У дану када наша Света и саборна црква слави Свету браћу равноапостолну Кирила и Методија, Солунце, који су ширили писменост и хришћанство међу Словенима у Панонији и Великоморавској кнежевини, у Храму Светог Јована Владимира служена је Света литургија. Началствовао је протојереј Љубомир јовановић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић и јереј Младен Томовић.

За пјевницом су одговарали професор Александар Басарб, Васаилије Ускоковић, Дејан Томовић, као и дио чланова Хора Свети Јован Владимир. Апостола је читао Крсто Пламенац.

Отац Слободан се обратио присутном народу, након што је отац Љубомир прочитао Јеванђеље. Говорио је  о животу ове двојице светитеља који су први организовано на овим просторима дошли да шире хришћанство и писменост, а по позиву и молби Патријарху Фотију Светог кнеза моравског Растислава, коме је у овоме храму посвећен сјеверни параклис.

Захваљујући њима, казао је отац Слободан, ми данас имамо ово дивно писмо које је и названо по Светом оцу Кирилу – ћирилица. Он је позвао народ да чува своју вјеру православну, своју традицију, своје писмо – ћирилицу на којој је написано све што је вриједно помена у историји нашег народа од Светога Саве до данас и да тако будемо достојни наследници наших светих предака.

Нагласио је да наша Црква данас слави и Светог Никодима, наследника Светог Саве, који је остао упамћен као један од најумнијих људи на трону Светосавске српске цркве.

На крају Литургије освештани су славски колач и жито, пошто је сјеверни пирг Саборног храма Светог Јована Владимира посвећен Св. Равноапостолним просветитељима словенским Кирилу и Методију.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Њихова Преосвештенства Епископ ваљевски г. Милутин и аустралијско-новозеландски г. Силуан посетили су 21. маја 2019. године Преосвећеног Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима у Епархијском дому у Даљу.

После срдачног пријема у седишту епархије, владика Херувим је одвео браћу архијереје у обилазак манастира Успења Пресвете Богородице, где их је дочекао и са историјатом светиње упознао њен настојатељ архимандрит Мирон (Вучићевић).

Епископи су посетили и Саборни храм у Осијеку посвећен такође Успењу Богородичином, Црквену општину Вуковар, Саборни храм Светог Оца Николаја, храм Преподобне мати Параскеве и Светог великомученика Димитрија, чија је обнова у току.

Домаћин их је упознао са богатим културно-историјским наслеђем српског народа у Вуковару и пројектима који ће бити реализовани у сарадњи са српским институцијама. Владике Милутин и Силуан посетили су и родну кућу знаменитог српског и светског научника Милутина Миланковића, која се налази управо у Даљу, седишту њиховог домаћина епископа Херувима. За владику Силуана нарочито је важно што је био у прилици да посети завичајне крајеве многих својих епархиота, које су ратна разарања деведесетих година из Хрватске одвела у Аустралију и Нови Зеланд.

Извор: Српска Православна Црква

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом предводио је 20. и 21. маја 2019. године прославу крсне славе Философског факултета у Палама Универзитета у Источном Сарајеву.

У навечерје празника Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, крсне славе Философског факултета, 20. маја 2019. године, у Дому културе у Палама одржана је духовна академија посвећена 800-годишњем јубилеју аутокефалности Српске Православне Цркве. Врло упечатљиву и садржајну академију  организовали су и извели студенти Философског факултета и Богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Академији је присутвовао и Високопреосвећени г. Хризостом који је поздравио све присутне и честитао крсну славу Философском факултету. Посебно је захвалио студентима који су се пре свих и више од свих потрудили да Митрополији обележе 800-годишњицу аутокефалности Српске Православне Цркве.

На дан успомене Светог Јована Богослова, 21. маја 2019. године, Високореосвећени г. Хризостом је служио свету архијерејску Литургију у храму Светог архангела Гаврила у Палама, који је још у изградњи.

Високореосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, архимандрит Андреј Ковачевић, протојереј-ставрофор Илија Чупић, протојереј Марко Билинац, јереј Љубомир Пријовић, јереј Дејан Бакмаз и ђакон Будимир Гардовић.

После свете Литургије Митрополит је благословио славско кољиво и преломио славски колач на Философском факултету и декану проф. др Драги Мастиловићу, професорима и студентима честитао крсну славу.

Извор: Српска Православна Црква

У оквиру посете Граду Бијељини председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик посетио је 23. маја 2019. године Епархију зворничко-тузланску и Преосвећеног Епископа г. Фотија.

У срдачном разговору дотакнуте су многе теме које се тичу живота Српске Православне Цркве и српског народа у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Посебан акценат у разговору дат је теми изградње Заветног храма Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог, који је већ у народу назван Храмом српског јединства.

Храм би, ако Бог да, требао бити изграђен у близини новог аутопута који ће пролазити поред Бијељине. Разговарано је и о завршетку радова започетих цркава и других објеката, о Православној веронауци и њеној имплементацији у средњошколском систему Републике Српске као и о проблему учесталог исељавања српског народа у земље Европске Уније.

Председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик Додик је захвалио Епископу зворничко-тузланском г. Фотију на пријему и нагласио да ће све релевантне институције Републике Српске дати свој допринос тим пројектима зарад стабилности народа и Цркве која је гарант опстанка Републике Српске.

РТРС: Договорена изградња Цркве српског јединства

-Говорили смо о значајним стварима везаним за живот наше епархије, у којој има много градилишта, а тај посао не можемо сами да урадимо без помоћи Републике Српске и њених институција, рекао је владика Фотије.

Он је додао да је договорена реализација новог пројекта,радног назива "Црква српског јединства", који ће бити реализован уз пројекат изградње ауто-пута, који иде од Кузмина према Бијељини и даље према Брчком и Добоју. Пројекат "Црква српског јединства", како је навео Владика, веома је потребан Србима који су склони томе да се деле и сукобљавају.

-Та црква би требало да буде нешто што нас повезује, обједињава, како у Републици Српској, тако и у матичној држави Србији, наглашава Епископ. Према његовим речима, нови велелепни храм биће заветна црква ширег значаја од обичне парохијске цркве, јер ће окупљати Србе са свих континената.

-Република Српска треба да добије такву светињу гдје ћемо бити сви заједно, обједињени као мрави у том великом објекту, поручио је епископ Фотије и додао да је са г. Додиком и његовим сарадницима разговарао и о питањима која се тичу веронауке, бриге о омладини, останку Срба на овим просторима и другим темама које су значајне и за Цркву и за државу.

Српски члан Предсједништва БиХ потврдио је подршку идеји Епископа зворничко-тузланског, потенцирајући добру сарадњу Српске Православне Цркве и Републике Српске кроз дуги низ година, на низу пројеката који промовишу заједничке вредности, и то путем веронауке и обостране међусобне бриге Цркве и државе. Он је нагласио да је Црква један од најважнијих идентитета српског народа.

-Црква на најбољи начин чува и баштини традицију српског језика, писма, вјере и наше крсне славе, свега што нас чини посебним народом на овим просторима, који је изложен многим проблемима, рекао је г. Додик и оценио да су односи институција Републике Српске и Српске Православне Цркве на највишем могућем нивоу и додао да су сви заједнички започети пројекти и реализовани. Он је захвалио епископу Фотију на бризи за Епархију, у којој је изграђено више од 200 цркава и црквених објеката.

Извор: Српска Православна Црква

У среду, 22. маја 2019. године, парохијани Светониколајевског храма у Новом Саду прославили су своју храмовну славу – Пренос моштију Светог оца Николаја. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог, протонамесника Миодрага Андрића, настојатеља храма, протођакона Горана Ботошког, као и ђаконâ Огњена Верића и Владе Поповића. 

Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Исихије је говорио о лику и делу Божјег угодника Светог Николаја, једног од великих Отаца Цркве, којег и многи наши православни храмови, насеља и домови имају за свог заштитника. Остао је познат и један од највазљубљенијих светитеља у хришћанству због свога милосрђа и испуњења заповести Христових. Он нам је узор у све векове. Нека би Бог дао да – молитвама Светог Николаја, чије мошти сада почивају у Барију – и ми слушамо реч Божју и да се напајамо његовом благодаћу, навео је владика Исихије.

У Светониколајевском храму су били присутни и г. Радивоје Стојковић, директор гимназије Јован Јовановић Змај, г. Никола Перваз, председник Црквене општине у Новом Саду, као и мноштво верног народа Божјег. Током свете Литургије, једним устима и једним срцем, антифоно је појала певница Николајевске цркве коју, поред појца Бранислава Момирова, чине и полазници Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада. После литијског опхода око светог храма и благосиљања колача и кољива, сви присутни су наставили празнично славље за припремљеном трпезом у парохијском дому, коју су – Господу у славу, а у част Светог оца Николаја – припремили парохијани ове новосадске парохије.

Извор: Радио Беседа

На празник Пренос моштију Светог оца Николе, 22. маја, манастир Градиште у Паштровићима прославио је своју славу Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и представљањем монографије о овом значајном манастиру Црногорско-приморске митрополије.

Поводом манастирске славе Свету архијерејску литургију служио је Епископ буеносајрески и јужноамерички г. Кирило. Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Петар Церовић, протојереј Драгослав Ракић, протојереј Ранко Лончар, јереј Огњен Козлина, као и јерођакон Гаврило Ђорђевић и ђакон Иван Црногорчевић.

Епископ Кирило је у надахнутој бесједи поздравио окупљени народ као и настојатеља манастира архимандрита Павла говорећи о значају Светог оца Николе, као и пророка Исаије и мученика Христофора, који се заједно са Светим Николом прослављају овога дана.

После Свете литургије у манастирском конаку приређено је представљење монографије,  штампане поводом великих јубилеја: девет вјекова манастира Градиште и осам вјекова аутокефалије Српске цркве. Монографију о Градишту, чији је издавач манастир, уредили су мр Душан Медин, докторанд археологије, и др Катарина Митровић, историчарка.

Најпре је архимандрит Павле поздравио Епископа Кирила, као и градоначелника Будве и председника СО Будва са њиховим сарадницима, друге личности из културног и политичког живота будванске општине, ауторе монографије као и све присутне.

Епископ Кирило је у име Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија поздравио архимандрита Павла, ауторе и сараднике који су се потрудили да монографија угледа свјетло дана, и све присутне.

Епископ Кирило је говорио о значају манастира и монашког живота за Православну цркву, као и о значају манастира Градиште за Српску православну цркву.

У наставку је мр Луција Ђурашковић, директорка будванског музеја, говорила о монографији и радовима који су у њој објављени истакавши њен значај и вредност.

Др Катарина Митровић са Филозофског факултета у Београду рекла је да је монографија, посвећена деветстогодишњици манастира Градиште,једна од најбољих и најозбиљнијих црквених издања у последњем периоду у нашој Цркви.

Др Митровић је нагласила значај манастира Градишта у историји Паштровића, нагласивши да је живот на граници између Истока и Запада, између Отоманске империје и Млетачке републике учинио да су вјера и Црква били најзаслужнији фактор који је сачувао вјеру и национални идентитет Паштровића. Фрагменти историје које имамо од средине XVI вјека учинили су историју манастира Градиште много јаснијом и показали су да је манастир био духовни и национални центар овог дјела црногорског приморја.

На крају је мр Душан Медин, директор которског музеја, главни и одговорни уредник монографије посвећене манастиру Градиште, истакао је да је монографија, посвећена великом јубилеју манастира, изузетно дјело у коме су узели учешћа многи познати научни радници. Мр Медић је изразио велику захвалност архимандриту Павлу, ауторима, рецензентима, лекторима, који су помогли да монографија достигне изузетно висок ниво.

После презентације књиге уприличен је ручак, који је за госте припремио архимандрит Павле.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, поводом празника Пренос моштију Светог оца Николаја, храмовске славе манастира Врањина са свештенством Свету службу Божију у овој древној немањићкој светињи на Скадарском језеру.

Након литургије, Владика је предводио Литију око храма, одслужио помен оснивачима, ктиторима, добротворима и приложницима ове древне светиње, као и њеним, почетком фебруара трагично пострадалим поклоницима Дарку Вујошевићу, Ратку, Јани и Нини Кумбуровићима. Потом је благосиљао славски колач манастирског храма.

У архипастирској бесједи Митрополит Амфилохије је рекао да је у овом свијету, у свеукупној Божјој творевини, а и у нама људима све у знаку Свете Тројице.

„Све у себи носи тај печат тројичности. Сунце које нас грије, и оно је тројично. Ваздух и вода и земља, и то је тројичност без које не би било живота на земљи. Људска природа има ум, осјећање и вољу. И то је тројичност. Душа и тијело и ум човјеков, и то је тројичност коју је Бог уградио у људску природу. Зато и служба Божија, којом прослављамо Бога, и она је у знаку благосиљања царства Оца и Сина и Духа Светога, у знаку часнога крста кога стављамо на своје биће у име Оца и Сина и Духа Светога“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је и данашњи празник тројичан.

„Прво прослављамо преполовљење Христовога Васкрсења кроз које се припремамо за прослављање Свете Тројице – Тројичинадне. Друго, прослављамо пренос моштију Светога оца нашег Николаја Мирликијског, чији живот је такође сав био у потовању и знаку и љубави према Оцу и Сину и Духу Светоме. А треће што овдје, у овој древној светињи немањићкој обиљежавамо, то је осамсто година од стварања наше помјесне Цркве – Жичке архиепископије, Пећке патријаршије и наше Зетске епископије, Зетске митрополије 1219/20. године“, подсјетио је он.

Нагласио је да је Врањина једна од првих светиња у којој су боравили свети епископи овога апостолско-светосавког трона.

„Да би се та Зетска митрополија на крају зауставила, ево већ пет стотина година на Цетињу, гдје су велике светиње сабране – рука Светога Јована Претече, дио Часнога Крста на коме је разапет Господ, икона Мајке Божије филеримске коју је сликао Свети апостол и јеванђелист Лука, мошти Светога Петра Цетињског Чудотворца и Светога Петра Ловћенског Тајновидца“, рекао је Владика Амфилохије.

Казао је да је Ловћенски Тајновидац, пред упокојење на страмцу свога стрица Светог Петра Цетињског, Црну Гору предао Светој Тројици.

Додао је да се Свети Петар Други потом попео на Ловћен гдје је и након упокојења поново разапет.

„И данас су мошти његове на распећу. Ено га утамниченог у оном зиндану паганском, вапије својим Црногорцима да га врате у његову цркву, да обнове цркву Светог Петра Цетињског, његовога стрица, да би он скинуо проклетство са Црне Горе“, казао је Владика.

Владика је најавио почетак обнове манастирског конака на Врањини, који је својевремено подигао краљ Никола.

Од кума данашње манастирске славе Небојше Станковића, кумство за наредну годину је примило подгоричко Братство православне омладине Светог Симеона Мироточивог.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

На дан када молитвено славимо Пренос моштију Светог Оца Николаја Мириклијског, братство храма Светог Николаја Мирликијског у Нишу, прославило је храмовну славу Светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније.

Владику нишког је већ у порти цркве дочекао бројни верни народ, а Евхаристојско Сабрање испинило је је цркву Светог Николе верницима, који су радост данашњег празника славили и умножавали преданим учешћем у Светој Служби, чијем су благољепију допринели одговарајући заједно са појцима и хором храма Светог Николе.

Преосвећеном Владики Арсенију саслуживалали су протојереј-ставрофор Златан Папић, протојереј Зоран Филиповић, старешина храма Светог Оца Николаја,  протојереј Предраг Радосављевић, старешина храма Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу, протојереј Бранко Тапушковић из Подгорице, протојереј Александар Ђорђев, протојереј Владан Стојановић, старешина храма Успења Пресвете Богородице у Доњој Врежини, протонамесник Димитрије Петровић, ђакон Ђорђе Филиповић и ђакон Никола Милић.

Након читања Светог Јеванђеља беседио је Преосвећени Владика који је рекао да данас прослављамо Пренос Светих моштију Светог Оца Николаја, Архиепископа мирликијског, који се себе уподобио Господу и који је својим животом прославио Христа.  Светим Даровима причестио се велики број сабраних на Светој Литургији.  Након заамвоне молитве освећени су славски дарови и преломљен је славски колач. 

Извор: Радио Глас

„Једино што је истински важно у животу је наш двиг према вјечноме животу. Чинимо ли тако бићемо подобни Христу јер уподобљавање Христу у Његовом смирењу је једино што нас чини блискима Богу“, поручио је отац Игор Балабан у литургијској проповједи у Цркви Светог Николе у Дугом Долу.

Литургијом, коју је служило свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске уз молитвено учешће вјерног народа, и благосиљањем славског колача ова светиња на Његушима данас је прославила своју храмовну славу – Пренос моштију Светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца.

Јереј Игор Балабан је у својој бесједи подсјетио да се Господ на овоме свијету, насупрот очекивањима израиљског народа да ће Месија доћи у слави и ослободити их, очекујући овоземаљску срећу и благостање, појављује као скромни човјек који живи међу Јеврејима и тек у својој 30. години почиње да проповиједа и чини чудеса. Господ открива себе и каже да је један од доказа да је послан од Бога то што не тражи себи славу, него славу узноси Богу:

„Господ Исус Христос као Син Божији то говори, Он у чије име се ми до данас крштавамо и Његово име призивамо! Он који има право да себи даде славу, Он то не ради, него се смирива. Своју силу и славу приказује у свом смирењу. “

Нагласивши колико је то различито од онога што ми свакога дана чинимо, тражећи прво сами пред собом славу, цијенећи кад нам други одају признање за наше дјело и труд, отац Игор истиче да нас Господ учи да другачије треба да радимо. Уколико нисмо подобни Христу, ако примимо плату на овоме свијету, не можемо стићи до Царства Божијега:

„Уподобљавање Христу, сада и овдје, данас и сјутра и прекосјутра, и сваки дан нашега живота до самога издисаја, оно је што нас чини блискима Богу. Сама по себи, не чини нас блискима Богу ни наша добра дијела, ни наша права и чиста вјера, и ако све то треба да буде, већ уподобљавање Христу у Његовом смирењу.“

Сам Христос каже да уколико себи одајемо славу нисмо Божији, а да Њега доказује то што одаје славу ономе који Га је послао, казао је свештеник Игор Балабан и запитао се зар нисмо сви ми послани и потпуно немоћни за разлику од Њега који је имао силу и моћ као Син Божији!?

Појаснио је да је све што чинимо на сопствном украшавању, угодноме животу је због страха од смрти и да зато желимо да што боље искористимо овај живот, али да је све то испразно. Не значи то, наравно, да можемо оставити све овоземаљско и бринући се само о небескоме, али можемо бринући се о овоземаљскоме да се не везујемо за њега:

„Можемо бринући се о овоземаљскоме уподобљавати се Христу, знајући да је то о чему се бринемо пролазно и неважно и да је једино што је истински битно и важно у нашему животу наша жеља и подвиг, наш двиг према вјечноме животу. Чинимо ли тако бићемо подобни Христу. Нека би дао Господ да познајемо Исуса као онога који је послан од Бога, да се учимо од Њега и да Његово име прослављамо. Да нас Он препозна као своје у последњи дан када дође и преобрази овај свијет у свијет вјечни и узнесе га у небески Јерусалим, у Царство Оца и Сина и Светога Духа“, поручио је јереј Игор Балабан на крају своје бесједе на Његушима.

Црква Светог Николе у Дугом Долу према народном предању подигнута је у 17. вијеку. Познато је да је овај храм обновљен 1898. године, како то пише Лазар Томановић у књизи „Педесет година на престолу Црне Горе 1860-1910“ (Цетиње,1910). Црква је детаљно обновљна прије неколико година а поред ње се налази и новосаграђена метох-кућа Светог Василија Острошког са којом чини јединствену и складну цијелину.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Започета изградња крова на српској православној катедрали Светог Саве у Њујорку. После више од 165 година, знаменити неимар Френк Сијами надгледа највећу рестаурацију изгорелог црквеног здања.

Грађевински oдбор за обнову Српске православне катедрале Светог Саве у Њујорку саопштио је 20. маја 2019. године, дан после празника Преноса моштију Светог Саве, да је отпочео са радом сложеног процеса подизања новог крова на историјској цркви која је првобитно саграђена 1854. године.Завршни корак у текућој фази стабилизације и затварања, довешће до уградње нових челичних греда, које ће образовати структуру оригиналног стрмог крова катедрале са пратећом металном плочом и хидроизолационом мембраном. Упоредо са кровом, поставиће се и нови челични армирани бетонски под, као и привремени прозори и врата за континуирану заштиту од временских непогода. 

Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Српске Православне Цркве г. Иринеј је казао: -Скромнога срца и са дубоком благодарношћу Васкрслом Господу коначно смо започели видљиви рад на обнови нашег Катедралног храма Светог Саве на Менхетну. Упркос многим препрекама дуж пута, ова фаза реконструкције уистину је предзнак почетка његовог васкрснућа од пожара, који га је уништио на Васкрс 2016. године. Још важније, овај свети задатак остварује се у време јубиларне прославе 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019) и посвећења Светог Саве за првог Архиепископа српског.

Пројекат ће надгледати један од најистакнутијих неимара на Менхетну и у околини Њујорка, Френк Сијами. Сијами је бивши председник њујоршкe Институције за заштиту старих здања (New York Landmark Conservancy), одређен 2006. године од стране гувернера Патакија и градоначелника Блумберга да предводи напоре за изградњу Светског трговинског спомен центра. 

Председник Грађевинског одбора храма Светог Саве Мичел Благоје Мићић је рекао: -Интегрисање Френка Сијама доноси значајну додатну стручност већ знатном пројектном тиму. Френково искуство се развило у његовом раду са разноврсним клијентима као што је Централна синагога, црква Свете Тројице, Гугенхајм, Музеј уметности и дизајна, Нови музеј, Музеј покретних слика, Библиотека Морган, као  и Универзитет Фордам (Линколн центар) и резултирао је бројним наградама и јединственом репутацијом за обнову великог дела њујоршке етаже. 

Ова пројектна фаза координирана је у сарадњи са Комисијом за очување знаменитости и њујоршким Одељењем за изградњу. Њен завршетак предвиђен је за јесен 2019. године, после чега ће наступити наредна фаза рада на обнови Катедрале којом ће се омогућити повратак верника и коришћење зграде за повремене верске обреде у месецима који следе. 

-Катедрала Светог Саве светиња је свих Срба, где год они живели, посебно имајући на уму да је она део наслеђа које нам је оставио Свети владика Николај. Стога, користимо ову прилику да са очинском љубављу позовемо све православне хришћанске Србе и све људе добре воље, који у својим срцима и душама осећају и имају радост Васкрслог Господа, да се молитвено и заједно усресреде ка обнови наше драгоцене светиње, знајући да, према речима нашег светог заступника владике Николаја Жичког и Свеправославног, наша катедрална црква може да васкрсне само ако се ми Срби обожимо, сложимо и умножимо, закључује епископ Иринеј.

Катедрала (некадашња капела Свете Тројице) је првобитно изграђена руком Ричарда Апџона, и представља значајни историјски споменик града Њујорка и Националног регистра историјских места. Изузетно важне канцеларије Одељења за изградњу и Завода за заштиту споменика биле су од огромне важности за истрајне и пожртвоване црквене напоре да катедралу врати на место које јој припада - у еминентну породицу великих њујоршких богомоља. 

Апџон, који се често сматра највећим америчким црквеним архитектом, одговорним за успостављање покрета Готичког препорода у Сједињеним Америчким Државама, пројектовао је постојећи храм Свете Тројице на Вол Стриту, а убрзо после тога је наставио са пројектовањем и изградњом капеле Свете Тројице за вернике цркве Свете Тројице горњег дела града, као и подручја Медисон Парка на Менхетну. 

Парохија је деценијама напредовала, и између осталог била сведок прве православне Литургије у Сједињеним Америчким Државама, и друштвеног венчања познате локалне житељке Идит Вартон, све док демографске промене нису учиниле своје, када ју је после свега, на позив епископалног владике Њујорка и ректора цркве Свете Тројице, бискупа Вилијама Т. Менинга 1943. године, добила српска православна њујоршка заједница, променивши њено име у Српска православна катедрала Светог Саве, у част оснивача Српске Православне Цркве.

Суседни Парохијски дом је последња, у потпуности преостала зграда у Сједињеним Америчким Државама коју је пројектовао Џејкоб Вреј Моулд, који је био кључан у довођењу Високе британске викторијанске архитектуре у Сједињене Америчке Државе, један од архитеката и твораца фонтане Витезда и тврђаве Белвидер у Централном парку. Заједно са Апџоном, Моулд је био један од оснивача Америчког института архитеката.

Извор: Српска Правослана Црква

У уторак 21. маја 2019. године, на празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру у Поганову. Преосвећеном владики су саслуживали архимандрит Рафаило (Голушин), архимандрит Јован (Јеленков) и ђакон Ђорђе Филиповић. Након заамовне молитве Епископ је осветио славске дарове и преломио славски колач са протосинђелом Мардаријем (Ковачевићем), настојатељем ове свете обитељи. Домаћин славе био је г. Горан Мирковић, радник и организатор манастирске радионице за израду свећа.

Извор: Епархија нишка

У Недељу раслабљеног 19. маја 2019. године, на празник Преноса моштију Светог Саве, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион, уз саслужење свештенства храма.

Сабраним верницима обратио се владика Иларион, који је изразио благодарност Господу, Пресветој Богородици, Светом Нектарију и свима светитељима, што су му подарили исцељење и здравље након шест месеци борбе и што је поново у могућности да у овом светом храму с радошћу служи. Уједно је захвалио свима на молитвама и подршци. 

Подсетио је на значај Светог предања у Цркви, на богатство и искуство и усменог и писаног предања, које нам сведочи о животу верних у претходним вековима хришћанства. На пример, запитао се владика, где то у Светом Писму налазимо да треба да се осењујемо крсним знаком, тога нема, али то је дато кроз Св. предање народу Божијем.

На примеру светога Јова, који не сагреши устима својим, владика је истакао колика треба да буде наша вера и непрестана молитва Господу.

У данашњем светом јеванђељу Господ исцељује и подиже раслабљенога, који препознаје Господа као свога исцелитеља. Али свака отуђеност од Бога и молитве погубна је за човека, истакао је владика, јер удаљивши се од истине тај исти раслабљени бива касније један од оних који су шамарали Господа. На жалост они који одбацују Предање не знају за овај податак, као што су протестанти, који поштују само Свето Писмо. Јер људска природа је немоћна без Бога, и Он нас опомиње кроз живот да без Њега ништа не можемо чинити.

Владика је поучио да не смемо за оно што нас сналази осуђивати друге, једино и увек можемо осуђивати само себе. Ко тако чини, њега ће Бог оправдати, јер каже у Св. Писму: „Онај ко себе осуђује и унижава, Бог га узвишује и прославља“. Тим путем су ходили свети оци и наши свети преци.

Ако видимо брата свога да греши, потребно је опоменути га и посаветовати, јер у животу стичемо многе лоше навике које претходе гресима.

Владика је пренео и благослов Св. Сабора СПЦ, саветујући верницима да се чувају било каквих дискусија и не верују многим неистинама које се на жалост могу чути о црквеним великодостојницима, истичићу истинску светост Сабора и бригу о Цркви и повереном народу.

Владика је рекао да је потребно да живимо у истрајној молитви за себе и ближње Господу, који никада неће оставити ни Цркву ни народ свој.

епархија тимочка

[вињете Стаматис Склирис]. - 2. допуњено изд. - Београд : Партенон : Академија СПЦ за уметности и консервацију ; Пожаревац : Одбор за просвету и културу Епархије браничевске, 2019 (Петровац на Млави : Стојадиновић). - 225 стр. : илустр. ; 21 cm, ISBN 978-86-7157-837-0 (Партенон)

,,У основи, овај аутор промишља феномене васколиког света, од оне првотне свете искре засјале у оку Сазданчевом, од Великог праска до данашњих техничких и технолошких остварења, физике и медицине на једној страни, и теолошких принципа у значењима космичке Литургије, на другој у којој препознајемо Другог, односно Бога... У овим својеврсним огледима откривамо одлике својствене аналитику надасве медитативном, који свет сагледава у себи, толико и около себе, никако не губећи повезаност с Богом и љубав Христову ,,према човеку која је откривена у тајни Цркве и Евхаристије “... У том мисаоном кругу посебну пажњу заслужују размишљања: О слободи, О личности, О индивидуи, О трајању, О победи над светом... На известан начин ови огледи одражавају богословску ерудицију овог времена, не занемарујући светоотачко наслеђе првих проповедника и мислилаца, међу којима су на видном месту мисли кападокијских отаца: Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова и Св. Григорија Ниског. Ту мисаоност су богатили: Симеон Нови Богослов, Св. Максим Исповедник (највише цитиран у овој књизи)... Аутор Александар  Михаиловић не крије изворнике, већ их отвара изнутра, да би аутентични гласови исказали најбитнији део есхатолошке тајне, у којој је ,,Христос, савршени Бог и савршени Богочовек, центар космоса, разлог његовог стварања“... Такође, у овим огледима налазимо одјеке и одсјаје из дела Св. Владике Николаја Велимировића и Св. Јустина Поповића, једног од најученијих српских духовника. Коначно, Александар Михаиловић у центар својих разматрања ставља човека обележеног благодатним Божијим знаком, казујући нам истовремено у којој мери и под којим условима ,, у XXI век православље улази са антропологијом слободе, космологијом есхатолошког преображаја, заједницом евхаристијске Христологије, теологијом о Светој Тројици, као и са двехиљадугодишњим искуством  мученичког истрајавања и континуитета“. (Из предговора првом издању Радомира Андрића, књижевника).

Друго издање књиге Иза одшкринутих врата, доноси нам измење текстове о Достојевском, Упанишадама, као и две нове песме. У  поглављу ,,Макар нешто о Достојевском“ аутор се бави промишљањима о односу Достојевског према: Христу, Човеку, Деци, Слободи, Болести и многим другим питањима чији одговори код аутора  узрокују ,,праве буре и озарења“, које су га утврђивале у Христу. За свештеника Александра Михаиловића Достојевски је неприкосновени весник Божије поруке о човеку. Продужетак Христовог страдања Достојевски види у страдању деце, која проширује на руски народ чија је мисија да пронесе и пренесе ,,руског“ Христа, најпре Европи а потом и читавом свету. Његова вера у Христа који ће спасити свет јер поштује слободу, и не присиљава на слободу већ љубављу и слободом грли човека, заокупила је пажњу аутора ових редова од ране младости.

У поглавље ,,Осврт на Упанишаде“, аутор образлаже  ставове у Упанишадама који  се тичу: узрока стварања свега, идентитета, суштине свега, карме и реинкарнације, а који често садрже низ противуречности. На овим и сличним примерима протојереј Александар Михаиловић, уочава разлике између јасног, прецизног и личног приступа хришћанске идеје  о ставарњу и  нејасне, двосмислене те помало безличне индијске космогоније, што је по аутору разумљиво и у томе он види вапај за смислом и достијанством људског постојања. ,,Моје асоцијације су следеће: Ови појмови су неодређени, недоречени, безлични, апстрактни. Настали су у једној дубоко мисаоној култури чији су мудраци, без Откривења, својом сопственом мишљу достигли врхунац. Мисао из саме себе не може доћи до Бога нити до спознаје саме суштине света. Потребно је Откровење. Зашто се Бог није тада открио у Индији и да ли је уопште покушавао – не знамо?  О Карми аутор између осталог каже: ,,Карма је безлична, неумитна сила, нужност, предодређење. Тако нешто обезличава достојанство човека којег је створио Бог са циљем да буде личност, мали бог ослобођен нужности... Реинкарнација је неприхватљива због Христове Личности и Васкрсења, због прожимања линеарног тока времена и Есхатона, због непоновљивости стварања и уникатног достојанства човекове личности, начињене од душе са сопственим телом, које након смрти треба да васкрсне спојено са њом и да у заједници са Христом постане јединствено, непоновљиво, бесмртно и непропадљиво.“

Јелена Ћеранић

Извор: Српска Православна Црква