„Нашао си другог Старца Јосифа! Говори!“

„Два пламена која се никада нису раздвојила...“

Старац Емилијан је био двадесет две године млађи од Старца Јефрема Катунакијског, али је Пресвета Богородица проценила да је тај јеромонах био способан да разуме опитно искуство великог Светогорца. Према сведочењу самог папа-Јефрема: „Наша срца су се спојила у једно, и сваки пут смо се сусретали као два пламена која се уздижуу небо!“ 

Приликом првог сусрета папа-Јефрем је стекао погрешан утисак о потоњем Старцу Емилијану Симонопетритском. Учинио му се некако дотеран, „испеглан“, рекли бисмо: неиспробан у смирењу, подсећао га је на принца, тако да је Старац помислио: „Ево још једног који је, као и толики други, дошао да разговарамо о молитви! Са испегланом расом и кошуљом! Ајде, даћу му један ратлук, па нека иде кући.“ Старац Емилијан, по природи благ, љубазан и пријатан какав је био, смерно је скинуо своју скуфију и са пуно поштовања сео наспрам Старц Јефрема.  

„Ја сам игуман на Метеорима“, представио се. Изгледало је као да је дошао са великом жељом да би са папа-Јефремом разговарао о умној молитви. 

„Много света долази на Метеоре“, одговорио је папа-Јефрем, опет у себи осећајући негодовање према неочекиваном посетиоцу. Као да је хтео да каже: „Дођите на Свету Гору“.

Ипак, негде дубоко у себи осећао је да је неправедно осудио тог младог игумана са Метеора, који је, поред осталог, учинио напор да дође издалека, заједно са другом двојицом да би се срео с њим. 

„Да ли сам био неправедан према овом човеку?“ - питао се у себи папа-Јефрем. Пошао је по ратлук за послужење са осећајем велике унутарње недоумице.   

„Зашто не бих затражио да ми Бог потврди?“ - упитао се у себи. 

Тако је Старац Јефрем отишао у своју црквицу, стао пред икону Пресвете Богородице у намери да обавезно добије „потврду“ о оцу Емилијану, оном испегланом госту са Метеора. Направио је три метаније пред Пресветом Богородицом и потом јој се обратио овим речима: „Пресвета моја, да ли да му говорим или ћу узалуд бацати речи пред њега?“

У том тренутку Старац Јефрем Катунакијски је зачуо глас Превсете Богородице како му одговара на питање кроз своју икону: „Нашао си другог Старца Јосифа. Говори!“

[Овде Пресвета мисли на блаженопочившег Старца Јосифа Исихасту, орла над орловима Свете Горе у првој половини 20. века и духовног оца папа-Јефрема који се у то време беше већ упокојио].

Папа-Јефрем се тада узнемири и презноји од страха. „Учинио сам злочин према самом себи!“ рече са ужасом. Потрчао је напоље и повео оца Емилијана са собом у цркву, где су неколико сати разговарали. Од тада се никада више нису растали.    

Старац Јефрем Катунакијски је често говорио о овом од Бога послатом оцу са Метеора: „Нашао сам у њему свог покојног Старца, другог Старца Јосифа – златоустог и достојног Старца Емилијана!“Другом приликом о њему беше рекао: „Он је, дете моје, миомирисан“. 

Старац Атанасије Симонопетрит, Беседа о Старцу Јефрему Катунакијском и другим великим православним Старцима,Катерини, фебруар 2008.  

Са грчког превела Валентина Аврамовић

Извор: Српска Православна Црква

На празник Светог Василија Острошког и Херцеговачког, Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и Немачке г. Григорије служио је свету Литургију у капели Светог Јована Златоустог у Студентском граду у Београду.

Том приликом, Владика је рукоположио г. Александра Дебељака, дипломираног мастер теолога, најбољег свршеног студента Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у чин ђакона. Новорукоположени ђакон биће нови сатрудник у свези клира Епархије диселдорфске и немачке.

Извор: Српска Православна Црква

У недељу трећу по Васкрсу – недељу Мироносица, 29. априла/ 12. маја 2019. године, житељи Сирига свечано су прославили свог патрона - Светог Василија Острошког Чудотворца. Празнична радост започела је у навечерје празника, празничним бденијем које је служио надлежни парох, протонамесник Дојчин Стојановић. 

На сам дан празника Светог Василија Острошког, литургијским сабрањем началствовао је Епископ мохачки Господин Исихије, уз саслужење протонамесникâ: Бранислава Мркића, архијерејског намесника новосадског другог, Милана Ђурића пароха жабаљског, Цветка Миливојевића умировљеног пароха врбашког, Дојчина Стојановића надлежног пароха сиришког, протођакона Горана Ботошког и ђаконâ Владе Поповића и Мирослава Стојановића. После прочитаног Еванђељског одељка Епископ Исихије се обратио присутнима пригодном беседом, говорећи о женама мироносицама као првим сведоцима Христовог васкрсења и о њиховој вери и љубави, која је превазилазила било какав страх. Такву чврсту веру имао је, по речима владике Исихија, и Свети Василије Острошки, који се у она тешка времена показао као велики бранитељ свог народа и своје православне вере. 

Литургијско сабрање посебно је  улепшало појање хора црквене општине новосадске ,,Свети Јован Дамаскин”, под вођством јеромонаха Јеротеја, сабрата манастира Ковиља, а посебну радост је представљало и присуство великог броја верног народа, а нарочито деце. По заамвоној молитви извршен је литијски опход око светог храма. По повратку у храм протонамесник Бранислав Мркић је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког Иринеја, којом су господи: Дејану Слијепчевићу, Бранку Кривокући и Душку Чомићу додељене архијерејске грамате, као и још девет захвалница другим добротворима храма.  Архијерејске грамате и захвалнице је у име епископа бачког Иринеја, уручио Епископ Исихије, захваливши се свима на труду и доброј вољи. На крају се верницима обратио надлежни парох Дојчин Стојановић, који је захвалио епископу Исихију што је својим присуством увеличао прославу храмовне славе. 

Вечерње богослужење служио је протопрезвитер Радован Лазић парох змајевачки, уз саслужење протопрезвитерâ: Стојана Билића, пароха при Саборном храму у Новом Саду, Јована Кезана и Жарка Благојевића, парохâ србобранских, Стевице Илића, пароха бачкопаланачког, протонамесника Миладина Бокорца, архијерејског намесника жабаљског, презвитера Марка Бубуља пароха челаревског и ђакона Мирослава Стојановића. После вечерњег богослужења извршен је чин благосиљања славског колача и жита, које је принео овогодишњи кум Дејан Слијепчевић са породицом. Пригодном беседом верницима се обратио протопрезвитер Радован Лазић, честитајући домаћинима и верном народу храмовну слава, а надлежни парох захвалио је свима који су присуствовали прослави храмовне и сеоске славе. 

Извор: Радио Беседа

На велики празник у манастиру Острог, хиљаде људи са разних страна света хрлиле да се поклоне светом Василију Острошком Чудотворцу и узму благослов

Чудесно је било данас у острошкој пустињи према којој данима хрле у дугој молитвеној колони хиљаде верника са разних страна света. Река људи сливала се ка ћивоту Светог Василија Острошког Чудотворца, а међу њима Руси, Украјинци, Румуни, па чак и Кинези! Било је и Хрвата из Загреба, али највише Срба са Космета, Србије и из целог региона. Старо и младо, здраво и болесно, неки и босоноги, корачали су ка пећини и са страхом божјим приступали свецу и од њега узимали благослов. Сви су они тражили спас својих душа од исцелитеља. Племеници Чудотворца су међу првима стигли у светињу – Тврдошани, Требињци, Билећани, Гачани, али и Мостарци. Никшићани су ту даноноћно.

– Ја сам из Мостара, али сам се придружио пријатељима из Гацка. Нас 29 превалило је стотину километара како бисмо узели благослов од нашег духовног заштитника. У тој дугој колони нашле су се и четири даме које су успеле да издрже и лоше време и дуг пут – прича, за „Новости“, Радован Ћорић, коме је ово шеснаесто ходочашће по реду, а двадесето које су Гачани организовали. – Управо су ови момци и девојке први озваничили ходочашће до острошке светиње. Касније су нам се прикључили други, а надамо се да ће их бити још више.
И управо тако. Из Сокоца је минулог понедељка после литургије кренула дружина од 27 одважних, међу којима и 13 дама, који су пешице прошли 230 километара! Није било лако, признаје за наш лист Миланко Крстајић, али је, како каже, вредело. Ту је и Драгана Мутабџија, која је први пут део овог друштва.

– Издржала сам јер нас је окрепљивао Свети Василије. Ишли смо његовим путевима и стигли до светиње која нас је надахнула и озарила. Киша нас је пратила уз пут, спирала са нас грехове како бисмо чисти приступили светитељу – каже Мутабџија.

Из села Суваја код Варварина пред острошком светињом затекли смо Радосава Радосавовића, који је имао много животних проблема.

– Вратио сам се у живот захваљујући Светом Василију Острошком. Баш онда када сам помислио да се из понора нећу извући, он ми је пружио руку. Дуго сам имао проблем са несаницом. Нисам могао да нађем лека, родитељи су ме водили код врачара, али ништа није помогло. Међутим, једног дана једна девојка ми каже да ћу проблем решити ако приступим острошком Чудотворцу. Послушао сам је, приступио свецу, казао монасима и свештеницима о чему се ради, и све је решено истог дана. Од тада ми се живот променио и ја сам срећан човек – додаје Радосавовић.

Први пут да дође у острошке греде, и то у осмој деценији, десило се Јову Јовановићу из Лакташа.

– Никад није касно. Све оно што сам овде доживео, само сам могао да сањам.

Прилази нам његова ћерка Недељка Митровић.

– У овој светињи крстила сам троје своје деце и од тада нам је Свети Василије прислава. Живим у Тиролу и није ми било проблем да преко Лакташа дођем овде и узмем благослов од светитеља – каже Недељка.

Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило (Бојовић) подсетио је како је чобанче из Поповог поља постало светитељем православне васељене.

– Свети Василије Острошки је један од дивних сведока Христовог васкресења и ми треба да идемо његовим путевима, а не онима које нам ствара модерна технологија – мобилни телефони, компјутери, кабловска ТВ, који нам одвлаче пажњу од свега вредног и исконског. У овој пустињи острошкој, Свети Василије је дотакао небеске висине – казао је епископ Кирило.

Пакрачко-славонски епископ Јован запитао се – како је могуће људском бићу да постане Свети Василије, око кога се окупљају десетине хиљада људи.

– Он мења небо и земљу, и душе људске.

ЈАЈЕ

Митрополит кијевски Онуфрије поклонио је митрополиту црногорско–приморском Амфилохију икону Св. Јова Почајевског, као и васкршње јаје. Дарове је предао епископ Сергије.

– Чуваћемо чистоћу вере православне, чак и кад нам расколници покушавају отети храмове. Кроз страдања наше цркве и народа схватили смо и ваше страдање кроз које сте пролазили и још увек пролазите. Митрополит Амфилохије је непобедиви војник Христов – рекао је епископ тернопољски.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

На дан свештеног спомена Светога и богоноснога оца Саве, 10. маја 2019. године, после вечерње службе у храму Вазнесења  Господњег у Кулпину, протопрезвитер Далибор Купусовић, архијерејски намесник врбашки, честитао је присутнима дане васкршње  радости и прочитао одлуку Епископа бачког др Иринеја, да се због потребе пастирске службе привремени парох кулпински, презвитер Лазар Мајсторовић, премешта и поставља за привременог пароха при храму светог Симеона Мироточивог у Ветернику. 

Прота Далибор је похвалио труд и рад оца Лазара на њиви Господњој у Кулпину и пожелео му много успеха на повереној му парохији у Ветернику. Отац Лазар је захвалио архијерејском намеснику врбашком на лепим речима и плодоносној сарадњи, а уједно је заблагодарио верном народу на љубави и подршци коју је све време уживао у Кулпину, Бачком Маглићу и Бачком Петровцу. Молитва је та која нас никад не раздваја, већ нас држи у свези заједнице Вере, Наде и Љубави, окупљеној око Живога Бога, поручио је презвитер Лазар.

У трећу недељу по Васкрсу, 12. маја 2019. године, када Црква молитвено прославља жене Мироносице и праведног Јосифа из Ариматеје, а на дан светог Василија Острошког, протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, увео је у дужност оца Лазара Мајсторовића. 

Началствујући литургијским сабрањем у храму у Ветернику, прота Миливој је, после заамвоне молитве, прочитао одлуку Епископа бачког г. Иринеја којом је на прву парохију при Светосимеоновском храму постављен отац Лазар. Архијерејски намесник новосадски први је представио оца Лазара парохијанима у Ветернику, истичући његов предан рад како на претходним парохијама, тако и при Добротворној установи Епархије бачке Владика Платон Атанацковић. Прота Миливој је изразио велико задовољство на томе што је Ветерник добио једног вредног и доброг свештенослужитеља, и пожелео му је сваки благослов и успех на новој њиви Господњој.

Отац Лазар је захвалио проти Миливоју и, уз изразе захвалности Богу и Светоме Симеону, истакао је да ће се трудити да оправда поверење Епископа због поверене му парохије у Ветернику.

У своје име и у име сабраће свештеника, презвитер Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма, пожелео је оцу Лазару срдачну добродошлицу, придружујући се жељама проте Миливоја, а са молитвом преподобном Симеону Мироточивом ̶ као заштитнику Ветерника ̶ да сачува своје мало стадо од свих опасности и духовних вукова који вребају, и да све сабране испуни мудрошћу којом ће успети да живе речи Господа нашега Исуса Христа, Који је рекао: Будите мудри као змије и безазлени као голубови!

Извор: Радио Беседа

Апсолутни победник 14. Међународног сајма меда и вина је Винарија Манастира Буково, оцена је стручног жирија овогодишње привредно-туристичке манифестације у Неготину.

Апсолутни победник 14. Међународног сајма меда и вина је Винарија Манастира Буково, оцена је стручног жирија овогодишње привредно-туристичке манифестације у Неготину.

Поред титуле апсолутног победника, Винарији Манастира Буково припала је и награда за најбоље оцењено вино у категорији црвених вина и то за Каберне совињон из 2015.

У категорији белих вина најбоље оцењено вино је прошлогодишњи италијански ризлинг ПКТ “Кључ” ДОО из Кладова.

Најбоље вино у категорији розе вина, по мишљењу Оцењивачке комисије која је радила у саставу: доцент др Александар Петровић са Пољопривредног факултета у Земуну, председник, дипломирани инжењер технологије Маја Поповић и мастер инжењер технолог Николина Лисов, чланице Комисије, произвео је “Подрум Миливојевић 1972” из Речке.

Апсолутни победник 14. Међународног сајма меда и вина је Винарија Манастира Буково, оцена је стручног жирија овогодишње привредно-туристичке манифестације у Неготину.

Поред титуле апсолутног победника, Винарији Манастира Буково припала је и награда за најбоље оцењено вино у категорији црвених вина и то за Каберне совињон из 2015.

У категорији белих вина најбоље оцењено вино је прошлогодишњи италијански ризлинг ПКТ “Кључ” ДОО из Кладова.

Најбоље вино у категорији розе вина, по мишљењу Оцењивачке комисије која је радила у саставу: доцент др Александар Петровић са Пољопривредног факултета у Земуну, председник, дипломирани инжењер технологије Маја Поповић и мастер инжењер технолог Николина Лисов, чланице Комисије, произвео је “Подрум Миливојевић 1972” из Речке.

Извор: Новости
 

У оквиру прославе Светог Василија Острошкога кроз Никшић је данас прошла Световасилијевска литија традиционално предвођена са више архијереја Српске и других канонских православних цркава: Високопреосвећеном господом Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским и игуманом острошким г. Амфилохијем,  Митрополитом тернопољским и кременецким Украјинске Православне цркве Московског патријархата Сергијем и Преосвећеном господом епископима: јуријевским и викаром Новгородске митрополије РПЦ Арсенијем, будимљанско-никшићким Јоаникијем, источно-америчким Иринејем, пакрачко-славонским Јованом, диоклијским Методијем, захумско-херцеговачким Димитријем и буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом.

У молитвеном ходу кроз Никшић учествовало је више хиљада вјерника из разних крајева васељене, који су у литију кренули из Саборног храма Светог Василија Острошкога, задужбине руског цара Николаја II, гдје је јутрос Свету литургију поводом храмовне славе, служио Његово преосвештенство владика диоклијски г. Методије.

Литија је прошла кроз центар града, заустављајући се на неколико мјеста како би се прочитало Јеванђеље и узносиле молитве Христу Господу.

На градском тргу Преосвећени Епископ Јоаникије честитајући свима празник је казао да данас славимо Васкрсење Христово и прослављамо спомен Светога оца нашега Василија Острошкога.

Владика је казао да је овај сабор Светог Василија Чудотворца, и у Острогу и у Никшићу, и у цијелом српском народу и православљу, знак Васкрсења Христовога:

„И ви сви који сте се овдје сабрали носите то знамење на себи, и ми који сваке године овако прослављамо свенародно Светога оца нашег Василија Острошкога, нашега небескога заступника и покровитеља, само приносимо благодарност светитељу за његово пастирско служење докле је ходио по земљи и за бригу о људским душама, али иза његово вјечно пастирство које је задобио милошћу Божијом у Господу Христу.“

Нагласио је да Светом Василију приносимо најљепше дарове: вјеру, наду, љубав, истину, правду и молитву и то је оно што нам је он завјештао и оставио да се тиме украшавамо и Богу приближавамо у љубави, заједништву, међусобном разумијевању, праштању, доброти и свим врлинама.

„Ова литија није само дар Богу и Његовој Цркви и Светом Василију од града Никшића, првенствено јесте, али јесте и од свих православних јер многи доносе дарове Светоме Василију и његовом ћивоту и овој литији“, казао је Преосвећени владика Јоаникије.

Додао је да су данас овдје дарови од Московске патријаршије, из разапете Украјине која данас страда од безбожника, расколника, унијата, неонациста који отимају и скрнаве цркве:

„Али слава Богу Украјинска православна црква на чијем је челу Блажењејши Митрополит Онуфрије иде оним путем којим је ишао и Свети Василије Острошки молећи се Богу, држећи се правде, истине Јеванђеља Божјега и тако се учвршћује и тако се прославља.“

Владика Јоаникије је поздравио све присутне архијереје, истичући да се много радујемо владикама из Русије и Украјине и подсјетио да је ту и владика јуријевски г. Арсеније, који доноси поздраве Митрополита Лава, а самим тим и благослов Патријарха руског г. Кирила.

Поздравио је и Митрополита Амфилохија који је утемељио ову литију, заједно са тадашњим владиком херцеговачким Атанасијем, и присјетио се да је исто тада овако падала киша.

На крају свог обраћања Преосвећени Епископ Јоаникије је истакао да је ово једно славље: манастир Острог, Саборна црква у Никшићу, литија, Мркоњић и Требиње, Завала, све се сабира у једно. Али, нагласио је да се слава Светога Василија Острошкога не заокружава територијално већ обухвата све српске земље, све Србе гдје год да живе, све православне и цијелу васељену:

„И Свети Василије Острошки помаже православнима, и свим хришћанима, и свима онима који му се моле и приступају његовоме светоме ђивоту и његовом имену са страхом Божјим чистога срца. И зато се радујемо са свима, као што говори Свети апостол Павле, са свима светима. И света је ова литија и служба, јер је заправо предводи Свети Василије Острошки коме је Господ дао такву благодат. И Небеско његово заступништво нека буде са свима вама, са овим градом, са свим нашим домовима, породицама и са свима онима којима је милост и помоћ Божја потребна.“

Вјернима се обратио Епископ источно-амерички г. Иринеј који је истакао да смо се сабрали на овај дан како би подигли глас Богу на небесима, Богу Тројици да се захвалимо што нам је поклонио таквог једног светитеља као што је Свети Василије Острошки.

„Ово је град великог краља црногорског Николе Првога и његове краљице Милене. Ово је град у коме су учествовали из императорског дома Романових у подизању ваше предивне цркве, епископије и такође предвиђени двор за краљевску породицу“, казао је владика Иринеј.

Он је истакао да је Свети Василије у Острогу посадио један непоколебљиви цвијет који је толико миромирисан да се његов мирис осјећа широм васељене.

„Широм свијета, кад год процвјета тај цвијет небеса се радују сваки пут када дођете да се поклоните њему и нетљеним моштима. Он је преко својих моштију и свог постојања свједок васкрсења јер он живи пошто Бог живи, и живи пошто је Христос васкрсао из мртвих и смрћу својом побједио смрт једном и заувјек. И ми данас само пролазимо кроз смрт и излазимо у свјетлости Његовог Васкрсења и та свјетлост се осјећа и прима са радошћу са тог новог Тавора – Острога који нам служи као извор нашег сопственог преображења“, казао је, између осталог, владика источно-амерички г. Иринеј.

Истакао је владика да нам предстоји да и ми следујемо његов примјер и по ријечима великог учитеља православља из прошлог вијека протојереја Александра Шмемана, не смијемо себи дозволити да живимо између утопије и бјекства, него да живимо у садашњости и подигнемо са поносом главе своје, објаснивши да понос на грчком језику значи онај који са достојанством носи свој бол а то смо ми:

„Зато циљ и сврха овог данашњег сабрања, празника, славља јесте управо то, да без изузетка, послушамо упутство Светог Серафима, Саровског чудотворца, да затворимо тјелесне очи своје и да окренемо главе своје ка срдашцима својим и спустимо ум свој у срцима својим, како бисмо могли запазити усред средине наших срца како мали пламен игра са радошћу, јер тај пламен је Исус Христос који је васкрсао из мртвих. И том датом моменту када уочите пламен у вашим срцима отворите ваша тјелесне очи јер у том моменту је прогледало једино важеће људско око – око срца“, поручио је Епископ источно-амерички г. Иринеј.

Световасилијевском литијом, у којој је пронијет јастук Светог Василија Острошког, реликвија  никшићког Саборног храма, завршена је вишедневна духовно-културна манифестација „Дани Светог Василија Острошког“ коју, у спомен нашег великог светитеља, већ двадесет година, организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић.

Извор: Митрополита црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије тачно у поноћ, 12. маја 2019. љета Господњег, на празник Светог Василија Острошког, читао је Акатист поред моштију Светитеља у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Острогу, који је слушало више хиљада вјерника сабраних у острошкој светињи.

http://manastirostrog.com/wp-content/uploads/2019/05/Mitropolitova-besjeda-nakon-Akatista-Svetom-Vasiliju.mp3

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је честитајући сабранима празник Светог Василија казао да славећи Светог Василија славимо Бога љубави који га је прославио.

-Прослависмо Пресвету Тројицу помињући све свете Божије људе од времена пророка, апостола, до наших времена, све оне који су постали обиталиште славе Божије који су Га проповједали и свједочили Га кроз вјекове, у којима се Бог прославио и који су Бога прославили. Прослависмо дакле њега који је заиста ковчег најљепших дарова божаснких, који је извор у коме се умивамо и ми сузама свога покајања и узајамним праштањем – казао је Митрополит Амфилохије и рекао да прослављамо Светитеља који је загријао острошке стијене својим постом, трудом и који сија и зрачи из Божије острошке пустиње и обасјава све сабране око његовог ћивота и све људе отворене душе и чистог срца.

Митрополит Амфилохије је казао да Господ посебно воли и благосиља дјецу која су се у великом броју окупила око ћивота Светог Василија, јер је и сам Господ рекао „пустите дјецу да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско“, призивајући и нас да будемо дјеца по незлобивости, по доброти, љубави и по милости.

-Призива нас да будемо као они који су за Њим ходили, као што је Свети отац наш Василије, велики Чудотворац Острошки, из чијег нас ћивота грли божанска љубав и освећује нас милост Божија и просвећује нас свјетлост Истине. Овај свети ћивот је обиталиште Божије љубави и кроз њега Божија љубав зрачи чинећи нас све једним човјеком Исусом Христом, све који приступамо овом светом ћивоту – казао је Митрополит Амфилохије.

Обраћајући се Светитељу, Митрополит је казао да је велики Божији дар и предивно видјети народ Светог Василија који се и ове свете ноћи окупио око његовог ћивота и преко његових моштију цјелива Онога који је управо Светог Василија цјеливао и прославио.

Потом је у цркви Часног Крста служена прва Света Литургија, којом је началствовао протојереј Велимир Јововић, никшићки парох, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва.

Свету Архијерејску Литургију у раним јутарњим сатима у цркви Ваведења Пресвете Богородице поред моштију Светог Василија служио је Преосвећени епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Г. Кирило са свештенством.

Непрекидна колона поклоника током цијеле ноћи притицала је кивоту Светог Василија Острошког. 

Извор: Манастир Острог

Ове године Свети Василије Острошки, Тврдошки, Завалски и Мркоњићки прослављен је у трећу недељу по Васкрсењу Христовом, недељу Мироносица, у родном селу Мркоњићима у Поповом Пољу.

Свету архијерејску Литиргију служио је Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије уз саслужење умировљеног епископа Атанасија, свештенства, свештеномонаштва и ђаконства Епархије захумско-херцеговачке. Као и предходних година мркоњиће је посетило неколико хиљада верних из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине. Празник су улепшала деца са Косова и Метохије, која су организовано дошла да се поклоне Светом Василију Острошком у његовом родном селу Мркоњићима.

Извор: Српска Православна Црква

Празник Светог Василија Острошког манастир Пустиња, древна светиња Епархије ваљевске, прославила је великом молитвеном свечаношћу, јер управо славном чудотворцу посвећена је њена капела. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, уз саслуживање свог духовног оца Преосвећеног Епископа ваљевског г. Милутина и свештенослужитеља из Ваљева. После свете Литургије, преломљен је славски колач, а гостољубиво сестринство, предвођено игуманијом мати Нином, приредило је трпезу љубави за учеснике сабрања.

Лепоту фрескописа пронела је име манастира Пустиња широм света. Благодат која се у овој светињи излива учинила ју је местом на ком су многи духовни узрастали и спасавали се. Управо овде духовно се родио и епископ Силуан, примивши монашки постриг лета Господњег 2010. године. Пастирски пут одвео га је у родни Сиднеј, где данас столује Митрополијом аустралијско-новозеландском. Сваке године, када долази у Србију ради учешћа у заседању Светог Архијерејског Сабора, са посебном љубављу крај свог духовног оца владике Милутина и браће свештеника служи свету Литургију, делећи васкршњу радост у манастиру Пустиња са верним народом.

-Мати игуманија Нина и њене сестре пример су хришћанског живота и зато смо благодарни Богу што их имамо, као и све монахе и све светосавце који се труде да иду путем Христовим, део је празничног слова епископа Силуана.

-Ове недеље наша Света Црква празнује и Свете жене мироносице, кроз које нам Господ Христос показује да није потребан некакав чин овоземаљски да би човек био у заједници са Богом и утврђен у Његовој благодати. Како каже химнографија Цркве, жене мироносице постале су „апостоли апостолима“, благовеснице највећег догађаја у роду људском, највећег освежења и отрежњења у роду људском. Јер, Васкрсење Христово јесте оно што чини хришћанство благовешћу. Зато се радујемо у Господу што чусмо ту дивну благовест од усана жена мироносица, које су биле код Крста Господњег, које су бделе и молиле се, састрадавале са Господом Христом. Кроз све те невоље, остале су умом и срцем везане за Господа и удостојиле су се да прве приме благовест над благовестима – да је Христос Господ устао, да је Његов гроб празан, а тиме ће се и наши гробови након свеопштег васкрсења испразнити па ћемо телом и душом својом стати пред Господа Христа. Како каже Свети Отац Јустин, једни ће ући у васкрсење живота, а други у васкрсење суда. Зато је веома важно да се трудимо да будемо достојни да се зовемо хришћанима. Да се чврсто држимо Христа, јер Он је исти заувек, а ми људи смо колебљиви. Само Он нам може помоћи да постанемо иконе Божје у овом свету. Ми Срби, без обзира на то да ли се налазимо у матици или на Петом континенту, исповедамо исту веру и опстајемо на исти начин – ако су нам корени повезани са небом, истакао је епископ Силуан.

-Оног тренутка када пресечемо те корене и изгубимо конаткт са Богом живим, Његовом истином и благодаћу, онда човек почиње да вене и склон је разним падовима. Зато је веома важно да се угледамо на наше свете и богоугодне оце. Међу њима је и Свети Василије Острошки, који је управо испуњење речи Господа Христа Који је рекао да ће кроз следбенике Своје чинити чудеса кроз све векове. Као што се некад народ сабирао око Господа Христа само да би Га дотакао и примио исцељење, данас видимо да многи одлазе у Острог само да се дотакну моштију Светог Василија да би примили исцељење, утеху коју потребују у свом животу, рекао је епископ Силуан.

-Велика је благодат што смо се данас сабрали и сјединили са Господом Христом у овом светом храму. И то би требало да чинимо сваки пут кад има могућности, а сада ће их у Ваљеву бити сваког дана, јер ће се свете Литургије служити свакодневно наизменично по ваљевским храмовима, рекао је за трпезом љубави Епископ ваљевски г. Милутин.

-Благодаримо Господу што нам је дао живот и здравље, вид очију да видимо сву лепоту Пустиње, чија игуманија и сестре као кринови цветају. Молимо се Господу да буде још више цветова, да Пустиња напредује. Јер, монаштва је све мање у православном свету, а то није добро. Јер, како је говорио владика Николај, народ који има много монаштва је чврст, стабилан и сигуран, јер има оне који се за њега Господу непрестано моле. Слава Господу што је преко наших светих предака одредио ово место да буде светионик роду српскоме, рекао је ваљевски архијереј. који је упутио речи благодарја и свом духовном сину епископу Силуану, који реч Божју проповеда српском народу на Петом континенту, на простору на коме свега материјалног има у изобиљу, али је наш добри народ суочен са разним искушењима. Епископ Силуан понео је епископски крст и уз помоћ Божју духовно предводи нашу браћу и сестре у Аустралији и Новом Зеланду.

Учесник молитвеног сабрања био је и монах Доментијан, родом Ваљевац, сабрат манастира Хиландар. Епископ Милутин изразио је захвалност и њему и свим свештенослужитељима. У завршници обраћања, владика Милутин пренео је поздраве Владике Јована (Пурића), који је био спречен да дође и служи. Заслугом владике Јована подигнута је капела Светог Василија Острошког у манастиру Пустиња. -Када је био игуман манастира Острог, у својој завичајној светињи подигао је овај храм, да и ми имамо „свој Острог“, и на томе смо му сви од срца благодарни, рекао је епископ Милутин. На крају сабрања, Владика је благословио све присутне и честитао празник, уз молитву да нас Господ све чува заступништвом Светог Василија Острошког и свих светих.

Извор: Српска Православна Црква

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније началствовао је 12. маја 2019. године светом архијерејском Литургијом на платоу храма у изградњи, који Православна Епархија нишка, Град Ниш и верни народ подижу у част и славу Светог Василија Острошког.

Преосвећеном Владики саслуживало је нишко свештенство, а лепоти свете Литургије допринело је појање црквеног хора при храму Светих цара Константина и царице Јелене у Нишу Вода жива. Светим Даровима приступио је велики број верника, посебно деце, а после заамовне молитве Епископ је преломио славски колач са овогодишњим домаћином славе председником ГО Медијана г. Небојшом Коцићем.

Литургији су поред многобројног верног народа присуствовали и градоначелник Ниша г. Дарко Булатовић, председник Скупштине општине Медијана проф. др Жарко Ранковић, представници Војске и градских установа.

Као и у литији претходног дана, и у светој Литургији је учешће узео велики број верника, посебно из насеља Дуваниште, у ком је 2005. године започета изградња храма Светог Василија Острошког у знак благодарности Богу и Светом Василију Острошком на милости и заштити тог нишког насеља 12. маја 1999. године за време бомбардовања Србије од стране НАТО алијансе. Почетак изградње благословио је тадашњи Епископ нишки а данас Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Извор: Српска Православна Црква

У другу недјељу другу по Васкрсењу Христовом, 12. маја, када прослављамо Светог Василија Острошког, Светом литургијом, литијом и благосиљањем славског колача црква у селу Наљежићи у Грбљу, која је посвећена овом великом Божијем угоднику, прославила је храмовску славу.  На Литургији је пјевао Хор Светог Јевстатија Превлачког из Будве под диригентском палицом Драгане Николић.

ЗВУЧНИ ЗАПИС БЕСЕДЕ

У литургијској проповједи протојереј–ставрофор Гојко Перовић казао је да нас наша Православна вјера и Црква уче да је Бог када је створио човјека рекао да је добро што је створио човјека и да није добро да човјек буде сам. Он је подсјетио да је и данас, послије хиљада година, оно што је сигурно и једино право, то је да човјек не може и не смије да буде сам.

„Зато је овај грбаљски сабор величанствени јер се окупљамо једни с другима, што је лијепо кад једни друге срећемо. Ми смо, хвала Богу, људи који дијелимо овај простор и ово вријеме с другим људима. Живимо у Боки которској гдје има и католика и муслимана, ђе има људи који кажу да не вјерују у Бога, све су то наши пријатељи, комшије, колега. Али, ми знамо коме припадамо и да није ништа него овај дан и да није нико други него овај Свети Василије Острошки, слава му и милост, и да нико други није постојао никад, да немамо ни о коме ништа написано, него само њему, па бисмо добро знали ко смо.“

Подсјетио је да се чудесно дијете, Свети Василије родио неколико година пошто су Турци спалили мошти Светог Саве на Врачару.

„Давно су рекли и остала је и данас истина, да се мошти не могу спалити, него се онај пламен развио на све стране, гдје год живе људи који поштују име Светога Саве. И и кад се учинило да смо остали без иједних моштију, Бог посла друге мошти за које се чудом Божијим зна више него за Светога Саву. Нема тога који није чуо за Светог Василија Острошког Чудотворца, а ко је он? Он је владика Светога Саве који је отишао у Пећ код Патријарха Пајсија Јањевца да га хиротонише за владику херцеговачког.“

Свети Василије је обновио пирг Светог Саве у Хиландару и кад се вратио да буде владика херцеговачки одвајао и слао у Хиландар да случајно се што не обурда од тога што је поправљено:

„Довољно знамо и гдје је светиња, гдје је пошао Свети Василије да га хиротонишу, и ђе је још већа светиња, ђе је обновио пирг на Хиландару, и ево трећа светиња манастир Острог. И ђе год се помиње ово име и ова слава, ту је исто толика светиња из које сте се ви јутрос, Богу хвала, и причестили.“

Објаснио је да је и прије и послије Светог Василија било светаца, Божијих људи и наших предака до дан-данас. Истакао је да је тако и са нашим предањем и да ове године славимо 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Упозорио је на разне вијести које нам се пласирају путем медија, да је мит и легенда да је Растко Немањић био у Црној Гори:

„Мит и легенда пет манастира за које исклесано стоји да су руком Немањића подигнуте, 15 цркава посвећене Светом Сави,а да не помињем цркве и манастири ђе нема папира, али рекао ми је ђед, прађед да је то од Светога Саве, а какав сам ја човјек ако ђеду не вјерујем кад ми каже како му се звао отац и окле смо дошли.“

Такође, и владика Данило је ишао у Мађарску и тражио српског Патријарха Арсенија да га он хиротонише за митрополита, истакао је отац Гојко и додао:

„У манастиру Превлака, чији је игуман Бенедикт овдје међу нама, формирала се Светосавска епархија, ту је она уздигнута на ранг митрополије. А зашто је митрополија, зашто је наша епископија митрополија? Зато што је наша архиепископија постала патријаршија. И немојте ко да вам каже да је ово конзул Србије! Ово је наш брат, какви конзули, какве границе. Ми смо једна иста отаџбина! Може бити држава, и нека буде држава, а људи који воде државу нека нам не држе лекције из историје, јер је нијесу ни читали!“

На крају свог обраћања вјерном народу, протојереј–ставрофор Гојко Перовић је честитао славу и пожелио да се догодине окупимо још боље и још више, ако може боље и више од овога данас.

У овом молитвеном сабрању учествовао је и Зоран Дојчиновић конзул Републике Србије у Херцег Новом.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Светом архијерејском Литургијом и свечаном Литијом данас је прослављен Свети Василије Острошки, храмовна слава манастира у центру Бијељине. Свету архијерејску Литургију служили су Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Епископи зворничко-тузлански Фотије, новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин, британско-скандинавски Доситеј, горњокарловачки Герасим, далматински Никодим, осечко-пољски и барањски Херувим и умировљени Епископ канадски Георгије у присуству бројних вјерника.

Извор: Епархија зворничко-тузланска