Манастир Вољавча, чудесно место историје и духовности, у свом окриљу чува две богомоље: стару брвнару, посвећену Светом Прокопију, коју је према предању, приликом велике сеобе Срба, подигао Арсеније III Чарнојевић са народом, и другу новију, посвећену Светој Параскеви, изграђену у другој половини двадесетог века. Ово омиљено место молитве за вернике из Краљева и околине, било је на дан Светих Кирила и Методија центар духовног празновања.

На Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао Епископ жички г. Јустин, замонашена је искушеница ове свете обитељи Ивана Крчмаревић, добивши монашко име Ирина. Молитву Господе помилуј, за новопострижену монахињу једнодушно је певало сабрано монаштво из манастирȃ: Каменац, Сретење, Преображење, Благовештење, Ваведење, Згодачица, а празник је увеличао и архимандрит Стефан (Миленковић) који је са братијом дошао из манастира Зочишта косовског, да донесе благослове наше Свете земље.

Око Свете трпезе Владики су саслуживали: архимандрит Стефан (Миленковић), архимандрит Сава (Илић), јереј Никола Вучетић, протојереј Саша Станишић, јеромонах Иларион (сабрат манастира Преображења овчарског) и јереј Владимир Благојевић, уз присуство архимандрита Јакова (Лазовића) из манастира Жиче и великог броја свештеника, пријатеља ове свете обитељи. За певницом су се смењивали гласови протопсалта Ивана Трајковића и Теодоре Стојковић, вође хора “Свети владика Николај“ у Љубићу. Након узвишеног чина пострига и прочитаног Јевађеља Епископ Јустин се монаштву, свештенству и сабраном народу обратио речима очинске поуке:

„У дан када сваки монах даје завете Господу Богу, он умире за свет и за све оно што је у свету. За свакога монаха је дан монашења, тренутак када се практично раставља од овога света – јесте у свету, живи у свету, али више није од овога света… Ви знате да у Светој Гори монаштво већ вековима опстаје. Ту наши молитвеници (као и на сваком месту где су сабрани два или више у име Божије, у светим обитељима, у манастирима) приносе молитве Богу за читав свет. Они мудри светогорски старци, а и млади мудраци кажу: „Ако умреш пре него што умреш, нећеш умрети када будеш умро.“ Данас смо сведоци тога. Можда све то вама изгледа тужно, али ми смо данас у стању радостотворне туге. Ми се радујемо што нас је Господ Бог призвао Себи пре него што умремо. Јесмо умрли за овај свет, али се рађамо за онај други. Ми већ сада имамо предукус раја, у коме нема мушког ни женског, роба ни слободњака, нема нација, нема богатих, школованих и осталих – тамо су сви једно у Господу, зато што је Господ глава Цркве своје и зато што Он у Себи возглављује све. Сваки који хоће да врши вољу Божију, и свако ко се одрекне себе, пође за Њим, узме крст свој – неће му плата пропасти. Каже Господ да би нас утешио: који остави браћу, сестре, родитеље, кућу, имање или било шта у овоме свету, добиће сто пута више од тога и добиће залог вечног живота. Тај залог је нама дат и задат. Својим животом, љубављу, трудом и молитвом, Господ Бог ће нам заиста дати оно што нам је обећао.“

Затим се Владика осврнуо на сам празник Светих Кирила и Методија и рекао:

„Ми данас славимо велике светитеље и просветитеље словенских народа – Кирила и Методија, које је моравски кнез Растислав у 9. веку позвао да саставе писмена, јер је увидео да је немогуће слушати Јеванђеље на језику нама непознатом. Захваљујући њима и њиховим ученицима, Светим Петочисленицима, Словени су добили писмо које нам је омогућило да читамо Јеванђеље и да се Господу Богу молимо. После триста година таквога живота, ми се удостојавамо да добијемо своју аутокефалну Српску Православну Цркву, у којој већ осам векова спасавамо душе своје и молимо се Господу. И не само то, него смо и зидали, градили, бавили се уметношћу и свим наукама које су потребне човеку. Све што је Господ Бог, који је Премудрост, дао нама преко слова, преко језика, ми то, ево већ толико векова усвајамо. На томе се темељи и лежи наша култура, наша нација, наше усмерење ка вечном. То су велики тренуци, то су велики дани. Овај дан је, после толико времена, ове године постао државни празник. По томе видимо да су, Свети Кирило и Методије, просветитељи свих словенских народа, били некако неправедно запостављени. Ретко ко је и знао ко су Кирило и Методије, ретко ко је знао њихово дело. Суштина је да су то били људи црквени – један је био Епископ, други монах. Дакле опет се види да Црква предњачи у свему што је добро. Она даје смисао, она даје светлост живота. Сви ми који ходимо за том светлошћу, нећемо ходити у тами, него ћемо имати светлост живота. Тај живот, та истина, та љубав Божија јесте у Цркви Божијој која упркос свим искушењима одолева већ толико векова. Нека Господ Бог буде милостив нама, нека буде помоћник нашој мати игуманији и свим њеним сестрама у Христу и читавом нашем народу да савлада све тешкоће које су пред нама. Али да знамо да тешкоћа ствара трпљење, поверење, осећајност, а Господ ће и нашим тешкоћама учинити крај. И нас ће Господ Бог погледати. Амин.“

Након Литургије, духовна светковина је настављена за трпезом коју је са пуно љубави и пажње припремиле игуманија ове свете обитељи Теодора (Станојевић) са својим сестрама. Поздрављајући за ручком све присутне, архимандрит Стефан (Миленковић) је у дивној и надахнутој беседи пренео благослове Косова и Метохије.

Извор: Епархија жичка
 

У Брчком је освештан и свечано отворен Културно – административни центар Патријарх српски Павле. Свечаности је, осим вјерног народа, присуствовао изасланик Патријарха српског Иринеја, Епископ Стефан, владика зворничко- тузлански Фотије, предсједница Српске Жељка Цвијановић, министри у Влади и остали званичници.

Културно-административни центар Патријарх српски Павле, служиће духовном и културном уздизању српског народа Брчког и околине.

Простор ће послужити саборовању не само Срба, већ и осталих народа овога краја, најавио је владика Фотије.

– Као што су се данас овдје сабрали сви представници Српске, Дистрикта Брчко, градоначелник, представници других вјерских заједница, Исламске заједнице, Католичке цркве и других људи, то треба да буде дух овога центра, који ћемо ако Бог да да његујемо, и трудимо се да сви људи који дођу овдје, да су добро дошли – истакао је владика зворничко – тузлански Фотије.

Објекат је настао као резултат заједничког рада институција Републике Српске, дистрикта Брчко, и вјерујућег народа, истакла је Жељка Цвијановић, предсједница Српске.

Претходна републичка Влада је у завршне радове Центра уложила око 500.000 КМ, чиме је изградња, од општег интереса народа, коначно завршена.

– Дубоко вјерујем да ће та улога бити свенародна, и да ће свако моћи да се идентификује са овим центром и да ће он моћи да се освједочи да служи својој сврси – рекла је Цвијановићева.

Саборност у цркви и око ње је оно што нас је кроз историју одржало и снажило, и зато је овај објекат, његујући ту традицију на одређен начин будући духовни центар овог дијела Српске, каже градоначелник Брчког, Синиша Милић.

– Поносан сам што носи назив Патријара српског Павла и несумњиво, Брчко је на путу да постане центар духовности под окриљем православне цркве за подручје Зворничко – тузланске епархије – наводи Милић.

Зграда Културно – административног центра урађена је крајем прошле године, али се за њено отварање чекала прослава 800 – годишњице ауктокефалности СПЦ.

Површина oвог центра је 2.000 квадратних метара и коштао је 1,8 милиона КМ.

– Ради се о великим помоћима Влада Српске и Брчко дистрикта, а било је помоћи и оних који су били градитељи и вјерног народа – нагласио је протојереј ставрофор Небојша Драшкић у Брчком.

За несебичан допринос у изградњи Центра, владика зворничко-тузлански господин Фотије орденом Светог краља Драгутина – Теоктиста одликовао је предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, предсједницу Српске Жељку Цвијановић и градоначелника Дистрикта Синишу Милића.

Свечану академију отворио је академик Матија Бећковића који се у свом говору подсјетио на велика дјела блаженопочившег Патријарха српског Павла и Светог Саве, те подсјетио присутне шта су учинили да би српски народ данас био гдје јесте, што Срби треба да цијене и чувају.

У програму свечане академије учествовали су хор „Србадија“ из Бијељине, фолклорни ансамбли СПКД „Просвјета“ Брчко и КУД „Илићка“, те пјевачке групе „Вијенац“ СПКД „Просвјета“ и „Босиљак“ КУД „Илићка“.

Отварању центра и свечаној академији присуствовали су и министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић, представници власти Брчко дистрикта, те представници Исламске заједнице и Католичке цркве у дистрикту.

Организатор свечаности је Српска православна црква, Епархија зворничко-тузланска, Црквена општина Брчко.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са Високопреосвећеним Архиепископом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и Чешке г. Георгијом и свештенством Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу код Подгорице, поводом храмовне славе ове светиње, празника Преноса моштију Светог Николаја, који се прославља 22. маја.

У литургијској бесједи Митрополит Амфилохије је казао да смо сви призвани да пијемо од воде бесмртности којом се побјеђује смрт и пролазност и да је Дух Свети онај који освећује све воде и кроз воде и преко воде у Тајни светога крштења, преображава и просвећује нас и све земаљске народе. Владика је казао да се том водом вјечнога и неполазнога живота напојио и Свети отац наш Николај коме је посвећен овај свети храм, као и сви свети који су Богу угодили кроз вјекове.

Подсјетио је да су се кроз сву историју до данас милиони људи сабирали и сабирају са свих крајева земаљских око Христа Бога нашега као у Његово вријеме, и у додиру са Њим, кроз молитву служећи Му, безбројни су добили и добијају исцјељење душе и тијела.

Високопреосвећени је казао да се данас Црква Божија – Црква Христова, једна света саборна апостолска Црква коју и ми исповједамо, раширила по читавом свијету и да нема мјеста на земаљском шару гдје се на свим земаљским језицима не поје ова Света служба Божија.

Истакао је да данас на Пелевом бријегу нијесу сабрани само Братоножићи и људи из Црне Горе, већ и Архиепископ михаловско-кошицки г. Георгије који је донио благослов Свете браће Ћирила и Методија и благослов свештеномученика Станислава који је заједно са 50 наших свештеника  бачен у јаму у Јадовно 1941. године, и нагласио да ће ових дана бити његово прослављање у Кошицама у Словачкој.

По његовим ријечима о саборности и везаности у Цркви Божијој свих земаљских народа кроз вјекове, па и у наше вријеме и на овом мјесту, али и шире од њега, свједочи и данашње присуство Теофила из Колумбије, сестара монахиња из Русије, браће Кинеза који у Црној Гори граде ауто-пут.

Говорећи о Светом Николају Митрополит је казао да се око његових светих моштију, које се чувају у Барију, сабирају не само Италијани, него сви хришћани, као и они који обнављају овај свети храм и ову свету обитељ, која је подигнута још у вријеме Ђурђа Бранковића:

„Запустјела је била ова света обитељ и хвала Богу да се она поново обнавља благодарећи труду вашем, али нарочито жртви наше сестре Евлалије која је уградила своју младост и свој живот у ову светињу.“

Митрополит Амфилохије је изразио наду да ће сви помоћи обнови ове светиње и да ће се доњи дио конака, који је у вријеме краља Николе био намијењен за школу, а у којој сад нажалост нема дјеце, присајединити, вратити, манастирском конаку, истичући да су се тим поводом више пута обраћали Министарству просвјете Црне Горе. Подсјетио је да су све школе у вријеме краља Николе биле осниване у манастирима, па тако и школа у Братоножићима.

Високопреосвећени владика је нагласио да сви треба да се просвете свјетлошћу истине Божије, јер као што је Господ говорио Јеврејима свога времена, истински слободан човјек је само онај који је слободан од гријеха, невјерја, маловјерја, сујеверја, лажне вјере:

„И то Господ поручује данас свима нама, па и онима који су у Министарству просвјете, ако се ослободе од лажних учења и наука, ако отворе своје срце за истину Божију, вјечну и непрелазну, и за ову воду која отиче у живот вјечни, онда ће бити добро и за њих и за све наше школе.“

Помолио се да Господ и њих и све друге који чезну за истином, уразуми и просвјетли, а једна је истина, вјечна и непролазна, једна је вода живота којом се напајају сви они који су жедни Божије правде, истине љубави.

„Нека је благословен овај свети празник и нека би Бог дао да се и ми обновимо том истином и Божијом љубављу и да васкрсне овај свети манастир који је кроз вјекове био мјесто гдје су се сабирали људи и напајали воде живота, истине. У ову светињу су уграђене кости ваших предака, крштене и миропомазане мошти, које су биле освећене и просвећене том вјечном истином и које су се напајале водом живота, и даље се напајају у вјечном Божијем царству Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега“, поручио је на крају своје архипастирске бесједе Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Након Литургије обављен је опход око цркве а потом је благосиљан славски колач принет у част и спомен Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског чијом прославом Братоножићи настављају традицију својих предака сабирања на овом мјесту.

Митрополит је честитајући славу још једном благословио Братоножиће наглашавајући да је ова светиња  кроз вјекове сабирала све људе и земаљске народе и да ће тако бити и даље.

Високопреосвећени владика Амфилохије са свештенством одслужио је помен проти Пеју Станојеву Балевићу, братоножићком војводи из 17. вијека и свим упокојеним православним хришћанима.

Црквено-народни сабор на Пелевом бријегу настављен је пригодним културно-умјетничким програмом у којем су учествовали чланови удружења „Горска вила“ и гуслари Стеван Вујачић и отац Раде Радовић.

Након тога је уприличена славска трпеза коју су припремили овогодишњи домаћини славе Милан Перовић и братство Перовић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј опутовао је у петак, 24. маја 2019. године, у Будимпешту, поводом дводневних свечаности уприличених у оквиру обележавања великог јубилеја у Епархији будимској – осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве.

Свечани дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и више архијереја наше помесне Цркве, међу којима је и Епископ мохачки г. Исихије, уприличен је у петак, у вечерњим часовима, у храму Светог Георгија у Будимпешти.

Чин освећења новог Српског црквеног Музеја у Сентандреји биће извршен у суботу, 25. маја, са почетком у 13 часова. Света архијерејска Литургија ће бити служена сутрадан, 26. маја, у Саборној цркви у Сентандреји, од 9.30 часова.

На главном тргу у Сентандреји, у Мађарској, обновљен је комплекс некадашње српске учитељске школе, чувене Препарандије, и ту је – на више од1.300 квадратних метара – смештен Музеј Епархије будимске Српске Православне Цркве. Зграда Музеја обухвата дворану за сталну поставку, простор за гостујуће изложбе, мултимедијални простор, конференцијску дворану и простор за депо, а представља важно сведочанство о присуству српске културе на простору Епархије будимске пре и после Велике сеобе Срба 1690. године.

На прикупљању вредних уметничких дела нове изложбене поставке посвећено су радиле Галерија и Библиотека Матице српске.

Извор: Епархија бачка

На дан светих Ћирила и Методија текуће године свету архијерејску Литургију у Даљу служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим уз саслужење свештенства: протојереја-ставрофора Милована Влаовића, пароха друге парохије даљске, јереја Милоша Кузмановића, пароха прве парохије даљске, јереја Драгана Сердара, пароха боровског и ђакона Срђана Лукића и Предрага Јелића.

Учешћа у светој Литургији узео је и др Марко Николић, помоћник директора Управе за вере.

Света браћа Ћирило и Методије су заједно са својим ученицима богонадахнуто деловали остављајући за собом плодове своје проповеди и делања по Јеванђељу. Њихов рад допринео је ширењу речи Божје међу словенским народима, па се тако данас овим писмом служи више од 300 милиона људи. 

По одслуженој светој Литургији Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је парастос блаженопочившем Епископу Лукијану који је својим трудом и радом оставио неизбрисив траг у Епархији која му је била поверена. 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је данас, на празник Светих равноапостолних Кирила и Методија са свештенством Свету архијерејску литургију у цркви Свете Тројице у Кутима. Владика је богослужио поводом славе тамошњег Духовног центра посвећеног Светима Кирилу и Методију и поводом свог имендана.

Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски протопрезвитер бококоторски рекао је у бесједи након читања Јеванђеља да су Свети Кирило и Методије добро послушали ријеч Господњу да буду свјетлост свијету.

„Тамо гдје год су они дошли, била је свјетлост. Посебно је важно за нас Словене да су они донијели и проповиједали источну службу, што је упутило Словене да касније буду православни. Они су, дакле, донијели свјетлост Јеванђеља међу нас“, рекао је он.

Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач

Владика Кирило је рекао да је величина Светих Кирила и Методија између осталог и у томе што су хришћанство проповиједали Словенима на њима разумљивом језику.

„Било је хришћанства међу словенским народима и прије Кирила и Методија. Још за вријеме цара Ираклија долазили су мисионари међу словенска племена, али су им проповиједали на латинском или неком другом, њима неразумљивом језику и те мисије нијесу уродиле плодом“, казао је он.

Владика је рекао да су кроз кирилометодијевски благослов словенском језику сви језици благословени.

„Стога ћу ја смјело рећи да они нијесу само словенски, него васељенски просветитељи. Јер, кроз њихову побједу над тројезичном јереси дошао је благослов Цркве и благослов Божји на све језике у свијету, тако да се данас Јеванђеље проповиједа на готово свим језицима у свијету“, рекао је Владика Кирило.

Прослава празника Свете браће Кирила и Методија у Кутима је почела синоћ предавањем историчара др Васиља Јововића о Светој словенској браћи Кирилу и Методију. У програму су још учествовали Црквени хор „Свети Василије Острошки“ под управом Маријеле Милановић и солисти Нина Пушара и Стеван Томашевић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Празник Светих равноапостолних просветитеља и учитеља словенских Кирила и Методија, Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Господин Методије (Остојић), викар Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија, прославља као свој имендан. Поводом имендана драгог нам  Владике, доносимо видео запис приступне беседе коју је Преосвећени Владика Методије изговорио на дан своје хиротоније. 

Долгоденствуј, Преосвећени Владико, на многа и блага лета!

Животопис Његовог Преосвештенства Епископа диоклијског Господина Методија (Остојића), викара Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија

Епископ диоклијски Методије (у свијету Љубиша) Остојић се родио 1. априла 1976. године у Сарајеву, од православних родитеља Милинка и Драгице (рођене Милићевић) као треће дијете. Осмогодишњу школу Петар Докић и прва два разреда Друге гимназије „Огњен Прица“ завршио је у Сарајеву одакле се услед ратних збивања са породицом преселио у Подгорицу.

У Подгорици је завршио преостала два разреда Гимназије „Слободан Шкеровић“. За вријеме живота у Сарајеву завршио је основну – нижу музичку школу „29. новембар“. После завршене гимназије 1994. године уписао је Економски факултет Универзитета Црне Горе у Подгорици, на којем је и дипломирао 2001. године. Године 2002. дошао је у Цетињски манастир, где је замонашен на празничном бденију 11. јула 2004. године са именом Методије (по Светом Методију Словенском).

У чин ђакона рукоположен је 2005. године на празник Преображења Господњег у храму посвећеном овом празнику на Жабљаку (одакле и потиче његова породица) од стране Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. У чин презвитера рукоположен је на Бадњи дан 2008. године у Цетињском манастиру. Одликован је чином протосинђела 22. новембра 2009. године у манастиру Сланци код Београда од стране Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, са чијим је благословом од краја 2007. године био је на послушању келејника Патријарха српског г. Павла, и на том послушању остаје до његовог упокојења.

За намјесника Цетињског манастира постављен је 1. фебруара 2010. године, а у чин архимандрита рукопроизведен је на Петровдан 2013. године у Цетињском манастиру. Исте године дипломирао је на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву, са дипломским радом на тему „Васпитни значај монаштва“.

На Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2015. године одбранио је мастер рад на тему „Зетски Митрополит Вавила (1494-1520) и његов допринос српској духовности и култури“ код ментора проф. др Предрага Пузовића.

Од 2012. године члан је Патријаршијског управног одбора Српске Православне Цркве у име Митрополије црногорско-приморске. Такође члан је Епархијског савета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске.

Академску 2016/17. годину провео је на Аристотеловом Универзитету у Солуну учећи грчки језик, ради уписа докторских студија на Теолошком факултету овог Универзитета.

На редовном прољећном засиједању одржаном у Пећкој Патријаршији и Београду од 29. априла до 10. маја 2018. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Методија (Остојћа), за викара Митрополита Црногорко- приморког, са титулом епископ диоклијски.

У чин епископа хиротонисан је 22.јула 2018.г. у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици од стране Његова светости Патријарха српског г. Иринеја.

Од Преображења 2018. г. обавља и послушање главног уредника часописа „Светигора“ Митрополије црногорско-приморске.

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Светом архијерејском литургијом коју су са свештенством служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици данас је молитвено прослављен празник Светих словенских просветитеља Кирила и Методија.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Епископ Јоаникије је рекао да су Света браћа Кирило и Методије били изузетни, те да су због својих способности добили да проповиједају Јеванђеље незнабошцима.

„Нарочито од Светих Кирила и Методија словенски народи, један по један, примају православље и крштавају се“, подсјетио је Владика будимљанско-никшићки.

Подсјетио је да су Света браћа проповиједали на словенском језику и преводили богослужбене књиге, због чега су их Латини оптуживали да тиме крше стари закон да се Бог слави једино на јеврејском, грчком и латинском.

„А Свети Кирило је говорио да је то јерес. Зар нису многи на Тројичиндан, када је Господ излио дарове Светога Духа на своју Цркву, проговорили и славили Бога на разним језицима. И тако је Бог устројио да сваки народ на своме језику слави име Божје“, казао је он.

Владика Јоаникије је казао да смо преко Свете браће Кирила и Методија, и не само преко њих, у заједници са другим православним народима, прије свега са грчким народом од кога смо и примили Јеванђеље.

„И са осталим православним народима смо заправо једно, јер смо једне вјере. Та наша блискост са осталим словенским народима је опет због тога што смо једне вјере и што смо примили проповијед апостолску од Свете браће Кирила и Методија. И њима то треба да захвалимо“, нагласио је Владика Јоаникије.

Епископ Јоаникије је говорио и о односу државе према православљу на овом простору. Указао је на парадокс да се након 1200 година хришћанске историје, данас у Црној Гори говори о томе коме припадају храмови Божји.

„Власт хоће да препише све наше храмове на државу – ваљда ће их они боље чувати. А знамо како су сачували ловћенску капелу, коју су били уписали као споменик културе, па су је склонили и обурдали са Ловћена. У тај зли пројекат била се упрегла сва тадашња званична власт“, подсјетио је Владика.

Додао је да власт може да упрегне много људи у „било какво лудило“, само кад крене.

„А ко ће то после плаћати и како ће се то завршити, то њих не интересује. Само је важно да остваре свој наум који им на памет дође у том момету“, истакао је Владика будимљанско-никшићки.

Владика Јоаникије је подсјетио да су они који данас говоре како би они боље чували храмове него сама Црква некрштени и безбожници.

„Нема ни једног вјерујућег међу њима, али хоће храмове. Треба подсјетити да прво треба да пронађу све оне експонате из цетињских музеја које су распродали и покрали. Па кад то прво нађу све, онда да разговарамо о осталоме. Нека положе рачун гдје су им експонати, културне вриједности из цетињских музеја. Нема одговора Црна Гора на то питање“, поручио је Владика Јоаникије.

Владика је казао да се говори о томе како држава треба да црквену имовину препише на себе, а не говори се о томе да треба да врати оно што је од Цркве опљачкала.

„Него и оно што нам је остало хоће да нам одузму. То је још једна лудост, а било их је много“, казао је он и додао да се не треба бојати већ чувати своје светиње и своју вјеру, јединство народно које је такође утемељено на вјери, коријенима, традицији и историји.

Поручио је да су наши храмови симбол нашега јединства.

„И шта има нормалније него да храмови припадају Цркви, а шта опет ненормалније него да безбожници отимају храмове? Шта ће њима храмови – да их претворе у магацине, као што су их претварали њихови очеви“, закључио је Владика Јоаникије.

Митрополит Амфилохије је на крају Службе сабранима честитао празник.

„Ми смо, чини ми се, мало заборавили значај Светих Кирила и Методија, за разлику од наше браће Бугара, наше браће Руса. Али хвала Богу, и наша света Црква је посветила једну од најстаријих својих школа, призренску богословију Светој браћи Кирилу и Методију. Честитамо професорима и ђацима ове школе овај свети празник“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је такође честитао славу архимандриту Јоилу (Булатовићу), игуману манастира Ћириловац код Колашина и Епископу буеносајрескоме и јужно-централноамеричкоме г. Кирилу и Епископу диклијском г. Методију имендан.

„Владике Кирило и Методије су наши нови учитељи и просветитељи Цркве Божије, наследници Светих Кирила и Методија. Дај Боже да и ова наша Црна Гора своје школство посвети Светој браћи Кирилу и Методију. Све што имамо у нашој прошлости што је свето и честито, то је благодарећи Светој браћи Ћирилу и Методију“, казао је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, у храму Васкрсења Христовог хиландарског Метоха започела је прослава славе Богословије у Нишу, уз присуство гостију из Епархије бањалучке, Епархије крушевачке, београдске и крагујевачке Богословије, свештенства и монаштва из Епархије нишке, ђака Богословије и бројног верног народа.

http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190524-160808-178_17_16_12-200.mp3

Преосвећеном Владики саслуживали су архимандрит Дамаскин, игуман Манастира Ђунис, архимандрит Серафим, игуман Манастира Суково, протојереј-ставрофор Ранко Малетић, намесник приједорски, протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије, протојереј Верољуб Благојевић из Крушевца, протојереј Предраг Радосављевић, старешина храма Светог цара Константина и царице Јелене, протојереј Небојша Вујић, старешина храма Светог Пантелејмона, протојереј Драгослав Лазић, јереј Милош Костић из Крушевца, јереј Дарко Китановић, јереј Бобан Миловановић, јереј Дејан Крстић, ђакон Ђорђе Филиповић и ђакон Дејан Николић.

У току Литургије, у чин ђакона је рукоположен професор Богословије Предраг Владисављевић, а на крају Свете службе, освећен је и пререзан славски колач.

У ректорату Богословије за све званице је након молитвеног сабрања приређен пријем, а потом и трпза љубави у трпезарији Богословије. Уз свечани ручак гости су уживали и у културно-уметничком програму, односно наступу етно групе Аманет из Лесковца која је извела неколико етно песама. У овом музичком саставу наступа и Душан Ђорђевић, бивши ученик Богословије.

На крају, уручена је награда за најуспешнији Светосавски темат ученику петог разреда, Николи Јовановићу.

Извор: Радио Глас

У Васкршњој радости прослављена је, у новосадском насељу Телеп, црквена слава 2019. године Господње.  Богослужбене свечаности почеле су празничним бденијем које је служио протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, заједно са протонамесником Милорадом Мировићем, сабратом Светоуспенског храма у Новом Саду и презвитером Иваном Спасевским, парохом горњоковиљским. 

На дан празника, евхаристијским сабрањем началствовао је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење: протојерејâ: Чедомира Чалића, Владана Симића, Александра Лазића, Милана Малинића; протонамесникâ Миодрага Шипке, Бранислава Мркића и Милана Ђурића; презвитерâ Игора Игњатова, Леа Малешевића;  ђакона Николе Дувњака и братства храма.  За певницом су били полазници Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској под вођством јеромонаха Јеротеја. 

У својој беседи прота Миливој је подсетио све сабране, да су својом мисијом Света и равноапостолна Браћа утврдила темељ и  ударила печат христијанизацији Словена, а међу њима и нас Срба, те да је управо на том темељу изградио Свети Сава и побожност и писменост, као и све оно што је нас Србе удостојило да се називамо културним народом – у потпуно хришћанском и православном смислу. 

После заамвоне молитве освештани су славски дарови, које је принео кум храмовне славе господин Милан Станић са породицом. У црквеној порти, трудом кумова, приређено је послужење за све присутне, те су се сви разишли носећи изобиље духовне радости у срцима својим. 

Извор: Радио Беседа