Поводом обележавања 81. годишњице усташког злочина над српским становништвом у селу Пребиловци и сећања на његове жртве, Град Требиње организује интерактивну аудио изложбу у Музеју Херцеговине - ”Пребиловци. Светлост у тами”, која ће бити свечано отворена 06. августа 2022. године у 20 часова, сазнаје радио "Слово љубве" благодарећи једном од аутора изложбе, теологу и вероучитељу Дарку Николићу.

Аутори изложбе су поред г. Николића и Јована Блануша и Богдан Шпањевић, стручни консултант на пројекту је историчар Стефан Радојковић. Организатор изложбе је град Требиње а покровитељи су Електропривреда Републике Српске и Хидроелектране на Требишници. Аудио приче изводе глумци Бојан Жировић и Јелена Тркуља. Дизајн звука потписује Наталија Страхинић. Изложба ће у Музеју Херцеговине бити отворена до 6. септембра.

Овај пројекат посвећен једном од најстрашнијих догађаја на територији Херцеговине, за време Независне државе Хрватске и Другог светског рата у Југославији, изведен је на иновативан начин уз употребу за ову прилику посебно развијене аудио-визуелне технологије.  Посетиоци уласком у музеј и простор изложбе, симболички уносе светлост у мрак заборава и својим сећањем на жртве, кроз наду у Васкрсење, зацељују ране и ожиљке које је историја оставила као свој траг. 

Интерактивна изложба ”Пребиловци. Светлост у тами” - развија централну тему светлости која представља везу љубави којом живот побеђује смрт. Ову изложбу конципирао је и извео мултидисциплинарни тим агенције "NextGame" састављен од инжињера, историчара, програмера, уметника и других бројних сарадника - који су пројекат посветили развоју и неговању културе сећања, као основе личног и националног идентитета. 

Сећање на прошлост и саосећање са палим жртвама - важно је у свим временима и приликама. Ипак, за Пребиловце и становништво овог, некада најбројнијег и најнапреднијег српског села у Доњој Херцеговини - сећање је поистовећено са опстанком народа на том простору. Покушаји да се злочин у Пребиловцима у коме је само у једном дану у јаму бачено преко 500 Пребиловчана, сакрије и заборави, почевши од зазидавања јама до минирање костурнице са костима мученика - бројни су.  Управо је зато важно да се сећамо и овог али и бројних других сличних догађаја на јамама и стратиштима широм Херцеговине. Изложба ”Пребиловци. Светлост у тами” - иако фокусирана на један историјски догађај, отвара и болну тему свих других јама у којима је страдао српски народ, омогућавајући посетиоцу да осветли унутрашњност једне од њих, открије њене страшне приче али и пронађе излаз и наду у будућност.  

Извор: Радио "Слово љубве"

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетиће Херцег Нови 14. и 15. августа 2022. године, поводом 640 година од оснивања града и славе оснивача града, Преноса моштију Светог архиђакона Стефана, најавила је Митрополија црногорско-приморска.

У организацији Општине Херцег Нови и Митрополије црногорско-приморске, свечани дочек Патријарха биће уприличен 14. августа од 18 часова на Тргу Херцега Стефана, након чега ће услиједити Свечана академија на Канли кули од 19 часова и 30 минута.

На дан славе оснивача града, 15. августа, Патријарх Порфирије ће служити Свету архијерејску Литургију у манастиру Савина од 8 часова. Истог дана, у вечерњим часовима биће уприличено отварање културно-духовне манифестације „Трг од ћирилице“, у порти Саборног храма Светог Спаса на Топлој, са почетком у 19 часова и 30 минута.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У манастиру Студеница заблистале су фреске из XIII века саопштио је ТАНЈУГ. Труд рестауратора, који већ 15 година враћају стари сјај фрескама из XIII и XVI века у Богородичиној цркви, сада је видљив, па се после дугог низа година, коначно може стећи слика о лепоти првобитног изгледа фрески из Немањићког доба.

Ауторка пројекта и саветник у Реубличком Заводу за заштиту споменика културе, Стојанка Самарџић,  подсетила је да је овај оригинални фрескопис из 1209. године пронађен током радова на поткуполном простору цркве 1953. године, када је откривен најзначајнији сегмент тог сликарства - ктиторски натпис исписан златним словима који говори о времену када је осликана црква, тачан датум и име ктитора. Сматра се да је текст осмислио Свети Сава, а управо је у манастиру Студеница по први пут коришћена ћирилица уместо дотадашњег грчког писма.

Међу најпознатијим фрескама тог периода су Распеће Исуса Христа тзв. Плаво распеће, најважнији део јединствено остварене уметницке целине у Богородичиној цркви и Успење Пресвете Богородице које су сада рестауриране и пред очима посетилаца манастира Студеница.

Манастир Студеница тешко је страдао током историје, делио је судбину српске државе. Мајка свих цркава увек је била на удару, али је увек и обнављана, Обнављали су је монаси и народ. Манастир Студеница је градитељско уметнички врхунац у свом времену изграђен у периоду од 1183 и 1196. године и посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Стефан Немања градио је манастир као место за свој вечни починак и подигнута као Немањин маузолеј, Богородичина црква постала је маузолеј и његових наследника.

Овде се налази цело прво колено Немањића. Загробна задужбина Стефана Немање много пута је страдала кроз векове од непријатеља и често је остајала без куполе. Некада и по више од 100 година у континуитету. Временске прилике учиниле су да оригинално и монументално фрескосликарство буде тешко оштећеено, па је из не зле намере и крајњих побуда одлучено да 1863. године преко оригиналног фрескописа буде урађен нови и модернији.

Да би се уопште у то време нанео нови слој живописа, мајстори су морали да користе зидарску технику, пиковања како би се малтер залепио и оштетили су првобитни фрескопис. Цео наос био је прекривен барокним фрескама и то је тако трајало све до 1951. године када су се стручњаци Републичког Завода за заштиту поменика културе упустили у свој први подухват, реконструкцију Богородичине цркве.

Планирано је да за 4 године буде завршено све у Богородичиној цркви. Посао ће се наставити, рекла је Стојанка Самарџић, зато што су, поред Богородичине, ту и Краљева и Црква Светог Николе, са изузетно вредним фрескама значајним за српску културу, историју и народ, а њихова рестаурација и консервација захтева дуготрајан рад и пре свега. средства.

Извор: ТАНЈУГ

Током шесте вечери јуче завршеног међународног сајма књига „Трг од књиге“ у Херцег Новом, о животу блаженопочившег Митрополита Амфилохија и јубилеју 30 година од оснивања издавачко-информативне куће Светигора, говорили су Епископ пакрачко-славонски г. Јован, протојереј-ставрофор Радомир Никчевића и књижевник Будимир Дубак.

Протојереј-ставрофор Никчевић подсјетио је на почетке рада на Светигорином часопису, који је почео да уређује 1992. године, а један од првих сарадника и уредника био је и Епископ пакрачко-славонски Јован.

– Око часописа се формирала заједница, која је касније, благодарећи талентима и упорним, мукотрпним радом стварала часопис и остала издања тако да смо ове године прославили 30 година. Дошли смо приближно до 1000 разних издања и близу 10 милиона штампаних јединица – навео је он.

Свештеник Никчевић је казао да се Светигора трудила да прати рад Митрополита Амфилохија, ширећи јеванђељску ријеч, као и све што је блаженопочивши Митрополит говорио.

Према ријечима Епископа пакрачко-славонског г. Јована, највећи бол Митрополита Амфилохија биле су жртве Јасеновца. Он је подсјетио да су Митрополит Амфилохије и Владика Атанасије још 80-их година прошлог вијека водили студенте на локацију озлоглашеног логора.

– Сутра се почиње испуњавати та њихова велика жеља да добијемо мјесто које ће бити симбол страдања и небоземног завјета, који је зачет на Косову, а довршен и потврђен у Јасеновцу и на Козари. Козара ових дана пуни 80 година од свог Видовдана – казао је Владика.

Говорећи о животу Митрополита Амфилохија, пјесник и писац Будимир Дубак казао је да је одласком блаженопочившег Митрополита са овог свијета „завршена историја нововремене Црне Горе, коју је његова горостасна фигура доминантно обиљежила“.

– Током три деценије његовог Богом надахнутног подвига разгорио је жар запретане вјере у народу и разбуктао бадњи огањ у срцима и храмовима, којима је поново засијала страдална Црна Гора, опустошена од скакаваца богоборне идеологије комунизма – поручио је Дубак.

https://mitropolija.com/2022/07/29/trg-od-knjige-ozivljena-sjecanja-na-blazenopocivseg-mitropolita-amfilohija/

Епископ милешевски г. Атанасије освештаће новоподигнути Храм Свете великомученице Марине у буковичком селу Пипери у суботу, 30. јула 2022. године, у 17 часова, најавила је Епархија милешевска.

Извор: Епархија милешевска

Манастир Копорин прославља славу у понедељак, 1. августа 2022. године, дан упокојења Светог Деспота Стефана, ктитора овог манастира. Света Литургија ће почети у 9 часова. Сви су добродошли на молитву!

Подсећамо, манастир Копорин се налази у Браничевској епархији између Велике Плане и Смедеревске Паланке и задужбина је Светог Деспота Стефана Лазаревића, сина цара Лазара Хребељановића и царице Милице, родом од Немањића, по смрти мужа монахиње Евгеније, касније великосхимнице Ефросиније.

Извор: Манастир Копорин, инстаграм

Епархија горњокарловачка је најавила на инстаграму да ће у понедељак, 31. јула 2022. Године, Епископ горњокарловачки г. Герасим освештати храм Преподобне мати Параскеве – Свете Петке у Сјеничаку, месту на Кордуну близу Карловца.

Извор: Епархија горњокарловачка, инстаграм

Управо на месту где је свети Деспот Стефан Лазаревић основао Ресавску преписивачку школу, древном манастиру Манасија, од 10. до 17. августа 2022. године биће одржана Летња школа калиграфије "Дијак", чији је оснивач и професор, Душан Мишић, гост нашег радија. Како сазнајемо, места за упис још увек има али је број места ограничен на свега 10, како би свако од полазника током ових седам дана имао пуну пажњу свог професора и мајстора калиграфије. Чућете и како су протекле Душанове изложбе у Лазаревцу и Бањалуци и шта посетиоци најчешће питају када се сретну са његовим радовима:

Освећење живописа и обновљеног храма Светих апостола Петра и Павла у Смиљану, у Епархији горњокарловачкој, у коме је крштен славни српски научник Никола Тесла и у коме је службовао његов отац прота Милутин Тесла, биће на празник Светог Илије, 2. августа 2022. године, најавио је за Радио "Слово љубве" парох госпићко-смиљански јереј Драган Михајловић.

Молитвени чин освећења храма извршиће Епископ горњокарловачки г. Герасим и Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, уз саслужење свештеномонаха и свештеника Епархије горњокарловачке.

Подсећамо, зидани храм је у Смиљану саграђен на темељима старе цркве изграђене од дрвета. Eпископ Данило Јакшић је освештао храм 1765. године. Никола Тесла је крштен у овом храму 1856. године. Црква је порушена 1941. године, а обновљена 1986. Међутим, за време последњег рата на овом простору 1991–1995. године, црква је оштећена и опљачкана.

Последњих година је замењен кров, обновљен камени под. Храм је и фрескописан. Фреске је осликао о. Милан Радусин из Епархије далматинске. На фреска се налазе и Свети српски новомученици Јадовински и породица Тесла.

Извор: Радио "Слово љубве"

Ове године прослава Светих мученика Пребиловачких и Свехерцеговачких започеће у петак, 29. јула 2022. године, служењем Акатиста у храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима, у 19 часова и 30 минута, најавио је за Радио „Слово љубве“ јереј Марко Гојачић, архијерејски намесник мостарско-невесињски. Истог дана, од 20 часова у амфитеатру овог храма биће приказан филм Сање Драгићевић Бабић „Пребиловци - тамо и камен има ожиљак".

У навечерје празника, 5. августа 2022. године, биће служено празнично вечерње са петохљебницом, а на дан празника Светих мученика Пребиловачких и Свехерцеговачких у храму у Пребиловцима биће служена Света архијерејска Литургија.

Након Свете Литургије, биће представљена изложба под називом „Пребиловци“ аутора Предрага Лоза и Драгослава Илића.

Извор: Радио "Слово љубве"

Његово преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован осветио је 23. јула 2022. године темеље манастирске цркве у Шуљковцу надомак Јагодине, преноси Епархија шумадијска.

Манастир у Шуљковцу биће први манастир у Епархији шумадијској и уопште у Српској православној цркви који ће бити посвећен Светом Пајсију Светогорцу.

Извор: Епархија шумадијска

Епархија зворничко-тузланска је известила да је 23. јула 2022. године у Осмацима, у храму Пресвете Тројице, дочекана икона Богородице Бођанске из манастира Бођани, Епархија бачка, коју је са благословом Епископа зворничко-тузланског и Епископа бачког донео отац Захарије из ове свете обитељи.

Евхаристијским сабрањем началствовао је Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, а саслуживало му је више свештеника и свештеномонаха као и епархијски ђакон.
У богонадахнутој беседи Епископ Фотије поучио је о значају ове светиње подсетивши да је једна од икона која је канонизована заједно са Иконом Богородице Тројеручице, Иконом Чајничке Богородице и другим.
Владика Фотије је благословио да народ долази, моли се и да се читају акатисти са свештеницима и да се молимо Пресветој Мајци Божијој и Васкрслом Христу да и на нас дођу благослови Иконе Богородице Бођанске чији манастир чудом Божијим и настао и опстаје.
Након Литургије и беседе освештан је трон где ће стајати икона Бођанске Богородице, а онда је служен Акатист Богородици Бођанској.
Велико мноштво верног народа из Осмака, али и верника из Тузле, Лопара, Зворника и цијеле подрињске регије дошло је организовано аутобусима да дочека Епископа Фотија и ову велику светињу.
Оно што посебно везује Eпархију зворничко-тузланску и Епархију бачку, јесте и чињеница да је Епископ Фотије као јеромонах један период служио у Бођанима пре професуре у Богословији.
У наставку је био организован концерт Павлине Радовановић из Ораховца са Косова и Метохије као и Етно групе Аманет.

Извор: Епархија зворничко-тузланска