Звона са Храма Светог Георгија, одзвањала су Српском и Улицом Вереш Палне у петом кварту Будимпеште, у недељу, 5. маја, позивајући вернике и најављујући да се ближи почетак Свете архијерејске литургије, односно најзначајнијег сабрања Срба у мађарској престоници, када се прославља храмовна слава - Ђурђевдан. Упркос киши која није престајала, пристизали су верници из Будимпеште, али и других места у Мађарској и гости из матице, да са свештенством и монаштвом Епархије будимске најпре дочекају и поздраве владику Лукијана, на улазу у цркву.

И док се у храму чуло „Ангели вопијаше“, ученици у народној ношњи, Радмила Вуковић и Милош Јакшић, даровали су владику цвећем, а убрзо је почела Света архијерејска литургија поводом Ђурђевдана, који се по календару обележава 6. маја. Блистале су иконе под светлошћу свећа, обновљени иконостас пештанског храма светлео је златним сјајем, црква је била окићена цвећем, а славски колачи и кољиво чекали су да буду освештани.

Владика Лукијан изговарао је молитвене речи на српском, али и на мађарском и румунском језику, појци су свим срцем појали за певницом, а новоосновани хор привлачио пажњу присутних верника, појањем са баклона. Деца су здушно говорила „Оче наш“, верници су заједно изговарали речи „Вјерују“, зачуо се Тропар светом Георгију, а стављајући десницу на раме претходника док се окретао колач, сви заједно учетвовали су у молитвеном сабрању.
Протојереј-ставрофор Војислав Галић, архијерејски заменик и парох сентандрејски, упутио је речи славске беседе свим пристунима.
- Желим, пре свега, да честитам славу овог Светог храма будимпештанског, славу коју му даје Господ, а сјај његов пројављује и доноси нам заштитник његов Свети великомученик Георгије победоносац. Победоносац, јер је у њему васкрскли Христос, Господ наш, већ победио смрт. Зато и мој поздрав на почетку треба да буде онај који је свакако био у срцу тога великомученика и мужа цркве, јер је у њему смисао сваког живота и сваке жртве. Тај поздрав је поздрав којим сви ми православни хришћани изражавамо свој идентитет, и који гласи: Христос васкрсе! – рекао је отац Галић и подсетио да је мучеништво најистинитији хришћански живот, јер је оно увек жртва за другога, најистинитији израз љубави према другоме, пре свега према Господу, а затим и према ближњима.

Протојереј Зоран Остојић, будимпештански парох, подсетио је пристуне да је сваки дан од бога благословен, али да је ово посебан дан који створи Господ.
– Окупили смо се данас да се радујемо и да принесемо бескрвну жртву Господу, а у славу и част Георгија победоносца, нашег заштитника, а под омофором нашег драгог владике Лукијана, који је началствовао Светом архијерејском литургојом, уз саслуживање драгог госта из Темишварске епархије, оца Маринка, и свештенства и монаштва Будимске епархије. Имали смо прилику да ово сабрање буде украшено новооснованим хором, којим диригује наш талентовани ђакон Стефан Милисавић. Честитам њему и свим члановима хора који су нам улепшали ову молитву и напунили наша срца духовном радошћу. Са нама је и чика Бранко Радунковић са својом породицом, кога смо синоћ имали част да чујемо на предавању. Захваљујем се и свима вама који сте дошли, као и кумовима који су се потрудили да припреме славски колач и кољиво. Захваљујем се и табанашима који су увек са нама; припремили су програм, али се он данас због времена неће одржати. Захвалност дугујемо и свим српским самоуправама које су помогле и учествовале у организацији данашње славе - рекао је отац Зоран Остојић и позвао све присутне на заједнички ручак и дружење.

Овогодишњи кум Ненад Анђелић, предао је славску ружу кумовима за следећу годину, а то је Српска самоуправа 18. кварта. Славску ружу примио је Миодраг Рађеновић, у име председника те самоуправе, Борислава Димића.

(Детаљније у штампаном издању...)
- ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА "СРПСКИХ НЕДЕЉНИХ НОВИНА" -

Завршена међународна научна конференција у Подгорици

5. Мај 2019 - 9:28

Усвајањем закључака 4. маја 2019. године у Подгорици је затворена дводневна међународна научна конференција Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори.

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је учесницима тог важног скупа показао фотографије и видео запис о цркви Светог великомученика Георгија из Горње Стијене Пиперске у којој је тог дана служио свету Литургију, који показује у каквом је стању била деценијама после Другог светског рата, а како изгледа данас.

Митрополит је казао да те слике најбоље говоре о значају тема о којима је било речи на скупу  У завршној речи Митрополит црногорско-приморски је захвалио свим учесницима на одзиву и што су схватили озбиљност теме коју је покренуо нацрт Закона о слободи вероисповести:

-Ми смо благодарни Господу и вама што сте се одазвали на наш позив. И ви сте као хришћани схватили озбиљност ове теме и овдје сте дошли да нам помогнете, да се помогне васпостављање људских права која су заиста била угрожена дуго времена и која су у многим крајевима и данас угрожена, у свијету, па нажалост и овдје код нас.

Митрополит је подсетио на прогон Архиепископа охридског Јована који је у затвору провео неколико година и чије страдање се и даље наставља. Говорећи о континуитету гоњења Цркве у Црној Гори, подсетио је на 1945. годину када је убијен митрополит Јоаникије Липовац са преко 120 свештеника. Такође је говорио о народу отераном из Цркве, који се тек сада враћа вери и који обнавља храмове и своју душу, као и о бомбардовању од стране НАТО пакта. 

-Ваше присуство је драгоцено, јер сте ви представници праве и истинске Европе коју ми поштујемо и у такву Европу ми смо увијек спремни да уђемо, поручио је митрополит Амфилохије. 

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је изразио задовољство што је могао да учествује у раду тог важног скупа:

-Ми у Црној Гори имамо један важан задатак. да ријешимо питање вјеских слобода, вјерских права. Права цркава и вјерских заједница нису регулисани на адекватан начин, и то у држави која има толико снажну традицију вјера, три вјере које су овдје дубоко утемељене – православна, католичка и исламска. Наравно, треба се борити за слободу свих осталих вјера које су присутне у Црној Гори. То питање није на адекватан начин ријешено, иако је Устав Црне Горе дао добро полазиште за његово рјешавање.

Владика је указао на чињеницу да нацрт Закона о слободи вероисповести показује да овдашње власти нису спремне да направе отклон од комунистичког наслеђа нити да како ваља испоштују ни Устав ни међународно обавезујуће правне акте по овом питању:

-Није спремна да врати имовину. Другим субјектима којима је држава, односно власт комунистичка некада неправедно одузела имовину, држава је то законски уредила и мислим да је то у суштини веће завршена прича, а Црква јер изузета из тог права управо тим законом и њој је прије петнаест година дато утјешно обећање да ће се црквама и вјерским заједницама вратити имовина пуитем новог закона о реституцији који ће се на њих односити.

Владика је казао да је иста ситуација и с правом на веронауку у школама:

-Видимо да је држава овдје већ нарушила уставно начело равноправности свих цркава и вјерских заједница у Црној Гори. Са појединима је већ потписала званичне и обавезујуће уговоре, а овај нацрт Закона био је предвиђен да важи само за нас. И очегледно је да је тиме власт хтјела да наруши то основно начело. Ми то нисмо могли да прихватимо.

На затварању скупа говорили су и Патрик Роџер Шнабел, проф. Кол Дарам, проф. др Силвио Ферари, проф. др Герхард Роберс и протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић. 

Повод за одржавање међународне научне конференције Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори је најава Влада Црне Горе да ће у другом кварталу ове године усвојити Предлог закона о слободи вероисповести који је од стручне јавности и представника највећих верских заједница оцењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о верским слободама. Намера организатора је, како су саопштили, да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вероисповести, који би, за разлику од постојећег Нацрта из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вероисповести или уверења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и верских заједница у Црној Гори. 

• Прва сесија: Слобода вероисповести или уверења у међународном праву и праву ЕУ
• Трећа сесија: Аутономија Цркве да сама уређује свој живот и мисију је стандард у Естонији, Немачкој и Аустрији
• Четврта сесија: Представници струке из Румуније, Бугарске и Италије оценили као дискриминаторан нацрт Закона о слободи вероисповести
• Пета сесија: Успех отпора оваквом нацрту Закона значајан за међународно право у целини

Повезане вести:

• Отворена Међународна научна конференција „Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори“
• Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Веома нам је драго што је, са доласком пасхалних дана, епископ бачки Иринеј (у тексту „Врлина истинољубивости”, објављеном 2. маја 2019) успео да начини прелаз са критичких на много помирљивије тонове из чега је јасно да је његово раније писање у преписци са нама било резултат исхитреног реаговања на Саопштење западноамеричке епархије „поводом свеправославних саслуживања током 2019. године“. Подсећања ради, тим Саопштењем није био директно прозван лично бачки владика, него разни сејачи смутње (у множини!), каквих има не само на Балкану него и у Америци, али се он ипак осетио лично веома погођеним.

Радује ме да је оно око чега се обојица напослетку можемо сложити, а што на леп начин сумира владика Иринеј, следеће: Нико од нас нема монопол на бригу и молитву за јединство Цркве, за јединство свих и свега, будући да се сви молимо да Господ „прекрати раздоре (расколе) међу Црквама“. Никоме не треба да буде циљ да брани себе, а још мање да свога сабеседника на било који начин вербално порази. Главна и једина могућа тема разговора може да буде само „живот и мисија Православне Цркве“.

После свих наших дискусија, као непорецива стоји чињеница да православни Срби у Америци могу и сада и убудуће, „несметано“ и „саборно“, да опште са свим осталим канонским свештеним лицима „у тој земљи“ (оним који су под окриљем постојећих канонских православних јурисдикција). Дакле, никоме се не може спочитавати да позива на саслуживање (и) са неканонским свештенством. Сва питања владике Иринеја, попут оног „да ли баш сви, tutti quanti“, била су јасно већ унапред одговорена у објављеном Саопштењу западноамеричке епархије (да, сви канонски, и нипошто не било какви неканонски, укључујући и украјинске). То сада увиђа и бачки епископ када каже: „Елем, у Америци, поред украјинских парохија у цариградској јурисдикцији, које у начелу нису спорне и са којима, мање-више, постоји општење, постоје и украјинске заједнице ван цариградске јурисдикције, што ће рећи чисто расколничке заједнице“. Међутим, такве групације су одувек биле расколничке за све нас, без изузетка! Није непознато да у Америци (као и у другим земљама) постоји мањи број неканонских, расколничких заједница, у које спадају неки Украјинци, као што постоје и групације „артемијеваца“, „мирашеваца“, затим разних неканонских Руса (који су одступили од Заграничне јурисдикције) и сл. Смисао нашег Саопштења, јасан сваком добронамерном читаоцу, није био позив на непрекинуто општење са било којом од наведених расколничких групација, већ са онима са којима се и до сада општило – а то су, наравно, искључиво припадници канонских јурисдикција. Чак и у најновијем обраћању бачки владика нашироко прича о тим расколницима – некако превиђајући факт да се обојица слажемо око тога да са расколницима не може бити општења. У свим таквим случајевима заиста не постоји несагласност између нас двојице (с тим што бих овде исправио владику: Епископски савет Српске Православне Цркве у Америци ни на седници од 29. новембра 2018. године ни на оној од 22. јануара 2019. године није донео наводну одлуку на коју се он позива у последњем тексту, пошто никакве канонске помесне украјинске јурисдикције у Америци не постоје; осим тога епископ Иринеј није добро обавештен ни о „случајевима у Охају“, ма ко да му је ту послужио као извор вести).

Дискутанти се, такође, априори слажу око тога да било какво неодобрено служење на туђој територији (попут поменуте Словеније) заслужује критику – али то питање и бачки и западноамерички владика треба ваљда да оставе надлежном епархијском архијереју. Такви поступци, наравно, не значе да Васељенски Патријарх има јурисдикцију над целокупном „православном дијаспором“ нити специјалну привилегију да „упада у канонски простор било које аутокефалне Цркве, не питајући је за сагласност, а и не обавештавајући је о томе“. Разуме се, лично нисмо ни спремни ни вољни да усвојимо такву еклисиологију, што смо показaли како у теорији (објављене студије), тако и у пракси. Овде се налази и одговор епископу бачком који је у расправу увео питање смисла 28. канона Четвртог васељенског сабора позивајући нас да се гласно изјаснимо да ли усвајамо теорију Метаксакиса или став владике Атанасија. Одговор се подразумевао: целокупно наше досадашње епископско служење у дијаспори надахнуто је еклисиологијом (начелима и етосом) епископа Атанасија који, занимљиво, до сада код нас није приметио одступања у погледу његовог схватања и тумачења 28. канона Халкидонског сабора. Уосталом, то до сада никоме није ни падало на памет, осим бачком владици; верујемо да то питање, после овог одговора, ни он више неће постављати.

Прихватамо да је бачки владика из добре намере постављао питања желећи да пружи „контекст и перспективу излаза из данашњега стања нејединства“. Једино нас је чудило зашто је своју „искрено вапајну реч“ нашао за сходно да упућује баш нама и то тако директно. Такође верујемо да је током вишегодишњих састајања свеправославних припремних комисија и предсаборских саветовања умео да брани еклисиолошке принципе. Остаје једино чињеница да његови потписи стоје на свим релевантним документима о православној дијаспори од 1993. године до данас. Иначе, и даље стоји наш став да нас у званичној преписци „Цариграђани ословљавају онако како и ми себе идентификујемо“, те да је у финалним актима Критског сабора наша титула исправљена, што ће се показати, ако Бог да, када та акта буду коначно и званично објављена. Да подсетимо нашу јавност: Свети и Велики Сабор одржан на Криту је као такав примљен од Српске Цркве на Светом архијерејском сабору 2017. године и не постоји никаква званична одлука која би говорила о супротном. У том смислу, изостанак потписа појединих епископа у неким од докумената не мења нити доводи у питање званичан став наше Цркве о овом сабору.

Напослетку, са радошћу и у потпуности прихватам завршне речи владике Иринеја који, уважавајући позив да се угледамо на светог Василија Великог и друге свете Оце, констатује да и његова и наша настојања на јединству морају остати „у границама православне еклисиологије и вековног канонског поретка Православне Цркве“.

Епископ западноамерички Максим

Извор: Епархија западноамеричка

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету архијерејску литургију у цркви Светог Георгија на Горњој стијени пиперској, поводом Ђурђевдана, храмовске славе ове светиње. Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач. Митрополит Амфилохије је на крају богослужења рекао да смо ми као Хришћани и чланови Цркве моћни, не нашом него Христовом снагом и моћи, непобједивом и неуништивом.

Звучни запис беседе

„Ево код нас данас има оних који, умјесто да цјеливају Христа Господа и да примају силу Његовог васкрсења, и да се укључују у ту свету заједницуи – Цркву Његову која је вјечна и непролазна, они обоготворавају своје неке државице и неке своје нације. Избацују из календара свете Божје људе да би прогласили себе и своје нације боговима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да није Митрополит Амфилохије, Морачанин сликао иконостас овога храма:

„Он је сликан за вријеме краља Црне Горе и Брда, као што је овдје за њега написано, њега и Митрофана Бана. Ко је овдје насликан тада, поред апостола? Насликан је Свети Сава, кога сада избацују и одричу га се – кажу он је био Србин. Био јер хришћанин, прије свега. А хришћанин обједињује у свом срцу све народе и све нације као и Онај коме се хришћанин клања“, рекао је Владика Амфилохије.

Владика је нагласио да овдашњи модерни пагани, незнабошци и безбожници себе обоготворавају, и своје приватне причице.

„Ви сте овдје носиоци духа својих предака, коју су овдје, у вријеме књаза-краља Николе и митрополита Митрофана Бана саградили овај храм и оних који су га обновили обнављајући себе кроз њега, и примајући кроз њега квасац васкрсења, вјечнога живота и вјечнога људскога достојанства у коме су сви људи и сви земаљски народи један човјек, Исус Христос Богочовјек“, казао је он.

Казао је да су пропадала и пропадају царства и државе, и мале и велике.

„Тако ће бити и са овима који данас владају свијетом, иако мисле да су они непролазни. Неће предуго трајати ни њихова моћ, поготово што су они кренули безбожним путем. А Црква Божија, она је вјечита и непролазна“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Након Литургије одржан је ђурђевдански сабор Пипера на коме су Митрополита Амфилохија и сабране поздравили домаћини Младен и Милан Милутиновићи.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У петак, 3. маја 2019. године, на дан када Црква прославља празник преноса Светих моштију Светог Владике Николаја Жичког из Америке у отаџбину, Његово Преосвештенство Епископ жички Г.Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Вазнесења Господњег у Царској лаври Манастиру Жичи, уз саслужење: игумана студеничког архимандрита др Тихона (Ракићевић), архимандрита Дамјана (Цветковић), секретара ЕУО Епархије жичке, архимадрита Јакова (Лазовић), архимандрита Саве (Илић), секретара Епископа жичког, Архијерејског заменика Епископа жичког протојереја-ставрофора Љубинка Костића, Архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протонамесника Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра М. Грујовића.

Као и сваке недеље и празника, тако се и данас сабрао бројни верни народ да са Архипастиром Епархије жичке молитвено прослави Светог Владику Николаја Жичког у велелепној светињи коју је он својим неуморним трудом обнављао, а својим богоугодним молитвама духовно снажио. Назван српским Јованом Златоустим због свог говорничког дара, владика Николај је по свету проповедао Реч Божију и сведочио Васкрслог Господа речју, подвигом и страдањем, каквим су испуњена Житија светих од првих векова хришћанства.

Своју беседу Његово Преосвештенство Г.Г. Јустин започео је васкршњим поздравом, након чега је подсетио сабране да су нам преци Свети жички храм припремили да се у њему Богу молимо, да у њему проналазимо себе и друге, да сагледавамо своје слабости и своје грехе и да је Црква ризница сваког добра, јер је у њој Васкрсли Господ. Овом приликом, Епископ је споменуо да је Господ давалац живота и сам Живот и да је у њему свако добро – и љубав и истина и благочешће и да сваки подвиг и сваки труд и све што чинимо, у Његово име треба да чинимо, јер ако оно што радимо није у Његово име, онда нема вечно битије, већ остаје овде, на земљи.

Будући да се ове године слави осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, Епископ је нагласио да ће ускоро у Вазнесењском храму Манастира Жиче отпочети Сабор Архијереја Српске Православне Цркве и да ће се овде у октобру одржати централна прослава. Споменуо је да су ове свечаности прилика да се запитамо да ли смо достојни наследници свих наших светитеља, мученика, краљева и подвижника. На крају своје беседе, Епископ је нагласио важност искушења за одржање снажне вере и истакао да бити хришћанин никада није било лагодно, а нарочито у време Светога Саве и Светог краља Стефана, и указао да њихова дела и подвизи треба да нам буду узор.

Након Свете Литургије, у радости је преломљен славски колач у част Светог Николаја Жичког, а трпеза љубави и послужење уприличено је у просторијама Манастира Жиче.

Извор: Епархија жичка

Светом архијерејском Литургијом коју је у портиСтаре Милошеве цркве у Крагујевцу служио Епископ шумадијски Господин Јован, Епархија шумадијска је 03. маја 2019. године на Источни петак прославила своју славу. Владики Јовану саслуживали су протојереји-ставрофори: проф др Зоран Крстић, Драгољуб Ракић, Миладин Михаиловић, Саво Арсенијевић, мр Рајко Стефановић, Мићо Ћирковић, Љубиша Миљковић, Милован Антонијевић, Видо Милић, Златко Димитријевић, Драган Васиљевић, Жељко Ивковић, Александар Гајић, протонамесници: Мирослав Исаиловић, Младенко Голић, Саша Антонијевић, синђел Онуфрије, игуман Петар, игуман Јоаникије, те протођакони Иван Гашић, Небојша Јаковђевић, ђакони: Далибор Нићифоровић, Александар Ђорђевић, Стеван Илић, Урош Костић и Никола Урошевић. Чтецирали су др Марко Петровић, г. Марко Нешић и г. Стефан Радисављевић.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Maj2019/staracrkva03052019.mp3

Литургију је својим појањем улепшао “Хор младих” Саборног храма у Крагујевцу.

Након Малог Входа, Владика Јован је због труда и залагања у изградњи Тела Христовог благоизволео да протонамеснике Мирослава Исаиловића, Младенка Голића и Сашу Антонијевића рукопроизведе у чин протојереја. Потом је протојереја Драгана Васиљевића узвисио достојанством ставрофора доделивши му право ношења напрсног крста. Истом приликом је и пароху лужничком Гојку Марковићу доделио чин протонамесника. Правом ношења црвеног појаса одликовани су свештеници Мирко Шиљковић, Слободан Савковић, Александар Ђорђевић и Милош Ђурић као и ђакон Урош Костић. Орденом Светих новомученика крагујевачких одликован је г. Миленко Марјановић.

Владика Јован је беседећи рекао да је Васкрсење Христово јављање божанске замисли о свету и човеку. “Слобода човека ослобађа пролазности, греха и смрти. Радујући се у Христу, радујемо се и са прецима нашим, којима се надахњивала наша историја. Оно што није сједињено са Христом нестаје и пропада. Наша историја је историја Голготе и страдања. Будући да је уско везана за Христа, она је и историја нашега спасења и Васкрсења. Зато да се сви ми у Цркви, у Цркви у Шумадији, саосећамо једни са другима као једна велика породица. Да будемо у сагласју једни са другима. Као што апостол Павле говори у посланици Коринћанима: “Браћо, нека је у вама иста мисао као што је у Христу “, поручио је Епископ Јован. На послетку своје беседе, Владика Јован се захвалио свима који су дошли на славу Епархије шумадијске, јер наша Епархија тиме сведочи истиниту веру у Васкрсење Христово.

У порти Старе Милошеве Цркве преломљен је славски колач и постављено послужење за све верне. Потом је у хотелу “Шумарице” одржана Трпеза љубави,чиме је прослављање епархијске славе верног народа и свештенства са својим Архијерејем настављено и у поподневним часовима.

Извор: Епархија шумадијска

Основан пре тачно десет година, Радио Источник Епархије ваљевске настоји да шири реч Божју, уз молитву Мајке Божје чији Живоносни Источник прославља као своју славу, и следећи пример Светог Владике Николаја, чијим га је орденом одликовао Епископ Милутин.

 Владика Николај био је глагољиви проповедник, гласник љубави Христове, који је јеванђељску мисао надалеко проносио. У времену у коме наука и техника нису створиле медије какве данас имамо, његове поуке стизале су брзо и остављале трајне и неизбрисиве трагове, какве данас готово ниједан медијски садржај не може. Дакле, усуђујемо се рећи, био је моћан медиј, извор знања и информација драгоцених за живот сваког човека. У дану у коме је Свети Владика Николај уписан у календар светитеља, широм планете обележава се и Светски дан слободе медија. Ове године, тог дана празнује се и Источни петак, илити Живоносни Источник, па се и колектив Радија Источник, на челу са главним и одговорним уредником протонамесником Слободаном Алексићем, придружио светковини у задужбини Светог Владике Николаја. Честитке и благослови стигли су од духовног оца, Епископа ваљевског Г. Милутина, Епископа Георгија и свих свештенослужитеља, верног народа, али и драгих гостију – представника црквених медија. У име Радија Слово Љубве (Београд) Источнику је честитала новинар Бојана Јовановић, Беседе (Нови Сад) уредник протонамесник Милорад Мировић и Милешеве уредник протојереј – ставрофор Марко Папић.

Славску свечаност и обележавања јубилеја са Радијом Источник поделио је и протојереј – ставрофор Стојадин Павловић, главни и одговорни уредник Телевизије Храм, прве телевизијске станице Српске Православне Цркве. Улога медија данас јесте да доносе радост, нарочито у овим временима када је нема много. Честитајући значајан јубилеј Радију Источник, прота Стојадин Павловић рекао је да је потреба за комуникацијом посредством медија увек постојала. Она је сада значајнија него раније јер је комуникација међу људима „скраћена“.

Брзе вести, прилози и репортаже имају могућност да стигну до слушаоца у брзини у којој он живи. Велики труд је Радио Источник уложио на том пољу. Надам се и верујем да ћете уложити још више труда и снаге, са безрезервним благословом Епископа ваљевског Г. Милутина, подршком свештенства и саговорника из разних области, који нису више гости већ домаћини у Радио Источнику, како би медијски мрак који нам нуде комерцијалне телевизијске и радио станице разбили и показали како се долази до јеванђељске речи – рекао је прота Стојадин Павловић. Под утиском данашњег празника, први човек Телевизије Храм пожелео је да конзументи медијског програма што више чују и запамте узорне људе, али и оне који су Христа издавали. Такође, да они који су туговали и жалили над својим гресима да, како је говорио Отац Јустин, више не тугују, јер је Васкрсли Господ све грехе узео на себе. Да не тугују ни за својима који су уснули у Господу, јер Васкрситељ и о њима брине и са њима ћемо се наћи у дану свеопштег васкрсења, закључио је прота Стојадин Павловић, пожелевши Радију Источник да траје још много деценија.

По завршетку свечаности у Лелићу, главни и одговорни уредник Радија Источник протонамесник Слободан Алексић организовао је представницима црквених медија поклоњење манастиру Пустиња и ваљевским храмовима Васкрсења Христовог и Светог Нектарија Егинског.

Извор: Епархија ваљевска

Овогодишње прослављање Светог Владике Николаја у манастиру Лелић, по броју свечара, учесника молитвеног сабрања и надасве великој благодати коју Господ молитвама равноапостолног мисионара излива на све људе који лелићкој светињи притичу, остаће у сећању као заиста посебно. По благослову Епископа ваљевског Г. Милутина, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је умировљени Епископ канадски Г. Георгије, уз саслуживање бројних свештеника и свештеномонаха из више епархија. 

Поред лелићке обитељи, домаћини славе били су свештено братство Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву, предвођено старешином протојерејем – ставрофором Драгомиром Јовановићем, Основна школа „Владика Николај“ Ваљево и пријатељи манастира Лелић из Цириха. Како се ове године са празником Владике Николаја поклопио празник Источни петак (Живоносни Источник), слава Радија Источник Епархије ваљевске, колектив ове медијске куће, на челу са уредником протонамесником Слободаном Алексићем, свог патрона прославио је у задужбини славног светитеља.

„Време Владике Николаја тек долази“, речи су Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја којима је са седнице Светог Архијерејског Синода испратио Епископа ваљевског Г. Милутина на прославу празника Владике Николаја у манастир Лелић, којег је подигао заједно са оцем Драгомиром и у коме безмало три деценије сабира богочежњиве душе из свих крајева света. Јер он је, као и Преподобни Отац Јустин на свега четири километра у Ћелијама, свесрпски и свеправославни. Ова светиња припада свима нама и искрено благодарим Владики Георгију, свештеницима и монасима, као и свима који сте данас овде, рекао је Владика Милутин за трпезом љубави у манастирској трпезарији. Он је честитао славу игуману манастир Лелић Георгију (Мићићу), похваливши његов вишегодишњи труд, са жељом да духовно достигне првог игумана архимандрита Авакума, дивног и вољеног старца, крај кога је узрастао. Владика Милутин честитке је упутио и колективу Радија Источник, чији је рад 2016. године наградио Орденом Светог Владике Николаја, а коме је име дао данашњи главни служашчи Владика Георгије.

Године 1991., када су управо 3. маја, са благословом блаженопочившег Патријарха српског Павла, мошти Владике Николаја пренете из Америке у родни Лелић, Владика Георгије служио је Свету Литургију. Данас, после много година на овом светом месту, када прослављамо и Живоносни Источник, Мајку Божју која је источила живот и без које не би било ни Христа Господа, не треба много говорити. Довољно је рећи „Христос воскресе“, беседио је Владика Георгије на Светој Архијерејској Литургији.

Ми данас када се поздрављамо са „Христос воскресе“ знамо све тајне овога света и века. Одгонетка нашег битисања и после овога живота речена је Христовим васкрсењем. То потврђује и данашњи слављеник Свети Владика Николај Охридски и Жички. Ја волим да кажем „свесрпски“, зато што је доста времена провео у Америци и широм света. Написао је много књига и, после Светога Саве, најплодотворнији је писац. Он је српски Златоуст и сада треба сви да ћутимо и да се његовим мислима поучавамо – рекао је Владика Георгије. Псалтир српски су богомољачке песме Светог Владике Николаја. Он је сав свој живот, целог себе, Христу Богу предао. Знао је да окупи народ око себе и где је реч његова продрла, тамо се Бог прославља и дан данас, истакао је Епископ Георгије. По узору на богомољце Владике Николаја, чувајмо веру своју, Свето Православље. Не дајмо се завести овосветским бригама и страстима, јер наш живот је само оно добро што учинимо и тиме ће нас Бог признати као Своје, закључио је он.

Најлепше проповеди и аманети српском народу

У поздраву „Христос васкрсе“ садржане су тајна живота, тајна смрти и тајна нашег постојања. Владика Николај је то добро знао и нико није тако добро препричао Христову мисију као он, празнично је слово проте Љубисава Аџића, умировљеног пароха ваљевског, који је годинама уназад произносио беседе о Владики Николају. Ако Христос није жив, нико није жив. Хришћанско учење би онда било „бабско приповедање“. Христос је угаони камен вере наше, јер Он је отворио врата вечног живота за све Своје следбенике, истакао је прота Љуба Аџић. Током своје пастирске службе, прота Аџић, како сам каже, имао је част да буде парох у Лелићу, упозна фамилију Владике Николаја и чује много тога о њему.

Свети Владика Николај сваку своју проповед почињао је и завршавао аманетом: „Да се Срби сложе, обоже и умноже“. Браћо и сестре, запитајмо се над тим аманетом! Колико има мање деце у Ваљеву… Број оних који се рађају знатно је мањи од оних који умиру. Нисмо се умножили, а кад ће се тек завађена браћа измирити… Владика Николај је толико писао о Србији, толико је страдао. Данас смо се сабрали овде са свих страна, јер он је свесрпски и свеправославни. Притичимо моштима Владике Николаја и молимо га да узмоли Господа да подари мир и слогу роду нашем – закључио је прота Љуба Аџић своје обраћање речима из Тропара Светом Владики Николају.

Колико љубави према Владики Николају постоји у српском народу говори и данашњи број свечара. Поред лелићке братије, колач су преломили и свештено братство Храма Васкрсења Христовог, Основна школа „Владика Николај“, прва у земљи која је понела његово име, пријатељи манастира из Цириха Коста Илић, Драган Стевановић и Новица Васић. Домаћин ктиторске славе Лелића 2020. године биће Светосавска омладина српских студената из Цириха. Увек се у међувремену јави још људи. Није лако све набројати, уз осмех каже игуман Георгије, који је и ове године био изврстан домаћин бројним намерницима.

Извор: Епархија ваљевска

Светом архијерејском литургијом, коју је у суботу 4. маја служио Његово преосвештенство Епископ диоклијски Г. Методије уз саслужење свештенства у манастиру Свете Матроне у Грбљу прослављена је храмовска слава ове Светиње посвећене Светој Матрони Московској, коју смо календарски прославили 2. маја.

Звучни запис беседе

Владика Методије се сестринству манастира, на челу са Игуманијом мати Матроном, и сабраним вјерницима обратио ријечима литургијске бесједе у којој је казао да је Света матера наша Матрона, чији је живот био Јеванђеље Христово, непрестано имала и призивала име Његово. Без обзира на своју тјелесну сљепоћу мати Матрона је видјела даље и дубље него што виде људи који су имали здрави земаљски вид.

,,Чувајте у себи мир који понесете са Свете литургије, као што га је чувала света Матрона московска и призивајте непрестано име Христа васкрслога из мртвих“-поручио је Владика Методије.

Извор: Радио Светигора

Прослављајући Васкрсење Христово ‒ „у Коме живимо, крећемо се и јесмо” (Дап 17, 28), руковођени пастирском бригом Цркве, по већ устаљеној благословеној пракси, а у духу пасхалне радости над радостима и славља над слављима, у Светли уторак, 30. априла 2019. лета Господњег, након Литургије служене у храму преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику, пастирска брига Цркве Божје и љубав делатно су показани посетом ветерничког Дома за децу, омладину и старе ометене у развоју.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Ову значајну установу посетило је свештенство Светосимеоновског храма: протопрезвитер Предраг Билић, презвитери Бранислав Ђурагић и Игор Игњатов, ђакон Мирослав Стојановић, као и катихета Бранислав Илић. Након појања пасхалног тропара са стиховима и сугубе јектеније, отац Бранислав, настојатељ ветерничког храма и надлежни парох ове установе, честитао је Празник над празницима запосленима и свим корисницима Дома, нагласивши да радост Васкрсења Христовог увек треба да греје наше срце, како бисмо у тој небоземној радости угодили Васкрслом Господу и постали живи и делатни сведоци Васкрсења. На крају, корисницима Дома су, уз васкршњи поздрав и благослов, подељена васкршња јаја. Посета је окончана пријатним гостопримством и разговором са запосленима ове установе.

Извор: Радио Беседа

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије поручио је на обиљежавању крсне славе Епархије празника Пресвете Богородице - Живоносног Источника да заједништво и православна духовност штите српски народ и државу. У Храму Рођења Пресвете Богородице у Мачковцу, код Лопара, владика Фотије је изразио задовољство што су на богослужењу окупљени свештенство, монаштво, представници власти Републике Српске и вјерни народ.

https://www.eparhijazt.com/UcitaneSlike/Drazen/2019/audio/20190503_Ep_Fotije_Mackovac_slav.mp3

https://www.eparhijazt.com/UcitaneSlike/Drazen/2019/audio/20190503_Mackovac_Miladin_Dragič.mp3

https://www.eparhijazt.com/UcitaneSlike/Drazen/2019/audio/20190503_Rado_Savić.mp3

"Сви треба да буду утемељени у Цркви и православној духовности, која је извор српске културе, вјере, писма, језика и опстанка на овим просторима", рекао је владика. Епископ Фотије је истакао да Црква непрестано позива људе да се моле, посте и чине добра дјела. "Треба нам духовна снага и благодет Божија која проистиче из живоносних источника да нас руководе, штите, окрепљују, те учине бесмртним, то је смисао нашег живота у Цркви", рекао је владика Фотије. Према његовим ријечима, Пресвета Богородица је живоносни источник и од ње теку ријеке благодати кроз читаву Цркву и кроз душе и срца свих вјерујућих.

Свету архијерејску Литургију служили су владика Фотије, те епископи - горњокарловачки Герасим, бихаћко-петровачки Сергије и осјечкопољски и барањски Херувим. Слави Епархије зворничко-тузланске присутвовао је изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, који је рекао да је Живоносни Источник значајан празник. Начелник Лопара Радо Савић изразио је задовољство што је слава Епархије обиљежена у овој мајевичкој општини и навео да руководство локалне заједницве подржава све активности Српске Православне Цркве на очувању духовности, као и обнову и подизање храмова на Мајевици.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

У Сремским Карловцима данас је настављена дводневна прослава 8 векова аутокефалности СПЦ. Торжественом Литургијом која је служена у Саборном Николајевском храму у Сремским Карловцима, началствовао је Епископ канадски г. Митрофан уз домаћина Епископа сремског Василија, а саслуживали су архијерејски намесници намесништава Епархије сремске и други свештенослужитељи. 

http://www.slovoljubve.com/uploads/Audio/03.05.19 Episkop sremski Vasilije u Karlovcima.mp3

После Литургије пригодном беседом се обратио Епископ Митрофан, а по завршетку службе, предвођени српском заставом и децом у народним ношњама, отачаствени архијереји и свештенослужитељи упутили су се у свечану салу Карловачке гимназије где је одржана Свечана академија под називом "Жича и Студеница памте". Надахнуто слово о Светоме Сави произнео је Епископ сремски Василије, који је између осталог рекао да „наше јубиларно сећање на Светог Саву, осам векова аутокефалности Српске Цркве, представља доказ да наша генерација има толико духовног здравља за посматрање наше историје и толико моралне свести, да се у њој лик Светог Саве може огледати као у чистом огледалу“. У богатом културно-уметничком програму наступили су основци карловачке школе, богослови, фолклорна група "Брнаково коло" и "Вила" из Новог Сада, као и драмске уметнице Гордана Ђурђевић Димић и Тијана Максимовић. 

Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм