Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски рођен је на Благовести 1894. године, од оца Спиридона и мајке Анастасије, добивши име Благоје, а представио се у Господу, такође на Благовести 1979. године.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2. маја 2010. године прибројан је Диптиху Светих, а за дан његовог празновања и спомена одређен је 14. јун. У његову част, у родном Врању подигнут је Свеправославни центар, у оквиру кога се налази прва црква посвећена њему и његова родна кућа. Цркву је осветио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј 18. октобра 2010. године. Део моштију Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског пренете су из манастира Ћелија код Ваљева 1. јуна 2019. године у Саборни храм Свете Тројице у Врању.

У навечерје славе Епархије врањске, празника Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског, 13. јуна 2019. године, у Свеправославном центру Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски у Врању служено је празнично бденије у цркви Преподобног Јустина и одржана је свечана академија у храму Свете Тројице у Врању.

Празнично бденије служио је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, уз саслужење архимандрита Јована и игумана Германа из манастира Раче. Својим појањем, празнично сабрање, увеличале су монахиње манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском.

Поводом 125-годишњице од рођења и 40-годишњице од упокојења Преподобног Јустина Ћелијског у Врањског у храму Свете Тројице у Врању приређена је свечана академија на којој је беседу произнео Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.

У програму су учествовали хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини у Новом Саду, хор манастира Ковиљ, сестринство манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана и Дечји хор Музичке школе Стеван Мокрањац из Врања. 

Извор: Епархија врањска

У суботу по вазнесењу, 8. јуна 2019. године на празник Светих апостола Карпа и Алфеја Свету архијерејску Литургију у манастиру Јасеновац служио је Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован уз саслужење протојереја-ставрофора Луке Босанца и протођакона Милана Томашевића. Литургији су, у организацији Доброчинства, присуствовали и поклоници из Београда. Након Литургије у манастирској порти сестринство манастира је приредило трпезу љубави.

Извор: Епархија пакрачко-славонска

Село Доњи Малован у Општини Купрес је најзападнија тачка митрополије Дабро-босанске на западним границама митрополије. Смјештено је тик изнад села Шујице и историјског Дувна (данас  Томиславграда).  

Као и сва друга села Купрешке висоравни и Доњи Малован је у рату 1992-1995. године тешко пострадао, а сви становници, који нису побијени и поклани  од припадника хрватског вијећа обране и оружаних снага Републике Хрватске, избјегли су и прогнани. Али, они нису заборавили свој Малован и свој Купрес, дјелимично су се вратили на своја огњишта и обновили порушени храм Светог велиомученика кнеза Лазара косовског.

У недјељу светих отаца Првог васељенског сабора, 9. јуна текуће 2019. године, у Доњи Малован је стигао Високреосвећени митрополит Господин Хризостом, митрополит дабробосански, и служио свету архијерејску литургију. Високопреосвећеном Господину Митрополиту салуживали су: протојереји-ставрофори  Горан Живковић и Славиша Ђурића, јереји Марко Ђурић и Дражен Анџић и ђакон  Будимир Гардовић.

Извор: Митрополија дабробосанска

Саборни храм у Нишу обележава храмовну славу - Силазак Светог Духа на апостоле у недељу 16. јуна.
Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније ће у овом храму служити Свету архијерејску Литургију, након чега је планирана традиционална Литија. Радио Глас Православне Епархије нишке директно ће преносити ову Свету службу.

Данас у суботу, 8. јуна 2019. године,  обављен је  пренос часних моштију свештеномученика Велимира (Мијатовића) у храм св. пророка Илије у Сокоцу. Претходно су у селу Закомо у опшини Рогатица свете мошти извађене из његовог другог гроба, опране и припремљене за пренос из Закома до Сокоца. У 14:15 часова свете мошти су стигле у Соколац гдје су их дочекали  Високопреосвећени Господин Хризостом, митрополит дабробосански са свештенством и благочестивим народом. Формирана је литија која је мошти допратила до храма св. пророка Илије.

По уношењу часних моштију у храм св. пророка Илије служен је канон свештеномученику, а Високопреосвећени Господин митрополит је одржао пригодну бесједу и притом истакао: .....'' Данас нам се врати на најсвечанији начин наш отац Велимир. Врати нам се из мрака његовог гроба у Закому и дође у свјетлост овог светог храма да настави са мољењем овдје гдје су његово служење прекинули безбожни комунисти,  који  га 1945. године убише у селу Закомо код Рогатице. Врати се у свој Соколац гдје је рођен и гдје је одрастао и страху божијем се учио. ............ На нашем свештеномученику  Велимиру Мијатовићу испуни се оно што је Спаситељ оставио као своју поруку апостолима и хришћанима рекавши  'ево иде вријеме  и већ је настало  када ће сваки који вас убије мислити да своме богу службу чини'! Безбожни комунисте  су борећи се против Христа и Цркве његове, као и протв свој отаџбине, мислили да свом безбожништву службу чине. Они су управо комунизам претворили у религију атеизма. Тој религији приносили су жртве на начин да су убијали свештенике и вјернике Цркве Христове, патриоте отаџбине наше. ..............  Осим што су га ставили на свакојаке муке и страдања они су на крају његовог страдања  запалили његову часну свештеничку браду......И ко може исказати сва његова страдања у скровитом Закому? Али, Бог који све зна и све види није допустио да он и његово страдање  остане непознато нама и Цркви божијој. Црква га је прибројила сабору светих божијих угодника који непрестано приносе за нас молбе и мољења. ....... А погледајте још више колико је велики Бог наш. Након толико година ево овдје пред нама и међу нама  је његов унук исто тако Велимир  -  др Велимир Мијатовић који је са својом мајком и супругом допутовао из Амстердама у Холандији како би био присутан и активни учесник овог историјског догађаја. Управо су нас др Мијатовић и његова породица подстакли да чим прије пронађемо часне мошти његовог ђеда и да их ево данас пренесемо у овај храм и поклонимо им се. .....Желимо пред свима вама, браћо и сестре, да се др Велимиру и његовој мајци, односно снахи нашег свештеномученика, захвалимо на свему што су учинили да је данас свештеномученик Велимир  међу нама и са нама на начин на који је он данас постао  други наш небески заштитиник и молитвеник пред престолом Господњим..............''

Извор: Митрополија дабробосанска

У уторак 11. јуна 2019. године служена је заупокојена литургија у манастиру Буково поводом  упокојења новопрестављеног протосинђела Артемија (Ранђеловића), настојатеља манастира Свете Тројице код Књажевца. Началствовао је Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење свештенослужитеља из Тимочке и Рашко-призренске епархије.

Након свете Литургије беседио је архимандрит Стефан из манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту.

Чин монашког опела служио је Епископ Иларион, а саслуживали су свештенослужитељи из Браничевске, Рашко-призренске и Тимочке епархије а молитвено учешће узело је многобројно монаштво, свештенство и верни народ.

У свом обраћању након опела владика Иларион је рекао – Благодарим човекољубљу Божијем и тајанственом промислу Божијем који за нас људе овде на земљи никада неће бити до краја схваћен. Сабрали смо се овде да нашег сабрата, духовног оца, саслужитеља, сина, брата, рођака и пријатеља испратимо са овога света, јер је његов земаљски живот окончан, али његова душа већ пребива у вечноме животу. Тачно је четврт века од када је дошао у ову светињу, и од тога половину провео у овој Епархији, а нешто мало мање у Браничевској, и опет се вратио овде да до свога краја буде са нама. Као архијереј благодарим својој старијој браћи архијерејима који су били овде када је отац Артемије дошао, Епископу жичком Јустину, али и Епископу Браничевском Игњатију који га је такође примио у архијерејкси загрљај. Они су изразили своје саучешће и прилажу своје архијерејске молитве за милост пред Господом и наслеђе Царства Небеског нашем оцу Артемију. Благодарим и свима вама, браћи, саслужитељима, монахињама, и вама браћо и сестре који сте овде са нама и који сте били молитвеници и подршка у време болести о. Артемија, а посебно захваљујем др Радету Костићу и др Славиши из Гамзиградске бање, као и лекарима из Зајечара, Београда и Књажевца.

Од првог дана његовог доласка у овај манастир сви ми окупљени овде смо се  уз њега борили, трудили и са њим упознавали нашу веру и прве монашке дане проводили, многе је крштавао, венчавао међу вама…. Овде се родио као монах и ту сада заувек почива.

У овом тренутку сећам се укрштених животних путева нас двојице, од дана мога рођења када ме први пут видео, преко тога када ме је учио да ходам, играм фудбал, пливам, свирам гитару…. Када сам ја призван од Господа у Цркву Христову, настојао сам да и њега подстакнем да види истински пут Христов, и ту сам га мало претекао…А онда је он мене претекао, јер је дошао у манастир пре мене и постао први мој игуман кога сам слушао. Ја сам њега привео на крштење, а он мене на монашење. Ево сада га испраћамо саборно да он опет први крочи у вечни живот.

Нека би Господ дао да он молитвеним заступништвом Пресвете Богородице, светог Николаја његове крсне славе и светог великомученика Артемија иде пред нама у Царство Небеско и уђе у Радост Господа свога. Кроз болест и страдање задобио је очишћење и душе и тела и искупљење пред Богом за живот вечни.

Нека би Господ даровао нама братољубље које се гради на истинском богољубљу, да свако од нас испуњава своју мисију и призвање овде на земљи, јер је свакоме од нас припремљено место у Царству Небеском, по речима Господњим „у Царству моме станови су многи“. Амин.

Извор: Епархија тимочка

У четвртак, 13. јуна 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин, извршио је освећење темеља будућег храма посвећеног Светој равноапостолној браћи Кирилу и Методију на Копаонику. Ово је велика радост. Наиме, после вишегодишњих имовинско-правних припрема, коначно је дошло до почетка градње нове цркве усред овог прворазредног туристичког центра.

Преосвећеном Епископу Јустину су саслуживали архијерејски намесник студенички, протонамесник Здравко Николић, јереји: Слободан Глишовић (парох други врњачки), Данило Петровић (парох павлички) и надлежни парох (јошаничко-бањски) Владимир Јовановић, као и протођакон Александар Грујовић. Појао је протопсалт Иван Трајковић. Молитвено су учествовали: архимандрит Сава (Илић) и парох бељачки јереј Предраг Радојевић.

У својој богонадахнутој беседи Преосвећени је рекао да смо се сабрали ради молитве Господу да нам дâ снаге ради довршетка овог дела које се започиње у тешком времену и у лошим околностима овога света, али са поуздањем у Господа Бога који је победио свет и невоље у свету. Преосвећени је додао: „И ми са надом, вером и љубављу гледамо у будући завршетак овога светога храма где ће се обављати Света Литургија, где ће Свети Дух чинити да обнавља и препорађа наш народ православни, хришћански! Помолисмо се и за све раднике, за све трудбенике, за све оне који у помисли имају завршетак овога светога храма. Обистинило се и Господ је услишио молитве свих оних који су желели да Господ овде на овој гори добије дом свој и, ево, милошћу Божијом ово већ и бива пред нама и молитве су услишене и ми смо дужни само да благодаримо и да се радујемо у Господу. Нека Господ милостиви крепи, чува, утврђује и води све нас кроз овај привремени свет у Царство небеско где ћемо славити Оца и Сина и Духа Светога, Тројицу нераздељиву у све векове и сву вечност! Амин! ”

После извршеног чинопоследовања, Епископ, свештенство, пројектанти, надзорни органи и градитељи су били угошћени у хотелу “Краљеви чардаци“. Око трпезе љубави бринуо се г. Горан Стефановић, директор поменутог хотела, иначе председник Црквеноопштинског одбора парохије јошаничко-бањске.

Извор: Епархија жичка

Поводом недавно усвојеног Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, у суботу, 15. јуна у Подгорици ће се одржати свенародни Тројичиндански сабор за одбрану вјере и светиња Божијих.

Сабор ће почети у 9 часова Светом архијерејском литургијом коју ће у Саборном храму Христовог Васкрсења саборно са свештенством и вјерним народом служити више архијереја наше Цркве.

Након Свете литургије у 11 часова са платоа Саборног храма биће упућена заједничка порука свим вјернима, црногорским властима, међународној заједници и свеукупној јавности за одбрану наше вјере и светиња, у духу мира, љубави и узајамног поштовања.

Усвајање у Скупштини Црне Горе у облику недавно усвојеном од стране Владе Црне Горе Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, довело би у озбиљна искушења нашу Митрополију, све православне епархије у Црној Гори, али и све вјерске заједнице, угрожавајући им име, достојанство, предање и имовину.

Тројичиндански сабор организује Митрополија црногорско-приморска у сагласју са осталим епископијама из Црне Горе: будимљанско-никшићком, милешевском и захумско-херцеговачком.

Нека би овај Сабор био залог за братско помирење и умножење љубави:

Добро дошли!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

На састанку су учествовали Његово Преосвештенство Епископ осјечкопољски и барањски г. Херувим, Епископ домаћин г. Герасим, водитељ Катихетског одбора презвитер Вукашин Цветојевић и вероучитељи Епархије горњокарловачке.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима, дана 11. јуна 2019. године, у Црквеноопштинској сали у Карловцу одржан је радни састанак вероучитеља Епархије горњокарловачке. Тема састанка била је организација и унапређње верске наставе у Епархији горњокарловачкој у Републици Хрватској.

На састанку су учествовали Његово Преосвештенство Епископ осјечкопољски и барањски г. Херувим, Епископ домаћин г. Герасим, водитељ Катихетског одбора презвитер Вукашин Цветојевић и вероучитељи Епархије горњокарловачке.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је у интервјуу за ТВ Нови, да ће се Тројичиндански сабор одржати како би исцијелио отимачину и располућеност друштва. Он је додао да је запањен изјавама предсједника Мила Ђукановића. Амфилохије сматра да црногорска власт покушава да убије појам љубави на Тројичиндански празник.

–Тај сабор и постоји да све подсјети како отимање није добро и да ту нема разума. Он није ништа друго него манифестација призивања љубави према богу и подстицај за нас који смо на земљи, на љубав на исцељење од мржње, на исцјељење од безбожништва, рекао је он.

Он је поновио да „атеистичка власт жели да одузима црквену имовину“.

–Можда планира да је поклони некој својој секти коју сама ствара. Гдје је било у историји да се то ради и то је први пут. Комунисти су имали толико памети па нијесу стварали своје цркве. Ови њихови насљедници хоће цркве да стварају, појаснио је  он.

Митрополит Амфилохије наглашава да је изненађен изјавама предсједника Црне Горе Мила Ђукановића.

–Сретали смо се у Храму васкрсења, сретали смо се са љубављу и зато сам запањен због његових изјава, рекао је он.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 12. јуна 2019. године у Патријаршији српској у Београду официре који ће у наредном периоду преузети дужност изасланика Министарства одбране Републике Србије у иностранству.

Извор: Српска Православна Црква

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, члан делегације СПЦ која је, на челу са Свјатјејшим Патријархом Иринејем од 31. маја до 8. јуна боравила у посети Антиохијској патријаршији, говорио је о овој посјети за емитере СПЦ – Радио Златоусти Епархије шумадијске, Радио Светигору Митрополије црногорско-приморске и Радио Слово љубве АЕМ.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је свака сила довремена а Божија свевремена и да је примјер тога Сирија гдје гоњење Цркве Христове траје од 7. вијека, али гдје се до дан-данас одржава тај огањ праве Божије тврде вјере чије је свједочанство и овај народ Божији.

Митрополит Амфилохије је благословио све слушаоце и позвао да и они слиједе њихов пут и посјете Свету земљу сиријску.

„Сусрет са Сиријом, Дамаском, Патријархом Јованом и другим епископима, посебно са народом, је изузетан и риједак. То је тако узвишено и величанствено да се просто човјеку учини да је нереално“, пренио је своје утиске Високопреосвећени владика Амфилохије подсјећајући да је овај народ древни, прадревни још из апостолских времена и да је то Црква коју су основали апостоли Петар и Павле, Варнава, најстарији хришћански просветитељи и учитељи.

Говорећи да је чудесно како је тај народ сачувао своју вјеру и радост што су хришћани, Митрополит је нагласио да је био на разним мјестима по свијету, посјећивао све помјесне и западне Цркве, али да није доживио оно што је доживио у Сирији, почевши од града Дамаска ходећи улицом којом је ходио апостол Павле, која се зове Права улица, и којом је ходио и Свети Сава када је посјетио Дамаск 1235. године приликом посљедњег свог путовање у Свету земљу:

„Овдје је добио од Јована Дамаскина, који је такође из Дамаска, икону Богородицу Тројеручицу која је постала највећа светиња нашег народа. Посјетио је и тај древни храм гдје се чува глава Светог Јована Крститеља, а који је, насиљем, касније постао џамија.“

Појаснио је да је глава Светог Јована сачувана јер, како каже предање, кад су хтјели да је униште из ње је потекла крв. Данас се чува у малој капели усред те џамије која је сачувала и обрисе древне хришћанске цркве, тробродне базилике

„Један од минарета је посвећен Христу и постоји овдашње предање, које је из Курана, да ће Христос судити свијету и да ће Он, кад буде Други долазак Његов, доћи управо ту и одатле судити читавом свијету. То су тако велика древна, прадревна предања, да просто вриједи доћи. И било би добро да убудуће и наш народ, поготово наше монаштво, покренемо да долазе, и ови који ме чују, нек ми вјерују, да овако нешто нигдје неће доживјети.“

Преносећи атмосферу и радост сабрања у свим сиријским светињама, владика је казао да је обичај послије службе и поздрава у цркви од стране надлежног архијереји, да у салону, не само свештенство и монаштво, него сав народ који је долазио у великом броју, дође и узме благослов и од нашег Патријарха.

Разговор са Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, приликом посјете Манастиру Свете Текле у Малули 3. јуна, водио је протођакон др Дамјан Божић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Коло српских сестара из Неготина представљала је проф. Весна Станковић, заменица председнице неготинског Кола, која је активно учествовала на првој радној скупштини Сабора, пратећи и све остале активности у току три дана изузетно богатог Саборског садржаја које су организовале чланице Кола сестара из Ниша.

Сабор Кола српских сестара Републике Србије, региона и дијаспоре, одржан је у Нишу 17, 18. и 19. маја уз учешће 65 Кола српских сестара из 65 градова Србије, Црне Горе, Македоније, Републике Српске, Хрватске и дијаспоре. Овим поводом градоначелник Ниша Дарко Булатовић примио је у Градској кући учеснице овог скупа. Такође је Епископ нишки г. Арсеније после заједничке литургије у Саборној цркви примио све представнице Кола у владичанском двору и дао благослов за ово хумано сабрање.

У културној историји српског народа мало је организација и удружења којима ток политичких промена није прекидао рад и континуитет. Међутим, посебно је мали број оних који су успевали да обнове рад и врате се на друштвену сцену Србије. Коло српских сестара спада у те малобројне.

“Година 116 на путу доброчинства, путем којим се ређе иде, где пута нема а остаје траг, траг за сутра, то су трагови Кола српских сестара где год да постоје у Србији, региону и дијаспори. 116 година су озбиљне године, ишле смо некада брже, некада спорије, али увек напред, уз оне и са онима којима је помоћ била најпотребнија” рекла је Љиљана Стојановић председница Кока српских сестара у Нишу.

У раду Сабора учествоваће Кола из Ниша, Пожаревца, Прокупља, Врања, Ужица, Суботице, Сомбора, Новог Сада, Зрењанина, Чачка, Смедерева, Београда, Куршумлије, Неготина, Зајечара, Александровца, Петровца на Млави, Старе Пазове, Куле, Меленца, Милошевца, Призрена, Приштине, Куманова, Белог Манастира, Савез од 18 Кола српских сестара из Црне Горе, из Републике Српске – Брчко, Прњавор, Црњелово, Угљевик, Доњи Жабар, Пелагићево, Петрово, Шамац, Ораховљани, Приједор, Бања Лука, Источно Сарајево, Бијељина, Братунац, Добој, Голубињци, из Швајцарске – Цирих…

Први Сабор КСС је био у Крагујевцу прошле године, ове године се одржао у Нишу, а следеће ће бити одржан у Пожаревцу. Коло српских сестара из Ниша је било диван домаћин. Одлично је осмишљен и организован низ активности. Уприличена је и Свечана академија и позоришна представа у Нишком позоришту. Изузетно је занимљиво и поучно било и предавање на Чегру где је погинуо Стеван Синђелић са 4000 Срба од чијих глава је и направљена Ћеле кула. Посета Ћеле кули је још један подсетник да не заборавимо страдање српског народа, али и неслогу која је чест узрок наших додатних мука.

Извор: Епархија тимочка

Пре 170 година - 12. јуна 1849. године, са Петроварадинске тврђаве је гранатиран Нови Сад, Помен страдалимâ је служило новосадско свештенсто, 12. јуна 2019. године, поред спомен-крста на Темеринском путу, на новосадском насељу Клиса.   Беседу о Мађарској буни и том трагичном догађају за цео Нови Сад и све Новосађане изговорио је директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, господин Синиша Јокић. Господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива  Града Новог Сада, је истога дана одржао предавање у просторијама Архива, и том приликом изнео сведочанства неколико значајних учесника у том немилом и трагичном догађају.  

Извор: Радио Беседа