Светом архијерејском литургијом коју су са свештенством служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици данас је молитвено прослављен празник Светих словенских просветитеља Кирила и Методија.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Епископ Јоаникије је рекао да су Света браћа Кирило и Методије били изузетни, те да су због својих способности добили да проповиједају Јеванђеље незнабошцима.

„Нарочито од Светих Кирила и Методија словенски народи, један по један, примају православље и крштавају се“, подсјетио је Владика будимљанско-никшићки.

Подсјетио је да су Света браћа проповиједали на словенском језику и преводили богослужбене књиге, због чега су их Латини оптуживали да тиме крше стари закон да се Бог слави једино на јеврејском, грчком и латинском.

„А Свети Кирило је говорио да је то јерес. Зар нису многи на Тројичиндан, када је Господ излио дарове Светога Духа на своју Цркву, проговорили и славили Бога на разним језицима. И тако је Бог устројио да сваки народ на своме језику слави име Божје“, казао је он.

Владика Јоаникије је казао да смо преко Свете браће Кирила и Методија, и не само преко њих, у заједници са другим православним народима, прије свега са грчким народом од кога смо и примили Јеванђеље.

„И са осталим православним народима смо заправо једно, јер смо једне вјере. Та наша блискост са осталим словенским народима је опет због тога што смо једне вјере и што смо примили проповијед апостолску од Свете браће Кирила и Методија. И њима то треба да захвалимо“, нагласио је Владика Јоаникије.

Епископ Јоаникије је говорио и о односу државе према православљу на овом простору. Указао је на парадокс да се након 1200 година хришћанске историје, данас у Црној Гори говори о томе коме припадају храмови Божји.

„Власт хоће да препише све наше храмове на државу – ваљда ће их они боље чувати. А знамо како су сачували ловћенску капелу, коју су били уписали као споменик културе, па су је склонили и обурдали са Ловћена. У тај зли пројекат била се упрегла сва тадашња званична власт“, подсјетио је Владика.

Додао је да власт може да упрегне много људи у „било какво лудило“, само кад крене.

„А ко ће то после плаћати и како ће се то завршити, то њих не интересује. Само је важно да остваре свој наум који им на памет дође у том момету“, истакао је Владика будимљанско-никшићки.

Владика Јоаникије је подсјетио да су они који данас говоре како би они боље чували храмове него сама Црква некрштени и безбожници.

„Нема ни једног вјерујућег међу њима, али хоће храмове. Треба подсјетити да прво треба да пронађу све оне експонате из цетињских музеја које су распродали и покрали. Па кад то прво нађу све, онда да разговарамо о осталоме. Нека положе рачун гдје су им експонати, културне вриједности из цетињских музеја. Нема одговора Црна Гора на то питање“, поручио је Владика Јоаникије.

Владика је казао да се говори о томе како држава треба да црквену имовину препише на себе, а не говори се о томе да треба да врати оно што је од Цркве опљачкала.

„Него и оно што нам је остало хоће да нам одузму. То је још једна лудост, а било их је много“, казао је он и додао да се не треба бојати већ чувати своје светиње и своју вјеру, јединство народно које је такође утемељено на вјери, коријенима, традицији и историји.

Поручио је да су наши храмови симбол нашега јединства.

„И шта има нормалније него да храмови припадају Цркви, а шта опет ненормалније него да безбожници отимају храмове? Шта ће њима храмови – да их претворе у магацине, као што су их претварали њихови очеви“, закључио је Владика Јоаникије.

Митрополит Амфилохије је на крају Службе сабранима честитао празник.

„Ми смо, чини ми се, мало заборавили значај Светих Кирила и Методија, за разлику од наше браће Бугара, наше браће Руса. Али хвала Богу, и наша света Црква је посветила једну од најстаријих својих школа, призренску богословију Светој браћи Кирилу и Методију. Честитамо професорима и ђацима ове школе овај свети празник“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је такође честитао славу архимандриту Јоилу (Булатовићу), игуману манастира Ћириловац код Колашина и Епископу буеносајрескоме и јужно-централноамеричкоме г. Кирилу и Епископу диклијском г. Методију имендан.

„Владике Кирило и Методије су наши нови учитељи и просветитељи Цркве Божије, наследници Светих Кирила и Методија. Дај Боже да и ова наша Црна Гора своје школство посвети Светој браћи Кирилу и Методију. Све што имамо у нашој прошлости што је свето и честито, то је благодарећи Светој браћи Ћирилу и Методију“, казао је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, у храму Васкрсења Христовог хиландарског Метоха започела је прослава славе Богословије у Нишу, уз присуство гостију из Епархије бањалучке, Епархије крушевачке, београдске и крагујевачке Богословије, свештенства и монаштва из Епархије нишке, ђака Богословије и бројног верног народа.

http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190524-160808-178_17_16_12-200.mp3

Преосвећеном Владики саслуживали су архимандрит Дамаскин, игуман Манастира Ђунис, архимандрит Серафим, игуман Манастира Суково, протојереј-ставрофор Ранко Малетић, намесник приједорски, протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије, протојереј Верољуб Благојевић из Крушевца, протојереј Предраг Радосављевић, старешина храма Светог цара Константина и царице Јелене, протојереј Небојша Вујић, старешина храма Светог Пантелејмона, протојереј Драгослав Лазић, јереј Милош Костић из Крушевца, јереј Дарко Китановић, јереј Бобан Миловановић, јереј Дејан Крстић, ђакон Ђорђе Филиповић и ђакон Дејан Николић.

У току Литургије, у чин ђакона је рукоположен професор Богословије Предраг Владисављевић, а на крају Свете службе, освећен је и пререзан славски колач.

У ректорату Богословије за све званице је након молитвеног сабрања приређен пријем, а потом и трпза љубави у трпезарији Богословије. Уз свечани ручак гости су уживали и у културно-уметничком програму, односно наступу етно групе Аманет из Лесковца која је извела неколико етно песама. У овом музичком саставу наступа и Душан Ђорђевић, бивши ученик Богословије.

На крају, уручена је награда за најуспешнији Светосавски темат ученику петог разреда, Николи Јовановићу.

Извор: Радио Глас

У Васкршњој радости прослављена је, у новосадском насељу Телеп, црквена слава 2019. године Господње.  Богослужбене свечаности почеле су празничним бденијем које је служио протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, заједно са протонамесником Милорадом Мировићем, сабратом Светоуспенског храма у Новом Саду и презвитером Иваном Спасевским, парохом горњоковиљским. 

На дан празника, евхаристијским сабрањем началствовао је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење: протојерејâ: Чедомира Чалића, Владана Симића, Александра Лазића, Милана Малинића; протонамесникâ Миодрага Шипке, Бранислава Мркића и Милана Ђурића; презвитерâ Игора Игњатова, Леа Малешевића;  ђакона Николе Дувњака и братства храма.  За певницом су били полазници Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској под вођством јеромонаха Јеротеја. 

У својој беседи прота Миливој је подсетио све сабране, да су својом мисијом Света и равноапостолна Браћа утврдила темељ и  ударила печат христијанизацији Словена, а међу њима и нас Срба, те да је управо на том темељу изградио Свети Сава и побожност и писменост, као и све оно што је нас Србе удостојило да се називамо културним народом – у потпуно хришћанском и православном смислу. 

После заамвоне молитве освештани су славски дарови, које је принео кум храмовне славе господин Милан Станић са породицом. У црквеној порти, трудом кумова, приређено је послужење за све присутне, те су се сви разишли носећи изобиље духовне радости у срцима својим. 

Извор: Радио Беседа

У дану када наша Света и саборна црква слави Свету браћу равноапостолну Кирила и Методија, Солунце, који су ширили писменост и хришћанство међу Словенима у Панонији и Великоморавској кнежевини, у Храму Светог Јована Владимира служена је Света литургија. Началствовао је протојереј Љубомир јовановић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић и јереј Младен Томовић.

За пјевницом су одговарали професор Александар Басарб, Васаилије Ускоковић, Дејан Томовић, као и дио чланова Хора Свети Јован Владимир. Апостола је читао Крсто Пламенац.

Отац Слободан се обратио присутном народу, након што је отац Љубомир прочитао Јеванђеље. Говорио је  о животу ове двојице светитеља који су први организовано на овим просторима дошли да шире хришћанство и писменост, а по позиву и молби Патријарху Фотију Светог кнеза моравског Растислава, коме је у овоме храму посвећен сјеверни параклис.

Захваљујући њима, казао је отац Слободан, ми данас имамо ово дивно писмо које је и названо по Светом оцу Кирилу – ћирилица. Он је позвао народ да чува своју вјеру православну, своју традицију, своје писмо – ћирилицу на којој је написано све што је вриједно помена у историји нашег народа од Светога Саве до данас и да тако будемо достојни наследници наших светих предака.

Нагласио је да наша Црква данас слави и Светог Никодима, наследника Светог Саве, који је остао упамћен као један од најумнијих људи на трону Светосавске српске цркве.

На крају Литургије освештани су славски колач и жито, пошто је сјеверни пирг Саборног храма Светог Јована Владимира посвећен Св. Равноапостолним просветитељима словенским Кирилу и Методију.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Њихова Преосвештенства Епископ ваљевски г. Милутин и аустралијско-новозеландски г. Силуан посетили су 21. маја 2019. године Преосвећеног Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима у Епархијском дому у Даљу.

После срдачног пријема у седишту епархије, владика Херувим је одвео браћу архијереје у обилазак манастира Успења Пресвете Богородице, где их је дочекао и са историјатом светиње упознао њен настојатељ архимандрит Мирон (Вучићевић).

Епископи су посетили и Саборни храм у Осијеку посвећен такође Успењу Богородичином, Црквену општину Вуковар, Саборни храм Светог Оца Николаја, храм Преподобне мати Параскеве и Светог великомученика Димитрија, чија је обнова у току.

Домаћин их је упознао са богатим културно-историјским наслеђем српског народа у Вуковару и пројектима који ће бити реализовани у сарадњи са српским институцијама. Владике Милутин и Силуан посетили су и родну кућу знаменитог српског и светског научника Милутина Миланковића, која се налази управо у Даљу, седишту њиховог домаћина епископа Херувима. За владику Силуана нарочито је важно што је био у прилици да посети завичајне крајеве многих својих епархиота, које су ратна разарања деведесетих година из Хрватске одвела у Аустралију и Нови Зеланд.

Извор: Српска Православна Црква

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом предводио је 20. и 21. маја 2019. године прославу крсне славе Философског факултета у Палама Универзитета у Источном Сарајеву.

У навечерје празника Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, крсне славе Философског факултета, 20. маја 2019. године, у Дому културе у Палама одржана је духовна академија посвећена 800-годишњем јубилеју аутокефалности Српске Православне Цркве. Врло упечатљиву и садржајну академију  организовали су и извели студенти Философског факултета и Богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Академији је присутвовао и Високопреосвећени г. Хризостом који је поздравио све присутне и честитао крсну славу Философском факултету. Посебно је захвалио студентима који су се пре свих и више од свих потрудили да Митрополији обележе 800-годишњицу аутокефалности Српске Православне Цркве.

На дан успомене Светог Јована Богослова, 21. маја 2019. године, Високореосвећени г. Хризостом је служио свету архијерејску Литургију у храму Светог архангела Гаврила у Палама, који је још у изградњи.

Високореосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, архимандрит Андреј Ковачевић, протојереј-ставрофор Илија Чупић, протојереј Марко Билинац, јереј Љубомир Пријовић, јереј Дејан Бакмаз и ђакон Будимир Гардовић.

После свете Литургије Митрополит је благословио славско кољиво и преломио славски колач на Философском факултету и декану проф. др Драги Мастиловићу, професорима и студентима честитао крсну славу.

Извор: Српска Православна Црква

У оквиру посете Граду Бијељини председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик посетио је 23. маја 2019. године Епархију зворничко-тузланску и Преосвећеног Епископа г. Фотија.

У срдачном разговору дотакнуте су многе теме које се тичу живота Српске Православне Цркве и српског народа у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Посебан акценат у разговору дат је теми изградње Заветног храма Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог, који је већ у народу назван Храмом српског јединства.

Храм би, ако Бог да, требао бити изграђен у близини новог аутопута који ће пролазити поред Бијељине. Разговарано је и о завршетку радова започетих цркава и других објеката, о Православној веронауци и њеној имплементацији у средњошколском систему Републике Српске као и о проблему учесталог исељавања српског народа у земље Европске Уније.

Председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик Додик је захвалио Епископу зворничко-тузланском г. Фотију на пријему и нагласио да ће све релевантне институције Републике Српске дати свој допринос тим пројектима зарад стабилности народа и Цркве која је гарант опстанка Републике Српске.

РТРС: Договорена изградња Цркве српског јединства

-Говорили смо о значајним стварима везаним за живот наше епархије, у којој има много градилишта, а тај посао не можемо сами да урадимо без помоћи Републике Српске и њених институција, рекао је владика Фотије.

Он је додао да је договорена реализација новог пројекта,радног назива "Црква српског јединства", који ће бити реализован уз пројекат изградње ауто-пута, који иде од Кузмина према Бијељини и даље према Брчком и Добоју. Пројекат "Црква српског јединства", како је навео Владика, веома је потребан Србима који су склони томе да се деле и сукобљавају.

-Та црква би требало да буде нешто што нас повезује, обједињава, како у Републици Српској, тако и у матичној држави Србији, наглашава Епископ. Према његовим речима, нови велелепни храм биће заветна црква ширег значаја од обичне парохијске цркве, јер ће окупљати Србе са свих континената.

-Република Српска треба да добије такву светињу гдје ћемо бити сви заједно, обједињени као мрави у том великом објекту, поручио је епископ Фотије и додао да је са г. Додиком и његовим сарадницима разговарао и о питањима која се тичу веронауке, бриге о омладини, останку Срба на овим просторима и другим темама које су значајне и за Цркву и за државу.

Српски члан Предсједништва БиХ потврдио је подршку идеји Епископа зворничко-тузланског, потенцирајући добру сарадњу Српске Православне Цркве и Републике Српске кроз дуги низ година, на низу пројеката који промовишу заједничке вредности, и то путем веронауке и обостране међусобне бриге Цркве и државе. Он је нагласио да је Црква један од најважнијих идентитета српског народа.

-Црква на најбољи начин чува и баштини традицију српског језика, писма, вјере и наше крсне славе, свега што нас чини посебним народом на овим просторима, који је изложен многим проблемима, рекао је г. Додик и оценио да су односи институција Републике Српске и Српске Православне Цркве на највишем могућем нивоу и додао да су сви заједнички започети пројекти и реализовани. Он је захвалио епископу Фотију на бризи за Епархију, у којој је изграђено више од 200 цркава и црквених објеката.

Извор: Српска Православна Црква

У среду, 22. маја 2019. године, парохијани Светониколајевског храма у Новом Саду прославили су своју храмовну славу – Пренос моштију Светог оца Николаја. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог, протонамесника Миодрага Андрића, настојатеља храма, протођакона Горана Ботошког, као и ђаконâ Огњена Верића и Владе Поповића. 

Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Исихије је говорио о лику и делу Божјег угодника Светог Николаја, једног од великих Отаца Цркве, којег и многи наши православни храмови, насеља и домови имају за свог заштитника. Остао је познат и један од највазљубљенијих светитеља у хришћанству због свога милосрђа и испуњења заповести Христових. Он нам је узор у све векове. Нека би Бог дао да – молитвама Светог Николаја, чије мошти сада почивају у Барију – и ми слушамо реч Божју и да се напајамо његовом благодаћу, навео је владика Исихије.

У Светониколајевском храму су били присутни и г. Радивоје Стојковић, директор гимназије Јован Јовановић Змај, г. Никола Перваз, председник Црквене општине у Новом Саду, као и мноштво верног народа Божјег. Током свете Литургије, једним устима и једним срцем, антифоно је појала певница Николајевске цркве коју, поред појца Бранислава Момирова, чине и полазници Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада. После литијског опхода око светог храма и благосиљања колача и кољива, сви присутни су наставили празнично славље за припремљеном трпезом у парохијском дому, коју су – Господу у славу, а у част Светог оца Николаја – припремили парохијани ове новосадске парохије.

Извор: Радио Беседа

На празник Пренос моштију Светог оца Николе, 22. маја, манастир Градиште у Паштровићима прославио је своју славу Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и представљањем монографије о овом значајном манастиру Црногорско-приморске митрополије.

Поводом манастирске славе Свету архијерејску литургију служио је Епископ буеносајрески и јужноамерички г. Кирило. Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Петар Церовић, протојереј Драгослав Ракић, протојереј Ранко Лончар, јереј Огњен Козлина, као и јерођакон Гаврило Ђорђевић и ђакон Иван Црногорчевић.

Епископ Кирило је у надахнутој бесједи поздравио окупљени народ као и настојатеља манастира архимандрита Павла говорећи о значају Светог оца Николе, као и пророка Исаије и мученика Христофора, који се заједно са Светим Николом прослављају овога дана.

После Свете литургије у манастирском конаку приређено је представљење монографије,  штампане поводом великих јубилеја: девет вјекова манастира Градиште и осам вјекова аутокефалије Српске цркве. Монографију о Градишту, чији је издавач манастир, уредили су мр Душан Медин, докторанд археологије, и др Катарина Митровић, историчарка.

Најпре је архимандрит Павле поздравио Епископа Кирила, као и градоначелника Будве и председника СО Будва са њиховим сарадницима, друге личности из културног и политичког живота будванске општине, ауторе монографије као и све присутне.

Епископ Кирило је у име Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија поздравио архимандрита Павла, ауторе и сараднике који су се потрудили да монографија угледа свјетло дана, и све присутне.

Епископ Кирило је говорио о значају манастира и монашког живота за Православну цркву, као и о значају манастира Градиште за Српску православну цркву.

У наставку је мр Луција Ђурашковић, директорка будванског музеја, говорила о монографији и радовима који су у њој објављени истакавши њен значај и вредност.

Др Катарина Митровић са Филозофског факултета у Београду рекла је да је монографија, посвећена деветстогодишњици манастира Градиште,једна од најбољих и најозбиљнијих црквених издања у последњем периоду у нашој Цркви.

Др Митровић је нагласила значај манастира Градишта у историји Паштровића, нагласивши да је живот на граници између Истока и Запада, између Отоманске империје и Млетачке републике учинио да су вјера и Црква били најзаслужнији фактор који је сачувао вјеру и национални идентитет Паштровића. Фрагменти историје које имамо од средине XVI вјека учинили су историју манастира Градиште много јаснијом и показали су да је манастир био духовни и национални центар овог дјела црногорског приморја.

На крају је мр Душан Медин, директор которског музеја, главни и одговорни уредник монографије посвећене манастиру Градиште, истакао је да је монографија, посвећена великом јубилеју манастира, изузетно дјело у коме су узели учешћа многи познати научни радници. Мр Медић је изразио велику захвалност архимандриту Павлу, ауторима, рецензентима, лекторима, који су помогли да монографија достигне изузетно висок ниво.

После презентације књиге уприличен је ручак, који је за госте припремио архимандрит Павле.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, поводом празника Пренос моштију Светог оца Николаја, храмовске славе манастира Врањина са свештенством Свету службу Божију у овој древној немањићкој светињи на Скадарском језеру.

Након литургије, Владика је предводио Литију око храма, одслужио помен оснивачима, ктиторима, добротворима и приложницима ове древне светиње, као и њеним, почетком фебруара трагично пострадалим поклоницима Дарку Вујошевићу, Ратку, Јани и Нини Кумбуровићима. Потом је благосиљао славски колач манастирског храма.

У архипастирској бесједи Митрополит Амфилохије је рекао да је у овом свијету, у свеукупној Божјој творевини, а и у нама људима све у знаку Свете Тројице.

„Све у себи носи тај печат тројичности. Сунце које нас грије, и оно је тројично. Ваздух и вода и земља, и то је тројичност без које не би било живота на земљи. Људска природа има ум, осјећање и вољу. И то је тројичност. Душа и тијело и ум човјеков, и то је тројичност коју је Бог уградио у људску природу. Зато и служба Божија, којом прослављамо Бога, и она је у знаку благосиљања царства Оца и Сина и Духа Светога, у знаку часнога крста кога стављамо на своје биће у име Оца и Сина и Духа Светога“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је и данашњи празник тројичан.

„Прво прослављамо преполовљење Христовога Васкрсења кроз које се припремамо за прослављање Свете Тројице – Тројичинадне. Друго, прослављамо пренос моштију Светога оца нашег Николаја Мирликијског, чији живот је такође сав био у потовању и знаку и љубави према Оцу и Сину и Духу Светоме. А треће што овдје, у овој древној светињи немањићкој обиљежавамо, то је осамсто година од стварања наше помјесне Цркве – Жичке архиепископије, Пећке патријаршије и наше Зетске епископије, Зетске митрополије 1219/20. године“, подсјетио је он.

Нагласио је да је Врањина једна од првих светиња у којој су боравили свети епископи овога апостолско-светосавког трона.

„Да би се та Зетска митрополија на крају зауставила, ево већ пет стотина година на Цетињу, гдје су велике светиње сабране – рука Светога Јована Претече, дио Часнога Крста на коме је разапет Господ, икона Мајке Божије филеримске коју је сликао Свети апостол и јеванђелист Лука, мошти Светога Петра Цетињског Чудотворца и Светога Петра Ловћенског Тајновидца“, рекао је Владика Амфилохије.

Казао је да је Ловћенски Тајновидац, пред упокојење на страмцу свога стрица Светог Петра Цетињског, Црну Гору предао Светој Тројици.

Додао је да се Свети Петар Други потом попео на Ловћен гдје је и након упокојења поново разапет.

„И данас су мошти његове на распећу. Ено га утамниченог у оном зиндану паганском, вапије својим Црногорцима да га врате у његову цркву, да обнове цркву Светог Петра Цетињског, његовога стрица, да би он скинуо проклетство са Црне Горе“, казао је Владика.

Владика је најавио почетак обнове манастирског конака на Врањини, који је својевремено подигао краљ Никола.

Од кума данашње манастирске славе Небојше Станковића, кумство за наредну годину је примило подгоричко Братство православне омладине Светог Симеона Мироточивог.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

На дан када молитвено славимо Пренос моштију Светог Оца Николаја Мириклијског, братство храма Светог Николаја Мирликијског у Нишу, прославило је храмовну славу Светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније.

Владику нишког је већ у порти цркве дочекао бројни верни народ, а Евхаристојско Сабрање испинило је је цркву Светог Николе верницима, који су радост данашњег празника славили и умножавали преданим учешћем у Светој Служби, чијем су благољепију допринели одговарајући заједно са појцима и хором храма Светог Николе.

Преосвећеном Владики Арсенију саслуживалали су протојереј-ставрофор Златан Папић, протојереј Зоран Филиповић, старешина храма Светог Оца Николаја,  протојереј Предраг Радосављевић, старешина храма Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу, протојереј Бранко Тапушковић из Подгорице, протојереј Александар Ђорђев, протојереј Владан Стојановић, старешина храма Успења Пресвете Богородице у Доњој Врежини, протонамесник Димитрије Петровић, ђакон Ђорђе Филиповић и ђакон Никола Милић.

Након читања Светог Јеванђеља беседио је Преосвећени Владика који је рекао да данас прослављамо Пренос Светих моштију Светог Оца Николаја, Архиепископа мирликијског, који се себе уподобио Господу и који је својим животом прославио Христа.  Светим Даровима причестио се велики број сабраних на Светој Литургији.  Након заамвоне молитве освећени су славски дарови и преломљен је славски колач. 

Извор: Радио Глас

„Једино што је истински важно у животу је наш двиг према вјечноме животу. Чинимо ли тако бићемо подобни Христу јер уподобљавање Христу у Његовом смирењу је једино што нас чини блискима Богу“, поручио је отац Игор Балабан у литургијској проповједи у Цркви Светог Николе у Дугом Долу.

Литургијом, коју је служило свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске уз молитвено учешће вјерног народа, и благосиљањем славског колача ова светиња на Његушима данас је прославила своју храмовну славу – Пренос моштију Светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца.

Јереј Игор Балабан је у својој бесједи подсјетио да се Господ на овоме свијету, насупрот очекивањима израиљског народа да ће Месија доћи у слави и ослободити их, очекујући овоземаљску срећу и благостање, појављује као скромни човјек који живи међу Јеврејима и тек у својој 30. години почиње да проповиједа и чини чудеса. Господ открива себе и каже да је један од доказа да је послан од Бога то што не тражи себи славу, него славу узноси Богу:

„Господ Исус Христос као Син Божији то говори, Он у чије име се ми до данас крштавамо и Његово име призивамо! Он који има право да себи даде славу, Он то не ради, него се смирива. Своју силу и славу приказује у свом смирењу. “

Нагласивши колико је то различито од онога што ми свакога дана чинимо, тражећи прво сами пред собом славу, цијенећи кад нам други одају признање за наше дјело и труд, отац Игор истиче да нас Господ учи да другачије треба да радимо. Уколико нисмо подобни Христу, ако примимо плату на овоме свијету, не можемо стићи до Царства Божијега:

„Уподобљавање Христу, сада и овдје, данас и сјутра и прекосјутра, и сваки дан нашега живота до самога издисаја, оно је што нас чини блискима Богу. Сама по себи, не чини нас блискима Богу ни наша добра дијела, ни наша права и чиста вјера, и ако све то треба да буде, већ уподобљавање Христу у Његовом смирењу.“

Сам Христос каже да уколико себи одајемо славу нисмо Божији, а да Њега доказује то што одаје славу ономе који Га је послао, казао је свештеник Игор Балабан и запитао се зар нисмо сви ми послани и потпуно немоћни за разлику од Њега који је имао силу и моћ као Син Божији!?

Појаснио је да је све што чинимо на сопствном украшавању, угодноме животу је због страха од смрти и да зато желимо да што боље искористимо овај живот, али да је све то испразно. Не значи то, наравно, да можемо оставити све овоземаљско и бринући се само о небескоме, али можемо бринући се о овоземаљскоме да се не везујемо за њега:

„Можемо бринући се о овоземаљскоме уподобљавати се Христу, знајући да је то о чему се бринемо пролазно и неважно и да је једино што је истински битно и важно у нашему животу наша жеља и подвиг, наш двиг према вјечноме животу. Чинимо ли тако бићемо подобни Христу. Нека би дао Господ да познајемо Исуса као онога који је послан од Бога, да се учимо од Њега и да Његово име прослављамо. Да нас Он препозна као своје у последњи дан када дође и преобрази овај свијет у свијет вјечни и узнесе га у небески Јерусалим, у Царство Оца и Сина и Светога Духа“, поручио је јереј Игор Балабан на крају своје бесједе на Његушима.

Црква Светог Николе у Дугом Долу према народном предању подигнута је у 17. вијеку. Познато је да је овај храм обновљен 1898. године, како то пише Лазар Томановић у књизи „Педесет година на престолу Црне Горе 1860-1910“ (Цетиње,1910). Црква је детаљно обновљна прије неколико година а поред ње се налази и новосаграђена метох-кућа Светог Василија Острошког са којом чини јединствену и складну цијелину.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Започета изградња крова на српској православној катедрали Светог Саве у Њујорку. После више од 165 година, знаменити неимар Френк Сијами надгледа највећу рестаурацију изгорелог црквеног здања.

Грађевински oдбор за обнову Српске православне катедрале Светог Саве у Њујорку саопштио је 20. маја 2019. године, дан после празника Преноса моштију Светог Саве, да је отпочео са радом сложеног процеса подизања новог крова на историјској цркви која је првобитно саграђена 1854. године.Завршни корак у текућој фази стабилизације и затварања, довешће до уградње нових челичних греда, које ће образовати структуру оригиналног стрмог крова катедрале са пратећом металном плочом и хидроизолационом мембраном. Упоредо са кровом, поставиће се и нови челични армирани бетонски под, као и привремени прозори и врата за континуирану заштиту од временских непогода. 

Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Српске Православне Цркве г. Иринеј је казао: -Скромнога срца и са дубоком благодарношћу Васкрслом Господу коначно смо започели видљиви рад на обнови нашег Катедралног храма Светог Саве на Менхетну. Упркос многим препрекама дуж пута, ова фаза реконструкције уистину је предзнак почетка његовог васкрснућа од пожара, који га је уништио на Васкрс 2016. године. Још важније, овај свети задатак остварује се у време јубиларне прославе 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019) и посвећења Светог Саве за првог Архиепископа српског.

Пројекат ће надгледати један од најистакнутијих неимара на Менхетну и у околини Њујорка, Френк Сијами. Сијами је бивши председник њујоршкe Институције за заштиту старих здања (New York Landmark Conservancy), одређен 2006. године од стране гувернера Патакија и градоначелника Блумберга да предводи напоре за изградњу Светског трговинског спомен центра. 

Председник Грађевинског одбора храма Светог Саве Мичел Благоје Мићић је рекао: -Интегрисање Френка Сијама доноси значајну додатну стручност већ знатном пројектном тиму. Френково искуство се развило у његовом раду са разноврсним клијентима као што је Централна синагога, црква Свете Тројице, Гугенхајм, Музеј уметности и дизајна, Нови музеј, Музеј покретних слика, Библиотека Морган, као  и Универзитет Фордам (Линколн центар) и резултирао је бројним наградама и јединственом репутацијом за обнову великог дела њујоршке етаже. 

Ова пројектна фаза координирана је у сарадњи са Комисијом за очување знаменитости и њујоршким Одељењем за изградњу. Њен завршетак предвиђен је за јесен 2019. године, после чега ће наступити наредна фаза рада на обнови Катедрале којом ће се омогућити повратак верника и коришћење зграде за повремене верске обреде у месецима који следе. 

-Катедрала Светог Саве светиња је свих Срба, где год они живели, посебно имајући на уму да је она део наслеђа које нам је оставио Свети владика Николај. Стога, користимо ову прилику да са очинском љубављу позовемо све православне хришћанске Србе и све људе добре воље, који у својим срцима и душама осећају и имају радост Васкрслог Господа, да се молитвено и заједно усресреде ка обнови наше драгоцене светиње, знајући да, према речима нашег светог заступника владике Николаја Жичког и Свеправославног, наша катедрална црква може да васкрсне само ако се ми Срби обожимо, сложимо и умножимо, закључује епископ Иринеј.

Катедрала (некадашња капела Свете Тројице) је првобитно изграђена руком Ричарда Апџона, и представља значајни историјски споменик града Њујорка и Националног регистра историјских места. Изузетно важне канцеларије Одељења за изградњу и Завода за заштиту споменика биле су од огромне важности за истрајне и пожртвоване црквене напоре да катедралу врати на место које јој припада - у еминентну породицу великих њујоршких богомоља. 

Апџон, који се често сматра највећим америчким црквеним архитектом, одговорним за успостављање покрета Готичког препорода у Сједињеним Америчким Државама, пројектовао је постојећи храм Свете Тројице на Вол Стриту, а убрзо после тога је наставио са пројектовањем и изградњом капеле Свете Тројице за вернике цркве Свете Тројице горњег дела града, као и подручја Медисон Парка на Менхетну. 

Парохија је деценијама напредовала, и између осталог била сведок прве православне Литургије у Сједињеним Америчким Државама, и друштвеног венчања познате локалне житељке Идит Вартон, све док демографске промене нису учиниле своје, када ју је после свега, на позив епископалног владике Њујорка и ректора цркве Свете Тројице, бискупа Вилијама Т. Менинга 1943. године, добила српска православна њујоршка заједница, променивши њено име у Српска православна катедрала Светог Саве, у част оснивача Српске Православне Цркве.

Суседни Парохијски дом је последња, у потпуности преостала зграда у Сједињеним Америчким Државама коју је пројектовао Џејкоб Вреј Моулд, који је био кључан у довођењу Високе британске викторијанске архитектуре у Сједињене Америчке Државе, један од архитеката и твораца фонтане Витезда и тврђаве Белвидер у Централном парку. Заједно са Апџоном, Моулд је био један од оснивача Америчког института архитеката.

Извор: Српска Правослана Црква