Са Васкрсом је из штампе изашао 277. број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. На преко 100 страна пред читаоцима је богат садржај – од теолошких тема, тема из језика, књижевности, историје, психологије, социологије… на челу којих су посланице – традиционална васкршња посланица Његове светости патријарха српског господина Иринеја чедима Српске православне цркве, и васкршња порука архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Васкрс позива на радост и зато на насловној страни Светигоре видимо Душу хришћанку која се радује свом васкрслом Господу и придржавајући се за руку свог Творца игра и поручује: Онај ко је у стању да се толико радује Васкрсењу Христовом, у стању је и да сутра пострада за Христа! Тајну свијетлог празника читаоцима ће приближити текст „О Васкрсу“ мислиоца протојереја Александра Шмемана. Васкрсење најбоље свједоче они који су светошћу својом потврдили вјерност Христу. Један од њих је Свети старац Амфилохије са Патмоса, о коме пише Љиљана Поповић.

На тему 800 година аутокефалности Српске цркве Његово преосвештенство епископ западноамерички Максим дао је интервју под називом „Аутокефалност као благослов јединства у различитости“. То јединство у различитости могло би бити сабирна идеја  текстова објављених у овом броју. Како данас у новом вијеку посматрати подјеле, одгонета у свом излагању „Један народ двије нације“ протојереј–ставрофор Гојко Перовић. Други разговор је „Сами смо одсекли део наше историје“ са почившим историчарем др Тибором Живковићем.

На суштинско, а не реторично питање „Да ли је Европи потребно хришћанство?“, одговара протојереј-ставрофор проф. др Владан Перишић. Питањем је насловљено теолошко и културолошко разумијевање зависности, онако како ту пошаст види протојереј проф. др Василије Термос „Ако је зависност одговор, како онда гласи питање?“. Још један наслов је израз запитаности – „Постоји ли хришћански филм?“ – а одговара Владимир Коларић, прозни и драмски писац и теоретичар филма и умјетности.  Знано је да постоји хришћанска књижевност, посебно кад се мисли на средњовјековну књижевност, а ње се дотакла  Исидора Ана Стокин у тексту начело „Memento mori” у српској средњовековној књижевности“. Љубитељима књижевности препоручује се „Предговор за Злочин и казну“ Беле Хамваша, као и  есеј  о Стјепану Митрову Љубиши, одломак из докторске дисертације „Медитерански свет у српској књижевности”, др Зорана Д. Живковића, и наравно „Коло у Горском вијенцу“ Стефана Танасијевића. Коло је глас народа, односно глас јединства, глас различитости у јединству. Дејан Мачковић у својој студији о колима „Коло као икона цркве“ каже да је коло природни продужетак литургијског или било ког другог црквеног сабрања. И сви ови текстови васкршње Светигоре као да су увезани у колу, у јединству, испреплетани, хармонизовани, сједињени васкршњом радошћу, и као што се  цио годишњи круг богослужења утврђује у односу на празник Пасхе или Васкрса, тако су и ови текстови у свом колу, свом кругу, утврђени на основу празника над празницима. А оплемењени су умјетничким фотографијама Јелене Јанковић.

На граници књижевности, теологије и историје су редови Светог Мардарија Ускоковића „Тихи кутак Христов“, објављени у новој Светигори у преводу Александра Вујовића. Светигора је објавила и цртице „Село Разбој, нада или проклетство“ из трилогије „Кроз пакао и натраг“ Мира Микетића. Пажњу читаоца ће привући текст Мирјане Огњановић „Неустрашива пијанисткиња Марија Јудина“, као и текст Сава Греговића и Велише Кадића „Капела на Ловћену, Његошево ремек-дјело“. Оне који желе да сазнају више о језику занимаће рад академик Бранислава Остојића „Дурмиторски говори и дијалекатска  база Вукова модела књижевног језика“. Наклоњенији историји зауставиће се пред приказом  Стефана Радојковића „Ораховачки попис жртава Другог свјетског рата“.

Светигора је објавила и два писма. Једно је писмо дјевојчице Јелисавете Круљ мати Никодими и сестрама манастира Ормилија, а друго је писмо подршке оцу Миајлу Бацковицу од Стефана Валдегамберија из регије Венето, штампано на унутрашњој корици часописа. На последњим страницама су хронике из Митрополије црногорско-приморске и сканди укрштеница.

„Данас се сва твар весели и радује јер Христос васкрсе и ад се уништи.“ Кад је Господ васкрсао, земља и небо су проговорили гласом радости. Том општем поју прољећа човјек је додао и своју химну побједи над смрћу, Господу. Свако умјетничко дјело које је надживјело пролазност јесте побједа над смрћу… A Васкрс је вјечна инспирација. Дјела српских писаца инспирисана Васкрсом сабрао је у књигу „Васкрс у српској књижевности“ др Зоран Ђерић, чији је приказ штампан у Светигори, као и нека од тих остварења инспирисаних Васкрсом – пјесма „Молитва“  Бранка Радичевића настала на Васкрс 1844. и пјесма „Васкрс у Гружи“ недавно упокојеног пјесника Добрице Ерића.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Дан успомене на великог Христовог војника и сведока великомученика Георгија Победоносца свечано је прослављен 6. маја 2019. године у Сарајеву.

Свети Георгије је и крсна слава Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома, који је служио свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Сарајеву. Саслуживали су протојереји-ставрофори Илија Чупић, Владимир Ступар и Чедомир Ђелмо, протојереј Марко Главаш, протонамесник Младен Дробњак, јереји Видак Вујадинивић, Дарко Даниловић и НемањеаЂуреиновић, као и ђакон Будимир Гардовић.

После свете Литургије митрополит Хризостом је освештао новоподигнуту чесму испред Саборног храма, која је поклон и благослов Високопреосвећеног Митрополита и његових пријатеља: проф. др Ненада Бабића, мр Игора Бабића, проф. др. Душка Вулића, проф. др Зорана Вујковића, проф. др Влада Ђајића, др Ненада Мацановића и проф. др Сање Сибинчић.

Извор: Српска Православна Црква

Игуман српске царске Лавре на Светој Гори, манастира Хиландара, архимандрит Методије, богослужио је о празнику Светог Георгија у манастиру Ћелије код Лајковца, поводом славе ове светиње у Епархији шумадијској, известио је за Радио Слово љубве нови настојатељ Ћелија, јеромонах Доситеј Хиландарац.

Архимандрит Методије је заблагодарио на благослову за богослужење у Ћелијама Епископу шумадијском г. Јовану и пожелео новопостављеном игуману Доситеју да му у преносу духовног пламена из Хиландара народу у Србији на помоћи буде Игуманија Свете Горе Пресвета Богородица, те му је овом приликом даровао Икону Пресвете Богородице Тројеручице.

Отац Доситеј је узвратио уздрајем у виду лепо украшеног Светог писма за које је казао да је то „најмоћније оружје на свету – реч Божја“, на шта се игуман Хиландара Методије захвалио и поучио присутне да „Свето писмо треба не само да читамо, него да га испуњавамо“.

У беседи је архимандрит Методије истакао значај духовног труда сваког хришћанина, посебно угледање на светитеље мученике: „Колико Господ да благодати, онолико ће од нас и тражити, али не смемо бити духовно лењи, већ треба да се трудимо да испунимо своју меру“.

Манастир Ћелије потиче из 15. века, доста је страдао кроз историју. Налази се у подножју Врапче брда где се одиграла чувена Колубарска битка, а испод цркве су похрањене кости хиљада српских војника погинулих за своју отаџбину. Такође има много костију и аустроугарских војника, нарочито међу њима Чеха. Због тога се манастирска црква зове још и спомен-костурница.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Светог Јустина (Поповића) Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду организују 10. и 11. маја 2019. године у Београду међународну научну конференцију ”Мисао и мисија Светог Јустина Поповића”.

Извор: Српска Православна Црква

Браћо и сестре, православни хришћани епархије крушевачке, чеда наша у Христу, мир вам!

Ми будно пратимо ваш хришћански живот, и трудимо се да вам се на све доступне начине приближимо посредно или непосредно, и да заједничимо са вама. Свештена географија наше епархије нам то омогућује: да се чешће сусрећемо широм њене територије. Један од наших хришћана се ради тога досетио да каже да смо ми сеоски владика. Наравно да је овде реч о духовитој досетци а не о заједљивој или несланој шали. Дакле, колико смо ми присутни у нашим малим градовима, толико смо присутни и у нашим селима и засеоцима, односно манастирима, због чега смо веома благодарни Богу, и радосни заједно са нашим православним верницима. Ми ипак не идеализујемо себе и једни друге због тога. Напротив, свесни смо баш свих искушења и невоља које нас сналазе. Но ми притом не губимо наду, и не малаксавамо вером; сви заједно треба да мислимо да је могуће одупрети се свим искушењима, па тако и чинити. О томе смо вам ми говорили у личним сусретањима и у медијским обраћањима, у беседама и кроз текстове. Садржаји нашег епархијског Сајта требало би да су вам такође добро познати. Секташка делатност Пентикосталаца против наше епархије сведена је на најмању меру, али бисмо ми били ради да се постојећи секташи сви до једнога покају, и да се нађу у православној вери.

Па ипак, ствар са сектом Марка Радосављевића, рашчињеног и из Српске Православне Цркве искљученог бившег епископа Артемија заједно са његовим припадницима, стоји другачије. Један број верника наше крушевачке епархије, појединаца и породица одлази к њему, у његову парасинагогу или нецрквену скупину, и тамо даје одушка својој вери. Наравно да тај чин наша Српска Православна Црква, према томе и крушевачка епархија не благосиља! Припадници ове секте не служе Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, него се служе Црквом, односно њу саму злоупотребљавају. А то се већ равна са губитком и убиством сопствене душе. Када је то тако онда код њих не може бити речи о Цркви, епископима и свештеницима. Код њих нема Светих Тајни, нема монаштва и верника. Нема спасења!!! Има само свеопште пропасти!!!

Зато ми упозоравамо наше епархиоте и вернике да се не играју спасењем! Они могу да га изгубе. Да се не отуђују од своје епархије крушевачке, јер би могли отпасти од ње.

Ми им братољубиво скрећемо пажњу и на другу чињеницу. Да не компликују додатно ионако страшан положај Марка Радосављевића, челника ове секте – тзв. артемита. Него да га оставе да он сам још поразмисли о свом положају, па да некако смогне храбрости да се кроз покајање врати у крило Српске Православне Цркве. Јер, уколико не буде то учинио – изгубиће душу – а одговорност за то сносиће и епархиоти крушевачке епархије који су одлазили у његову парасинагогу и потхрањивали му лажну веру и сујету: да је само он у праву, а да су сви други у криву! А слоган: Истина је само једна – Артемије, највише штете наноси, и наносиће самоме Марку Радосављевићу!

Овим речима дакле обратили смо вам се ми, драги наши епархиоти, и рекли вам оно што смо били дужни казати вам! Уским путем спасења треба ходити, но нипошто путем погубним!

Христос васкрсе!!!

                                                                                                                                                 8/25 мај 2019. год.

у Крушевцу

Епископ крушевачки Давид

Извор: Епархија крушевачка

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије поручио да је српском народу потребно јединство и најавио градњу заветног храма код Бијељине који би сведочио да су Срби са обе стране Дрине један народ.

-Потребно нам је јединство српског народа, јединство са Црквом и са матицом Србијом и желимо да изградимо заветни храм код Бијељине који би објединио српски народ са обе стране Дрине и сведочио да смо један народ који живи у слози, рекао је владика Фотије.

Владика је додао да би требало да заветни храм, који ће бити посвећен Светом Сави и Светом Симеону Мироточивом, буде изграђен у близини будућег ауто-пута који ће спајати српски народ.

У беседи на Ђурђевдан, после служења свете Литургије у храму Покрова Пресвете Богородице у Лопарама, владика Фотије је истакао да су Срби мученички народ кроз векове.

-Овај дан је велики за православне Србе, јер празнујући Светог Георгија сећамо се мучеништва којим је Црква испуњена од раних векова до дана данашњег, али и мученика који су пострадали у Одбрамбено-отаџбинском рату за крст часни и веру православну и за Републику Српску, рекао је Епископ зворничко-тузлански Фотије и навео да су ти мученици били вођени љубављу према Христу, својој Цркви, српском народу и православној вери.

Владика Фотије је честитао крсну славу општине Лопаре начелнику г. Ради Савићу и свим грађанима, наводећи да је народ мајевичког краја благочестив и посвећен вери и позвао православне хришћане да буду сабрани у својим црквама на Литургијама.

Начелник Савић је честитао суграђанима крсну славу Ђурђевдан уз жељу да је прославе у здрављу и весељу. -Нека наша општина напредује и нека се реализују циљеви из стратегије развоја, рекао је г. Савић који је протеклу годину оценио као успешну за ту локалну заједницу и изразио уверење да ће тако бити и убудуће.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 6. маја 2019. године, на празник Светог великомученика и победоносца Георгија, свету архијерејску Литургију у манастиру Гомионици, Епархија бањалучка. У молитвеном присуству Преосвећеног Епископа бањалучког г. Јефрема, Патријарху су саслуживали протосинђел Платон, настојатељ манастира Гомионице јеромонах Методије и протођакон Радојица Жагран. У цркви испуњеној верним народом појале су сестре манастира Гомионице. Светој Литургији је присуствовао и градоначелник Бања Луке г. Игор Радојчић.

Извор: Српска Православна Црква

У понедељак друге недеље по празнику Пасхе, 23. априла/ 6. маја 2019. године, житељи богоспасаваног града Новог Сада, торжествено су прославили престони празник храма Светог великомученика, победоносца и чудотворца Георгија. Прослављање празника отпочело је свечаним празничним бденијем којим је началствовао пречасни презвитер Милорад Мишков, уз саслужење братства Саборног храма.

На сам дан празника Евхаристијским сабрањем  началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког господина Исихија. Пред почетак Свете Литургије по благослову владике Иринеја, Владика Исихије је у чин чтеца рукопроизвео студенте Православног Богословског факултета Универзитета у Београду, Ненада Толимира, Василија Драговића и Бошка Гавриловића. 

После прочитаног Еванђелског одељка, Владика Иринеј је рекао: Сабрани смо данас на Престони Празник или, како имамо обичај да кажемо, на храмовну славу. Данашњи Празник увек пада у Пасхалном периоду и у њему се увек говори о страдању Христовом, о Оном који је Првина, Прототип свих страдања. Господ Исус Христос као Оснивач Цркве своје, јесте верни и Истинити Сведок, а то сведочење, богочовечански потврђује највећим могућим страдањем. Данас празнујемо једног од највећих и најпознатијих  светитеља Цркве Христове. Његова вера, његов подвиг зрачио је на све присутне, тако да су многи, који су били сведоци његових страдања,  су постали хришћани. Прослављен је од Бога даром чудотворства а посвећени су му и многи храмови...

Извор: Епархија бачка

У понедељак 06. маја 2019. године, на празник Светог великомученика Георгија, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у храму посвећеном овом Светитељу у Белом Потоку. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереји-ставрофори Милан Николић и Радослав Ђорђевић, архијерејски намесници Лесковачки - протојереј Марко Адамовић и Дејан Станковић, протонамесник Горан Митић, јереји - Срђан Станојевић, Марјан Ристић и Милан Додеревић.  Домаћини данашње славе били су Јелена и Србислав Драгић из Лесковца.

http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190506-115100-185_27_128_46-225.mp3

Преосвећени Владика произнео је овом приликом пригодну беседу, у којој је, између осталог, говорио о Светом Георгију који је био "један од оних који није видео, а поверовао је" - подсетивши још једном на неверовање самих Апостола којима се Васкрсли Господ јавља и каже "Блажени су они који не видеше а повероваше". Владика је даље у својој беседи подсетио на житије овог великог Светитеља.

Извор: Радио Глас

Празник Светог великомученика и побједоносца Георгија – Ђурђевдан, молитвено је прослављен у острошком манастиру у понедјељак 6.маја 2019. љета Господњег. Свету литургију служила су острошка сабраћа началствујући јеромонах Владимир, архимандрит Мирон, јерођакони Роман и Зосима, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.

http://manastirostrog.com/wp-content/uploads/2019/05/Besjeda-o.-Vladimira-na-Djurdjevdan.mp3

Након читања зачала из Светог Јеванђеља сабранима се ријечим празничне бесједе обратио о.Владимир, који је казао да данас треба да се сјетимо зашто и због чега се прије сваког богослужења призива Дух Свети. – Ако се сјетимо да су апостоли, прије Педесетнице, били скупина плашљивих људи, који нису имали храбрости да исповиједе Христа и стану испод Његовог Часног Крста прије Његовог страдања, јер Дух Свети није био сишао на њих. То су били колебљиви, плашљиви људи, све док Господ није на Педесетници послао на њих Духа Светога и испунио их  божанственом Силом. Плодови Духа Светога се поготово пројављују у оним који су животе своје положили за Христа, као и Великомученик и Побједоносац Георгије. Он се зове Побједоносац јер је побиједио све људске страхове, сво невјерје и уз помоћ благодати Духа Светога одрекао се свога имања, све раздијелио сиромасима и у страшним мукама крвљу својом и главом својом посвједочио Његово васкрсење – казао је о. Владимир и додао да Христово васкрсење најбоље свједоче свети мученици.

На крају богослужења саслужитељи су благосиљали и пререзали славски колач који су у славу Божију, а у част Светог Георгија, крсне славе, принијели острошка сабраћа протосинђел Сергије, монах Матеј и послушник Димитрије, као и славске колаче сабраних свечара.

Извор: Манастир Острог

Навечерје прославе храмовне славе Светог Георгија Победоносца у Бору започело је вечерњом службом са петохлебницом и свечаном литијом градским улицама. Учешће у литији узело је свештенство из више намесништава Епархије тимочке, духовник манастира Копорина јереј Милан Павловић, градоначелник г. Александар Миликић и верни народ Бора и околине.

Извор: Српска Православна Црква

У Спомен подручју Доња Градина данас је обиљежен Дан сећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац. Обележавање је почело Светом архијерејском литургијом коју је у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици служио Њефово преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем у присуству Његове Светоста Патријарха српског Г. Иринеја.

Његова светост патријарх српски Иринеј служио је на гробном пољу Храстови у Спомен-подручју Доња Градина парастос српским жртвама убијеним у усташком концентрационом логору Јасеновац, након чега су главни рабин јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел и члан Свјетског парламента Рома Драгољуб Ацковић прочитали молитве на јеврејском и ромском језику за своје страдале сународнике.

Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је данас у Доњој Градини да су у усташком злочину у Јасеновцу учествовали и они који је требало да шире љубав и читају Јеванђеље и да су многи од њих окрвавили руке до лаката, чак били рекордери у чињењу злочина.

Патријарх Иринеј је нагласио да се вапај дјеце чуо до самог неба, али не до Загреба и црквених представника и то не што нису могли да чују већ нису жељели.

-Они који је требало да проповиједају љубав међу народима, они су мачем и ножем чинили злочиначка дјела – рекао је српски патријарх послије парастоса.

Патријарх Иринеј је истакао само Бог зна колики је број оних који су уморени у најстрашнијим мукама.

– Још се води велика дискусија колики је тај број. Веома велики. Они најобјективнији истраживачи сматрају да је прешао милион – рекао је патријарх.

Српски патријарх је напоменуо да је један од усташких вођа рекао да су уморили више народа него Турци на овим балканским просторима.

Он је поручио да освета не смије да буде предмет размишљања, јер је српски народ хришћански, православни, који слуша Божије заповијести и труди се да их колико може испуни.

Патријарх Иринеј је истакао да ће они, који су чинили злочин, кад тад осјетити трагичност својих дјела, а да српском народу преостаје да не дозволи да буду заборављена њихова стратиша и страдања.

– Морамо опростити јер смо хришћани, а не смијемо заборавити – истакао је патријарх српски.

Грајф: Дићи глас против антисемитизма и ревизије историје

Израелски историчар Гидеон Грајф поручио је да треба дићи глас против застрашујућег тренда антисемитизма и ревизије историје Другог свјетског рата свуда у свијету.
То дугујемо будућим генерацијама, то дугујемо нашим прецима”, рекао је Грајф на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Он је истакао да је морална дужност и обавеза свих нација да не дозволе да се јасеновачко мучеништво понови, те је овом приликом дао подршку изградњи меморијалног центра у Доњој Градини.

На гробном пољу Тополе у Спомен-подручју Доња Градина положени су вијенци за више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја који су мучки убијени у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

Систем логора смрти Независне Државе Хрватске /НДХ/ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина, као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

На основу првих ексхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио центар “Симон Визентал”, закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

У Меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Хрватској, као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима за 1.337 дана постојања логора Јасеновац било је више од 20.000 дјеце.
Доња Градина била је једно од највећих стратишта јасеновачког логора гдје су убијани махом Срби, Јевреји и Роми.

Извор: Радио Светигора

Данас, на Томину недјељу одржан је на остацима ранохришћанске светиње на Дукљи код Подгорице традиционални црквено-народни сабор. Архијерејску литургију је служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживали су му Архиепископ берлински и све Њемачке Руске заграничне цркве господин Марко, Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, викарни Епископ диоклијски Методије, као и многобројно свештенство, уз молитвено учешће вјерног народа. У току Литургије крштене су слушкиње Божје Јелена и Марија.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Владика Методије је, тумачећи причи о невјерју апостола Томе, рекао да је Господ Томи рекао оно што говори читавом човјечанству до данашњега дана: Не буди невјеран него вјеран.

„Говори нам: Имајте повјерења у Мене. Све што сам вам говорио, нисам вас обмањивао, нисам заступао лаж, нисам вас на криви пут заводио, нисам вас на пут смрти и гријеха заводио: Не будитте невјерни, него будите вјерни“, казао је Владика диоклијски.

Додао је да се дах Христов, који је дунуо тада у своје апостоле, шири кроз вјекове.

„Шири се благодат Духа Светога преко њихових прејемника – наследника до данашњега дана. И на овоме мјесту гдје стојимо, чак из трећега вијека постоје овдје темељи, из доба цара Константина. Онда, ми овдје стојимо на темељима из шестога и деветога вијека, на темељима базилика епископија најстаријих у данашњој Црној Гори“, казао је он.

Додао је да је затим Свети Сава наставио тај континуитет.

„Наставио је, не на ничему, него на постојећој епархији. Наставио је континуитет тог Христовога даха и благодати Духа Светога – све до данас, до Митрополије црногорско-приморске, претходно Епископије па Митрополије зетске. Читајмо Јеванђеље, волимо Христа, имајмо повјерења у Њега и повјерења у Цркву Његову“, поручио је Владика Методије.

Након причешћа, архијереји су са свештенством и вјерним народом благосиљали славски колач.

Митрополит Амфилохије је рекао да Христовим васкрсењем васкрсава и ова древна диоклијска светиња.

„Послије толико вјекова, данас су први пут овдје заједно четворица епископа – наш Архиепископ Марко из Њемачке Руске заграничне цркве, наш Владика Кирило, који је сад Епископ у Латинској Америци и наш Владика диоклијски, који својом титулом, а и својом данашњом проповијеђу наставља то свето дјело овдашњих епископа, којих су наследници и данашњи митрополити црногорски и приморски“, рекао је он.

Владика Марко је рекао да је велика част служити на историјском мјесту каква је древна Дукља.

„То нас обавезује да идемо истим корацима којима су ишли наши преци, да пригрлимо православну вјеру, да не будемо православци само по звању него и по духу истине, да идемо корацима људи који су нам донијели Јеванђеље Христово овдје – светих апостола и мученика који су положили своје тијело и своју крв за Христа“, казао је Владика Марко.

Након Литургије приређена је богата славска трпеза хришћанске љубави са васкршњим концертом полазника школа вјеронауке из Подгорице, Колашина и Бара.

Уз игроказе, рецитације, пјесму и игру малишана, сабор су поздравили и Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило и Архијерејски протопрезвитер подгоричко-колашински Велибор Џомић.

Уз струне гусала пјевао је народни гуслар Жељко Бугарин.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин др Иринеј угостио је у суботу, 4. маја 2019. године, у свечаној дворани Црквене општине новосадске, учеснике семинара „Доживети Европу, причати о Европи”. Пријему је присуствовао и владика мохачки г. Исихије.

Поздравивши студенте из Немачке и српске студенте, стипендисте Фондације Конрад Аденауер (Konrad-Adenauer-Stiftung, KAS), владика Иринеј је истакао да је веома радостан поводом сусрета и да је наведена Фондација једна од ретких политичких организација која има аутентичан интерес за питање Цркве и вере. Желим да вас све поздравим у атмосфери и радости Празника изнад свих празника – Васкрсења Христова, јер у обема традицијама, Западној и Источној, ове године је врло блиско био датум Васкрсења, свега недеља дана разлике. Код нас у традицији Православне Цркве од првог дана Васкрса до празника Вазнесења Господњег увек постоји само један поздрав ‒ „Христос воскресе”, и сви ти дани се посматрају као један дан Васкрсења. У овом периоду треба да једни друге сагледавамо у контексту да смо не осуђени него даровани да будемо сви вечно заједно, само ако то хоћемо, и са Богом и једни са другима, навео је Епископ бачки.

Студенти су имали прилику да постављају питања владици Иринеју, а један од присутних стипендиста замолио је владику да прокоментарише актуелну ситуацију на Косову и Метохији. Ја мислим и данас да Албанци нису превише муслимани, али не треба да заборавимо да екстремни муслимани са Блиског и Средњег Истока, уз огромне финансије, раде на реисламизацији Албанаца. У ратовима Исламске државе на Истоку, највећи проценат добровољаца је са Косова, а онда тек из Босне. Ја лично мислим да Западна Европа уопште није свесна са каквом ватром се игра. Они ће вероватно дати визну либерализацију Албанцима и огромна маса косовских Албанаца ће отићи у Западну Европу. Они су сада главни трговци дрогом у Западној Европи. Ја нисам против муслимана ‒ у глобалном конфликту сматрам да су муслимани жртве Запада, а не обрнуто. Мислим да данас, док влада ова криминална гарнитура на Косову и Метохији, неће бити компромиса између нас и Албанаца, али ако Американци и Европљани схвате да тамо треба довести неке нормалне људе, онда је могућ компромисни дијалог између Срба и Албанаца. Решење видим у томе да се њима дâ највећа могућа аутономија: где су они већина – они имају главну реч, где су Срби већина – Срби имају главну реч. Има рецепата у Европи, може се наћи неки модел. Србија не може да призна Албанцима посебну државу на територији која је извор Србије. Првобитна Србија је тамо, најважнији наши манастири и све је тамо. До дана данашњега, после пет векова турске окупације, ми имамо 1.500 цркава и манастира на тој територији. Албанци немају ништа, објаснио је владика Иринеј.

Епископ мохачки г. Исихије студентима је истакао значај Светоархангелског манастира у Ковиљу, манастира који је основао Свети Сава у 13. веку. По завршетку срдачног сусрета, Епископ бачки г. Иринеј уручио је гостима пригодне дарове и изразио је наду да ће бити још таквих пријатних разговора и дружења.  

Извор: Епархија бачка