Говорећи о новокрштеним члановима Цркве Божије Владика је рекао да од њиховог крштења данас нема значајнијег догађаја.

„Да од смртних душа постану бесмртне, од пролазних непролазне, испуњене вјечном љубављу Оца и Сина и Духа Светога и да буду као свједоци Бога љубави, и у Бару и на сваком мјесту гдје их Бог буде упутио да живе“, казао је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

На Велики петак, 13/26. априла 2019. године, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, служено је свечано вечерње богослужење са изношењем плаштанице. Уз појање стихире ,,Тебе одјејушчагосја свјетом јако ризоју," Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење братства Саборног храма предводио је  део Вечерње службе, када се износи и полаже плаштаница у Христов гроб.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

               
        Вечерње Великог петка, служи се у трећи час дана, тј. у време распећа Спаситеља.  Све оно ка чему је водила ноћ која је претходила Христовом страдању сада се остварује. Чаша за коју се Господ моли да га мимоиђе сада је ту, и Он је испија до дна, до смрти, до силаска у ад и погребења. Господ оставља своје ученике са срцем које је преплашено и искидано тугом.
 
      Чаша сладосног пића вечног живота на Вечери Господњој, сада је за Христа и Његову Мајку Пресвету Богородицу, чаша смртне жалости. Да би напунио ту чашу Богочовек је био понижен, а да би је оживотворио, Он умире на Крсту, да би све нас привео из смрти у живот, од земље ка небу. Да би Адама избавио из ада, сам Господ силази у њега. 
           

  Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!

Извор: Епархија бачка

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и викарни Епископ диоклијски г. Методије служили су данас, на Велики петак са свештенством у Цетињском манастиру службу изношења плаштанице.

Извор: Митрополија црногорско-приморска